Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења

1a2c81c1-850a-4bdb-9948-795e376cdce6*Разлози због којих не волимо себе, комплекси

*Како заволети себе

(Разговор са психологом Александром Колмановским)

– Покушавајући да решимо своје проблеме или проблеме друге особе, веома често се срећемо са чињеницом да особи недостаје оно што се обично називаљубав према себи“. Тј. постоји неки унутарњи конфликт. Ту појаву, такође, зову недостатком самоприхватања. Можете ли нам појаснити како се то тачно зове или, ако су у питању различити појмови, у чему је разлика? Постоје моралисти којима ова тема и није нарочито блиска, који кажу: зашто волети себе – то је егоизам. Али ево, разматрајући проблем, ипак схватамо да су егоизам и љубав према себи различите ствари. У чему се, по вама, љубав према себи разликује од егоизма? Наставите са читањем

Advertisements

Наши општи страхови – „мотор“ сазависности / из књиге „Ја га волим“

Ja_ga_volim_korica (mil4) за ПСЈелена Ивановна има сина наркомана. Цео живот живе заједно и воле се. Они су веома добри људи, познајем их много година. Јелена Ивановна је учитељица и стотине већ одраслих људи јој je дубоко захвалнo. Она им је посветила цео свој живот, као, уосталом, и свом сину. Ишла је на састанке групе Нар-Анон, радила по програму „12 корака“, радила домаће задатке и заиста је прешла један велики пут. Резултати су огромни и она сада већ може да живи захваљујући спољној подршци… Aли син наставља да конзумира дрогу и алкохол. Саша jе покушавао да оздрави много пута и сваки пут се то дешавало након неких стра-шних догађаја у његовом животу: озбиљне саобраћа-јне несреће кад је једва остао жив, предозирања, после којег су дуго остале последице, несрећног случаја са његовим другом, такође наркоманом, који је остао тежак инвалид; најзад је почео да оздравља након једне њене интервенције… И опет рецидив и опет употреба психоактивних супстанци. Сада се дрогира помало, тихо седи у својој соби и скоро ни са ким не комуницира. Одрастао је човек, његови вршњаци су одавно завршили факултете, раде, имају децу, а он тако живи сам и тавори. Јелени Ивановној је јасно да је сада „потез на њој“ и одлично зна шта јој је чинити: потребна је нова интервенција, треба га упутити у рехабилитациони центар и поставити строге грани-це, не би ли Саша променио начин живота. Међутим, интервенција подразумева жестоку алтернативу у случају да син одбије да иде на рехабилитацију, а она се плаши његове реакције. Њој су стално три узнемирујуће мисли на памети, њена три страха и то је паралише. Размишља: „Боље да сачекам, нисам још спремна, можда ће се некако нешто променити…“. Наставите са читањем

Зашто не прихватамо друге људе?

Upoznavanje_sa_sobom sl12

Из књиге Дмитрија Семеника „Упознавање са собом“

Обраћајући се, пре свега, тим истим фанатицима који, уместо да ратују против демона, ратују против људи, подвући ћемо да наше прихватање других људи не значи истовремено и наше одобравање њихових порока. Свети оци су рекли: „Мрзи грех, воли грешника.“ Дакле, прихватање свих људи, чак оних најгрешнијих и оних који мрзе Православну Цркву, никако не противречи учењу наше Цркве. Везу између нашег прихватања себе и прихватања других људи веома је лако видети у свакодневном животу. Када човек, који је обично незадовољан собом, учини неко добро дело и на неколико минута или сати се себи учини „исправним“, достојним живота, достојним добра, тада се, у тим минутима и часовима, он и према другим људима понаша боље. Мање их осуђује, чешће примећује у њима добро, отворенији је за разговор, чак се и зачуди: ето како ми се посрећило, какве добре људе срећем данас. Заправо, као и увек, ствар је у њему самом, он се малчице приближио здравом, нормалном стању човека.

Наставите са читањем

Страст осуђивања, непријатељство, фанатизам, неприлагођеност

Upoznavanje_sa_sobom sl12

Из књиге Дмитрија Семеника „Упознавање са собом“

Страст осуђивања често примећујемо и код других црквених људи. То су оне чувене баке које сикћу на вернике који се не понашају „по правилима“. То су различити црквени „активисти“ који на блоговима и форумима жестоко критикују друге црквене активисте и угледне црквене делатеље (личности). То су такозвани фанатици који оваплоћавају своје непријатељство према човечанству тиме што налазе себи много непријатеља међу атеистима или представницима других религија. Уопште говорећи, то су тешки људи, склони конфликтима, недружељубиви, провокативни. Наставите са читањем

Да бисмо били срећни потребно је да будемо социјално позитивни

Како постати срећан? Шта је суштина среће?

– Многи у духу данашњег плурализма кажу да је срећа разнолика. За неког је срећа у једном, за неког у другом. На несхватљив начин долази, исто тако одлази, као време – уопште, срећа је тако нејасан појам, на неки начин је неухватљива. Да ли је по вашем мишљењу срећа индивидуална ствар, различита за сваког или за све људе срећа представља једно.

– Људи могу подразумевати под срећом два различита стања. Једно је стање наглог повећања радости, среће, у крајњем случају еуфорије. Ту није у питању чак ни интензитет већ неко временски трајању – то је као неки снажан успон кратког трајања. Друго стање је стабилније, дуже траје, као неко опште стање живота. Наставите са читањем

Побочни ефекат психотерапије

Аутор текста: Арина Воскресенскаја, новинар и уредник.

Била је главни уредник портала – “ Православље и свет“, пише у разним православним журналима. Када треба ићи са својим проблемима свештенику, а када психологу? Арина Воскресенскаја нам говори о свом личном искуству. Наставите са читањем

Осећања и живот. Увређеност. Страх. Гнев. Кривица. Усамљеност – из књиге „Ја га волим“

Ja_ga_volim_korica (mil4) за ПС

Знате ли како живи мајка наркомана? У страху. Страх је њен верни сапутник зато што се свега боји. Боји се да ће син умрети, да ће се предозирати или ће га неко убити, или ће извршити самоубиство. Само онај ко је кроз то прошао зна шта значи лупати на закључана врата синовљеве собе, знајући да је син унутра, а нема никаквог звука, шта значи „реанимирати“ поплавелог сина и очајнички викати да неко позове „хитну“. Само ми знамо како нам је кад зовемо службу за пријављивање несталих лица, описујемо како је био обучен и дајемо лични опис, када нам сина траже међу мртвима. Али то није све. Страшно је што је он опет узео кредит, а ја морам да га отплаћујем. Страшно је што ће опет доћи до рецидива и све ће се поновити из почетка. Страшно је чекати га целу ноћ на прозору. Страшно је кад се понаша као ђаво, страшна је његова подлост, као да је апсолутно без савести. Страшна је она неизвесност кад стојиш у лифту и размишљаш шта те чека код куће? Као да мајка живи на сувој грани дрвета, која је напукла и у једном моменту ће се сломити. Живот мајке наркомана је ужасан. Наставите са читањем

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

originalОтићи да би се вратили

— Недавно нам је стигло писмо од жене. Муж је упорно вређа и то пред дететом, свако мало па говори — губи се из моје куће, али она све трпи: „Трудим се да према њему будем што је могуће боља, а он о мене брише ноге!“, мислећи да тако спашава породицу. Наставите са читањем

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

Често је узрок развода — тежак карактер другог супружника. „Он је тиранин, неподношљив човек“ или „она је стално нешто незадовољна“ — то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али психолог Александар Колмановски је убеђен: неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош већ с тим што је нјему лоше. Схвативши то, и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин или џангризава жена са временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.

„Саслушај ме, мила моја!“

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Наставите са читањем

Усиновити родитеље – 3. део (Упознавање са собом)

Upoznavanje_sa_sobom sl12Последњи део интервјуа са психологом Александром Колмановским

Усиновити родитеље – 1. део

Усиновити родитеље – 2. део

– Ако наставимо са темом мајки, постоји један општепознати проблем – „мамин син“. То је дечак који је одрастао с мајком, мајка не жели од њега да се раздвоји, она га сматра својим мушкарцем, сама не жели неког другог мушкарца у свом животу, због чега код тог дечака, када одрасте, настају проблеми са девојкама, са женама. И ако се ожени, мама ће опет почети да смета младој породици. Постоје ли неки посебни савети том младом човеку, другачији од оног што смо говорили малопре, како би он некако постао прави мушкарац, уместо што је „мамин син“?

– Носећа греда те конструкције, да тако кажемо, није везаност мајке за сина, уопште не то, већ њена потреба да доминира. То је мајка која је цео животни пут сама доносила одлуке у вези детета и борила се, очајнички се борила за своју доминирајућу позицију. Наставите са читањем