Опсесивно-компулзивни поремећај је све присутнији на листи проблема са којим се обраћају за помоћ родитељи у вези са својом децом. Случај који је описао Ђорђо Нардоне показује да су многе ситуације ове врсте решиве.
Наставите са читањем
Посебна врста фобично-опсесивног поремећаја, који је својеврсна мешавина опсесивно-компулзивне и генерализоване фобије, одражава оне врсте патологија које се заснивају на немогућности субјекта да доноси одлуке због страха од грешке које би могле изазвати озбиљну штету другим људима, или из ужаса заснованог на „магијском размишљању“ да ће неки поступци или насупрот томе, ако субјект нешто не уради, довести до катастрофалних догађаја по неку вољену особу.
Ђорђо Нардоне описује такав случај из своје праксе.
Дошла је на консултацију млада жена у пратњи своје мајке, која се пожалола да је ћерка потпуно блокирана у својим поступцима из страха да не науди другима.
Чак и међу религиозним људима који су одлучили да свој живот посвете молитви и служењу другима, постоје поремећаји повезани са опсесивно-компулзивним поремећајем. У овим случајевима, слично као и са другим људима, поремећај се подчињава истој логици, која се заснива на оном што сачињава искуставо особе.
Зато код религиозних људи не треба умањивати квалитет њихове тежње за врлином и вером: патологија се, једноставно, налази у убеђењима.
Психопатологија се, такође, у овом случају може ефикасно ставити под контролу и бити решена адекватним терапијским путем.
Наставите са читањем
*КСТ- Краткорочна Стратешка Tерапија – Ђорђо Нардоне
Ђорђо Нардоне је описао овај случај из своје праксе у књизи „Oltre i limiti della paura“ – (Иза граница страха).
Пре неколико година дошао је на консултацију згодан младић, елегантно обучен с нежним манирима, који је, чим је сео, изјавио да је дошао код мене јер ми је то предложио доктор. Али у ствари, веровао је да му не требам ја, већ добар пластични хирург.
На крају се испоставило да је његов проблем био у томе што не воли себе, већ себе доживљавао као искрено ружног и наказног. Његово лице му је деловало потпуно асиметрично, очи, по његовом мишљењу, нису биле савршено поравнате. Нос је имао два различита профила; осмех је на једној страни био виши, а на другој нижи. Стога је једино решење за њега била пластична хирургија.
Наставите са читањем
Ово је пример из праксе италијанске психотерапеуткиње Ерике Бадаласи, у којем се описује рад са случајем несанице.
Сан је, по дефиницији, време када нас је воља напустила, мислена контрола над реалношћу је ослабљена, а ток размишљања над питања којима се бавимо током дана се зауставља.
Међу поремећајима спавања, најчешћа је несаница, која се може манифестовати у три различите фазе:
Слаже одећу по одређеном редоследу. Улази у собу, пазећи да не додирне довратник, иначе ће се, како мисли, догодити нешто лоше. Гризе нокте или пречесто понавља било какве радње… Како помоћи детету у борби против таквих опсесија? Разговарамо са стручњаком.
У скоро половини случајева, опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП) почиње пре тринаесте године. Истовремено, велика већина деце, односно 90% случајева, „прераста“ своје опсесије. Али за преосталих 10% ОКП постаје са годинама све тежи.
Како не пропустити моменат? Клинички психолог Валериј Разуваев каже:
Наставите са читањемЈулија Борисовна Гипенрејтер
Сврха следећих неколико текстова јесте да помогне родитељима да свесно одаберу своје методе васпитања и комуникације са децом. Поред тога организујемо онлајн курс од шест сусрета раду удубљивања у тематику и практичких вежби.
Пракса показује да је веома важно покушавати практиковати, како бисте доживели прве успехе. Након њих, родитељи настављају да откривају чудесне промене у ситуацијама са дететом, чак и ако им је у почетку све изгледало безнадежно.
У овом делу ћемо говорити о познатим и мање познатим „тајнама“ активног слушања – како успоставити прави и присан контакт са дететом.
Шта је то „активно слушање“ и када је потребно слушати дете?
Наставите са читањемаутор: Алиса Кузњецова, сертификовани психотерапеут Психотерапије сапреживљавања (Coexperiencing Psychotherapy), предавач на Институту. Ф.Е. Василиук
Прва препорука коју сам чула на далеком почетном курсу од стране Ф.Е. Васиљука, била је књига Патрика Кејсмента „Учећи се од пацијента“. Основна идеја аутора је да само клијент интуитивно зна правац продуктивног процеса рада. Није свестан тога, али то индиректно саопштава терапеуту на овај или онај начин. Дакле, развој професионалног мишљења терапеута састоји се првенствено у спремности да одбаци готове шеме разумевања и да истражује језик конкретног клијента. Што је терапеут пажљивији, то ће процес терапије бити продуктивнији.
Наставите са читањем
Александар Филоненко „Океан тајни“:
„Ако не можете да одлучите како даље да живите, како да пронађете своје право ја, постоји начин (веома непопуларан): треба да се зауставите и да се сетите када вам се десило да сте срели нешто тако лепо да сте остали без речи, зауставили се, заборавили на себе и престали да будете занимљиви сами себи? Сетите се оних тренутака, сусрет са којима је био нешто више од вас самих, који вас је натерао да ћутите, учинио вас живима.“
„Човечанство је научило да буде несрећно на хиљаду начина. Основно питање је како се не препустити очају. Метода је потпуно иста. Морамо се вратити тој радости, којој не знамо узрок, а која нас чини живима, која крије од нас своје разлоге. Ничим је нисмо заслужили. Не даје нам се за добра дела. То је дар и таквих дарова је много. Питање је само једно: да ли смо спремни да будемо захвални или не. Пут је увек један исти – захвалност за оно што нас чини живима.“
Десило се то давно, пре 15 година, тада сам била терапеут почетник и поступала сам онако, како сада не би поступала. На пример, сада на мојој првој консултацији деце, присутство чланова породице је обавезно од почетка до краја. А тада…
Дошли код мене родитељи и буквално «оставили» на консултацију девојчицу од седам година. Првашић у наочарима.
– Она не гледа људе у очи, – рекли су, – и страшно мучи нашу мачку.
– А како учи? – питала сам.
– Учи сасвим нормално, ништа лошије о других, – одговорили су родитељи.
– А има ли другарица? – било је моје следеће питање.
Родитељи су одговорили нешто неразумљиво и изашли, тврдо казавши да с девојчицом нешто треба чинити.
Остале смо насамо. Почела сам разговарати, постављати питања, што се зове, истраживати животну ситуацију. Наставите са читањем
Познај себе 