Архиве категорија: Uncategorized

МИТОВИ О ОПОРАВКУ И РЕЦИДИВУ

Из књиге Теренц Горски – Остати трезан

До велике већине рецидива уопште није морало да деђе. Први корак у превентиви рецидива јесте да се схвати, шта је то рецидив, а шта – не. Што више човек зна и схвата шта је то рецидив – то је мањи ризик да га доживи и он му мање прети.

Постоје многе заблуде или митови који људе који су склони рецидивима доводе у стање безнађа. Код многих људи су присутне такве заблуде због чега и поступају као да су истините.

Заблуде о рецидивима стварају зачарани круг и појачавају проблеме. Када те заблуде за вас постану истина, ви поступате у складу са њима и никако другачије.

 Проблем са заблудама је да оне блокирају ефикасне одлуке, неопходне да би се прекинуо циклус рецидива. Митови о рецидивима стварају зачаран круг и још више повећавају проблеме. Када ти митови постану за вас „истинити“, тада ви почињете да се и понашате као да су истинити. Ови обрасци понашања који нису у складу са оздрављењем заводе вас у циклус рецидива како би митови у које верујете као у истину постали стварност.

Наставите са читањем

Конфликт као начин да се избегне блискост

„Понекад смо љути на неког ко нам је важан. Понекад немамо прилике да то разрешимо са њима. Можда су изашли из нашег живота или су можда преминули. Ово нас је можда мучило јер смо осећали кривицу и стид. Али морамо имати у виду то да су људи понекад желели да се наљутимо на њих. Желели су да постоји раздор између нас. То је био њихов начин да се забарикадирају од нас. На тај начин су избегавали рањивост. Понекад право питање не лежи у конфликту, него у сврси којој је конфликт послужио. Понекад је конфликт само њихов начин да се сакрију од љубави. Желели су да се наљутите на њих, јер им је то било лакше него блискост. Kонфликт није увек онакав како нам на први поглед делује.“

Хвала Аиди за превод!

О инертности нашег сазнања

Промене у животу почињу променама у сазнању, свести. Када одједном, можда и неочекивано за себе, почињемо да размишљамо другачије него што је то било до сада. И, сходно томе, понашамо се другачије. Али ово није цела истина. Поента је у томе да је код човека све повезано. И мисли, и осећања, и поступци. Тако да одредити што следи након чега често није могуће. Овде се ради о томе да се процес промена у сазнању може покренути након неког неког неочекиваног поступка. Он можда да буде нека врста окидача (тригера). Да, наравно, ако се том поступку посвети довољно пажње, ако га максималн освестимо. Тада освешћен, проживљен поступак може довести до стабилних промена у сазнању. Такве промене утичу на промене у карактеру, а затим и на промену човекове судбине у целини.

Наставите са читањем

Оправдање Бога

 

Желео бих да са пријатељима, на страницама ФБ-а, поделим једну историју која ми се догодила пре пет година, али која је оставила дубок траг у мом сећању и души. Управо јуче, за обедом у нашој цркви, поново је покренута била тема природе зла, страдања у овом свету и Божјег односа према овој патњи. Где је Он? – нимало лако питање. О томе је много написано, много разних углова, много размишљања. Добро је и лако говорити на ту тему када је с вама све у реду, када је код вас тихо и мирно. Али ако сте болесни и ако се зло дотакло вас? Како онда бити? Шта ћете изабрати? И уопште, хоћете ли било шта изабрати или ћете полудети? Постоји сјајан чланак о. Георгија Чистјакова „Силазак у ад“, написано тамо бих за себе могао назвати – кредо Александра Константинова. Бог који је описан у том чланку и јесте Бог у кога ја верујем. Али сада не желим да говорим о чланку, већ желим да поделим са вама своју историју, и молим вас не судите строго. Можете ме чак сматрати у тренутку као не сасвим адекватног – то је ваше право, можете и критиковати, пријатељи, не желим да вам одузмом то право, али ово је био реалан догађај и сећање на њега још увек живи у мени.
Па да почнем. Као што рекох, то се догодило пре пет година, не знам зашто се то догодило, али у том време су се пред мојим очима, мојим осећањима, одиграли неки важни догађаји који су ме веома снажно потресли. Наставите са читањем

Отвореност или затвореност система. Зависност: породична болест

Породични систем може бити отворен за нове идеје, правила, људе, за било какву нову информацији. Такође, систем може да буде потпуно затворен, замрзнут и окоштао. У затвореном систему се ништа не мења, све се одвија по одавно установљеним правилима. Само се акумулирају незадовољство, бол, болести и трагедије. Живот куца на врата замрзнутог система у виду болнести, али породица не чује важне сигнале и не мења се. Као што је говорио један психолог, удар судбине у чело значи да шутирање у задњицу није донело плода.

Узмимо као пример наркоманију. То је сигнал да су у породици лоши односи између мајке и оца. Нема љубави и међусобног прихватања, напротив, има много контроле. Свако на силу покушава да делује на другог, што сви лоше подносе. Акумулирано је много неисказаног бола. Тај акумулирани бол може даапсорбује у себе једно од деце што се може испољити у виду наркоманије.

Наставите са читањем

Ја тонем, а то како ми помажете мени се не свиђа

 

Од аутора: „Ако си тако паметан, зашто си тако сиромашан?“. „Ако си тако паметан, зашто си тако несрећан?“

Ових дана, по ко зна који пут сам се уверила да људи који се обраћају за помоћ, најчешће, желе да је прихватити само под својим условима. То су ситуације сличне онима када човек тоне и људи му са обале или чамца бацају појасеве за спасавање, а он их одгурује говорећи: „не одговара боја“, „не одговара величина“, „нисте га добро бацили“…

У нашој професији таквих случајева има све више и више. Сигурно би се сваки психолог могао сетити случаја кад ти помажеш, а оно, помоћ није та која треба! Није тако лепо упакована, није како треба принета, није како треба сажвакана, није тако мила и пријатна уху како би се хтело. Наставите са читањем

„Желим и бићу“, или „Ја мрзим Лабковског!“

Недавно је по интернтету кружила лоша вест – ученик старијих разреда након што је прочитао књигу Патрика Зјускинда „Продавац парфема“ извршио је низ убистава с предумишљајем. Управо због тога су ту књигу забранили да се чита у школи. Да књига говори о љубавној зависности, удесеторострученој, о шизоидности, пограничном растројству и осталим занимљивим стварима – то ви и ја разумемо. Али то могу разумети само зрели мозгови, довољно развијени за критичко и аналитичко мишљење. Зоскиндова књига је прелепа. Али зар се може правилно оценити њена лепота, буквално схватајући написано у њој?

Наставите са читањем

Интроверт

Ако се у вашем ближем окружењу појавио интроверт – узимајте ваздуха, требаће вам, ићи ће се у дубину. Зато штоинтроверти не знају да „поједноставе ствари“ и да се „не брину без потребе“, „неузмемиравају“. И да. Компликовани су.

Интроверти живе у свом свету који се може мењати у нијансама од светло розих до црно-белих. Он је привлачан и увек постоји ризик да вас повуче тамо. Не значи наравно да ће Вас интроверт пустити тамо – ти људи су веома избирљиви у дружењу, али ако се то већ деси…

Наставите са читањем