Суживот или брак – три животне приче на ову тему

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника

„Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године.

Advertisements

На односима треба радити. Шта то значи?

Тема овог чланка је настала након што је на једној од психолошких сеанси, Анастасија рекла потпуно мирно,  да већ недељу дана она и муж не причају.

Шта се десило? У ствари – ништа посебно. Просто, Олег се није понашао онако како је она желела: није рекао оно што је Настја очекивала од њега да чује…

Људски односи – један од разлога огромне радости и, истовремено, узрок великог емоционалног бола, патње. Настја и Олег су сасвим недавно основали породицу. Али зашто се то дешава? Обоје су желели да буду срећни; обоје су се надали да ће у породици владати  љубав, радост, разумевање, нежност.

Највише ме је запањило што ми је то Настја рекла потпуно уобичајеним гласом, као да је не причати с мужем недељу дана нешто потпуно нормално, ништа важно.  Јер, он је крив. Он њу мора да разуме.

Ту сеансу смо посветили међуљудским односима. Много тога је за Настају било зачуђујуће, о много чему је она чула по први пут.

Како побољшати односе с родитељима (други део)

(Наставак чланка Како побољшати односе с родитељима)Шта можемо учинити како бисмо више волели своје родитеља?

Можемо учинити много тога.

Прво. Прихвати их као своје родитеље, са свим њиховим манама.

Дубоко ми се урезао у сећање разговор с дечаком Русланом у дечјем дому. Иако је имао само 15 година, толико тога је већ видео у животу да је о неким важним стварима из сопственог искуства стекао дубоке и тачне податке размишљајући као зрели мушкарац. А и по физичкој снази није заостајао за многим мушкарцима.

Као већина његових другова из дечјег дома, родитеље је изгубио због пијанства. Али без обзира на то што је његов породични живот био трагичан, он каже: „У човековом животу су најважнији родитељи, за оне који их имају. Чак и за оне који их немају. У дечјем дому, ако опсујеш нечије родитеље, боље ти је да одмах бежиш. Родитељи иако су овакви-онакви, никакви, али су ипак твоји. Чак и да пији или су те тукли.

Како побољшати односе с родитељима (први део)

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника

Односи с родитељима су наши први односи љубави. Дешава се да родитељи не воле много своју децу. Међутим, деца увек воле родитеље, мада тога нису увек свесна. И ови наши први односи љубави постављају темељ за све наше касније односе, укључујући и односе с будућим мужем (женом). Зато је потребно да учинимо све што је у нашој моћи како бисмо изградили правилне односе с родитељима, независно од тога да ли живимо заједно с њима или одвојено од њих.

Да ли сте запазили шта се дешава с вама у случају да дође до чак и мале несугласице с родитељима, ако се они мало наљуте на вас? У души вам постаје некако хладно и суво, теже вам је да верујете у себе и да волите друге.

Надахнуће

Свратила сам јуче до продавнице. У реду испред мене стоји жена са ћерком. Девојчица има око пет година.

– Мама, могу ли ја сама да ставим намирнице на траку? – пита она.

Веома жели да помогне.

Мама је нервозна, можда негде жури или је неиспавана.

– Ајде, али само брже… – каже ћерки расејано.

Девојчица брзо почиње да вади намирнице из колица на траку. Жури. Мама јој је поверила тако велику ствар! Треба оправдати очекивања!!! И одједном…

Пакет са пиринчем пада на под и пуца. Пиринач скоро да се није ни просуо, али је пакет поцепан. Девојчица је замрла од страха. Шта је урадила!

– Ето ти – уздише мама – Знала сам! Па јој повери нешто! Обе леве! Чега год се прихватиш… Треба сада да узмемо нови пакет пиринча!

Проблем умирања – први део

Вероватно свима који се у свом животу сусрећу с умирањем, због дужности које обављају и будући сведоци и очевидци, долази у главу мисао – постоји ли критеријум по коме се може оценити која је тешка, а која лака смрт.  Постоји ли критеријум по ком се може оценити тај труд који ми улажемо у умирућег болесника? Какву смрт можемо назвати „добром“, „лепом“, те можемо себи поставити „добру“ оцену?

Између киборга и химере – будућност људске расе

Др Миша Ђурковић, директор института за европске студије говорио је у емисији „Интервју“ – продукције Балкан инфо.

Тај прекрасни конфликт

Конфликт је једна од форми контакта. Контакта с другим. Контакта са собом. Са својим и туђим потребама, вредностима и ограничењима, очекивањима и илузијама.  Само у контакту можемо с нечим да се упознамо, нешто да изучимо, истражимо, схватимо.  Само улазећи у контакт с Другим и собом ми можемо започети комуникацију и освајање простора – односа, осећања, смисла.  Можемо одређивати, налазити, откривати и проводити границе у тим просторима. Границе своје и туђе.

Када религиозне идеје оправдавају неурозу

Колико непријатних људи ми срећемо у храму, и како је све то болно за оне који су тек почели да иду у Цркву. Овде изгрибали, тамо преварили, овде свештеник очитао буквицу, тамо „благословио“ на нешто што не желимо… Откуд у цркви тако властни (ауторитетни) људи. Зато што многи своју неурозу облаче у „религиозно рухо“. И пре него се обрате Богу добро би било да најпрре нађу пут… к себи. Размишљања хришћанског психолога Наталија Инине, аутора више књига, сарадника психолошког факултета МГУ, професора Руског православног универзитета.

О стајању на молитви – А. Ф. Лосев

Манастир Зочиште, други дан Васкрса 2019. г.

Аутор: Алексеј Фјодорович Лосев (1893-1988), (у монаштву Андроник) познати руски мислитељ, филозоф, културолог, преводилац, писац, заслужни делатељ светске културе, професор, доктор филолошких наука.

У учењу молитви најтежи је први корак. Човек који живи у свету, толико је урастао у материјалне ствари, толико се прилепио плоти, да су му нејасна основна правила аскетског живота. Како је тешко почетнику престајати и пола сата на молитви! Међутим, стајање на молитви треба да буде дуго, веома дуго и требамо се научити да просто не примећујемо та вишечасовна молитвена стајања и бдења. Неопходно је да прве кораке стекнемо помоћу најпростијих средстава, верујући у уму да ће ти Господ раније или касније открити истину и тада ћеш схватити своју таму и своје незнање у којем си се налазио у свету пре молитве.

Како учинити тај први корак?