Сећање на оца Иосифа Фудеља   

Фудељ, Иосиф Иванович (1864 — 1918)

У разреду су девојчице 12 – 13 година, мало их је, свега 38. Клупе се протежу у два реда. Између редова широки пролаз. Њиме воле да пролазе наши учитељи. (…) Чекамо учитеља, нисмао нарочито тихи. Данас први час после великог одмора имамо Закон Божији и сви су се мало утишали тј. зује шапатом. И ето, полако, као и увек, приближава нам се фигура оца Јосифа и ми, ако још нисмо, вадимо уџбеник и Нови Завет, обавезно на славенском. И ја га вадим из торбе и стављам на горњи угао клупе да би оцу згодно било да га узме када му затреба. Обично он чита с нама Јеванђеље на сваком часу и учи нас да читамо исправно и да тачније изговарамо славенске речи. Седимо веома тихо, само у задњим клупама понекад некаква необична веселост, али треба отац Јосиф само да подигне главу и каже једну реч упитним тоном и све се одмах утишава. Девојчице га воле стиле се утисак као да га чувају. Он долази обично уморан, изгледом слаб, али увек спокојан и љубазан. Упита да ли смо научили задато, понекад неког пита, а понекад и не и обележи наш шта треба научити за следећи час. Затим узевши Нови Завет устаје и полако идући између наших редова почиње с нама да прича. Тако пролази више од пола часа, нама је лепо да га слушамо и одједном он престаје да нам се чини слаб и уморан, а његов тихи разговор с нама нас саме тера да се сконцентришемо и слушамо га са пажњом и интересовањем, најискренијим и најозбиљнијим. Наставите са читањем

Молитва девојчице

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

Боже Свемогући, обећала сам мами да више нећу бити безобразна, обећала сам да ћу је слушати. Обећати је лако, али како одржати реч. Плашим се. Трудићу се – веома ћу се трудити. Али зар увек успева оно што желиш? Толико пута сам давала себи реч: од сутра ће све да буде другачије. Можда ће овог пута тако и да буде. Одржат ћу реч – веома желим да је одржим. А Ти Боже Свемогући помози ми. Ти си створио земљу која се врти око своје оси и око сунца.

Ти си створио паралеле, меридијане, полове, полуострва, копна, заливе, брда, равнице и низине. Мноштво животиња, биљака, граните и кварц. Наставите са читањем

Молитва дечака

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

Знам да молити није лепо. Али ја не молим Тебе, добри мој Боже, Ти ми не мораш ништа дати – то ми је мој стриц обећао поклонити сат ако будем добро учио. Ти ми само помози: подсети стрица на његово обећање, а ја ћу се потрудити да се понашам лепо. Па стрицу је свеједно када да поклони? Сада или после. Ја сам већ другарима рекао да ћу добити сат, али они ми не верују. Почеће да ми се ругају, помислиће да сам слагао или просто да се хвалим. Наставите са читањем

ЧУВАЈТЕ БЛИСКОСТ НА СВИМ НИВОИМА

Из нове књиге „Како преживети растанак“

Права љубав не нестаје у потпуности. Она је попут Сунца – час се сакрије, час се поново појави. Тачније, она прелази на нови ниво.

Неопходно је помагати јој да се врати, константно додавати дрвца у ватру љубави: праштати, излазити у сусрет другом без обзира на све. Трудитe се да дистанца између вас не расте. Чим приметите и најмању хладноћу у односима, одмах се потрудите да кренете у сусрет другом, да загревате ваша осећања. Да сами тражите помирење не мислећи о томе ко је крив. Наставите са читањем

Агресивност после абортуса

Осећај кривице рађа други, секундарни осећај – увређеност. Осећај кривице није пријатан осећај. Жена је несрећна због тога што ју је до таквог стања довео он, кривац, отац детета. У многим случајевима код жене се појављује убеђеност да је он крив. Кривица се пребацује на другу особу бар делимично.

Објективно, то је јасно, пошто у томе има и његове кривице, веома често управо он учествује у одлуци о абортусу, у многим случајевима вршећи на жену притисак.

Истина, често се дешава да је жена без знања оца детета урадила абортус, али такав положај ствари такође је ненормалан и указује или на то да или међу родитељима нема сагласности или се на тај начин показује женин страх. Жена се већ унапред боји да саопшти свом партнеру о својој трудноћи и као „ради сигурности“ одлучује се да је прекине. Такво понашање видимо нарочито онда када жена има већ негативно прошло искуство и у прошлости отац детета се изјаснио против детета које је жена родила, он и даље не преузима своју улогу оца; или када је прошлог пута жена прекинула трудноћу попустивши његовим наговорима и другу реакцију од њега не очекује. Наставите са читањем

Ентони Хопкинс – најпознатији анонимни алкохоличар

Ентони Хопкинс се спрема да обележи јединствену годишњицу – 44 године потпуне трезвености. Вест је објавио часопис „People“. Он сада може са пуном одговорношћу да изјави да је „срећан што је алкохоличар“. Пре 44 године сер Ентони попио је своју задњу чашицу и од тада ни једном није окусио алкохол. Захваљујући алкохолу, присећајући се говори Хопкинс, он је сво време стајао на ивици понора, знајући да у сваком тренутку може у њега да завири. Каже да је могао да дозволи себи да буде природно чудовиште, тј да буде оно што јесте и да уз то живи духовним животом. Наставите са читањем

Како се удати и треба ли жена да усинови свог мужа?

Из књиге „ЊЕГОВАЊЕ САОСЕЋАЊА“ – Александра Колмановског

Иако код нас у Русији имамо десет девојака на девет момака, нико не жели да буде баш та десета девојка. Али шта радити ако вам прилазе „погрешни“? Како знати ко је „онај прави“? И постоји ли тајни рецепт помоћу којег се може лакше удати?

Припремила Жана Семјонова

Основни критеријум

Жана Семјонова: А можда треба бити мало једноставнији? Не реаговати одмах на недостатке, већ натерати себе да видимо оно позитивно код људи?

Александар Колмановски: Ја сам уверен да је немогуће „натерати“ себе да заволимо некога. Али заљубљеност је посебна тема. Мислим да је веома важно успети видети свог потенцијалног партнера у непријатним ситуацијама – како се љути, како разговара са људима које не воли, да ли се лако одваја од новца. Видети његове слабости и схватити свој однос према њима – да ли вас то нервира или изазива саосећање? На пример, дешавало ми се да од мушкарца чујем следеће: „Ја тешко подносим женске хирове и сузе. Осим код Јелене. Кад видим њене сузе, одмах имам потребу да је заштитим.“ То значи – само напред!

Мислим да прави изабраник није онај чије нас врлине одушевљавају, већ онај чији су нам недостаци симпатични. Наставите са читањем

Псовке као последица недостатка самопоуздања

Из књиге „ЊЕГОВАЊЕ САОСЕЋАЊА“ – Александра КолмановскогПочињући разговор о псовкама, прецизираћемо да не говоримо о оним људима којима се једанпут у години деси да опсују „за себе“, већ о онима који свој свакодневни говор употпуњавају псовкама. Такви људи се видно разликују од оних који не псују. Који су то психолошки узроци псовања?

– Те психолошке узроке је лако схватити на основу нашег свакодневног искуства. Шта је псовка као језичка појава? То су табуиране речи у неком језику, тј. речи које је забрањено користити. Изгледа нам чудно: зашто постоје речи којима је забрањено служити се? Ако мало боље размислимо о овој противречности, постаје јасно да су оне потребне да би се показало како ја рушим те културне баријере, ја их не признајем. Погледајте како сам моћан, снажан, како сам независан! Наставите са читањем

Mindfulness – у чему је проблем?

 

Најважнија мана популарне праксе mindfulness-медитација јесте искључивање етичког дела. Када будистички монаси медитирају, они тачно знају зашто се то ради. Они желе да постану део света, тј. да постану милостивнији. Боља концентрација им је потребна да би могли пратити кретање своје душе и да не дозволе себи лоше поступке. И све је то нераздвојиво од њихове религије.

Уклонивши религиозно-етички део из медитације, модерни „учитељи“ нуде једноставно спас од стреса и узнемирености, поправљање општег стања и повећање енергије (радне способности). Све су то, несумњиво, веома симпатични задаци и успеси, али какав је њихов коначан циљ и постоји ли уопште? Наставите са читањем

Јеврејска бајка о љубави

Штука је веровала у љубав. Била је веома романтична. Али, десила јој се таква невоља, једног дана ју је уловио рибар. Штука се ипак није губила наду, рибар је нешто мрмљао за себе, да ће да однесе штуку своме господину, он ће да купи рибу за добре паре! Господин воли штуку! И тако, штуку која се већ гушила, донели су господину. Овај се веома обрадовао. Потврдио је да му се штука веома свиђа. Он воли штуку! Штука је мислила да је спасена, пошто је воле! Наглас причају о томе! Али господин је наредио да је испрже. Он је веома волео штуку. Али уопште не онако, како се она надала…

Тако је и с људима. Речи љубави су исте, али за једне оне значе верност, оданост, поверење и подршку – а за друге, могућност да се засладе, наједе, нахрани себе. А онда може нову штуку да улови или да купи, то није тешко. На свету је много риба које верују у љубав и у речи о љубави. Граде стаклене замке, надају се и чекају. Чекају те речи. А онда схватају да у речи свако ставља свој смисао. Љубав господина према штуци – није љубав. То је само добар апетит и ништа више. И саме речи нису довољне; ипак су важни поступци. Иако се романтичне рибице лове управо на речи. То је и удица и мамац…

Анна Кирjaнова

https://www.stihi.ru/diary/vella3/2019-05-15