Дан без струје

Уз књиге Дејвида Ебехарда „Деца у власти: како васпитавамо мале тиране који управљају нама“

Дан без струје. Дакле, закључили смо да су вести о опасности компјутерских игрица веома преувеличане. То ипак не значи да су компјутер и други модерни мобилни телефони апсолутно безопасни. Реч није о томе да седење испред екрана одузима много времена које се могло употребити за бављење спортом. Чак не и о томе да мноштво информација тера наш неразвијен мозак да ради на граници могућности. Све је далеко страшније – мобилни телефони су буквално хипнотисали нашу децу. Деци никад неће бити досадно ако им је у рукама мобилни или таблет, тада им и не треба нико.

Док су моја старија деца Арвид и Корнелија били мали, увео сам у нашу породицу „дан без струје“. На то ме је усмерио мој најбољи друг, ортодоксни јевреј и рабин. Он строго поштује за јевреје свету заповест суботњег одмора. У суботу по јеврејској традицији је забрањено чак и светло да се пали и од петка увече до у суботу увече у кући је забрањена употреба електричних апарата. Таква пракса доприноси побољшавању атмосфере у кући, пошто се одједном види да осим тебе и твог омиљеног мобилног у кући постоје живи људи. По примеру мог друга и ја сам одлучио да уведем код себе дан без струје (тачније без електронских уређаја) средом и недељом. Деца су најпре туговали и слуњали се по кући не знајући чиме да се забаве, али мало – помало научили су се да нађу  себи неку занимацију. Нажалост, касније смо из неких разлога морали да одустанемо од такве праксе, али за мене је очигледно да је деци она била само користисна. Размишљао сам о томе да би у дужој перспективи дани без струје могли умногом поправити односе између деце и родитеља.

Advertisements

ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТА – из књиге ПРАВА ЉУБАВ – тајне љубави пре брака и у браку

Бајка уместо љубави

Цео свој живот сањала сам о правој љубави: била сам сањалица и наивна девојка која је желела да поред ње буде њен вољени, који ће је спасти од свих невоља и бити увек ту.

Упознали смо се случајно – он је возио леп ауто са отвореним кровом, угледао ме је, окренуо се и пришао. Упознали смо се и родила се љубав. Био ми је први мушкарац и безумно сам га волела. Много тога ми је обећао, а ја сам му слепо и наивно веровала, јер је мој живот пре њега био никакав, тужан и досадан, а он ме је водио по свим скупим местима у граду и упознао са свим богатим људима нашег малог града. То је била бајка, а не живот. Али, након пола године моја бајка се завршила, сазнала сам да се он већ две године виђа с другом девојком, док сам ја служила само за разоноду. Наставите са читањем

ПРАВА ЉУБАВ – тајне љубави пре брака и у браку – Од аутора

Аутор: Дмитриј Семеник

Животу можемо приступити на два начина: детињасто или пак као одрасла особа, што неће пуно зависти од тога колико реално имамо година.

Ако је реч о детињастом приступу, онда се радујемо поклонима које нам живот даје и халапљиво их једемо као дете бомбоне, а када нам задаје ударце, тада плачемо. Међутим, сами не чинимо ништа како би удараца било мање, а поклона више.

Када му приступамо као одрасла особа, тада преузимамо одговорност за свој живот. Свесни смо тога да су и ударци и поклони последице наших сопствених поступака: узимамо кормило живота у своје руке и усмеравамо свој брод куда желимо.

Наравно да је ефикасније ако му приступамо као одрасла особа. Наставите са читањем

Каква год жена да вам допадне, ви једноставно будите добар муж

Да бисмо боље објаснили духовни ниво присетићемо се фундаменталних концепција „бити“ и „имати“, који одређују дубину односа човека према животу и према другим људима. Једна православна жена-психолог на предавањима о браку задала је на крају разговора једно питање: „Када сте ступили у брак да ли сте желели да имате жену, да имате децу, да имате топао дом или сте желели да будете муж, да будете отац, да будете домаћин куће?“ У првом случају ради се о егоистичкој жељи да се нешто поседује, а у другом је жеља да променимо себе због других. Наставите са читањем

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности. Наставите са читањем

Како преживети растанак са вољенoм особом – други део

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

Како преживети растанак са вољенoм особом – први део

  1. Ставитe тачку

Ако је до растанка дошло, пре свега је потребно прихватити ту чињеницу као реалност. Ако је особа отишла – пустите је. Неопходно је ставити тачку на те односе који су прошли.

Приче могу бити разне. Дешавају се, нажалост, и растанци у супружничким односима. Зато, када кажем да је неопходно ставити тачку, не мислим: чврсто закључати врата, сахранити човека и избрисати га из свог сећања. Не! Често се мужеви и жене враћају с покајањем и онда их можете прихватити. Али, овде се ради о нечему другом. Помирити се с растанком – значи пустити човека: признати његово право на такву одлуку, чак иако сматрате да  је она погрешна. Престати задржавати га.

Теоретски је могуће да се кроз неко време ви обоје промените, затим поново упознате и као нове особе формирате хармоничније односе.

Али ти људи, какви сте ви сада, не могу бити заједно. Пут којим сте ишли дошао је до ове тачке. И с том тачком се завршава. Ви, као особа каква сте сада, то морате да разумете и прихватите.

Ако у себи имате бар мало љубави према том човеку, разумите његово право да буде слободан. Пустите га и благословите га.

Реците за себе, обраћајући се тој особи: „Пуштам те! Иди с Богом!“ Наставите са читањем

Ја тонем, а то како ми помажете мени се не свиђа

 

Од аутора: „Ако си тако паметан, зашто си тако сиромашан?“. „Ако си тако паметан, зашто си тако несрећан?“

Ових дана, по ко зна који пут сам се уверила да људи који се обраћају за помоћ, најчешће, желе да је прихватити само под својим условима. То су ситуације сличне онима када човек тоне и људи му са обале или чамца бацају појасеве за спасавање, а он их одгурује говорећи: „не одговара боја“, „не одговара величина“, „нисте га добро бацили“…

У нашој професији таквих случајева има све више и више. Сигурно би се сваки психолог могао сетити случаја кад ти помажеш, а оно, помоћ није та која треба! Није тако лепо упакована, није како треба принета, није како треба сажвакана, није тако мила и пријатна уху како би се хтело. Наставите са читањем