Вера Чехова – Лудолф Мјуллер

На крају драме „Галеб“, на растанку са некада вољеним Треплевом, Нина, главни лик, каже: „Сад знам, разумем Костја, да у нашем послу није битно играмо ли на сцени или пишемо, није главна слава, ни сјај, ни оно о чему сам сањала, већ умети трпети. Умети носити свој крст и веровати. Ја верујем, и мене не боли много, и кад размишљам о свом позиву не бојим се живота“. Треплев јој одговара („тужно“): „Пронашли сте пут, знате куда идете, а ја још увек јурим у хаосу снова и слика, не знајући ради чега и коме је то потребно. Не верујем и не знам које је моје призвање“.
Овде се Чехов користи са три појма, иако међусобно повезана они, ипак, они не значе исто: вера, трпљење и призив.
Реч „трпети“ у овом случају треба разликовати од „страдати“, „патити“.
Патња значи физичко или ментално стање које нам се дешава без нашег учешћа. Трпети значи подносити патњу на начин који је описан код јеванђелиста Луке (Лука 14:27) .

Наставите са читањем

Молба

Молба (прозба) је један веома суптилан психолошки „организам“ који захтева дуго и деликатно педагошко обликовање у детињству. У овом су организму спајени у семантичко јединство нада и поверење, смирење и достојанство, искреност и самоспознаја, поштовање и вера, унутрашња потреба и слобода.

Ако само један од ових „органа“ изађе из строја, молба се претвара у своју супротност. Без наде, човек уопште не моли; без поверења он не моли другог, већ га тестира; без смирења не моли, већ захтева; без достојанства не моли, већ мољака; без схватања о унутрашњој неопходности онога што моли, о својој потреби за тим – не моли, већ тера каприц; без вере у несебичност другог – нуди трампу; без поштовања његове искрености – нуди мито; без признања његове слободе – лукаво манипулише или грубо уцењује.

Фјодор Ефимович Васиљук

Трка

За викенд сам трчао дуж Воробјовског насипа. Тридесет метара испред мене је жовахно трчало мршаво девојче. Почела је да тражи нешто по џеповима спортске јакне, и одједном су из џепа полетели неки папири на све стране. Она то није приметила, трчала је даље.
Додао сам гас, видим – новчанице пресавијене на пола. Не нешто много, можда око хиљаду – две. Добро је што нема ветра. Спретно сам их сакупио све и кренуо напред да сустигнем девојку. Када се растојање међу нама повећало, а ја се поштено задихао, почео сам да вичем: „Девојко, сачекај!!!“
Због мог дисања, глас ми је звучао некако злослутно и привукао је пажњу пролазника, неки су изгледали уплашили, неки збуњени.
А тркачица се није ни окренуо. Схватио сам да носи слушалице.

Наставите са читањем

Опседнута девојка. Ретке фотографије и њена историја

Веома необично лице, зар не?  По једној из верзија, та опседнута демонима девојка истовремено је постала светитељка.
На основу истинитих догађаја у вези са девојком Анелизе Михел, (21 септембра 1952 — 1 јула 1976.) снимљен је филм „Егзорцизам Емили Роуз.

 

Део обреда изгнања демона је био снимљен на камеру и ти су записи касније били демонстрирани на суду. У отвореном доступу су документоване фотографије.

Уопште, обреди егзорцизма (изгнање демона) се све до сада практикуеје и код католика и православних. Али  чак ни код свештеника нема сагласности о тој теми. Неки од њих заступају чисто медицинску тачку гледишта, неки говоре о феномену опседнутости демонима, но већина њих немају јасног мишљења и избегавају да се упетљавају у такве случајеве. Међутим, постоје свештеници који се специјализују по даном питању и, ако себи поставите за циљ, такви свештеници се могу наћи.
Препуручујем да погледате споменути филм, тамо се даје и мишљења оних који сматрају да је то чисто психијатријски, медицински феномен, и тачка гледишта оних што сматрају да случаји опседнутости демонима излазе из оквира компетенције науке. У целини, филм је биографски и одговара историјским фактима који су познати о Аннелизи Михел (у филму је зову Емили Роуз). Наставите са читањем

Религија vs психотерапија. Да ли је могућа синтеза?

Од аутора: Инспирисано личним искуством поклоничког путовања и насталих унутрашњих промена.

Околности су се сложиле тако да сам пре извесног времена, тада сам већ била практикујући психотерапеут, отишла на поклоничко путовање, хришћанску ескурзију по светим местима Русије.
Никада нисам била велики верник, у цркву сам ишла веома ретко, чак ни молитву Оче наш нисам знала сву напамет, већ само првих неколико речи.
Али у том периоду мог живота је код мене наступила криза, мучио ме је губитак смисла живота, кривица за смрт недавно преминуле вољене особе, и већи део мог живот ми је изгледао као узалуд протраћен. Уз све то, догодио ми се и лични женски неуспех, који ме је сасвим докрајчио. И самом психотерапеуту је била потребна помоћ. Ситуација, наравно, није претила самоубиством, али не мери се само тиме дубина кризе?

Наставите са читањем

Апсолутни услов љубави – отвореност

Апсолутни услов љубави јесте отвореност; у идеалном случају – узајамна, али понекад је отвореност једне особе која воли таква да је довољна за двоје. Отвореност нам се може чинити застрашујућа. Бити отворен значи постати рањив; када си отворен тада твоја радост и бол умногом зависе од друге особе. И то се може учинити само ако имамо довољно вере у другу особу…
Као прво, оне основне вере у човека, дубоког уверење да у свакој особи постоје светлост, истина и бескрајне креативне могућности; да ако му помогнете, подржите га, надахнете ли га, хаос који нас често плаши у човеку може да роди звезду. Такво увереност јесте убеђеност да у човеку постоји светлост, да постоји истина и да она може да победи. И нема наивности у овој убеђености, у овој вери; она расте са искуством, које се заснива на знању о себи и на знању о животу и људима.

Наставите са читањем

Оправдање Бога

 

Желео бих да са пријатељима, на страницама ФБ-а, поделим једну историју која ми се догодила пре пет година, али која је оставила дубок траг у мом сећању и души. Управо јуче, за обедом у нашој цркви, поново је покренута била тема природе зла, страдања у овом свету и Божјег односа према овој патњи. Где је Он? – нимало лако питање. О томе је много написано, много разних углова, много размишљања. Добро је и лако говорити на ту тему када је с вама све у реду, када је код вас тихо и мирно. Али ако сте болесни и ако се зло дотакло вас? Како онда бити? Шта ћете изабрати? И уопште, хоћете ли било шта изабрати или ћете полудети? Постоји сјајан чланак о. Георгија Чистјакова „Силазак у ад“, написано тамо бих за себе могао назвати – кредо Александра Константинова. Бог који је описан у том чланку и јесте Бог у кога ја верујем. Али сада не желим да говорим о чланку, већ желим да поделим са вама своју историју, и молим вас не судите строго. Можете ме чак сматрати у тренутку као не сасвим адекватног – то је ваше право, можете и критиковати, пријатељи, не желим да вам одузмом то право, али ово је био реалан догађај и сећање на њега још увек живи у мени.
Па да почнем. Као што рекох, то се догодило пре пет година, не знам зашто се то догодило, али у том време су се пред мојим очима, мојим осећањима, одиграли неки важни догађаји који су ме веома снажно потресли. Наставите са читањем

Питање смрити и живота – Ирвин Јалом

Синоћ сам се чудом нашао на Zoom видео конференцији – интервју је давао Ирвин Иалом, познати психијатар, психотерапеут и писац, заслужни професор на Универзитету Станфорд. Интервју у организацији једне холандске образовне институције, позиву је присуствовало 5000 професионалаца из целог света.

Попут истинског научника, Јалом иде у својим истраживањима до краја. Тренутно има 89 година, не тако давно је чудом преживео снажан срчани удар миокарда, спокојно говори о сопственој смрти настављајући да ради са клијентима и пише своју следећу књигу. Пре годину дана је сахранио супругу коју је упознао када је имао петнаест година. Последњих месеци њеног живота били су апсолутно нераздвојни и заједно су писали Њихову књигу. Наизменично пишући поглавља о томе како она и он доживљавају њен предстојећи одлазак. Као што је Ирвин јуче рекао на састанку: „књигу смо назвали „А Matter of Death and Life“, парафразирајући познату енглеску фразу А Matter of Life and Death – питање живота и смрти, пошто књига говори о њеној смрти и мом животу“.

Наставите са читањем

КОНТРАЦЕПЦИЈА – да или не, ЗДРАВСТВЕНИ РАЗЛОЗИ (гост Марија Стајић) – први део

О здравственим разлозима употребе вештачке контрацепције у православном браку разговарамо са Маријом Стајић, лиценцираним едукатором и консултантом из области праћења плодности.
О хормонској контрацепцији, спирали, дијафрагми – понеке од ових информација се по први пут могу чути на српском језику.

Сајт Марије Стајић

https://profemme.rs/

Интервју водила Сања Станковић, православни психолог и уредник сајта „Има наде“:

http://imanade.org/

Не трудите се да нешта докажете родитељима

Из наше нове књиге „Како побољшати односе са родитељима“

 Психолог Лариса Трутаева

Практично сви људи имају проблеме у односима са родитељима. Ви радите са децом код којих су ти проблеми најизраженији. То су деца која су на ивици одлуке да напусте кућу, често долазе из непотпуних породица. Како на децу утичу проблеми које имају у односу са родитељима? Родитељска љубав је веома важна сваком детету, а нељубав родитеља, рецимо, када су родитељи неверни једно другом или се разводе, одражава се на децу. Дете почиње лоше да се понаша и сл. На који начин било какво сипољавање нељубави утичу на дететову личност и на његову судбину у будућности?

Родитељска нељубав се најпре испољава као – одбацивање. То може да буде физичко одбацивање, насиље, агресија према детету или игнорисање детета. У таквим случајевима, дете ће покушати да привуче пажњу на било који начине, нпр. кроз испољавање креативности, позитивних навика или пак испољавање агресивности, све до кршења закона, бежања од куће или покушаја самоубиства. За дете је најважније да привуче пажњу. Наставите са читањем