аутор: Алиса Кузњецова, сертификовани психотерапеут Психотерапије сапреживљавања (Coexperiencing Psychotherapy), предавач на Институту. Ф.Е. Василиук
Прва препорука коју сам чула на далеком почетном курсу од стране Ф.Е. Васиљука, била је књига Патрика Кејсмента „Учећи се од пацијента“. Основна идеја аутора је да само клијент интуитивно зна правац продуктивног процеса рада. Није свестан тога, али то индиректно саопштава терапеуту на овај или онај начин. Дакле, развој професионалног мишљења терапеута састоји се првенствено у спремности да одбаци готове шеме разумевања и да истражује језик конкретног клијента. Што је терапеут пажљивији, то ће процес терапије бити продуктивнији.
Ова идеја је, наравно, веома у складу са психотерапијом сапреживљавања.
Карлу Роџерсу приписују дивну изреку: „Једно од обележја добре терапије јесте када се ја као терапеут променим током терапије“. Да ли је то тако парадоксално као што може изгледати на први поглед? Чини се да је поента у томе да је психотерапија посебан стваралачки дијалошки процес, који укључује две личности – клијента и терапеута. Такав посебан контакт – ако успе да се оствари – не само да подразумева, већ и неизбежно повлачи за собом трансформацију оба учесника.
Чини се да је посебно важна интенција терапеута да слуша клијента и учи од њега, да буде отворен за међусобни утицај, шта је неопходан услов за успешан терапијски рад. Ако терапеут може да се повери клијенту, да верује у клијента, онда и клијент може да поверује себи.
Ако вам је потребна консултација обраћајте се на контакте:
Мејл: mlknedjeljko@gmail.com
Телефон: 0648001083
Прва консултација је бесплатна.
Познај себе 