Каква год жена да вам допадне, ви једноставно будите добар муж

Да бисмо боље објаснили духовни ниво присетићемо се фундаменталних концепција „бити“ и „имати“, који одређују дубину односа човека према животу и према другим људима. Једна православна жена-психолог на предавањима о браку задала је на крају разговора једно питање: „Када сте ступили у брак да ли сте желели да имате жену, да имате децу, да имате топао дом или сте желели да будете муж, да будете отац, да будете домаћин куће?“ У првом случају ради се о егоистичкој жељи да се нешто поседује, а у другом је жеља да променимо себе због других.

Advertisements

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности.

Како преживети растанак са вољенoм особом – други део

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

Како преживети растанак са вољенoм особом – први део

1. Ставитe тачку

Ако је до растанка дошло, пре свега је потребно прихватити ту чињеницу као реалност. Ако је особа отишла – пустите је. Неопходно је ставити тачку на те односе који су прошли.

Приче могу бити разне. Дешавају се, нажалост, и растанци у супружничким односима. Зато, када кажем да је неопходно ставити тачку, не мислим: чврсто закључати врата, сахранити човека и избрисати га из свог сећања. Не! Често се мужеви и жене враћају с покајањем и онда их можете прихватити. Али, овде се ради о нечему другом. Помирити се с растанком – значи пустити човека: признати његово право на такву одлуку, чак иако сматрате да  је она погрешна. Престати задржавати га.

Теоретски је могуће да се кроз неко време ви обоје промените, затим поново упознате и као нове особе формирате хармоничније односе.

Али ти људи, какви сте ви сада, не могу бити заједно. Пут којим сте ишли дошао је до ове тачке. И с том тачком се завршава. Ви, као особа каква сте сада, то морате да разумете и прихватите.

Ако у себи имате бар мало љубави према том човеку, разумите његово право да буде слободан. Пустите га и благословите га.

Реците за себе, обраћајући се тој особи: „Пуштам те! Иди с Богом!“

Дневник нерођеног детета (краткометражни филм)

„Смеће“ (краткометражни филм)

Ја тонем, а то како ми помажете мени се не свиђа

 

Од аутора: „Ако си тако паметан, зашто си тако сиромашан?“. „Ако си тако паметан, зашто си тако несрећан?“

Ових дана, по ко зна који пут сам се уверила да људи који се обраћају за помоћ, најчешће, желе да је прихватити само под својим условима. То су ситуације сличне онима када човек тоне и људи му са обале или чамца бацају појасеве за спасавање, а он их одгурује говорећи: „не одговара боја“, „не одговара величина“, „нисте га добро бацили“…

У нашој професији таквих случајева има све више и више. Сигурно би се сваки психолог могао сетити случаја кад ти помажеш, а оно, помоћ није та која треба! Није тако лепо упакована, није како треба принета, није како треба сажвакана, није тако мила и пријатна уху како би се хтело.

Срећа је у деци (краткометражни филм)

Саветовање (краткометражни филм)

Превод: Светлана Веселиновић

8, Анна Меликјан 2015 (краткометражни филм)

Како преживети растанак са вољенoм особом

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

            У животу скоро сваког човека, пре или касније, дође до растанка. Чак и више пута. Растанак је веома важан догађај и иако само с једне стране представља крај нечега, много је важније то што растанак представља моменат избора и почетак нечег новог. Ако је избор исправан, растанак постаје почетак новог, бољег живота и правилнијег схватања љубави. Огромном броју људи је управо растанак помогао да стасају у зреле и срећне људе који знају да воле.

            На самом почетку разговора о томе како се растајати правилно, испричаћу вам причу Алике – девојке која је успела да преживи растанак и из тог искуства усвојила неке важне поуке.

Не вреди убијати себе због оних који нас не воле