Разводи и осећања – Беседа протојереја Александра Дјагилева

Шта је разлог да се људи разведе?

Зашто у наше време светоотачки савети не помажу увек?

Како помоћи људима не уплићући се у њихов приватни живот?

Што је више проблематичних породица, то ће више алкохоличара и наркомана бити у следећем покољењу.

Болест се састоји у том што човек није способан да освести и назове сопствена осећања.

Рећи ћу још једну занимљиву ствар – осећања нису грех.

Жене су научиле су се да живе без мушкараца.

Беседа протојереја Александра Дјагилева… Наставите са читањем


Посао – психолог својој деци

Када радим посао који се зове мама, примећујем код себе, колико много постојаног труда треба да улажем да бих била и психолог својој деци.

Зашто толики труд, зашто то једноставно не постане део мог живота? Живот без рефлексије, опуштен? …Наставите са читањем


Сенка по Jунгу и завист

К. Г. Јунг, оснивач Аналитичке психологије личности, увео је појам „Сенка“ – центар личног несвесног, оно ниже (инфериорније) у нашој личности, то што у себи одричемо, чему не дамо да се развија. Сенка имају сви. Сенка је опасна, ако је одричемо. Тада је пројецирамо на друге, окривљујемо друге, критикујемо их, боримо се с њима.

Када се на неког љутимо или окривљујемо, ми имамо дело са својом Сенком. Наше негативне особине, које у себи одричемо, несвесно приписујемо неком другом.

Уосталом, ми и не завидимо свима, него онима, на кога пројецирамо своје потенцијално „Ја“, којему нисмо дали да се развије. Ми завидимо само онима, чија су достигнућа могли бити нашим достигнућима. Изванредни људи, звезде светског значаја у својим областима нису адресати наше зависти.


Ослобођење од сазависности

Руководство рођацима зависних људи за рад по програму „12 корака“

Редактор Д.В Зверов (по материјалима Е.А. Савине)

Представљамо вам материјал за рад по корацијма, за рођаке људи зависника од психоактивних супстанци. Сваком кораку удељујемо неколико сесија да би их што боље прорадили, отприлике 3 питања по сесији. Група се сабира једном недељно и старамо се да прорадимо свих 12 корака за годину дана. Ко продужава да долази на наше састанке све дубље прониче у смисао корака. Ти задатци могу да буду као помоћ онима који не могу присутствовати састаницима, но хтели би радити по корацима. Могу да буду искориштени као основа за вођење групе по корацима за рођаке, у раду са ментором, у интернет групама или на неки други начин.

Први корак

Признали смо своју немоћ пред зависношћу, признали смо да је наш живот постао неурављив… Наставите са читањем


Највеће искушење

Највеће искушење у нашем животу – није успех, популарност или власт, него неприхватање себе. Успех, популарност и влат заиста могу да буду велика искушења, али њихова саблазан је често само део једног још већег искушења – неприхватања себе. Када се саглашавамо и верујемо гласовима, када нас називају бескорисним и недостојним људима, успех, популарност и власт се лако прихватају као успешни методи решења проблема. Али истински проблем и замка је ипак у неприхватању себе, онаквим какав си. Не могу престати да се дивим томе, како брзо уступам пред тим искушњем. Када ме окривљују или критикују, одбацују, издају, ја опет говорим себи: „Ето ти, сада је опет јасно да си нико и ништа“. Уместо да критички размотрим све околности или да размислим о својим способностима и способностиама других, ја сам склон да окривљујем себе не само за то што сам урадио, него и за то што сам такакв какав сам. Моја тамна страна ми шапће: „Ја сам бескористан човек…. Ја заслужујем само да ме одгурну од себе, одбаце и забораве“… Наставите са читањем


А да ли сте ви одрасли?

Понекад читам такве ствари као мама ми брани да пређем у други град, да радим то што ја желим, да радим тамо где желим, да се удам, венчам, мама је против тога да родим још једно дете…

Огодите како је могће одраслом човеку нешто запретити? Како? Могуће је дати савет, препоруку, попричати отворено. Али запретити?
Ви онда или нисте довољно одрасли, или је то нека чудна игра садомазохизмом – коју ви играте.

Проверите себе, да ли сте довољно одрасли:


Како писати терапеутска писма?

Пракса писања терапеутских писама помаже, када:

  • Осећате да имате много неисказаних речи, емоција и бола према неком човеку;
  • Не можете да решите проблем у односима с неким човеком, зато што вам се не открива или вас игнорише;
  • Потребно вам је решити проблем у односима, али не желите да увлачите друге људе

Како писати терапеутска писма: инструкција
1. Купите посебну свеску А4 формата.
2. Напишите писмо максимално искрено, немојте да филтрирате ништа, немојте се ограничавати литералним језиком.
3. За време писања немојте се враћати на већ написано, немојте редактирати.
4. Пожељно је да рукопис буде читљив.
5. После завршавања свог писма можете почети писати одговор од лица другог човека.
6. Водите преписку док се не разреше сви конфликти у односима.
7. Када је исписано све што сте имали рећи, писма се могу спалити… Настевите са читањем


Зашто се муж љути на примедбе

Ситуација са којом се сусрећу неке жене. Муж из неког разлога сматра да, ако се жена са њим не слаже или се са њим препире пред другима, она то ради злонамерно – покушава да га направи будалом.

А да жена просто говори своје мишљење, на које она има право, таквим мушкарцима нје ни на крај памети. Они се из неког разлога љуте и вређају… Наставите са читањем


Интервју са теологом и психолошким саветником Филипом Стојковићем – трећи део

 

Филип Стојковић

Ви пишете: „Ако веру схватамо као дар који нам је од Бога дат онда се не морамо плашити да ћемо то изгубити“Ви пишете: „Ако веру схватамо као дар који нам је од Бога дат онда се не морамо плашити да ћемо то изгубити“ – Са овом вашом реченицом ја се не бих сложио. За себе могу рећи, да се понекад плашим да не изгубим веру или да не постане млака. Поред тога се често може чути о људима који су изгубили веру. Ја мислим да веру треба пажљиво чувати и неговати, између осталог и бирајући са ким ћу се консултовати. Осим тога, ако знамо да сваки човек делује подсвесно. Откуд гаранција да психолог неће подсвесно или чак свесно да мења наш поглед на свет и да нам намеће своја уверења? То је донекле и посао психолога – да мењају поглед на ствари (свет). Понекад је током рада и потребна ревизија односа са Богом… Наставите са читањем


“Атак на страх”- психолошка техника

Техника се састоји у домаћем задатку којег је смисао у том, да се чини управо оно што обично изазива страх или психолошке тешкоће код клијента. Аутор те технике је А. Еллис, којег често називају терапеутом који је излечио самог себе. Ево шта он пише по поводу кориштења те технике: „Одувек су ме занимале жене, но постојано сам налазио оправдања само да са њима не заподенем разговор, веома сам се бојао да ће ме одбити. Пошто сам живео у близини Њу-Јоршког ботаничког врта, одлучио сам да се у парку вежбам савлађавању свог страха и стида… Наставите са читањем


Зашто људи ћуте и трпе?

Ових дана су ме питали: «Због чега љиди ћуте и трпе? Шта их побуђује на то да сакривају своје мишљење?
Није било тешко одговорити.
Људи ћуте зато што се боје да још више не погоршају ситуацију (на пример, да не увреде неког или да после тога сасвим прекину односе). То је јасно ко дан.
Тако, хајде да видимо одакле тај страх и шта са њим можемо да урадимо… Наставите са читањем


Натавак интервјуа са теологом и психолошким саветником Филипом Стојковићем. 

Ви пишете: „Морам признати да за хришћане ипак постоји једна карактеристична предрасуда о психотерапији. Боје се да могу изгубити своју веру, да ће тиме нарушити свој однос са Богом и слично„ – Колико су они заиста у праву? Та опасност није искључена. Ту се заправо и појављуе потреба за православним психологом који ће отворено за себе рећи да је православан.
Питање опасности од евентуалне могућности губљења Бога је комплексно питање, ја ћу покушати да дам одговр на то, али више као православни теолог него као неко ко се бави психотерапијом. Ако веру схватамо као дар који нам је од Бога дат онда се не морамо плашити да ћемо то изгубити, право би питање било хоћемо ли тај дар одбацити… Наставите са читањем


Интервју са Филипом Стојковићем

Желим да вам представим Филипа Стојковића, теолога и психолошког саветника, аутора блога „Упознај себе“
Да би се и читаоци, а и ја сам, упознали са Филиповим начином рада и погледом на свет, урадили смо један писмени интервју. Пред вама је први део.

Ви сте хришћанин и теолог. Како сте одлучили да се бавите психотерапијом?

Да. Теологија ме је усмерила ка психотерапији. Васпитаван сам у хришћанском духу, али васпитање ми није било довољно, желео сам да моја вера буде моје лично опредељење, а не само нешто што сам научио. Зато сам и одлучио да студирам теологију. Најважнији део студирања била је заједница у којој сам учествовао. Сви ми окупљени на истом месту са циљем да нашу заједницу учинимо још квалитетнијом како би Божије присуство било што потпуније… Наставите са читањем


Мамини синови

„ОСТАВИЋЕ ЧОВЕК ОЦА СВОЈЕГА И МАТЕР СВОЈУ…“

(Глава из књиге Аномалије родитељске љубави – Игуман Евменије

Случајеви емоционалне и психолошке незрелости код одраслих мушкараца, њихове неспремности да ступе у брак, данас нису реткост. Може се са сигурношћу тврдити да њихов број расте. То је повезано са сложеним механизмима породичног живота, на пример, са одсуством браће и сестара, претераном брижношћу мајки, безначајношћу очева и њиховим другоразредним положајем у породици (или њиховим психолошким уклањањем из активног породичног живота), јачањем појава матријархата у нашој култури, феминизацијом просвете… Наставите да читате


Сепарација мушкарца од матере

Један читалац ми је задао питање: „а како схватити, да ли се мушкарац сепарисао од матере или не?“ Одговарам. Ствар је у том да, ако је код мушкарца произашла сепарација, он престаје да у жени види матер, он је снисходљив према мајци у њеним пројавама хистерије и спокојно може да контејнита њене и своје емоције. Он сам при том постаје мање истеричан и мање подложан да се афективно зарази. Његов живот у породици постаје квалитетнији… Наставите са читањем


 Мазохистички тип карактера. Зашто мене сви вређају?

Одмах да појасним, да реч не иде о сексуалним склоностима, мада та тема безусловно заслужује пажњу. Поред наследника Захара Мазоха и учестника БДСМ удружења, постоји још једна врста мазохиста. Треба још рећи да они сами могу уопште да не подозребају о свом мазохизму. Као уосталом и њихово окружење.

Можда сте сретали људе, који су се у животу не мало напатили. Притом не толико због тешке судбине, колико због неправде људи који их окружују. Они сами су веома пријатни у разговору, нежни, нису претенциозни, али из неког разлога редовно постају објект агресије, угњетавања или просто грубог обраћања од стране других, посебно блиских људи. При дужем општењу са таквим људима понекад се појави необјашњив осећај кривице – појави се неко чудно осећање, као да с човеком поступаш веома лоше. А понека – чак и реална жеља да увредиш таквог човека, да га гурнеш, опсујеш, па и удариш. Ако код себе чак никад нисте примећивали садистичке наклоности, у односима са таквим човеком одједном у себи откривате жељу да му нанесете бол или осетите задовољство од тога што сте му невољно (или вољно) већ нанели… Наставите са читањем


О пијанству и смирењу

Ето човек се искрено каје, причешћује се, моли се свом душом, довољно дуго води духовни живот, већ пет година, а потом пада и опет пије. Бива не мало таквих случајева.
Човек не зна шта да ради. Неки из очајања завршавају живот самоубиством. „Господе, верујемо у Тебе, причешћујем се, а Ти ми не помажеш. Молим те, кажи зашто ми не помогнеш?“ Мислим да Бог може овако да одговори: „Ето дао сам ти петогодишњу паузу, показао сам ти да можеш да не пиjеш. Сада се смири, обрати се таквима као што си ти. Не сам, него се заједно са њима покушај избавити од те своје беде и увидећеш да ће се код тебе појавити снага, други људи ће ти помоћи, и ти ћеш помагати другим људима“… Наставите са читањем


Признаци „токсичних“ односа: како увидети да вам партнер причињава бол

Какве односе можемо да сматрамо „токсичним“? Оне који никог не чине срећним, не обогаћују духовно. Напротив, воде к психолошким проблемима – и доводе скоро до психичког растројства и физичких болести.
Људи губе године на то да се извуку из токсичних односа, а до тад, године да би схватили да су токсични. На које забрињавајуће сигнале би требало да се обрати пажња? Код таквих односа постоји неколико стандардних симптома… Наставите са читаем


Шта ће хришћанину психологија?

Свештеник Глеб Курскиј, професор библистике на Православном Свето-тихоновском универзитету. Предговор књизи Валентине Москаленко «Када је љубави сувише «много»

Валентина Москаленко u својим књигама покушава да оговори на нимало једноставно питање, како теорија и пракса психологије као науке могу да буду сједињене са хришћанским погледом на свет.

Није тајна да је за савременог човека психологија постала неки сурогат религије који је у толикој мери копира да у њој постоје аналогије основних хришћанских тајни (Крштења, Исповеди…)… Наставите са читањем


 

Одлучити се ући у живот других

Разговор о усамљености… без усамљености

Поред обичних шаблонских решења, за било које питање постоји и неочекивани одговор, ослобађен од стереотипа. Само ако смо ми спремни да га прихватимо.

Како да човек нашег времена победи усамљеност? Шта да ради с њом? То смо питање поставили Александру Дианину, не породичном човеку, који не зна за усамљеност… Наставите са  читањем 


 Списак симптома скривеног гнева (незадовољства)

Списак се не односи на бес. Бес – је гнев који је се отео контроли. Списак се пре односи на осећање „раздражености“, „незадовољства“, „изнервираности“. Сва та осећања имају нешто опште. Њих сматрају у бољем случају – непожељним, у горем случају греховним и разрушујућим. Уче нас да их избегавамо, ако је могуће (но то није могуће), и наравно, да их изражавамо. Нажалост, многи људи не успевају да контролишу своја негативна осећања, зато што они, не само да контролишу изражавање тих осећања, већ и контролишу своју свест о њима… Наставите са читањем


Освестити и исцелити потиснута осећања. Да ли је то могуће?

Потискивали смо своја осећања, почев од раног детињства па надаље. Многи од нас. Потискивање је један од незрелих, примитивних механизама одбране личности од осећања која су јака, дубока, значајана, али нису добро обрађена, јер нам у моменту настанка тих осећања нису у довољној мери развијене способности за обраду осећања, а нема неког другог (родитеља, васпитача, старијег пријатеља, стручног лица) који би нам помогли да препознамо осећања, затим потребе иза осећања, а онда и начин задовољавања баш тих потреба које и стоје иза јаких осећања. Али, осећања не могу тек тако да нестану, као ни незадовољене потребе, можемо их потискивати, гурати у несвесно, али уз њих везујемо и велику количину психичке енергије… Наставите са читањем


Како исправно замолити за опроштај, да би нам било опроштено?

Чланак за оне који осећају кривицу, који моле за опроштај (просе опроштај), но не добијају га. Постоји неколико развојних стања у том поступку. Тачније, неколико саставних делова.

Прво: Треба усмено затражити опроштај. И ту почиње оно најзанимљивије. Молимо за опроштај тако да не само да нам не опраштају, него се још више увреде. Чињеница је да је човек устројен тако да чим осети кривицу одмах жели да умањи њену јачину, да се „растерети“, да подели ту кривицу с неким, у најбољем случају са оним према коме осећа кривицу. И прво, што се обично дешава – посредно оптужујемо оног коме смо скривили: „Опрости… Но ти си сам све то и учинио: Опрости… Но сам си за све крив…“ – то није молба за опроштај, него осуђивање, које вама самима помаже да „себе растеретите кривице“… Наставите са читањем


Вештине комуникације са адолесцентима

Kомуникација са адолесцентима је увек изазов свима, и родитељима и стараоцима и људима који се професионално баве младима. Иако године живота доносе сазревање и мудрост, младост носи у себи клицу стваралаштва, бунт који је понекад неопходан у стварању нових вредности. Kако наћи прави начин да помогнемо младим људима у процесу одрастања?… Наставите са читањем


Колико нам jе дозвољено бити отвореним?

Од аутора: И ви можете да од лимуна направите лимунаду!

Отвореност….откровење….откривеност….откриј….
Код свих тих речи је исти корен.
А људи их разумеју другачије.
Једни у том виде наивност и простоту…
Други чак лукавство и корист.
Да ли jе лако бити отворен?
Шта отвореност даје ономе ко је поседује?
Сигурно је да отвореност уништава страхове. Зато што, чим се човек открио – више нема шта да изгуби, „осим својих окова“.
Значи – човек стичу неку слободу.
Но поред тога пролази и испит.
Зато што, за све у овом свету треба платити.
А за отвореност тродупло… Наставите са читањем


Ако нема блискости?

Анонимна пита

Здраво! Реците ми, молим вас, како да решим свој проблем. Имам довољно познаника, другова, но међу нама нема душевног општења, блискости, сви разговори су површни. Иста таква ситуација је и односу с мамом, и с дечком, невидљиво је присутна дистанца, нема блискости, а веома би желела. Како да се са тим изборим, можда постоји корисна литература… Наставите са читањем


„Деца пишу Богу“ – 2 део

Уопште, ја не верујем у Тебе. Ето реци, зашто Тебе људи не виде? (Јура, 2 разред.)

У реду, Христос је страдао ради људи, а ради чега страдају људи? (Гриша, 4 разред.)

А када на земљи пуцају, Ти шта, не чујеш, Господе? (Валера, 2 разред.)

Да ли можеш урадити тако, да код људи не буде несрећних случајева? (Лада, 2 разред.)

Због чега је потребан живот, а ако је потребан, зашто људи умиру? (Костја, 2 разред.)

Како је тешко до Тебе се довикати? (Наташа, 2 разред.)… Наставите са читаюем


Да ли ви уопште схватате како је вас тешко волети, ако ви сами себе не волите?

Од аутора: Да ли ви уопште схватате, да ли бар на секунду можете себи представити, како вас je тешко волети, ако ви сами себе не волите? То је као да на себи носите дупли терет: љубав према вама и своју сопствену неувереност у себе. Осећање, као да главом покушавате да пробијете дебели зид: неуверености, страха и самоуништења.

Искомплексирани, неуверени у себе људи, склони к жестокој самокритици… Некима од нас, посебно онима код којих је јако развијена емпатија и „синдром спасиоца“, изгледа, да су такви људи – најбољи објекти за нашу неистрошену љубав и нежност, и да се управо са њима се могу изградити дуги и стабилни односи, основани на благодарности и узајамној подршци. Но није увек тако… Наставите са читањем


Из књиге „Деца пишу Богу“

Једном приликом је писац и сценарист Михаил Димов предложио ученицима руских школа, узраста од 6 до 10 година, да напишу Богу, за њих најбитнија питања, да га питају о оном најглавнијем. Од тих писама је на крају састављена цела књига објављена 1997 г.
Ево неколико писама који су ушли у књигу.За што Ти кажњаваш добре људе? (Феља, 3 разред.)
Здраво, Господе. Како је код Тебе? Како живиш? Како здравље? (Жења, 2 разред.)
Људи тако на Заемљи страдају, није ваљда у твом аду још горе? (Радик, 4 разред.)
Ја сам схватио да си ти најглавнији на Земљи, мада и живиш на небу. А хоће ли Tе опет изабрати? (Сења, 1 разред.)
Ја Tебе наравно волим, но маму и тату волим више. Ништа за то? (Зоја, 3 разред.)… Наставите са читањем


Како превратити живот у срање – инструкције

…Погледајте наставак


Стокхолмски синдром у породици

Штокхолмски синдром се примећује код људи који су били таоци, киднаповани или су били жртве насиља. Пројављује се у том, што се жртве прожимају саосећањем и разумевањем према сопственом насилнику. У историји је фиксирано неколико епизода, када су таоци стајали у заштиту преступника, код којих су се налазили у заробљеништву. Управо тај феномен, када уместо агресије и мржње, жртве почињу да осећају пријатељска осећања према својим насилницима, називају стокхолмски синдром… Наставите са читањем


Да, ја тако осећам! Имам право!

Да, ја тако осећам! Имам право!

Чланак о том имамо ли ми право да говоримо све, што осећамо. И да ли је тако користан излив емоција?

Данас у наше време изражавање својих осећања је постао неки бум. С екрана, журнала, сајтова људима свечано саопштавају: неизражена осећања доводе до болести, неуроза, депресија, траума, зависности, па чак и психоза. И људи су појурили да изражавају своја осећања. А како то радити: није толико важно. Ја имама право да кажем, а ти си дужан то да прихватиш. Нисам обавезан да одговарам твојим очекивањима. Не прихваташ, увредио си се – то је твој проблем, то су твоја осећања. У исто време „повратну везу“ као одговор од другог чевека не жели да слуша: „Како смеш да не прихваташ моја осећања? То су моја осећања и ја на њих имам право! Да, ја осећам да си ти – егоиста, болесно уображен, тражиш од мене новац, дебела свиња, нешто с твојом главом није у реду… Ти си дужан да прихватиш моја сећања!“ Наставите са читањем


Љубав према ближњем и брига о себи

Понекад ми задају овакво питање (а некад сам га и сама задавала другима) – како спојити бригу о себи и љубав према ближњем? Све изгледа доста једноставно, важно је слушати себе, бринути се о својим потребама, радити оно што ти се хоће, а не оно шта „треба“. С друге стране, значи шта, треба да постанем егоиста? А шта са заповешћу о љубави према ближњем и „ко хоће да узме од тебе кошуљу, подај му и хаљину“? Поред тога, људи имају потребу за нашом помоћи и бригом, а као прво наши ближњи – деца, супрузи, родитељи, другови. Што су ближи односи, то је теже одредити границе. Који део свог времена могу да потрошим на себе, да се моја деца не би осећали напуштени (одбачени)?… Наставите са читањем


Несамодовољни људи!

Погледајте на ту слику. Она репродукује популарну идеју, пониклу из идеологије индивидуализма: човек у борби „сам против свих“ може да победи. Главно је – веруј у себе, у свој успех и своје циљеве – и успећеш. Но је гледам у ту слику и размишљам, шта ако ствари код главног хероја заиста стоје тако, како је нацртано – он не само да неће достићи циљ, он неће ништа ни покушати да уради. Можда ће много да размишља о циљу – но с места се неће померити. А ако се ипак и помери – неће далеко стићи… Наставите са читањем…


Рехабилитација увреде

uvreda

„Нико вас не може увредити, ако му ви сами то не дозволите“, „увреда – је последица наших неадекватних очекивања“, „увреда – је манипуклација“. Да ли су вам познате те изреке? Увреду су у последње време оцрнили. Тешко је рећи због чега, но увређеност су избацили из „легалних“ стања човека и почели су да је сматрају као нешто штетно, деструктивно, „рекет“, а човека који се увредио – само што не сматрају за агресора. Ту су тему некако посебно заволели езотеричари: на порталима популарне психологије, наклоњених ка духовној пракси, нема броја чланцима са саветима, како да се избавимо увређености и како никада више да не допустимо то осећање у свој прекрасни унутарњи свет… Наставите са читањем


Неиспуњива рупа у грудима (траума одбачености)

Неиспуњива рупа у грудима – то је једна од најчешћих метафора осећања недостатка љубави, коју сусрећем у мојој пракси. Неко ту рупу покушава да попуни радом или храном, да је залије алкохолом, да је зачепи полним органом или да туда суне целог партнера. Начина је много, но сви су они само привремена анастезија… Наставите са читањем.


Жесток однос према … себи

%d0%b6%d0%b5%d1%81%d1%82

Ако одрасли почну да вређају дете, на њега ће се обрушити службе заштите, друштвене организације и полиција.

Ако човек удари пса на улици, изазваће праведни гнев месних бака и пролазника са слабим срцем.

Ако пред градњу почну да секу дрвеће, становници околних кућа пишу петиције, позивају телевизију и шаљу писма државним установама.

Штавише, ако сте само заборавили да полијете један прости цвет, ваша савест ће вас мучити цео дан.

Но, ако се жестоко односите према соби, нико вам неће ни речи казати. Нема никакве душевне полиције, која би излазила на терен због преступа против себе… Наставите са читањем


Чекам те у мом кабинету за консултације

dete-ne-zeli-jesti

Пише психолог Олга Гуманова.

Седим у ресторану.

За суседним столом, ако на њега погледамо очима психолога, видим како се врши  кошмар над кошмарима.

За столом су супермодерна дотерана дама, тих и ћутљив тата и дечкић од око пет година.

Дечак: – Хоћу палаћинку!

Мама: – Палаћинку ће добити само онај ко је појео главно јело. Једи рижу!.. Наставите са читањем


Игнорисање осећања као социјално одобрен начин самоубиства

osecanja

Када игноришете ваша осећања, ви игноришете себе. Зашто? Зато што се човек састоји од осећања. Ви сваки дан осећате да те и те емоције утичу на доношење одлука у вашем животу. То је та покретачка сила, која стоји иза сваког вашег корака. Игнорисати своја осећања – исто је као и одрицати дисање, одрицати свој живот…Наставите са читањем


Загрљаји исцељују

images

Поклањајте загрљаје другима. Поклањајте себи загрљаје других.

Видео  Бесплатан загрљај.

Додир

Додир није важан само за малу децу, и за одрасле је он посебно важан и неопходан да би могли осећати потпуно благостања… Наставите са читањем.


Границе

granice-2

Често чујем људе како реч – «граница» – употребљавају у контексту међуљудских односа, док у суштини имају смутну представу о чему је заправо реч. «Ти нарушаваш моје границе!» Шта би то могло да значи?

И тако, «границе» – шта је то и са чим је повезано? Позивам све коме је тема занимљива дато мало размотримо.

Допустимо да је «граница» – црта која дели нешто или некога од осталог света. Код човекагранице могу да буду физичке и психолошке. Њихово «несанкционисано» нарушавање повлачи са собом дискомфорт, напетост, осећај увређености, љутњу, страх, смутњу, осећајистрешености и много сличног. Одговорност за то носе, како нарушитељ, тако и «пострадавши». Нарушитељ, зато што није био довољно пажљив према «минималним» пројавама тих граница и зато што је заборавио да нису сви људи исти. Пострадавши је крив зато што – нија означио своје границе довољно јасно. А зашто их није означио?… Наставите са читањем 


Неуротици у цркви. Не „Ко је крив“, него „Шта радити?“

images-6

Расуђивање о објављеним текстовима, као нпр. «Само не преступајте границу!», обично се претвара у тражење криваца. Зато објављујемо запис са блога познатог публициста Наталије Холмогорове, посвећену разматрању преблема и његовог решења, а не тражења криваца. Нико није крив, но проблем постоји. Читајте у чему проблем види Наталија.

На православним сајтовима ових дана иду дискусије о том како разним забранама и страшилкама неуротизирају маладе људе у цркви, између осталог и у вези секса.

Хоћу да кажем пар речи, пошто сам и ја имала веома тужну и неуспешна историја уцрковљавања, и много тога о чему пишем итекако ми је познато и јасно. 😦  …Наставите са читањем


Снажна жена

silna-zena

Веома често жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Мушкарац, па и све њено окружење виде у њој снажну жену.
Но њена унутрашња девојчица [„True Self“, „Child Within“  – унутрашње дете/дете у нама.] жуди за пажњом и бригом.
Ретко која жена ће са благодарношћу да прихвати речи мушкарца који ју је назвао снажном. Када то чује од партнера, жена може да падне духом. Зато што се у њој појачава осећање усамљености и незаштићености пред овим огромним и страшним светом. Зашто је то тако? Она је рачунала на подршку мушкарца, често и на нешто више: на то да сада уопште неће морати да решава никакве проблеме… Наставите са читањем


О користи групне терапије

grupa

Многи клијенти долазе на терапију веома забринути мишљу да се нико не мучи као они, да се само они тако плаше, страдају од проблема и неприхаватљивих мисли, порива и фантазија. У томе су, наравно, делимично у праву, пошто многи имају свој сопствени «списак» стресних фактора који на њих утичу и онога шта је сакривено у њиховој подсвести. Њихов осећај сопствене уникалности је тесно везан са социјалном изолацијом, с тешкоћама, које осећају у међуљудским односима, с немогућношћу да досигну искреност и отворености у интимним односима… Наставите са читањем


Двојна порука и осећање беспомоћности

yd8flifexxk

(двојно послање – double bind)

Ако сте се у некој ситуацији осетили беспомоћни, не журите да осудите себе због тога. Често узрок томе бива таква „двојна порука“ или како је још називају „шизофреногено порука[1]

Неко вам је изјавио да вас воли, а није учинио ни један корак вама у сусрет. Рекао је како лепо изгледате с равнодушним изразом лица. Дали задатак, нпр. „копај од зида до ручка“… Наставите са читањем


Девојчица и јабуке

zs7eixn2bss

Девојчица је држала у рукама две јабуке. Мама је њежно и с осмехом упитала своју малену принцезу:

„Мила, хоћеш ли својој мами дати једну јабуку?

Девојчица се на неколико секунди загледала у маму, а затим изненада загризла једну јабуку, а онда брзо и другу.

Жена је осетила како јој се осмех на лицу леди, но старала се да не показје своје разочарење. Онерасположила се што њена вољена девојчица није хтела са њом да подели јабуку.

И одједном девојчица пружа једну од загризених јабука и говори:

„Мама, узми ову, она је слађа!“… Наставите са читањем


За оне који живе са алкохоличарем

alk1

Како да се понашају жене (мужеви, матере, деца, другови итд.) алкохоличара

Сазависници се налазе у стању повишене напетости. То је факт. Очигледно je да je управо због тога и разговор с таквим људима увек помало специфичан.

Они воле да задавају питања на које сами већ имају одговор и на такав начин просто очекују да доктор каже оно, штa они желе да чују.
Задавајући питање, често прелаза на описивање тога како човек пије (дрогира се, коцка…) Пажња се концентрише не на решавање проблема, него на његово описивање. Притом се проблемом сматра стање запоја (опијености).

Сазависници траже „конкретна“ упутства. Под речју конкретно се подразумева „механичка“ дејства. „Куда ићи?“, „Шта радити?“, „Колико кошта?“
Наравно, такав приступ проблему је исувише примитиван. Но, ипак постоје нека „правила“ која могу стати у „две речи“… Наставите са читањем


Смешкати се – „јефтин“ начин да се изгледа боље

ulibka

Консултација. Преда мном седи млада девојка, ноге јој преплетене тако да подсећају на неки китњаст корен извађен из земље, рукама ослањена на кауч и као да на тај начин покушава да се одржи у тој крхкој пози. На њеном лицу постојано лебди осмех, пројављујући се сад мање, сад више… Наставите са читањем


О реакцији на критику

… Џек је на мало грубом примеру пиказао како и зашто ми реагујемо на критику.
Пришао је једној од учесница и рекао: „Проводим много семинара и лекција, но први пут међу слушаоцима видим толико глупих људи“. Јасна је ствар да је то девојку веома увредило. Но Џек ју је успокојио тиме што је све то само вежба и има свој наставак… Настевите са читањем


Ја сам пасивни агресор. Шта да радим?

pasivna-agresija

Данас желим да кажем нешто о пасивној агресији. Пасивна агресија се, за разлику од јавне, не препознаје одмах. Човек може да се држи мирно, спокојно, да буде попустљив, па ипак при свему том, у окружњу се почне рађати осећање раздражљивости, беспомоћности и неразумевања.

Какво понашање се може назвати пасивно-агресивним? …Наставите са читањем


Истина – није тако важна ствар, да би је сакривали

strahovi

„Ћутање ломи судбине“ (Пауло Коељо)

Колико сам пута у својој пракси сусретала клијенте чији су односи лоше функционисали, а често су се ти односи и сасвим рушили, због тога што им је било тешко да директно и наглас говоре другом о својим жељама, о својим маштама и плановима. Ти људи су мучали (ћутали). Они могу да трпе и да веома дуго ћуте, притом не престајући са надом да очекују, да се други досети сам. Па човек тако красноречиво ћути, и свим својим ћутљивим изгледом то показује, да је просто немогуће не десетити се! „Ну, свакo други на његовом месту би се већ десетио!“ А ако не схвата, просто значи да не воли, не осећа или чак игнорише и пакости, укратко, не жели да схвати, а зато и јесте недостојан човек… Наставите са читањем


«Само не преступајте границу!». Исповест и разрушени брак

0001Анонимна прича о том како неправилно схватање сексуалности у црквеној средини може да постане извор проблема у породичном животу и у односима с Богом.
У ранијем чланку «Молитвослов и дечак» Владимир Берхин (председник фонда Предание.ру) је говорио о том, како црквена субкултура делује на пробуђујућу сексуалност адолесцената: дубоко неуротизирајучи адолесцента, оптерећујући га невероватним осећањем кривице и тешким неурзама, просто зато што поседује тело, а у телу здраве сексуалне импулсе. Владимир је прецизирао да може да говори само о проблемима дечака – док о том шта се дешава с уцрковљеним девојкама, он није компетентан.
Желим да, не говорећи своје име и не давајући се у подробности по којима ме могу препознати, испричам о том шта происходи с уцрквољеним девојкама. У крајњој мери, шта је произашло са једном девојком – са мном. Нећу да говорим о историји свог уцрковљења у целини, мада су и неки друге моменти били поприлично тужни – говорићу само о сексуалном аспекту… Наставите са читањем


Исказати (озвучити)

danasИсцељење почиње с могућности да се искажемо (проговоримо). Када наглас произносимо то што нам је страшно и болно признати: ја сам из породице алкохоличара, ја сам зависник. Ја сам изгубио контролу над финансијама или – ја сам немоћан пред својим неуправљивим поступцима… Наставите са читањем


Интуиција је – опит…

intШта је то интуиција? Људи су на ту тему не једном покушали да дају одговор. Интуиција – је нешто неухватљиво, нешто шта долази ниоткуда, истинско знање… Но, знамо да ништа не може происходити ниоткуда? Човек жели да нађе логичке одговоре на своја питања. Зато ћемо мистичку страну интуиције оставити другима, а ми ћемо да нађемо логичко објашњење за интуицију… Наставите са читањем


„Дар“ обесцењивања

download-3Хоћу да на напишем о том „чудесном дару“ којега у разној степени поседује скоро свако до нас, или без тог скоро.
Обесцењивање. Наравно, у првом реду мислим на обесцењивање себе.
Како га препознати?
То је такво стање када почињеш да мислиш и осећаш, да све што радиш, на пример, ништа посебно не вреди. Или радим недовољно добро. Или када мислиш да други човек увек ради/живи боље, а ти некако не баш сјајно. Или када на своје успехе посебно не обраћаш пажњу, зато постојано размишљаш о неуспесима/грешкама/манама итд.
Неки то називају реализмом. Неки просто тако живе да чак и не знају да поседују такав „дар“… Наставите са читањем


Научена (васпитана) беспомоћност

slon

Научена (васпитана) беспомоћност – је занимљив феномен у психологији. Истакнути психолог М. Селигмен је показао, да неки представници животињског света у стресним и болним ситуацијама ништа не чине, како би престали да осећају бол. Неко од њих се покушава спасити и самим тим побољшати своју ситуацију. Док се други толико навикао на то што му причињава бол, да то сматра обичним и нормалним…Наставите са читањем


Саслушај ме, мама!

137163-600x400

У поселдње дане много пишу о трагедији у Псковској области. Много свега сам прочитала – како су према њима били превише строги, како су били премало строги, како им је тамо и место, да су родитељи изроди… Ја то не могу да коментаришем, просто из разлога што не знам шта се на самом делу догодило. Могу само да кажем, да је то што се догодило, веома страшно. Ја нисам ни специјалист – психолог, ни психијатар и немам децу ацолесценте. Старија кћерка је тек на прагу. Но ја сама сам била адолесцент, и о том хоћу понешто да кажем…Наставите са читањем


Како престати викати на децу?

Алгоритам поступака

1. Обавест

Јавно објавите својој деци и породици како се спремате да престанете викати на њих. То је психолошки крајње тешко урадити, но у исто време, то ће вам веома помоћи (не само да опет успоставите контакт, него и да се не предајете).

2. Разрешење (дозвола)

Разрешите деци да вас прекину или да изађу из собе када почнете да вичете. Без икаквих последица по њих. Да, то није баш учтиво и противречи правилима пристојности, но исто тако се ни ваш крик не уклапа у та правила. Дакле, дајте деци могућност да поступе на таква начин, да се не би осећали као жртве. Осим тога, дете ће вам на тај начин давати веома јасан сигнал, да сте изгубили контролу – што ће само по себи помоћи да се вратите у реалност.

Пример фразе

„Ако опет почнем да вичем, дозвољавам ти да ме прекинеш на било који начин, или да изађеш из собе, ако ја не одреагујем. Обећавам, да те за то нећу кажњавати, нити ћу због тога још више да вичем“

…Наставите са читањем


Тајна духовна смрт детета

  • Не знам шта желим, не разумем самог себе.

Касно вече. Дугачки хол огромног трговачког центра. Млада жена за собом вуче уморног четверогодишњег малишана. Ноге му се саплићу. Жали се: „Мама, уморан сам, ‘оћу кући…“, жали се, но све некако млитаво, вероватно се и не нада да ће гапослушати. Мама, ослободивши се маркираних пакета из скупих женских бутика, наглим потезом руке поставља сина насупрот себе и љутито му се уноси у лице:download-2

  • Никога не занима, шта ти хоћеш! Моло ли је тога, шта ти хоћеш! Престани већ једном да ме смараш!

Вероватно су и њој у детињству тако викали у лице, да њена осећања и жеље никога не занимају, нити шта вреде… Наставите са читањем


Психолошке манипулације у Цркви – како их распознати и шта радити – Други део

%d0%ba%d1%80%d1%81%d1%82Следеће је – осећање кривице, коју је веома лако исправоцирати код човека, посебно ако je он на то привикао из детињства. Ако је мама пропустила напредовање у каријери зато што је себе посветила деци, она говори: „Сав живот живим ради породице, ради вас“. И наводницима се подразумева, да сте то дужни одрадити, а то је дуг на сав живот. Осећање кривице се често провоцира у српружанским односима, зато што: „Због тебе нисам успео/ла у том и том, због тебе сам се одрекао/ла таквих могућности“. Човек којему се предлаже да узме на себе осећање кривице, приморан је да се оправдава и да некако искупи своју кривицу… Настевите са читањем


Психолошке манипулације у Цркви – како их распознати и шта радити – Први део

Крст.jpg
Психолошке манипулације у Цркви нису реткост и јако су болне, зато што људи од Цркве очекују искреност и подршку.
После сусрета с манипулацијом једни се разочаравају у Цркву као такву. Други се смиравају с неопходношћу да постојано жртвују своје интересе и сталан притисак наметнутог им осећање кривице. Док неко дргуи усваја манипулативне пријеме као „норму Црквеног живота“ те почиње и сам да их примењује.
Но посотји и други пут – да својевремено распознамо манипулације и адекватно им се супротставимо, не провоцирајући конфликте. Управо тој теми ће и бити посвећен текст (предавање).
– какве су манипулације натипичније за православну средину.
– како их избећи у раду при Цркви и духовном руководству,
– какви разлози подстичу човека на манипулативно понашање
– шта се тим разлозима може делотворно супротставити
– које нас особине чине удобним жртвама манипулација

Наставите са читањем


Обавезни сте да опростите!

49

Зашто мислим да су коментари типа, “дужни сте да опростите!“ – погрешни и токсични? Ако су још написани испод чланака у којима се говори о родитељима, ја то приписујем Штокхолмском синдрому или страху коментатора, да ће се можда и његова деца такође појавити са оптужбама о њиховом васпитању у детињству. И зато они хоће унапред да се ограде од тога. Но, када сам данас прочитала испод текста жену коју је муж тукао током много година, и њу и малу децу заједно, избацивао их на улицу, уопште, чинио то што чине мужеви – насилници у филмовима ужаса, а они њој одмах: опростите му и сажалите се над њим!

И тако, зашто не треба опраштати… Наставите са читањем


Пријатељство: Да ли увек треба да говоримо истину?

e165ebd51fae0b08e461271f3863c63cМоју пријатељицу вара муж, њен син – младић, кришом пуши траву, она сама се у последње време приметно поправила… Многи од нас се старају да својим блиским говоре сву истину и апсолутно су убеђени да то чине „ради њиховог добра“. Но да ли је увек та истина – добро? И да ли ми заиста поступамо тако благородно, саопштавајући је пријатељима?  Наставите са читањем


„Прихвати ме таквог, какав сам!“ Можемо ли то захтевати од других?


Учимо се правилно давати савете

saveti

Сви ми волимо да дајемо савете. Заиста је тешко суздржати се од таквог искушења: са стране се проблем увек чини јаснијим, а правилно решење  – очигледније. Но сетимо се ситуација када су савете давали Вама? Посебно, када их нисте молили за савет. Такви савети код Вас најчешће изазивају раздражење, а понекад чак и увреду, и губљење жеље на даље општење са саветником. Како се и не нељутити, када Вам на све начине показују своје превасходство, стручност, једини правилан поглед на ствар итд. Наравно да се са стране се све види много истинитије, но поставите сами себе на место човека коме саветују. Шта обично говорите као одговор на напрошене савете? „Не разумеш ти ништа! Ти не можеш ни представити шта ја осећам! Ти не знаш суштину проблема изнутра!“ И неминовно ће вас раздражити то, када Вас сматрају за не баш паметног, кратковидног, глупог човека, који не може сам да изађе на крај са својим проблемима… Наставите са читањем


„Трпи“ „Моли се“ „Смиравај се“ „Опраштај“ – црквени живот и депресија

Повремено срећем људе, на које је лоше утицао црквени живот – код њих се развила депресија, несигурност у себе и друга стања која им ометају живот. Неки људи су због тога потпуно напустили Цркву. Ја сам сама преживела сусрет с Богом и Његовом Љубављу, мој сусрет с хришћанством је био веома радостан. Но после преласка у Православље, оно је постало поприлично мрачније. Благодарећи блогу психолога Гелани Савицкој и идејама когнитивне психотерапије, коцкице су се сложиле… Наставите са читањем


Mуж говори да сам га сломила – одговор

oqgkdo3m2xeЗдраво!

Занимљиво је да бива тако: “градила своје а рушила туђе“. А ко му је крив, што је своју “тврђаву“ градио на Вашем “терену“, који је ионако већ одавно у рушевинама!?

А где је сада Ваш психотерапеут? Да је он поред Вас, можда би Вам рекао да, радећи на себи, не треба да ломимо друге. Уопште постоји мишљење, да друге људе не смемо мењати, и ломити их такођер (не рачунајући ратне методе)… Наставите са читањем


Mуж говори да сам га сломила.

vkvu2ia0im8

Не, ја нисам урадила нешта тако страшно, да би га то толико истраумирало, да се он сломио. Он тврди, да га је мој карактер за време наших односа, учинио мекшим и пасивнијим. Он је мислио да сам ја другачија, а ја ето каква испала. Као прво, за мене то звучи дивље, зато што ја, судећи по себи, не разумем како је некога могуће сломити. А као друго, то отворено мирише на манипулацију. Но ја га веома волим и хићу у свему да се разаберем не изводећи исхитрене закључке.
У браку смо неколико година, знамо се нешто мало дуже, тј. Убрзо смо ступили у брак и почели дубље упознавати једно друго већ будући у браку. Деце немамо, мада сам ја спремна за њих. Он није… Наставити са читањем


„Ако те нешто боли, значи треба некоме да опростиш“

%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8

Многи атеисти, разболевши се, одмах постају религиозни људи, но ту их очекује разочарење, зато што је то трговина: ја ћу се молити и запалити свећу, а ти Боже, дај ми здравља и нови стан. И када се то одмах не догађа, појављује се гнев на Бога.
Једном, сусревши се с неиспуњеним, од стране Бога, претензијама мојих пацијенткиња, почела сам да читам на глас молитву „Оче наш“. Тамо стоје речи „Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“. На моје питање да ли је свим њиховим дужницима опроштено, у ваздуху се надвисило мучно ћутање. Неколико следећих састанака је било посвећено опраштању „дужника“ и себе такође, између осталог.
А просити опроштај од оних који су нас увредили – то је виша пилотажа и нису сви на то способни… Наставите са читањем


Бити увређеним је удобно

А она ме гледа огромним очима, правећи се да ништа не разуме. Огромним увређеним очима. Да, у њима се накупило толико боли да и дух захвата. Ја ту бол видим. Још видим и то како она ту бол пажљиво извлачи из свог срца, да би је показала, а касније исто тако пажљиво је полаже обратно. Носи је годину за годином и не покушава да се од ње избави. Већ јој је скоро четрдесет. Но преда мном је опет та увређена петогодишња девојчица.
„Може бити да је време да престанеш његовати те своје увреде? Можда не би било лоше да их једноставно отпустиш? Или ти просто не знаш, чиме тада напунити своје срце?“
То се често дешава. И не мислите да се то дешава само другима. То се дешава и са мном када и ја исто тако ласкаво пребирам своје увреде и пажљиво их полажем на исто то место. Зато што ће затребати. Обавазно ће затребати. Бити увређеним је удобно. image
Наличје увреде на другог човека вам буквално раздрешује руке. Тада себи можете дозволите да се понашате тако одвратно, колико год вам дозвољава савест. Можете да игноришете човека, можете из тог да црпите своја права и да зарађујете за себе „бонусе“ у било којим количинама, можете савке гадости о човеку говорити, можете се светити. Ви толико тога можете када сте увређени! И ако одузмемо ту саму увреду, шта ће онда остати? И како тада градити односе? Умемо ли ми то? …Наставите са читањем


За све криви родитељи

Радећи са клијентима почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог– доступност психолошке литератуе или заразност популарне психологије, НО – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитљеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима:криви родитеељи

Да драги моји, ви сте се веома добро научили да тражите корене проблема у дубини свога детињства – схватили сте, због чега сте тако несигурни у себе, зашто не волите себе, зашто се бојите ауторитетних људи или зашто немате поверења у људе. У свему су криви они – мама и тата! Они су вас тукли, нису вам удељивали довољно пажње, били су неправедни и тако даље у дубину покољења…Наставите са читањем


Рањени сујетом

Сујета је – грех, с тим нико не спори. Но шта ако сујетан човек – није толико грешник, колико је жртва? Шта ако је његов проблем – разултат психолошке трауме или неумећа прихватити и схватити себе самог? Како се научити саосећати, а не осуђивати, како се опходити с сујетним човеком, како увидети тај грех у себи и постоји ли излаз из сујете као психолошког феномена, – говори нам Марина Филоник – психолог, психотерапеут, научни сарадник и професор федералног института за развој образовања.  download

Наставите са читањем


Регрес. Осећање жалости према себи. Шта радити.

text78

Стање регреса је свеојствено свим људима. Регрес обично изазива нека стресна ситуацја. Нас тада као да нешто одбације уназад. Регрес се може пројавити на разне начине. На пример, у ноком моменту живота човеку се чини да је све било узалуд, да су сви његови покушаји да нешто постигне били бескорисни. Нешто не иде како треба, оно што се са њим догађа ван је његове контроле. Ништа не иде онако како би се хтело – регрес, другачије речено – уназађивање.

Регрес (лат. Regressus ) заштитни механизам, форма психолошког приспособљавања конфликтној ситуацији или узнемирености, када човек несвесно прибегава ранијим, мање зрелим и мање адекватним обрасцима понашања, који му му се чине као гарантована заштита и безопасност… Наставите са читањем


«Подчињавање ауторитету» Стенли Милгрaм и његов експеримент

Реч је о познатом психологу Стенли Милгрaму и његовом експерименту који расветљава неке мање познате сране социјалне писхологије.

Истраживања психолога Стенли Милгрaма (Stanley Milgram; 1933-1984) су почела 1961 године, три месеца после отварања судског процеса над нацистичким вијним преступником Адолфом Ејхманом. Милгрaма је заинтересовало питање, како су људи могли да испуњавају тако нечовечна наређења да погубљују друге људе.

Милгрaм је у свом експерименту покушавао да појасни: колико су обични људи спремни да причине страдања другим, савршено невиним људима, ако такво причињавање бола улази у њихове радне обавезе? У њему је била демонстрирана неспособвност испитиваних отворено се супроставити «началнику» (у даном случају испитивачу, одевеном у бели лабараторијски мантил), који им је наређивао да испуњавају задатке, без обзира на силна страдања причињена другом учеснику експеримента (у реалности постављеном глумцу). Разултати су показали да је неопходност подчињавати се ауторитетима у нашем сазнању веома јако укорењена без обзира на морална страдања и снажан унутарњи конфликт… Наставите са читањем


Доказати себи «Дан за даном из сазависности» Мелоди Битти


Када нема ресурса за љубав

Одговор на публикацију Не умем да волим 

Аутор: Јеромонах Агапије

Не умем да волим – је довољно честа фраза на исповестима. Понекад је то просто констатација свога несавршенства. А понекад…
Када између дугачких набрајања „стандардних грехова“ чујем: „Сагрешила сам унинијем, увредила сам се на мужа (родитеље), љутим се на децу, дешава се да се „истресам“ на њих, намам љубави према деци…“, и при том видим пред собом безизражајно лице с тужним очима – одмах питам: какве врсте проблема су биле у вашој родтељској породици?
У већини случајева питање погађа «у тачку». Преда мном је – представница Одрасле Деце Дисфункционалних Порадица (ОДДП). Иза општих речи се сакрива дубоки пласт непрорађњних емоција и унутарличносних конфликата… Наставите са читањем


А ко вас је питао за савет?

Када долазим на родину, једна од ствари која ме буквално изводи ван себе јесте поток савета. Понакад се чини да, ако неко у принципу има шта да каже, он ће то нешто обавезно да каже или посаветује. Ја знам да је то просто такав начин живота, но, исто тако то изгледа као да те људи сматрају изродом, неспосабним за живот… Наставите са читањем


О снази цвета и слободи погледа

Резултат слика за О ЦВЕТКе

Траума – то је унутарњи дијалог. Веома је важно при трауми не дозволити себи зауставити се. Потребно је прихватити то што се десило у свету, но не заустављати унутарњи живот, чувати унутарње пространство. Да би сачували унутарњи смисао у конц-логору су помагале просте ствари: гледње на залазак и излазак сунца, форму облака, случајно израсли цветић или брда… Наставите са читањем


Сила живе комуникације

Шта је група за Јалома? У најопштијем смислу, група је организована комуникација људи, ради које и долазе они, који имају проблеме с комуникацијом. „Ни идеје, ни погледи, ни технике немају у психотерапији никаквог значаја, – говори Јалом устима главног хероја. – Питај бивше пацијенте, шта они памте о свом лечењу? Нико неће ни поменути идеје – сви ће говорити само о односима“… Наставите са читањем


Насиље и личне границе

miОткрио сам да људи неретко мешају такве појмове као насиље и нарушавање личних граница, или понекад уопште не сматрају овај или онај поступак као насиље према себи или другима (између осталог и од сопствене стране). Хтео би да мало појасним ту тему.

За почетак хоћу да одредим два појма.
Насиље: било која форма дејства једног човака на другог с циљем да га натера да против своје воље чини то шта је нужно првом. Кључни моменти овде су: «било које форма», «циљ» (тј. с предумишљајем) и «против воље». Ја не сматрам да су, као обавезан услов за то да се нешто одреди као насиље, дужне бити присутни знаци као што су: телесна повреда, смрт, психолошка траума или разни облици причињене штете»… Наставите са читањем


Деца и одрасли са избегавајућом привезаношћу

Дети и взрослые с избегающей привязанностью

Принуђена путовањем у истом превозу слушала сам следећи разбговор. Жена се делила утисцима о сину њене познанице:

«А какво само дете има! То је идеално дете, уопште не као наша. Не плаче, не прави хистерије, самосталан, тако паметан, све ратзуме, са њим се може о свему договорити и објаснити. Она се са њим уопште не мучи. Одмах после порођаја, већ посел 3 месеца, је почела да ради, и није било потребно да седи поред њега, а сада су му 4,5.»

Седим (принуђена сам, и даље сам у превозу), и чекам када ће реч са сабедедницом да крене о цени за такву самосталност детета (са 4.5!). Кроз 10 минута она прелази од усхићености и зависти к саосећању – дете има преблема са здрављем, веома јака алергија…   Наставити са читањем


Добри, фини, безотказни људи.

svjatТо су дечаци који «не пију, не пуше, не псују», но притом остају вечни таоци (затвореници) френдизма. То су девојке, жене, које су «добре, верне, честите, пристојне и које спремају укусну чорбу», но којих вечно «поматросјат и бросјат[1]». То су људи који не умеју да узврате истом мером, трпе лоше понашање према њима, унижења, хамство и чекају од увредиоца да се исправи, да се раскаје, зато што «ВИДИТЕ ЈА САМ ДОБАР!» То су људи, који својом добротом, пристојношћу, безотказношћу, неосветништвом заслужују, зарађују, одрађују макар капљицу љубави и одобрења. И…. трпе фијаско!
Али ЗАШТО?

Наставити са читањем


Друштвене мреже и пустота

психолог Микаела Габидулина

„Заметила сам, да је код мене пропао интерес да постављам у друштвене мреже фотографије свог „лепог“ живота… Схватила сам да више не могу да обмањујем себе!

Раније сам то чинила како би убедила себе, да све и није тако лоше. Сваки нови радостан коментар под сваким новим селфом ме је уверавао у то да сам занимљива и достојна пажње. Показало се да сам ја и даље очекивала похвале од одраслих, потврду сопствене вредности. Често сам прегледала своје фотографије у профилу, изгледало ми је да код мене ипак постоји радости. Но све је то била само илузија, криво огледало, застор за којим се сакривала малена израњавана девојчица. Дете које је веома хтело да буде добро и лепо. Којему се чинило да се у свет може ући само кроз врата изфантазиране среће, бедем мог детињства куда сам се бежала од бола, картонски дворац малене принцезе…»


Мени се не свиђа то што ти пишеш.

Резултат слика за Мне не нравится то, что ты пишешь.Када пишеш, овако или онако, у коментарима се сусрећеш са другачијим мишљењима. Неретке су негативне реакције.

– Не свиђа ми се то што си написала!

– Чини ти се да нисам у праву?

– Да.

– Шта ти онда смета да останеш при свом мишљењу? Зашто ти је важно да се раздражујеш и хоћеш да ме преубедиш? Ти као да ниси сигурна у своје мишљење…Наставите са читањем


Ако је мушкарац подигао на жену руку – више га је немогуће исправити

Если мужчина поднял на жену руку – его уже не исправитьИрина Арскаја, волонтер, помаже жртвама породичног насиља у Уфи. Одмах је предупредила да раскајаних насилника уопште нема или их је занемарљиво мало. „У својој двогодишњој пракси не могу да се сетим случаја где би се абјузер (насилник) исправио, и где би уопште вредело исправљати абјузера“, – признала је Ирина

«Благопријатан исход је могућ ако жена сама зна шта је то психолошко насиље, зна да га примети и пресеца, и на такав начин исправља свог мушкарца. Но, ако се већ десило физичко насиље, нажалост, мушкарца више не можеш исправити. Зато помоћ жени треба да буде двојна: учити је да примећује психолошки абјуз (насиље) и помагати јој да оде од мушкарца који себи дозвољава да туче жену… Наставите са читањем


„Није благословио на развод“

Резултат слика за Не благослов на разводПозицоја неких свештеника такође игра своју улогу у ситуацији домаћег насиља. Једном ме је назвао свештеник и испричао како једна његова парохијанка хоће да напусти мужа и да дође да живи код нас у центар. Имала је четверо деце, муж је туче и њу и децу већ више од десет година. Одговорила сам да она, највероватније, неће доћи. Тешко је извести из породице човека који је дуге године живео у условима насиља.

Свештеник се задивио: „Како неће доћи? Ја ћу јој рећи, и доћи ће“. До тада јој он просто „није давао благослов“ на развод. Нажалост, све се показало не тако једноставно, и жена се нашла на граници самоубиства, увидевши крах свих својих животних орјентира.  До тада је сматрала да је муж – њезин „крст“!   Наставите са читањем


Ропство или слобода?

Рабство или свободаТешко оном човеку ко је роб својих осећања. Емоције и душевни пориви – то су орентири на које се опире сваки човек. Но колико су они истинити, часни према вама и помажу ли вам живети? Подати се страху пред надолазећом опасношћу – значи спасити себе од смрти. А подати се злоби због тога што се муж касно вратио кући или не хтети занимати се сексом због тога, – значи чинити глупости и рушити односе.

Тешко оном човеку који је роб сојих осећања. Треба имати у виду да се емоције[1] и осећања рађају из два источника:

  1. Инстикти.
  2. Убеђења човека.

Наставите са читањем


„Вежбе“ против нарцизма

Идеја да напишем невелик чланак родила се савршено случајно и неочекивано за мене саму. Пре неколико дана на Facebook сам налетела на пост девојке у којем је било написано отприлике – Препоручите добру књигу с ВЕЖБАМА против НАРЦИЗМА. Озбиљно. Пост ме је баш развеселио, а потом сам схватила да док заспивам размишљам о том – заиста чиме лечити?:) да терапија и групе то је јасно дело. Но! Нарцизам је у питању – потребно је прецизно и јасно – најпре ово, затим то, затим ће се десити то – што значи да втреба да идете на поправни:). И ево ја пишем о свом опиту, како је то изгледало и чиме сам се ја лечила:).

Најпре сам проживљавала и испробавала све те за мене нереалне ствари на довољно безопасној територији, у две групе – терапеутској и другој за обуку. За што велико хвала свим момцима и девојкама из мојих група! Отприлике кроз годину дана сам све активно почела да интегрирам у живот уопште:).

и тако, моје „вежбе против нарцизма“)  Наставите са читањем


Ударио ме је зато што има проблема на послу

У прихватилишту «Китеж» при мушком манастиру живе жене које су преживеле породично насиље. Тукли су их, гасили на њима цигаре, изругивали се над њиховом децом. То нису радили људи са стране, све се то дешавало унутар породице. Алена Елцова, руководитељ прихватилишта, говори нам о том како се упада у замке породичног насиља, како препознати потенцијалног тиранина и како помоћи жртви.

Он меня ударил, потому что у него проблемы на работе

Свих 24 сата стижу позиви на мобилни телефон центра. Понекад, разговарајући, схваташ да је ситуација чак и гора него што је изгледало на почетку разговора.

Звони женаи центар и говори: «Односи с мужем су се скроз искварили».

Можете ли рећи конкретно како искварили? Она збркано прича о породичним конфликтима, и ја ту слушам: «Он и ћерка су се закључали у купатило». Како то, закључали у купатило?! Сабеседница се нервира: «Закључали се и закључали се, какве сад то има везе? И ту ја схватам да је реч, највероватније, о сексуалном насиљу над дететом! А она звони с жељом да «поправи односе са мужем», тј. њено сазнање је просто потиснуло чак и могућност саме мисли на нешто такво… Наставте са читањем


6 признака да вас партнер подвргава насиљу

nasiljeДа ли ћете схватити када према вама пројаве насиље? Недгде у дубини душе слабашни гласић ће вам шаптати: «Тако се не сме», а шесто чуло ће вас убеђивати да послушате тај глас. Све је то зато што сте неуверени у себе и у њега несигурни.

И замисливши се рећи ћете: то и јесте насиље?

Насиље улази у ваш живот незаметно, тихо, подкрада се тако да се многе жене чак и не досећају да оно присутствује у њиховом животу, док се не покаже да су потпуно умотане у паукову мрежу.  А кад сте се у њих већ уплели, веома је тешко извући се. Није немогуће, него тешко, сложно. Зато слушајте тај глас у души и будите пажљиви. Иначе ће бити касно… Наставите са читањем


А ви умете да молите за помоћ?…

  • Престаните се позивати на права тамо где можетет замолити за помоћ.

Пример из праксе:

Резултат слика за просить?.....Клијентка се жали на мужа, како он постојано критикује њене методе васпитавања сина. Проводимо експеримент.

Терапеут: Попричај с мужем, као да је он овде!

Клијент: Ти мене не разумеш! Ти си дужан да учествуејш у васпитењу мога, ој!, нашега сина! Дужан си да узмеш на себе део обавеза! Већ сам се уморила од тога да будем лоша и жестока! Ти си дужан да са њим будеш строжији! Ти си дужан да га кажњаваш, а не ја! Зато што си ти мушкарац…. Наставите са читањем


10 признака пасивно-агресивних људи (које сте дужни да знате!)

Резултат слика за 10 признаков пассивно-агрессивных людейПасивно- агресивни сабеседник, колега или, не дај боже, животни сапутник – није лак испит. Он никада неће рећи директно да нешто није у реду, него ће вас дуго и полако измотавати у духу «Мили мој, добри, сам се досети». Како то да се још нисте научили читати његове мисли?! Да, наравно, он је и тако знао да је свих баш брига за то шта он осећа…

Главна карактеристика пасивног агресора јесте – подављени гнев. У њему је накупљено много увреда, љутње, агресије, но он не уме и боји се да изражава негативне емоције. Такви људи никада не говоре директно, шта желе, шта не желе, шта им се не свиђа и са чим нису задовољни. Уместо тога они набусито напуштају конфликт, муче вас ћутањем, чекају када ћете сами да се досетите због чега су се увредили. Неко време таква особа вам се може учинити као добар партнер: не реагује, не виче, у свему се са вама саглашава, – уопште, идеално! Но тајно увек постаје јавно, и односи се превраћају у кошмар. Између осталог то може бити пасивно-агресивни рођак (посебно старији), колега или другарица. Но зашто ми све о другима – може бити да је неки од тих тачака и о вама? Наставите са читањем


Ја не могу да га напустим – случај из праксе психолога

Резултат слика за рассказывала об унижених и побоях мужаНа консултацију је дошла жена у јасно заметној позицији жртве. Причала је о унижењима и батинама од стране мужа. Колико дуго траје и како је болна била његова предаја. Давао јој је новац и терао је да их одради на најразвратније начине. Спавао је са њеним другарицама и причао јој потом подробности. Она је плакала и плакала. Пружала сам јој подршку и разумевање. Када је престала да плаче прешли смо на главно питање, како проћи кроз развод. Но жена је, мало размисливши, рекла:

– Знате ли, да ја не могу да га напустим?

– Зашто? – питала сам.

– Из осећања благодарности!

– За што?! – невољно се отело из мене.

– Зато што ме није убио! …..


Ја страдам!!!

(Део одговора на писмо са насловом «Мрзим себе») 

Резултат слика за Девојка је написала писмо о својим невероватним, надљудским стардањима.

Уопште, када читате о нељудским страдањима здравог човека (не болесног од рака), не због изгубљеног детета, не вратившег се са рата, укратко, обичног човека у обичном животу, или сами себе ловите на том да пишете како умирете и гинете, можете бити уверени да је то од фокуса на сопственом егоцентризму. Да, вама је субјективно веома лоше, но то је фокус на себи. Пребаците мало фокус на проблеме других људи, на њихове беде и нужде и одмах ће вам бити лакше. То је заправо та ситуација када помаже волонтерство и прости физички труд на благо друштва. Степен страдања одмах опада. Проверено вековима.

Не, ви не лажете, ви заиста много страдате. Ја сам чак и реално видела људе умируће од таквих страдања. То јест, објективно проблема нема, а субјективно, у свету човека происходи катастрофа, и он умире. Такав човек суицидом завршава живот не имајући чак ни клиничке депресије. Од снажне навале егоцентризма тело се руши, не може да издржи. То нисам ја измислила, то је позната ствар.


Зона комфорта – страдање

Постојано се сусрећемо с људима који постојано страдају, преживљавају, баве се самобичевањем, на све што се догађа реагују веома болешљиво. При том велика већина њих подпадају под формулу: субјективно – страдање; објективно – разлога за страдање нема.
Зашто човек постојано страда? Одговор је довољно прост – он хоће (жели) да страда. Нормално да говорим о оним страдањима «на равном месту[1]». Ко тражи, тај ће увек наћи, тим пре што је код таквих људи навика страдања с детиства развијена до аутоматизма. Важно је одговорити на питање, зашто такав човек жели да страда? Наставити са читањем


Начини борби са стресом, којима је потребно научити дете

Резултат слика за способов борьбы со стрессом, которым нужно научить ребенкаНаш ритам живота нам често диктира своје услове. Постојан недостатак времена за себе провоцира стрес. И ако ми још i лоше излазимо на крај с тавким ситуацијама, тада нашој деци понекад бива уопште не слатко. На путу одрастања сусрећемо огроман број стресних ситуација. Но не требамо се узнемиравати, ми смо сасвим у стању да научимо наше малишане да се изборе са стресом. Од чега почети?

Наставити са читањем


Увређеност – слабост и ризик?

uvredaУвређеност – је комплексно преживљавња, које укључује и жалост према себи, и љутњу на увредиоца, и шта је важно, уздржавање те љутње супротном тенденцијом – љубављу или, као минимум, идејом о важности тих односа за нас. Сувише противречивости, зар не? Да. Човекова преживљавања – бивају сложна, неједнозначна, и подразумева се да је човкова психа способна да изађе на крај са том амбивалентношћу: да је могући имати према једном објекту различита осећања. Упрошћена, огрубела осећања – знак су нарушеног психичког развоја, и, насупрот томе, што је човек здравији – то су финија, сложнији и неједнозначнија преживљавања њему доступна. Шта ће се десити ако не будемо уздржавали љутњу? Човек ће, ако не одмах убијати, онда у најмању руку прекидати односе при најмањем неслагању реалности са очекиваним… Наставити са читањем


„Да ли нас је неко урекао или су бачене чини?“ (други део)

svestenik AgapijeНа прагу собе за разговор су родитељи с девојчицом млађег школског узраста. Дете има очигледне симптоме физичке болести, али — „лекари ништа нису нашли“. Дакле, у питању је „урок“. Одмах је јасно да су људи номинално православни. Покушавам да видим каква је ситуација у породици, да ли су се обраћали „нетрадиционалним исцелитељима“ итд. Одговори су: „исцелитељима“ се нису обраћали, нико не пије, код куће је све у реду. Немам за шта „да се ухватим“. Тада сам замолио девојчицу да нацрта породицу и нешто по жељи. Кад су цртежи били завршени замолио сам је да причека на клупици напољу, и почео сам да успостављам дијагнозу на основу њих. Укратко, она је звучала отприлике овако: … Наставити са читањем


„Да ли нас је неко урекао или су бачене чини?“ (први део)

svestenik AgapijeКад ми приђе још једна у низу породица и упита: „Да ли можемо да попричамо с Вама?“ — скоро увек знам о чему ће бити речи. Ретко грешим. Сви имају исте животне проблеме. И ни социјални статус, ни ниво образовања, ни степен религиозности не играју већу улогу.

Главна питања су болести (укључујући алкохолизам и наркоманију) и неслога у породици. Често су ове теме међусобно повезане. Али, питања се не постављају директно. Прво се чује реченица: „Неко нас је урекао или је бацио чини.“ У складу с тим моле — за молитве за истеривање злих духова, за молебан, да им се чита Јеванђеље изнад главе, да се препоручи нека „светиња“, распитују се које молитве сами да читају… Наставити са читањем


Опседнута девојка. Ретке фотографије и њена историја

Аутор: психолог, консултант Позднјаков Василиј АлександровичОдержимая девочка Редкие документальные фото и ее история

Веома необично лице, зар не?  По једној из верзија, та опседнута демонима девојка истовремено је постала светица. Може ли тако бити?
Анелизе Михел, 21 септембра 1952 — 1 јула 1976. Њена историја је положена у основу филма  „Егзорцизам Емили Роуз, снимљеног 2006 год.

Наставите са читањем.


Умеће договорити се у односима

Одсуство провере у узајамним односима

Резултат слика за умение договариваться в отношенияхЉуди често по умолчанију на њима својствен начин интерпертирају понашање и речи партнера са којим опште, чак не покушавају проверити и утаначити да ли су правилно разумели то што он на самом делу имао у виду – и на колико се то слаже са оним како се нама учинило.

У односима се ретко узима у обзир то да човек заиста може бити потпуно другачије устројен – да другачије мисли, да има другачије немере, а не оне које се нама чине. Често се не узима у обзир чак ни темперамент (ако сам ја живљег карактера, то не значи да син флегматик све ради споро мени у инат), или разлика у пројављивању пажње – ја те питам како код тебе иду ствари (вербални ниво), а ти предлажеш попити кафу (дејство), но ја то нећу знати да ценим, зато што МЕНИ тренитно није до кафе, и ТВОЈ начин изражавања пажње остаће незамећен. Умеће видети проблем не у партнеру и његовим «злим намерама», равнодушности, него у томе што смо различити – крајње је редка и веома вредна комуникативна навика, мада и није тако очигледна… Наставити са читањем


Стидно замолити и страшно ако откажу

Резултат слика за Просьбы, претензии и умение договариваться в отношенияхАко у детињству није било прихваћено говорити о својим осећањима, или некога молити за нешто, или је уопште, било каква пројава тога да имамо потребу за нечим, била праћена унижавањем и одбацивањем од стране за нас значајних људи, код човека се неминовно формирају тешкоће с прозбама и отказима: и молити је понижавајуће (то је пројава слабости која се сматра за «дефект»), а још је страшније ако нам откажу . Манипулација дозвољава да избегнемо осећање рањивости, док нам осуђивачка или захтевна позиција дозвољава да осећамо како смо у праву, а не беспомоћни или зависни од неког. Плата за такву «победу» јесте неспособност веровати другом човеку.


Прозбе, претензије и умеће договорити се у односима

Аутор: Сухарева Екатерина Андреевна

Део дијалога из кабинету психолога:

– А да ли сте Ви покушали објаснити мужу то, што с Вама просиходи и замолити га за помоћ?

– Зар је он слеп, што ли, и не види да падам с ногу?! И молила сам га двеста пута – тако сам и говорила: «Ако не будеш помагао око деце – развешћу се!» …Наставити читање


ОДА или родом из детињства…

imagesАутор: психолог Елена Викторовна

Алкохолизам – је болест целог система, породице. Често људи, одрасли у дисфункционалним породицама постају алкохоличари, зависници.

Било ком алкохоличару је познат осећај јаке жудње пити – та неиздржива жеља избавити се од неког неподношљивог унутарњег стања. Макар то било и ценом сопственог живота... Наставити са читањем


Где тражити изгубљену личност – (о кризису тридесетих)

download (2)

Жена је хистерисала. Међутим, довољно опрезно, без претеривања. Нос и очи поцрвенеле, сузе су се лиле, прсти су пуцкетали, но шминка се још држала. Сачекала сам док се хистерија заврши, као што испод крова суседне зграде чекају да прође непогода.

Осећала се као заложник (талац) ситуације, маштала је да се извуче на слободу. О том, шта је то слобода и где се она налази, није имала ни најмање представе.

Чекала је од мене решења, ја решења, наравно, нисам имала.

– Ја више немам снаге!  …Наставите са читањем


Бити самоуверен је – добро или лоше?

Иллюстрация: Corbis/East News

Аутор: психолог Катерина Мурашова

(Посвећено студенту Ивони, желим јој да буде сигурнија у себе)

На мом блогу се вечно разматрају туђи проблеми! Како одучити дете од компјутера, како ускладити односе с учитељицом или свекрвом. Хајде једном да размотримо мој сопствени проблем. А проблем је на самом делу важан и интересантан и често испливава на страницама мог блога.

И тако. Увереност у себе – то је врлина или недостатак? Као да је одговор једнозначан – наравно, врлина. Ту је и народно мишљење: «Види је, шта си тако несугурна у себе?» «Требаш бити сигурнија у себе!» «Знаш ли шта теби недостаје? Ти треба да развијаш увереност у своје снаге – ето шта! И тада ће код тебе да све да буде у реду!»… Наставити са читањем


Равнодушности према животу

Doktor

Малена девојчица Надја има проблема са здрављем. Сваки дан к њој долази доктор Михаил Петрович, којог она већ давно-давно зна. А понекад он са собом доводи још два доктора, непозната. Окрећу они довојчицу на бок, на стомак, нешто слушају наслонивши уво на тело, разрћу доњи капак и гледају. Притом они некако важно фркћу, лица су им строга, и говоре они међу собом на неком неразумњивом језику… Наставити са читањем


О растајању с илузијама

психолог Лариса Вертишева

Веома често се у различитим психолошким чланцима сусрећем с призивом на растајање са илузијама. То обећава оздрављење и истински живот, потпуну осмишљеност и радост. То је тачно и није тачно истовремено.

Из сопственог опита сам убеђена да је, избавити се од илузија, могуће само тада, када је код тебе накупљено довољно неопходног ресурса, како би могао прихватити ситуацију онаквом каква јесте, у свој њеној страшној истини. Зато што се истина показује управо као страшна, а понекад и неиздржива, иначе ми не би ни бежали у спасавајућу илузију… Настави са читањем


Хоћу да се научим, да је сам разумем

Две стране договорног процеса селе су на супротне стране стола, а међу њима као неприметна сенка поместио се преводилац. Сви су ћутали.

Он је почео први.

– Ја тебе волим.

Она се сва стресла, но преводилац Јој је дао знак и рекао:

– Он говори: «Ја имам стрпљења, спреман сам да те саслушам и покушам да те схватим».

Она се насмејала и с горчином одговорила:

Наставити са читањем


Како критиковати мушкарца?

Психолог Сераја Марија

По мом мишљењу ова тема је веома актуелна, не прође ни дан, а да се на консултацијама не дотичем те теме.

Пет основних мисли:

  1. Директност критике, на пример: «неправилно држиш дете», ја чак мислим да то и није критика, него покушај жене да се само-утврди, да продемонстрира своје превасходство (надмоћ) над мушкарцем! Наравно, жена држи дете «исправније», она просто проводи више времена са њим, код ње је боље формирана навика. Немојте се задивити ако мушкарац с временом уопште престане да узима дете на руке. Ако животу детета ништа не угрожава, прећутите! Или замените фразу: Вољени, гледај, овако ће ти бити удобније држати… Настваите са читањем

Опраштање и псевдо-опраштање

Свештеник Валериј Шемчук

Одмах да напоменем да је корен псевдо-праштања – надменост, самољубље и гордост.

Резултат слика за О псевдопрощенииПонекад лако произносимо речи: «опраштам ти», када опраштања на семом делу нема, а речи се говоре да би надмено манипулисали човеком:«опраштам ти, и сада си дужан да урадиш то и то, и да ме у том и том слушаш». Тј. другим речима, говори се: «ти мрски човече, треба добро на кожи да осетиш своју грешку и не мисли да ћу ти то заборавити.» Или користимо речи: «опраштам ти» као оружје да увредимо и да се осветимо, када при том детаљно набрајамо причињене нам увреде, у нади да ће он потом страдати од осећања кривице.

Псеудо-опраштање се изражава у надменом понашању према  увредиоцу, не имајући ни грама саосећања или састрадања. Такво нешто се може видети у супружничким односима, када жена говори да опрашта свом мужу за нанесену јој увреду, а на самом делу, у првој згодној прилици га укорева, вређа или унижава, пројављујући тако свој гнев на њему (или обратно: муж према жени). Тако да опраштајући другом, требамо обратити пажњу на себе и погледати, има ли код мене саосећања и састрадавања… Наставити са читањем


Погледати на човека очима Бога

Праштање није акт, него процес који се састоји из неколико етапа. Продужетак лекције «Увреда – не могу да опрдостим».

Четврто: опраштање у контексту вечности

Марина Филоник

Наша парохијанка Татјана Рјабинина је на једној из конференција говорила: «праштање је природно, ако се замислимо о смрти». Наравно, наш бол је реалан, истинит, тешко нам је, не можемо да носимо дргуог човека, толико нам је зла учинио, – просто кошмар.

Но, ако успемо да се дубље замислимо и погледамо на ствар у контексту вечности – а не у контекст наших, са њим, садашњих односа. Када и он и ја приђемо к Богу, и … шта тада? Зар ћу ја на прагу вечности рећи Богу: «Знаш ли, он је то све, све је то он мени учинио – Ти му то тамо урачунај, молом»?  Шта ће бити са нашим срцем када се нађемо на том рубу вечности? …Наставити са читањем


Поучна прича о том како је важно не стидети се задавати питања

Резултат слика за Поймал Дракон в лесу Волка

Ухватио Дракон у шуми вука и говори му:

– Гледај, записивам: „Вук, сиви, један комад“. Данас ћеш да дођеш код мене на обед, ја ћу те појести. Јеси ли разумео?

– Разумео.

– Имаш питања?

– Немам.

Отишао вук, сав утучен.
Иде даље Дракон по шуми. Ухватио Лисицу.

Наставити са читањем


Да ли је могуће научити се опраштати?

Могуће је, ако се према опраштању будемо односили као процесу који се састоји из неколико етапа. Немојте да прескачете степене, – саветује Марина Филоник, хришћански психолог, психотерапеут, научни сарадник Федералног института за развој образоваења.

Марина Филоник, хришћански псохолог

Праштање није акт, него процес који се састоји из неколико етапа. Продужетак лекције «Увреда – не могу да опрдостим».

Шта значи – опростити?

Владика Антоние Сурожски је у једној од својих беседа о праштању рекао: „Опростити не значи заборавити; опростити значи са састрадавањем, с болом у души рећи: „Када дође страшни суд, ја ћу устати и рећи: не осуди га Господе!“… Наставити са читањем


Живот без жалби

Резултат слика за уилл боуэн фиолетовый браслетСвештеник Вилл Боуен (Will Bowen) изучавајући људе и њихово понашање дошао је до закључка да, од тог шта и како ми говоримо, зависе наше мисли, а оне опет утичу на наше емоције и поступке. Показало се да се сви ми веома често жалимо, оговарамо, критикујемо. Не верујете? Онда проверите!

Вилл Боуен је предложио свима који желе да измене свој живот у бољу страну, да надену љубичасту наруквицу и да у току 21-ог дана живе без жалби, критика, оговарања и незадовољства. Ако би у току тих дана човек заборављао и изговарао „забрањене“ речи, дужан је да пребаци наруквицу са једен руке на другу и да почне одбројавање дана изнова. Продужавати тако све док се наруквица не задржи на једној руци 21 дан заредом. Ефекат таквог експеримента превазилази сва очекивања!… Наставите са читањем


Како увређеност постаје манипулација?

Ја се вређам и чекам како би се други осетио кривим, а то ће значити да сам ја у праву. То је опет веома удобно – зато што је он сам дужан да се досети шта треба да уради. А ја ћу – да чекам.

Таква инфатилна позиција – је чест сиже у романтичарским односима, када девојка машта да јој момак поклони одређени цвет у одређени дан, или да је зове толико често, или да купи карте за одређени театар – но она о том ћути, убеђена да ако је он воли – сам ће се досетити.

Чак и у породицама с не малим стажом тај сиже се на дуго задржава: ако воли – дужан је да се досети, зашто да му говорим? И тако не идем на директоно појашњење, на директну комуникацију, него се манипулативно вређам. А бедни мушкарац је дужан да погађа: почео је да ради на два посла, новац зарађује – а она и даље незадовољна. А она је незадовољна, показало се, зато што је он мало врмена кући. Но уместо да каже, надима се и окривљује свог мужа.

Овде постоји још један момент: увређеном човеку је немогуће прихватити да други човек чини не оно, што би се њему хтело… Наставите са читањем


„Увреда: не могу опростити – шта да радим?“

Лекција-беседа о томе како и ради чега смо се увредили? Показало се да је, увредђеност – дечија привичка коју је могуће преодолети. 

Ми се сами мучимо од своје увређеноти и не можемо да опростимо, тешко нам је налазити се пореде увредљивих људи. Но ако је увредљивост – својство карактера стечено у детињству, значи да је от могуће исправити и олакшати живот себи и другима.

Како у увређености увидети манипулацију? Како да се родитељи понашају с дететом па да не провоцирају код њега развој уврдедљивости?

Та и друга питања је разабирала у првом делу своје лекције, психолог, психотерапеут, научни сарадник Федералног института развоја образовања Марина Филоник… Наставити са читањем


Не учи ме како да живим

Глава из Књиге «Фактор матере» Хенри Клауда, познатог хришћанскох психолога.

Резултат слика за Henry Cloud

Dr. Henry Cloud

Мушкарцу је тешко стројити односе с женским полом ако у детињству није научио да поставља границе. Он или контролише жену, улазећи у њено лично пространство, траумирајући је на такав начин, или се сам подаје контроли и сувише тесној, гушећој блискости.

Кевин је веома волео жену, но код њега није било довољно јасних граница. Ни у чему јој није могао отказати… Наставити са читањем


Мене нико не разуме

Корепанова Анастасија Александровна

Често људи говоре да никако не наилазе на разумевање. То је посебан тип клијената, који долазе и почињу управао том фразом: «мене нико не разуме». Они се веома боје да ће се и психолог, такође, показати као некомпетентан и неће их моћи «разумети». Када им почињеш задавати питања, Управо се са тим и сусрећеш. Сазнајеш, да ниси у праву, да ништа ниси схватио, да си као и сви остали, да не схваташ ствари зато што задајеш не та питања, а требао би…

Стоп! Ако не радиш то што ја хоћу, онда ниси у праву. Управо тај принцип руководи сличним људима. Шта се онда добија? Људи који тако много страдају од несхваћености – просто не желе да схвате друге! За њих постоји само један пут развоја догађаја – онај који они хође.

Немојте журити да осудите такве људе. На самом делу они су, најчешће, дубоко истраумирани. Дечије увреде, недостатак љубави и осећање унутарње опустошености постојано требују компензацију… Наставити са читањем


Психолошко насиље у породици

Смолјанец Јулија Андреевна

Пре свега, када говоримо о насиљу ми подразумевамо да реч иде о несрећним женама. Женама које се подвргавају различитим видовима насиља у породици, физичком – на пример, ударци и избијање. Психолошко насиље не наноси физичке озледе, но тим не престаје бити насиље. Батине у породици су само – видљиви део тог ајзберга. Психолошко насиље – то је удар који не оставља видљиве трагове, то је ћутање уместо речи, презрење уместо пажње. Може ли се изборјати колико жена и мушкараца данас страдају од понижавајућих примедби својих партнера, агресивних испада, крика, лупања вратима, пренебрегавања, емоционалних уцена? И док нас физичко насиље смућује, свесни смо да оно противречи нормалним односима, то психолошко насиље данас је могуће пронаћи у веома много «нормалних» породица… Наставити са читањем


О мајчинској љубави и вјери у дијете

grljenje

Једна инспиративна анегдота о мајчинској љубави и вјери у дијете. Везана је за Томаса Едисона, научника, који је као школарац једном приликом донио писмо од учитељице. Мајка га је отворила, прочитала и на његово питање о чему се у писму ради одговорила: “Учитељица је написала да си сувише интелигентан за њихову школу и да ти морам обезбиједити адекватно образовање како би твој потенцијал био максимално искоришћен.” Наставила је да га школује код куће, а касније обезбиједила и адекватно образовање. Сви знамо да се Томас Едисон прославио као научник. Након мајчине смрти тражио је нешто по њеним стварима и угледао добро познато писмо од учитељице. Отворио га је и прочитао сљедеће: “Ваш син је умно поремећен. Не можемо га више школовати код нас. Преузмите обавезу и обезбиједите му адекватно образовање.“

Ако дете трпи насиље у школи

Како се појављује насиље у школи, шта се дешава с децом који се подвргавају насиљу, како треба да дејаствују родитељи и учитељи и да ли је могуће научити дете да се супротстави нападима вршњака? Одговоре на та питања покушавамо да нађемо заједно с професионалним психолозима.

Потомци чевка се не рађају с уграђеним етичким кодексом: тек предстоји труд њиховог васпитавања у људе. Дечији колектив – то је и даље дечија стаја: ако се не умешају одрасли у њој царује биологија. Деца као да животињским њухом осете оне који нису слични њима и изгоне их из стаје. Домаће дете излази из предсказивог света одраслих где постоје јасна и разумљива правила и упада у дивљи свет непредсказивих вршњака. И у њему се може сусрести с чим угодно: од безазлених задиркивања до систематских побоја и унижавања, који ће им и након више десетлећа одјекивати у кошмарним сновима. Како помоћи свом детету ако се показује да је за њега социјализација веома траумирајућа?… Наставити с читањем


Ако дете трпи насиље у школи (наставак)

Спокојство, само спокојство!

travljaСерјожа хоће да исправоцира Диму. Њега радује власт над Димом. Када Дима бесни, црвени се, тада се Серјожа радује – као да је петарда експлодирала: ба-бах – и конфете почињу да лете. Дима не може да прећути, жели да Серјожу смакне с лица земље. Мама покушава убедити Диму да не треба бурно реаговати, да на провокацију може одговрити нешто кроз шалу, може се физички удаљити, прећутати. Но Дими се чини, да је прећутати – кукавички: треба му поштено узвратити, да га не би сматрали слабићем… Наставити са читањем


Писмо учитељу

Резултат слика за письмо каждому учителю

Један директор школе ово писмо је слао сваком учитељу којег је примао на посао:

Уважавани учитељу!

Преживео сам конц-логор, моје су очи виделе то што не би требало да види ни један човек:

– како учени инжињери граде гасне коморе;

– како квалификовани доктори трују  децу;

– како обучене медицинсек сестре убијају одојчад;

– како студенту виших школа стрељају и живе пале децу и жене…

Зато ја не верујем образованости.

Молим вас: помозите ученицима да постану људи. Ваше усиље никако не би требало да доведе од појаве учених чудовишта, истренираних психопата, образованих Еицхманна. Читање, писмо, аритметика су важни само тада, када помажу нашој деци да постану више ЧОВЕЧНИЈИ.


Развести се или не?

„Ако сам те увредио? То је за твоје добро! Имаш прилику да се смираваш!“ И други „православни“ проблеми.

– По вашем мишљењу, срећан брак – то је реалност? Када је он могућ? То јест с Богом – разуме се, да да, а без Бога, да ли људи својим силама то могу достићи?

– Ту се уопште може дуго расправљати о томе шта је то срећа. Да ли је срећа нешто што непрекидно траје или су то неки блесци емоција?Да ли је срећа волети и бити вољен, ако гледамо из угла породичних односа? Но не само то. Неопходно је испунити и друге потребе: безопасност, прихватање, аутономност и принадлежност.

(…)

Успут да кажем, с духовне тачке гледишта веома је велика заблуда када, у било којој сфери, не само у породичној, човек почиње за себе да мисли: «Ја сам увек у праву». Исправљање управо и почиње када дођемо до спознаје како нисмо у праву – да можемо бити у криву (можемо погрешити) ево овде, у овој конкретној ситуацији. Без тога је и нормална исповест немогућа. У принципу, без тога ништа није могуће.

…наставити са читањем


Контрола. Шта је то?

%d1%81%d0%bc%d0%b5%d0%bb%d1%98%d0%b0%d0%bd%d0%b5%d1%86-%d1%98%d1%83%d0%bb%d0%b8%d1%98%d0%b0

Породични психолог – Смелјанец Јулија Андреевна

Понекад то што ми називамо спасавањем, помоћи, добротом – јесте начин управљања другим људима.

Неретко се интересујемо код свог партнера „како иде?“, „Како је прошао дан?“, притом нас на то често покреће не искрена жеља бити са њим у тај моменат, него жеља да знамо шта се, где и како догађа са мени билским човеком, да ли сам у току свих дешавања у вези са њим. Неизвесност често изазива немир. Сазависан човек зна добар начин како да га се отараси, а то је – проконтролисати другог. То помаже не на дуго, јер главни проблем, проблем са сопственом узнемиреношћу чевек не решава… Наставити са читањем


Мом мужу

А.Старостенко „Не тугуј, све ће да прође“

Муж чита моју преписку с другарицама, можда ће и овај пост да прочита. Треба да купим нови компјутер или таблет))). Синоћ је изашао на слободу. Кипти од мржње, ја и син смо – његови непријатељи)). Но №1 – су цвеће и питери. Још и полиц за цвеће. Ракао ми је сву «истину» о мени. И да умало није умро, када је лежао у затвору, а то што се налокао – неее..то се не ррРачуна. А ја и син смо криви, што смо написали пријаву на њега)). Но када је син рекао да су то последице, а ти сам размисли шта је узрок – следио је одговор – то није важно.. На моје питање – зашто таква мржња према цвећу – одговор – сваки човек има душу, и та душа нешто воли или мрзи, а моја душа мрзи твоје цвеће. Конгенијално! И најважније! У једном из мојих постова било је написано, да је муж отишао у пролаз да пије вотку, а ја и син спокојно седимо пред  лап-топом и кусамо мандарине, и, данас се тога сетио. Представите себи..жена се осмелила да буде спокојна, док муж такав подвиг извршава у име породице – воткурину сабија))
Да драги мужу, раније би ја ридала и умољавала те да дођеш кући, уговарала би те..колико си ми само пута претио, да ћеш отићи спавати у пролаз…а ја те умољавала, да је дома лепше. Ја тебе волим, драги мој мужу, много тога лепог је било код нас, син добар израстао. Но ја НЕ ДАМ свој живот на растрзање твом алкохолизму.


Инфантилност

Инфантилност – незрелост човека,  задршка у развоја личности која се прокјављуеј тако што понашање човека не одговара очекиваном његовом узрасту. Инфантилни људи нису самостални у одлукама и поступцима, код њих је снижена критичност у према себи и повшена захтевност од других према себи. Код њих су присутне компензивне рекције као што су фантазије које замењују реалност, егоцентризам, егоизам.

Етимологија – од латинске речи infantilis «дечији, младалачки», infans «дете»,

– стање, при којем пројава личности не одговара узрасту.    

Развој личности происходи у одређеним фазама. Начин понашања који одговара прођеној фази развоја не изчезава начисто. Но то што је било природно (нормално) у одређеној фази, касније постаје неприродно. На пример, слабост, беспомоћност, каприц (инаћење), увредљивост су за дете природан и оправдан начи понашања… Наставити  са читањем


Како се постаје жртва

фото - gettyimages.com

Како смо већ рекли, жене се превраћају у жртву, одигравајући нечији «жртвени» сценариј. Он може да буде написан, на пример, неком од најближих жена–рођака: то је обично или мама, или баба, или старија сестра. Она сама најчешће није свесна користи коју од тога има, но – подразумева се. На пример, девојчица види да мама често не испуњава своја обећања, оправдава то жалбама на неке спољашње независне од ње околности. Девојчица из детињства усваја да се тако може понашати, да би јој повлађивали, ослобађали од тамо неких обавеза које је тешко испуниати или се баш и не жели. При том девојчица види да маму сви жале. А у руском језику «жалити» значи «волети». («жалеть» значит «любить»)… Наставити са читањем


Жена – жртва: Тешка ситуација или угодна позиција?

Постоје такве жене, код којих је стално све лоше. И муж није такав какав би требао бити, не цени је, и деца неблагодарна, и колеге на послу све ко један – сплеткароши и тирани. Таква жена разговара углавном у стилу жалби. Одакле оне, жене – жртве? Може ли се изаћи из те не баш пријатне улоге? Ситуацију је коментарисао кандидат психолошких наука Регина Енакаева, началник одела «Шербинка» московске службе психолошке помоћи. 

Специфична особина „жене – жртаве“ јесте њена постојана навика да жали (сажаљева) себе. При том она, као правило, није спремна да узме на себе одговорност за то шта се са њом догађа. Жртва свагда иште (тражи) спољашњег кривца својих несрећа: човека, догађај, околности, проналазећи у њима узрок свега шта се са њом дешава. фото - gettyimages.com

Када је кривац нађен, с друге стране, у души «жене – Жртве» бива спокојније. Но с друге стране, она је и даље обречена да се осећа жртвом зато што одајући иницијативу у друге руке нико не покушава да утиче ни на ход дешавања, ни на узроке својих несрећа… Наставите са читањем


Што смо ми лењивији, то су деца самосталнија

Ја сам лењива мама! А још и егоистчна и не водим бригу.

Хоћете да знате зашто?… Зато што ЖЕЛИМ ДА МОЈА ДЕЦА БУДУ САМОСТАЛНА, ИНИЦИЈАТИВНА И ОДГОВОРНА.

Радећи у дечијем вртићу видела сам много примера пројаве родитељске презаштићености.
Посебно ми је у сећању остао трогодишњи Славик. Његова мама је сматрала да је он обавезан све појести, иначе ће да смрша. Не знам како га је она кући хранила, но к нама је дошао с видно нарушеним апетитом. Он је механички жвакао и гутао све што би му дали. А било је потребно да га други хране, зато што «он то сам још не уме!»… Наставити са читањем


Када ће доћи моја мама?

Психолог Олга Соловјова

Први месец пребивања детета у породици назива се – “медени“, у том периоду и родитељима и деци све иде одлично. Но потешкоће настају после, када прође тај период.

Неретко читајући историје деце сирочади, код људи који живе сасвим пристојним, удобним, рекло би се обезбеђеним до краја, животом, појављуе се жеља помоћи таквом детету, узети га себи. Препрека за следеће практичне кораке често је страх неизвесности, који је везан с несхватањем тога шта су то деца из сиротишта, какав је њихов карактер, понашање, страх пред непредвиђености тога, како ће се сложити односи, шта ће бити с мојим животом с појавом младог «предводника команчо». Да би схватили: какви су ти – малени становници дечијих домова, какве тешкоће могу очекивати пријемни родитељи, обратили смо се писхологу једног из московских дечијих домова – Олги Соловјовој.  

У дечијим домовима у наше време углавном живе – деца избачена на улицу или деца родитеља који воде асоцијалан начин живота.  Од неких су се одрекли од самог рођења, док се   сироти, којима су родитељи умрели, срећу се веома ретко. Мушка деца бројчано преовладавају. Једно време је код нас било свега четри девојчице на двадесет дечака. Могуће објашњење том факту јесте да – пријемни родитељи претпостављају узети девојчице, зато што постоји стереотип, да ће бити мање проблема при њиховом васпитању. Но пракса усиновљења показује да пол детета не утиче на успешност његовог породичног устројства. Из свог опита могу рећи да родитељи који су узимали дечаке нимало због тог нису жалили…Наставити са читањем

Усвојити дете из дечјег дома – то је норма, а не подвиг

О том, зашто је у Русији и даље успорено решавање ситуације с пријемним родитељима и шта је потребно да би се она побољшала, говори специјалист по социјалном сиротству Александр Гезалов

Тема приемног родитељства, овако или онако, данас је активна. Људи су се престали бојати да говоре о томе како су они пријемни родитељи, активно разматрају проблематику у социјалним мрежама, у средствима јавног информисања се појављује више информација. Но свеједно, с моје тачке гледишта, истинског квалитетног напретка нема.

Да би дечији домови код нас опустили, у друштву би требало да постане уобичајена таква фраза «Ја помажем деци зато што је то потребно, пре свега, мени и њима»… Наставити са читањем


Мисли о зависти и стиду

 Психолог, консултант Котлјар Олга Михајловна

Резултат слика за Мысли про зависть и стыдЗавист бива «црна» – то је оно када силно желите да уништите објект зависти.

Завист бива «бела» – када желимо да побољшамо своје личне, практичне особино, умећа, да би се изједначили с објектом зависти.

– Завист веома добро показује човеку, шта њему недостаје, к чему он стреми. И ако је при «белој» зависти све логично – видим, хоћу, делам, достижем, то при «црној» зависти све некако и није јасно. Ако хоћеш – чини, због чега уништавати неког? Ја дуго нисам могла да схватим, заиста због чега? И унутар себе сам ловила такве пориве – како да уништим објект зависти, да га утопим у блато. А потом сам заметила такву ситуацију – идем на неку тамо группу за обучавање, и носим на себи неку тајну круну на глави «ја сам боља од свих». И та круна ми силно смета, зато што ако сам ја боља од свих, чему се ја онда могу научити? Ничему, ја сам и тако кул[1].

Признати да нешто не знам, не разумем је просто немогуће… наставити са читањем


Сазависност и контразависност у односима

Сазавосност – стање које се пројављује у потпуној прогутаности од стране друге осебе, веома великом емоционалном, социјалном, а у неким случајевима и физичком зависношћу од другог човека.

Резултат слика за Созависимость и контрзависимость

Они који су изабрали тај модел понашања – најчешће поседују низак осећај личне вредности и већи значај придају мишљењу окружења. Такав човек је рањив, склон к подчињавању, но у исто време се стара установити поверљиве односе и блискост с партнером, чак ако тај за то и није спреман.

Зависан човек осећа дефицит пажње, у његовом животу је свагда присутан страх да ће бити остављен. Често од партнера захтева да потврђује своја соећања према њему, настоји да свагда буде с њим на вези, уређује ситуације у којима ће партнер бити принуђен да буде поред.

Управо зато склоне к сазависности личности себи често за партнера бирају зависнике – наркомане, игромане, алкохоличаре и оне контразависне… наставити са читањем


„Празник по сопственом сценарију“

„Неки људи се боје празника.“
olga K  Консултант: психолог Олга Красникова

Празник – (назив потиче од старославенске речи праздно, празан – што значи „незапослен“ или „докон“) у најширем смислу представљају дане када се „празнује“, односно не ради.

  • Страх усамљености – у празничне дане се може изоштрити осећање усамљености (као контраст на туђе весеље);
  • Страх општења – људи зависни од туђег мишљења се често боје општења у неформалним околностима с непрописаним правилима понашања: „сигурно ћу рећи нешто што не треба, урадићу нешто погрешно, осудиће ме, понизити, смејаће ми се“;
    Разноликост страха општења – страх конфликта: «вероватно ћу се посвађати с неким, неко ће ме увредити, или ћу ја неког увредити и нећемо се више моћи дружити»;
  • Страх да ће ми бити досадно (често под себом скрива друге страхове): «А шта ћу ја тамо радити? Ја са њима немам о чему разговарати! Мене то не занима»;
    Страх губитака везаних с празником (физичке снаге и материјалних ресурса, времена) – представа је многих људи да празник обавезно захтева велике трошкове;
  • Страх од поклона, изазван неумећем (или нежељењем) изабирати и даривати поклоне, неки такођер не воле да примају поклоне (непријатно им је, не желе да се осећају обавезни или дужни некоме); … даље

Самооценка – осећај личне вредности, самопоштовање

Резултат слика за Nina Rubstein Психолог Нина Рубштејн

Ако болно реагујете на мишљења других – то значи да ви сами не знате или нисте сигурни у то шта о себи мислите, ви немате довољно опита на који би сте се могли ослонити.
Други варијант је  да – тај опит није усвојен, није присвојен. Као да сте у животу достигли много тога, решили много разних задатака, самостално се изборили с великим тешкоћама, из њих изашли као часан човек, развили ум, таленте, вас уважавају други људи.

Но потребно је само да неко каже неку оштру реч – и ви испадате из колосека. То значи да нисте присвојили себе, ко сте ви … даље


Не умем да волим…

Како волети Бога, а не бојати Га се? – пита читатељка у писму пуном питања о духовном животу.

не умем да волим

У редакцију је стигло писмо од наше читатељке:

 «Вероватно су писма слична моме већ пристизала у вашу редакцију, може бити и многа, но ја вас свеједно молим да ме саслушате и одговорите.

Најпре желим да се захвалим целој вашој редакцији. Тек је годину дана од мог уцрковљења и на вашем порталу налазим одговоре на многа за мене важна питања.

А сада о оном што ми не даје покоја. Ствар је у томе што се ја бојим Бога. Ја знам да постоји појам страх Божији, но свеједно ја би хтела да волим Оца Небеског, а не да Га се бојим. А ја не осећам ту љубав. Ја само желим да волим.

Знате,  ја из детињства сматрам да мене нико просто тако и неће никада волети и да није ни дужан. Да је љубав потребно зарадити, што ја заправо и покушавам. И ево ја сам дошла у цркву зато што је тамо Бог, Који воли све просто тако. И ја хватам себе на том да се ја и у цркви занимам истим тим – покушавам да зарадим ту исту љубав. Све време се старам да будем добра. Сагрешим ли, осећам да сам лоша, и од тога ми је лоше. А у моменте када осећам (и уопште не ретко), да ме Господ заиста воли, ја мислим да свеједно то не заслужујем.

Разумно је запитати себе: «А сама ти – волиш?» Не, уопште нисам уверена у то да волим, о том сам већ писала.

А где је узети, ту љубав? Само се молити за њу и трпељиво чекати? Вероватно тако, но на самом делу неиздрживо је то осећање – «ја сам дужна да бидем добра». «Дужна бити добра» – није исто што и искрено волети.

Опростите, писмо испало мало сумбурно. Још једном вам благодарим за ваш портал и за то што вам се може писати.


 Један од разлога за неуспех јесте – гордиња

Постоји такво мишљење, да је човек неуспешан само из два разлога: прво, ако се бави не својим делом, а други разлог је – гордиња.

Гордиња је доста широк појам и у одређеном степену је присутна код сваког од нас, а пројављуеј се на различите начине.

У мојој пракси та особина се код људи среће довољно често.

Одна из причин неуспеха - гордыня

ГОРДИЊА – осећање унутарњег превасходства над другим или насупрот принижавање себе самог.

претензије (пема другим и себи), љутња, гнев, злоба, критика (других и себе), мржња (према другим и себи), презрење и одбојност (пема другим и према себи), блуд, прељуба, љубомора, лицемерје, улагивање, лаж, обмана, завист, стомакоугађање, преједање, униније, туга, депресија, жалост, сумња и несигурност, страх, брига, беспокојство, освета, хвалисавост, злословије, зломислије, разочарење, досада, осуђивање (других и себе), раздражење, увређност, незадовољство (другима и собом).

Тренутно радим са девијком од 36 година, умница (паметница), лепотица, трудољубива, рекло би се, има све потребно за срећан и успешан живот на који она претендује. А амбиције! … Даље


Како црквени људи постају фалшивни

 Архимандрит Андреј (Конанос) – О опасности за црквене људе да постану фалшивни и о још понешто.

fals

Већина нас је пришла Цркви да би познали Бога. Ипак, бива тако, да после не дуго времана ми постајемо некако фалшивни, буквално почињемо да служимо као украс на излогу. Изгледамо тако, као да можемо решити све проблеме. О свему судимо, дајемо савете, о свему имамо своје мишљење. Претећи прстом чинимо примедбе другом. Но при том ми сами уопште не личимо на те идеале о којима расуђујемо. Нас муче сасвим друге ствари… даље


Унутарњи конфликт као шанса за раст (други део)

Беседа с доктором-психијатром, гешталт-психотерапетом Андрејем Бутко, чланом Свјато-Николског православног братства.

Андреј Бутко

Андреј Бутко: А сада ћемо прећи к дубљем схватању неурозе. Шта је то стрес? Све околности живота, проблеми који нас притискају, у ствари су стресови.

Постоји схватање неурозе које је потекло још од Сигмунда Фројда који је открио несвесно. До њега није постојао таквав појам, сматрало се да то што постоји у сазнању – то постоји, а чега нема – то не постоји. А он је доказао да постоји нешто чега смо свесни, а постоји и то чега ми нисмо свесни. Доказао је да је наше сазнање подобно светлости која осветљава само део соба у воликом дому наше психе, а у другим просторијама светлост је искључена… даље


Каминг-аут каријеристкиње – други део

каријеристкаФото: Елена Лонскаја

Олга, не може се бити спреман за рођење детета ни с 20, ни с 30, ни с 40 година просто из разлога што се не може бити спреман к неконтролисаном стресу и врисци. А море љубави – где га узети, Олга… Но ти нећеш бити једина! Види, удвоје се те љубави се некако и накупи… Када је мени било лоше – поред је био Саша! Не чини грешку коју су учиниле многе: „Ја још нисам довољно добра мајка, зато ћу то да одложим на 10 година“. То је исто што и рећи „Ја сада не могу да свирам на клавиру, зато ћу га купити кроз 10 година“. А здравље, да ли ће га бити код тебе кроз 10 година? И уопште… живот?… даље


Каминг-аут каријеристкиње – први део

Ја сам успешна, образована жена, аутор књиге «Репортажа: од идеје до хонорара», дописник «Руског репортера», одлучила сам да урадим Каминг-аут. Већ две године ја скривам то што многи одавно подозревају. И сада отворено и часно признајем. Ја хоћу да постанем… многодтна мама и одлазим у породиљско на неодређено. 

Фото: Елена Лонскаја

Каминг-аут – процес отвореног и добровољног признања човека своје принадлежности к сексуалним мањинама. Исто тако је и многодетна мама, која хоће да се професионално бави децом и домаћинством – данас гендерна мањина, зато и ја своје признање у потпуности могу да назовем каминг-аут. И ја исто тако припадам сексуалној мањини у том смислу што завршивши с кутијом презерватива нисам отворила нову. 

даље


Психологија жртве

 психолог Михаил Лабковскиj

Реч не иде о тим жртвама о којима читамо у новистима – не о жртвама катаклизми, насиља и других масовних трагедија. Реч је о усамљеним жртвама једног другачијег рата – рата који се води углавном на породичном фронту… даље


Емоције или страсти?

Larisa  Аутор: Лариса Березан

Као што је познато, било која крајност може бити погубна. Та тврдња важи и у односу на наше потребе.

Лоше је када на њих сасвим не обраћамо дужну пажњу. Јер без тога није могућа ни истинска љубав према себи, ни љубав према ближњем. Но с друге стране, није нам корисно када је та пажња претерана, јер се на тој основи се у нашој души могу изродити болесне страсти.

Управо о њима и о њиховој разлици од обичних емоција и осећања ће и бити реч у овом чланку… даље


Девојчица која није гледала у очи

Девочка, которая не смотрела в глаза.

То историја се десила давно, пре 15 година, тада сам била терапеут почетник и поступала сам онако како сада не би поступала. На пример, сада на мојој првој консултацији деце присутство чланова породице је обавезно од почетка до краја. А тада…

Дошли код мене родитељи и буквално «оставили» на консултацију девојчицу од седам година. Првашић у наочарима.

– Она не гледа људима у очи, – рекли су они, – и страшно мучи нашу мачку…наставити са читањем


Почети од себе?

6 одговора

poceti od sebe

Научити децу да буду срећна и успешна? Без сопственог примера тешко ћете успети.

Карактер човека, његов однос према самом себи, према људима и труду формира се пре свега под утицајем блиских људи. Па и гени су у наше деце од тате и маме. А оца и матер свом детету ми бирамо. Зато ја свагда говорим пацијентима: «Ако хоћете да видите разлоге својих несрећа – станите испред огледала»…наставити са читањем


«Синдром добре девојчице/дечака» 

horosaj adevocka

Како се он пројављује: „бојала сам се да те не увредим, зато сам и пристала на oно што нисам желела“.

То је погрешан начин да се о неком бринемо (да га не увредимо).

Човек о коме се тако брину, као прво, осећа се обманутим, као друго, њему је веома непријатно зато што испада да је он неком нешто наметао…наставити са читањем


Толерантност к унижењу

tolerantnost

Толерантност к унижењу – то је случај када ме унижавају и ја то сматрам за закономерно и правилно, тј. унутар себе сам се с тим помирио и сада већ сам изнутра продужавам тај процес унижавања самог себе.

На пример, неко се негативно одазвао на то како ја проводим слободно време. Човек у кога те толерантности нема ће се узбунити и рећи нешто у стилу „а шта је теби до тога“. Други неко, ко је толерантан, ће осећати стид или кривицу и притискаће сам себе још више…наставити са читањем


Како одрасти или Психолошке границе личности

Larisa  Аутор: Лариса Березан

Ни за кога није тајна да је човек одвајкада стремио ка срећи. У већини случајева она се асоцира с односима и блискошћу с другим људима. Но парадокс је у томе што се човек стреми да изгради успешне односе с другима, а да до краја није схватио нити је одредио, ко је на самом делу он сам као личност. Разлог је у томе што он схвата те односе као спас од самоће, нада се да га други човек може учинити срећним и без усиља њега самог, просто већ тим једним фактом свог постојања 🙂наставити са читањем


Од стреса ка неурози – Унутарњи конфликт (први део)

Андреј Бутко

Андреј Бутко: Речју „неуроза“ ми називамо сва психичка растројства (поремећаје), који су везани са стресом. У току живота сваки човек на планети бар једном преживљава нервозу различитог степена интензитета… Овде је веома важан ниво свесности, зато што веома често људи трпе стање које се не сме (не треба) трпети… наставити са читањем


„Увредити се – то је агресивна реакција“

Зашто се неке људи веома лако увреде, а други, чини се, никада се не вређају? Ми стремимо томе да се не вређамо, но снова и снова у срцу налазимо горак укус тог познатог нам осећања. Зашто?
Увређеност. Оптерећујуће, мучно стање. Виновник увреде је већ одавно заборавио на речено или учињено, а срце увређеног може још дуго да се мучи и страда, као птица ухваћена у кавез. Увреда може да годинама тишти човека и да постане источником злих, осветничких поступака. Она нам је позната још из детињства, но и одраставши ко се од нас није осећао као дете којег су незаслужено увредили?

О природи увреда расуђује доктор психијатар Андреј Бутко, члан омладинског православног Свето-Николајевског братства (град Минск, Белосрусија)Obida
– Андреј Владимировић, с тачке гледишта доктора-психијатра, каква је природа увреда? наставити са читањем


«Трпљењем својим спасавајте душе своје» (Лука. 21, 19). – Хришћански свакодневник

27. Октобар

hriscanski svakodnevnikМада нам се понекад чини да је трпљење негативна врлина, но приморавајући нас да се потпуно одрекнемо себе она, напротив, потребује огромну снагу воље. Што је мање спољашњег блеска у том тајном подвигу трпљења, што је мање оно примећено и позитивно оцењено о људи, то нам је потребно више одлучности и усрђа да је испунимо. И тада је тај подвиг, та жртва, прихваћена и награђена Оцем нашим Небеским.
Сав живот се састоји у одрицању од своје воље, да би корак за кораком следовали вољи нашег Учитеља. Циљ живота није свагда у извршавању исвесног подвига; он се понекад састоји у потпуном неделању (бездејствију), када Господ изабира тај пут ради нашег очишћења. Тешко се покорити таквом уделу када наша душа гори жељом да дејствује, но требамо умети безропотно се носити и с такавим испитом, схватајући да нас Господ призива таквим путем. „То што сејеш, неће оживети, ако не умре“. [1 Кор. 15, 36]. – И нама, да би живели, потребно је умрети за себе у постојаном послушању том закону, умирати свакодневно, одавајући нашу вољу да је прогута воља Свевишњег.


Како сазнати истину о себи

Резултат слика за маска

Живот на аутомату

– Савремени човек себе слабо познаје и схвата, не уме да буде частан према соби. или је тако с човеком било свагда?
– Никад није било много људи који се питају – зашто сам тако одлучио? Зашто тако поступам и тако мислим? Ја, као човек који обучавам психологе, могу да кажем да се 99% будућих психолога о том не замишљају! За остале нећу ни да говорим…наставити са читањем


Умеће чувања љубави залаже се у детињству

download
Који су узроци развода и растанака? Зашто љубав одлази, нестаје? Највероватније зато што ми бивамо савршено неприпремљени за њен долазак. Ми одрастамо у породицама у којима родитељи ништа не говоре деци о суштини љубави, савршено не умеју да изразе своју родитељску љубав према деци како би деца осетила срећу од тога што су они вољени.
По свуда деца у својим породицама могу да посматрају само „анти-љубав“ – свађу, мржњу, стремљење да се под било коју цену истрајава на своме и да се свете свом увредиоцу. При том духовна основа истинске љубави се подрива, зато што, сагласно Јеванђељу, Љубав је свагда жртвена, она „…се не преузноси, не горди се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли зло… (1 Кор. 13, 4-5).
Сви родитељи који се обраћају за помоћ дечијем психологуу, говоре да они, наравно, воле своју децу и чине све неопходно за њих, но ту се поставља питање шта они под тим подразумевају… наставити са читањем


Данас ћу…

Резултат слика за подсетник

ДАНАС: ћу се постарати да живим бригама данашњег дана, не покушавајући да се одмах и одједном избавим од свих мојих проблема.

ДАНАС: ћу да будем срећ-ан/на. Истина је то што је рекао Аврам Линколн: „Већина људи је срећна толико колико сами себи дозвољавају“.

ДАНАС: ћу се измирити с мојом стварном ситуацијом, нећу се старати да све преуредим по своме и прихватићу од овог света то шта ми судбина пошаље.

ДАНАС: ћу се постарати да оснажим свој ум. Научићу се нечему корисном. Нећу бити лењ. Прочитаћу нешто што захтева усиља, размишљања и концентрације.

ДАНАС: ћу да урадим три душевне вежбе.

         Урадићу некоме неко добро дело и постараћу се да о томе нико не сазна, а ако неко за то сазна онда се то неће рачунати.

         Урадићу бар две ствари које ми се не раде, но урадићу их ради вежбања снаге воље.

         Ако ме неко увреди, и буде ми непријатно, то нећу показати….Наставити са читањем


Чудеса активног слушања – Шта нам смета да слушамо дете?

Резултат слика за Общаться с ребенком. Как?  Психолог  Јулија Борисовна Гиппенрејтер

Родитељи који покушавају да се науче активном слушању жале се на велике потешкоће: на ум им долазе само одговори на које су навикли, – све, осим неопходног.

На једном из групнх занимања замолили су родитеље да напишу како би одговорили на овакву жалбу ћерке:

  • Тања више не жели да се дружи са мном. Данас се она играла и смејала са другом девојчицом, а на мене није ни погледала.

Ево какви су били одговри: Наставити са читањем


Молим те, чуј то што не говорим

Резултат слика за УСЛЫШЬ ТО

Молим те чуј то што не говорим. Нека те не обмањује израз мога лица, зато што ја носим тисућу маски. И ја нисам ни једна од њих. Не обмањуј се, ради Бога, не обмањуј се. Ја саздавам утисак као да је код мене све у реду. Та увереност је – моје име, а хладнокрвност – моја игра. И то да ми нико није потребан. Но, не веруј ми. Иза свега тога стојим – Ја, истински, који живим у смућењу, страху и усамљености. Зато ја и навлачим маску, која ме сакрива, штити од разумевајућег ме погледа, но тај поглед управо и јесте моје спасење. То јест, спасење, ако за њим стоји прихватање, ако за њим стоји љубав. То је једино што ме може ослободити из подигнутих мноме затворских зидина. Ја се бојим да сам дубоко унутра – ништаван, да нисам ни за шта. И да ћеш ти то увидети и одбацити ме. И тако почиње парада маски.

Све што ја говорим, на самом делу је ништа.  Ја не говорим ништа од тога што је за мене све, што кричи и плаче у мени.

Умољавам те саслушај пажљиво и покушај да чујеш то шта ја не говорим. Искрено говорећи, мени би се хтело да сам истински, непосредан и сам свој. Но треба ми твоја помоћ. Ти треба да ми пружиш руку. Сваки пут када се стараш да схватиш, зато што ти  није свеједно, ти ме волиш, у мом срцу почињу да израстају крила, веома слабашна, но ипак крила. Само ти са својом осетљивошћу, саосећањем и способношћу да схватиш, можеш да ме ослободиш од мог тајног света неуверености, из моје усамљеничке собе. Неће ти бити лако. Што ближе будеш прилазио, то ћу ја више, слепо да наносим повратне ударце. Но мени говоре да је љубав јача од чврстих зидова. И у томе је моја нада, моја јединствена нада. Молим те постарај се да срушиш те стене тврдом руком. Но руком нежном, зато што је дете веома осетљиво. Хоћеш да знаш ко сам ја? ЈА сам тај кога ти веома добро знаш. Зато што сам ја – сваки мушкарац и свака жена, с којим се ти срећеш. И ЈА сам – ТИ.


Život sa porodičnom bolešću alkoholizma – Otvaranje duše, preobražaj gubitaka 


Žene koje suviše vole – Zašto žene postaju opsednute i ostaju u odnosu koji ih ugrožava?

zene koje suvise vole

Zašto žene postaju opsednute i ostaju u odnosu koji ih ugrožava?
Žene koje se zaljubljuju u muškarce sa problemima (tipa: alkoholičari, nasilnici, kockari, ženskari, emotivno distancirani…) sklone su vjerovati da će ih snagom svoje ljubavi promijeniti i „pomoći im“. Nakon što detektiraju njihovu „grešku“ one se bacaju na misiju promjene njegovog ponašanja ili osećaja. Razlog zašto ih privlače „muškarci sa greškom“ je u njihovoj potrebi da budu potrebne što smanjuje rizik da će biti ostavljene. Bitan faktor magične vezanosti za ovakvog muškarca jeizazov, sadržan u zadatku korekcije njegovog ponašanja i nada da će ih on na kraju voleti onako kako zaslužuju. Ženskice moje, POMOZITE SEBI A NE NJEMU. S njime je sve OK (barem dok ima žena koje su kao vi)…Наставити са читањем


Помозите да заборавим дечка

Форим православних психолога


Аутор: Пуговка 9.8.2015, 17:48


Веома ме боли душа. Немам снаге. Волим дечка а он се изругује над мојим осећањима, а ја немам снаге да поставим тачку. Он ме задиркује дајући ми наду на озбиљне односе – ја се надам и верујем – а потом отказ по стопедесети пут. Унутра у себу осећам огроман бол, све ме притиска страшном силом. Не могу да схватим шта он хоће. Када ме не би узнемиравао и давао знаке пажње, када не би пројављивао интерес, ја би га разумела (не воли ме човек, шта да радиш?). А он ме постојано дира право у срце, срце ми је буквално самлевено.

Те ми је писао о својим девојкама… какву ће да ожени… фото слао… те ме унижава… те поново начиње тему о нашим односима и покушава да се измиримо… и ту опет мења план… а ја се сваки пут надам да овај пут говори истину…Наставити са читањем


«Ех, кад би…»

Резултат слика за ах если бы

Као и свака добра особина, будући доведена до крајности, трпљење се може превратити у своју супротност. Неке жене трпе чак и те мужеве који разрушују њихов живот у духовном и физичком смислу. Једно са другим је везано. Настављати живети у таквим условима је све равно што и наивно маштати: «Ех, кад би…» «Ех, кад би он престао тако да се понаша! Ех, када би он постао њежнији и пажљивији према мени!» Између осталог «ех, кад би…» – је омиљена фраза жртава. Ако се код тебе моја девојчице, појављују такве мисли, сети се, да ниси можда такво нешто осећала у детињству: «Ех, само кад мој отац не би пио!» А сада размисли да ли су се некад оствариле те маште. Нису. Оне се неће остварити ни сада. Немој бити наивна. «Ех, кад би…» се никада не остварује. Ако су те већ односи привели ка таквој мисли, знај: све иде лоше и биће још горе.«Како можеш да будеш тако жесток?!» – често је узвикивала једна моја познаница, но чак ни мисао о разводу с «таквим жестоким» човеком није допуштала. У ствари она је замрзла своја нежна осећања, постала је слабоосетљива на вређања, затворила је канале по којима је к њој долазио душевни бол. То јој је помогло да преживи. Природа ју је наградила изграђеним у подсазнању механизмом обезбољивања (анастезије). То је механизам који делује на начин – не осећати уопште ако је осећање везано с болом. Психолошка анастезија. Та «анастезија» је помогла да се сачува њен брак, давао је утисак њене преданости (мужу, браку). Но то ју је учинило емоционалним инвалидом. У општењу с њом су постојале само емоције као што су гнев, мржња, злоба, досада, горчина, разочарење. У њеном емоционалном спектру није остало места за нежност, ласкање, очараност, дивљење, хумор, стидиљивост, и на крају крајева, љубав.

Из књиге В. Москаленко «Када је љубави сувише много».


Емоционални притисак

Резултат слика за эмоциональное давление это

Емоционални притисак није свагда лако распознати .

Највероватније је да сте попали у зону његовог дејства, ако:

( уступивши по ко зна који пут вољеном мужу, мами, другарици, ви подозревајући дуго и складно себи објашњавате зашто је то било једино могуће решење;

( у моменту уступка код вас се појављуеј оштро осећање немоћи, понекад скроз до физичке слабости или бола у глави;

( у време поновног пројашњавања односа «по теми» имате осећај да је све то са вама већ било, било, било…  

( фантазије о томе како би било прекрасно ОТКАЗАТИ и УРАДИТИ ПО-СВОМЕ, због нечег вас плаше: или се ви себи такви не свиђате, или то што вас због тога могу «казнити» за вас је веома страшно.

( испунивши још једну жељу блиског чивека ви сте у дубини душе бесни и на себе, и на партнера.

Познато вам је такво нешто? Бивало и код вас?


«Траума» – болно место у души

fg   Аутор: Олга

Објављено:  (29 аугуста 2015)

Блог: Радуј се животу!!!

Рубрика: Буди свој.

«Траума» – тако психолози скраћено називају болно место у души. Таква се места формирају када дете није успело (могло) да проживи и изрази снажна осећања изазвана неким догађајем. Када његова осећања нису била прихваћена и подељена с неким одраслих. Тада се та осећања подављују или потискују и сакривају негде тамо у души. Они не нестају, него нагризају човека изнутра у виду туге, депресије, досаде од живота, подављености, психосоматских болести… Наставити са читањем


Правило ХАЛТ

Резултат слика за Правило срив

Постоји правило ХАЛТ. Правило – шта се не сме допустити у рецидиву или пред рецидивом, ако се предосети.

HALTскраћеница
Hungry – гладан
Angry – љут
Lonely – усамљен
Tired – уморан

Човек свагда треба да пази да не буде гладан, љут, усамљен, уморан. Иначе таква стања могу да приведу рецидиву или да га удвоструче.


Муж пије – не знам шта да радим.

 Аутор: Irinka

Објављено:  (6 аугуст 2015 у 01:28)

Блог: Помозите ми

Здраво свима. Хтела бих Вас замолити за помоћ, код многих oд Вас је вероватно слична ситуација као и код мене. С мужем живим 17 година. Напијао се и до свадбе, но нисам мислила да ће то тако да буде. Нико ме није ни упозорио. Волим га и даље само што осећање почиње да се притупљује. Вероватно ће према мени полетети камења, казаћете сама је изабрала, то нико и не оспорава, но молим вас, мени је и тако тешко, немам са ким да поговорим, постојана депресија и сузе. Свих 17 година муж се периодично опија…    Наставити са читањем


Говорити „Не“ «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Говорити „Не“  07 Аугуст. 

За многе од нас је сложено произнети ту реч, која је тако кратка и најпростија за написати. То је реч «не». Напред! Реците громко: «Не». «Не» – је једноставна реч но тешко ју је рећи. Ми се бојимо да нас људи неће волети, или да ћемо имати осећај кривице. Можда смо ми у убеђењу да добар радник, дете, родитељ, супруг или хришћанин никада не говори «не». Проблем је у томе што, ако не научимо да говоримо «не», то ћемо престати да волимо и себе и те људе којима све време желимо да угодимо. Ми чак можемо да кажњавамо друге својом увређеношћу. Када ми говоримо «не»? Тада, када је «не» – то што подразумевамо. Када се учимо да говоримо «не», ми се учимо да не лажемо. Људи могу да нам верују, и ми можемо да имамо поверења у себе. Многе различите, лепе ствари, происходе када почнемо да говоримо то што подразумевамо. Ако нам је страшно тешко произнети «не», то можемо да задржимо одговор, одемо у страну, прорепетирамо ту реч, затим се вратимо и кажемо «не». Нисмо дужни да прибегавамо дугим објашњењима наше одлуке. Када умемо да говримо «не», ми умемо да говоримо «да» нечему доброме. Наше «не» и «да» почињу да примају озбиљно. Стичемо контролу над собом. И нама се открива тајна: испоставља се, није тешко рећи «не»….  Наставити са читањем


 Како заволети људе?

Резултат слика за • Как полюбить людей

Како заволети људе. Просто, дозволи свакоме да буде то што јесте. Одреци се свих представа о томе какав би тај човек, као, требао да буде, каквим би га ти хтео видети, чак и тог образа кaквим га ти видиш – и он је неистинит… Сваком човеку је својствена слобода, промене са временом, сваки човек је дете у души, но скрива га… Видевши човека у неком таквом образу, ти гледаш не у његову дубину него спољашност, ти видиш маску, но не суштину… Одреци се жеље да подагнаш човека под тај образ у којем би га ти хтео видети…, одреци се жеље да га учиниш таквим каквим би се теби хтело, а сам просто посматрај, уживај у општењу, радуј се разноликости без права да што-то (нешто) мењаш. То рађа огромну радост, дозволити свакоме да буде то што јесте, рађа љубав… Наставити са читањем


Рањивост. «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Рањивост. 04 Аугуст.

Схватила сам једно, да што више себе контролишем, то сам више рањивија.

Анонимни сазависни.

Многи од нас сматрају да ми можемо показивати само своје јаче стране. Ми смо убеђени да свету  можемо показивати само такве особине као што су учтивост, спокојство, снага, савршенство и умеће контролисати себе. Да, све је то наравно лепо. Често је потребно себе контролисати, бити спокојна, и снажна, но у свих нас постоји и друга страна – тај део нас који се осећа беспомоћно, који је уплашен, који је сумњичав и која се гневи.Тај део нас има потребу за бригом, љубави и убеђењу да ће све бити добро. Исказивање тих потреба чини нас рањивима и мање савршенима, но неопходно је, такођер, прихватити и тај део нас. Дозвољавајући себи бити рањивима ми себи помажемо стројити дуготрајне односе. Показујући своју рањивост, постајемо ближи људима и помажемо другима бити ближе к нама. То нам помаже да растемо у љубави према себи и у прихватању себе. То нам помаже да поделимо своје оздрављења са другима. То нам помаже да постанемо целосни и доступни за друге.

Данас ћу дозволити себи бити рањивом када је то безопасно и одговара ситуацији.


Опростите свима.

Резултат слика за Простите всех

Праштање.

Опростите свима ко вас је увредио. Не ради њих, него ради вас.

Ми, одрасла деца, могли би саставити дуг списак правомерних жалби на оне који су нас некад повредили. Без преувеличавања или драматизације, ми смо преживели такве ужасне ствари које су неопростиве у општеприхваћеном смислу те речи. Но да ли је то зиста немогуће опростити?
Мада су нас лишили нечега заиста важног или нас насилно пунили оним шта нас је разрушавало, дужни смо да озбиљно размислимо о последицама непраштања. Чак и ако нам се вечно памћење увреда чини не само емоционално неопходним , него и разумним, треба да схватимо, да затаjивши увреду, ми изнова опет и опет бивамо жртве.
Праштање је у нашим сопственим интересима. Отказ од њега нас може насвагда приковати ка тој одвратној, ужасној ситуацији, коју ми не отпуштамо. Ми не можемо да будемо слободни док год не опростимо… Наставити са читањем


Благодарност. «Дан за даном из сазависности»

 Благодарност.  01 Аугуст.

Melodi Bitti

 «Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти

„Усвојили смо чудесну лекцију: Извлачећи најбоље из тога што имамо, ми увеличавамо то што имамо“.

Оздрављење од сазависности.

Говорите „хвала“ све дотле, док те речи не постану искрене.

Хвала Богу, животу, васељени за све и свја што Вам је послано на Вашем путу.
Благодарност – то је кључ ка пуноћи живота. Она обраћа то што имамо, у „довољно и више од тога“. Она обраћа одрицање у прихватање, хаос – у поредак, сумњу у јасност. Благодарност може да обрати трпезу у пир (гозбу), кућу у – топли кутак, странца – у друга. Она обраћа проблеме у дарове, неуспехе – у победе, несвоевременост – у беспрекоран временски графикон, грешке – у важне догађаје. Благодарност може да обрати пасивно постојање у реалан живот, а случајне ситуације – у важне лекције које воде ка успеху. Благодарност даје смисао нашему прошлом, приноси мир садашњем дану и дозвољава гледати у будуће.
Благодарност све ставља на своје место.
Благодарност обраћа негативну енергију у позитивну. Нема ситуације или околности сувише мале или сувише велике, да она не би била подвластна енергији благодарности. Можемо да почнемо од тога, ко смо ми и шта имамо данас, постати благодарни за све то, затим тому дозволити да чини чуда.
Говорите „хвала“ све дотле, док те речи не постану искрене. Ако их будете говорили довољно дуго, то ћете у њих и поверовати.

Данас ћу да пролијем светлост благодарности која све мења, на све околности мог живота.


Отпустити то што желимо. «Дан за даном из сазависности»

Отпустити то што желимо – 31 Јул

Melodi Bitti  

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти


За оне од нас који су успевали да преживе контролишући и капитулирајући, може да буде и не тако лако отпустити ситуацију.

Оздрављење од сазависности.

У процесу оздрављења ми сазнајемо да је важно одредити шта ми хоћемо и у чему су наше потребе. Када нас је та способност напустила? Покупивши са собом велики сноп наших сопствених, текућих, неиспуњених жеља и потреба. Кренули смо на ризик да престанемо одрицати и да прихватимо то што желимо. Проблем је у томе што су те жеље и потребе све и даље са нама.
То може да нас узнемирује, да нам наноси бол, раздражење, а понекад замућује наш разум наметљивим идејама.
После опредељивања наших потреба ми чинимо следећи корак, како би било одзива на наше потребе. Тај корак је иронија духовног оздрављења. На следећем кораку ми отпуштамо наше жеље и потребе, после тога како смо урадили мукотрпан посао да их одредимо… Наставити са читањем


Лекције о сазависности

Ситуација се може значајно поправити ако макар један од чланова породице почне да оздрављује од сазависности, откаже се од манипулације.

Резултат слика за созависимост

Аутор – психолог Богина Е.Б.

Лекција бр.1

Шта је то сазависност

Сазависност је – психолошко стање рођака болесних зависносшћу. Болест зависника од хемијских средстава бива стрес за све чланове породице. Они долазе у стање зависности од његовог стања, од тога када, шта и колико конзумира.

При том симптоми сазависности као у огледалу одражавају симптоме зависног понашања.

  1. Заузетост (опседнутост) мисли предметом зависности

При сазависности тај предмет зависности је сам зависник… Наставити са читањем


Одрицање. «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Одрицање.    24 Јули

Одрицање је моћан инстримент. Не дозволите себи да потцените његову способност да замути Ваш вид. Будите уверени да смо због више разлога постали виртуози у коришћењу тог инструмента чинећи стварност подношљивијом. Ми одлично знамо како да зауставимо бол изазван стварношћу – не мењајући околности, него их представљајући у другом светлу, не таквим какве су на самом делу. Немојте се према себи односити тако безжалосно. Док се један део Вас брине о саздавању измишљене стварности, други део је принуђен да ради на том, како прихватити истину. Дошло је време да нађете у себи смелости. Окрените се к истини. Лагано је пустите у себе. Када будемо у стању да то урадимо, нас ће повести напред.

Господе, дај ми храбрости и снаге да јасно видим стварност.


Чудеса активног слушања

Разговарати са дететом. Како? –  Узроци разних тешкоћа код детета често бивају сакривени у сфери његових осећања. Тада практичним дејствима – показати, научити, упутити – нећеш моћи да му помогнеш. У таквим случајевима најбоље је – послушати га. 

    Резултат слика за Общаться с ребенком. Как?     Психолог  Јулија Борисовна Гиппенрејтер

Анотациja

Активно слушање – је уникална техника општења уведена у нашу културу познатим психологом Јулијом Борисовном Гипенрејтер. Активно слушање је неопходно свима, оно помаже да се оствари истински, дубоки контакт родитеља с децом и одраслих једно с другим, да би се уклонили конфликти који се појављују и да се сазда топла атмосфера узајамног прихватања… Наставити са читањем


Саслушај ме!

Резултат слика за беседа фото

Саслушај ме!

Када те молим да ме саслушаш, а ти почињеш да дајеш савете, ти не радиш то што те молим.
Када те молим да ме саслушаш, а ти почињеш да ми објашњаваш зашто не би требало да осећам то што осећам, ти газиш моја осећања.
Када те молим да ме саслушаш, а ти мислиш да сам дужан што-то да радим да би решио моје проблеме, не помажеш ми, ма како ти то чудно звучало.
Саслушај ме! Све о чему те молим јесте то да ме саслушаш. Не да говориш, или радиш, –  просто ме саслушај. Савети нису скупи, могуће их је добити за пар центи купивши било који часопис. Могу сам себи да их нађем, нисам ја толико беспомоћан. Може бити да сам преплашен и несигуран, но нисам беспомоћан.
Када чиниш уместо мене то што ја могу и дужан сам да за себе сам урадим, ти само увећаваш моју слабост и узнемиреност.
Но ако ти прихватиш факт, да ја просто осећам то шта осећам, независно од тога има ли у томе смисла или не, тада ја могу престати да те убеђујем и покушаћу да схватим одакле та маја осећања. Чудна осећања придобијају смисао када налазимо њихов извор.
Зато, те искрено молим, просто ме САСЛУШАЈ. А ако хоћеш да говориш, сачекај минут на свој ред, и тада ћу ја тебе да саслушам.
Анонимни аутор


Време за гнев. «Дан за даном из сазависности»

Време за гнев. 18.07.

Melodi Bitti

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти

Реч иде о времену када се код Вас појављује гнев – да, управо гнев. Гнев може да буде веома снажна емоција које се плашимо. Исто тако он може да буде осећање које нас приводи к важним решењима, понекад к решењима које је тешко прихватити. Гнев може да нам указује на проблеме других људи, на наше проблеме и просто на проблеме ка којима треба да се обратимо. Ми одричемо свој гнев из више разлога. Најпре ми не пуштамо гнев у наше сазнање. Схватите – он никуда не нестаје. Он седи, сакривен унутра, очекујући, када ћемо да будемо спремни, када ћемо да довољно оснажимо и за нас буде безопасно са њим се срести и разабрати се.

Уместо тога, да отворено сретнемо гнев и да се сетимо шта су нам говорили о бризи о себи, ми осећамо бол, кривицу, осећамо се жртвама и у замци, не знајући како да се бринемо о себи. Ми можемо одуговлачити, одрицати, приносити извињења, сакривати главу у песак – до неког времена. Можемо кажњавати друге, сводити рачуне, пренемагати се и дивити се. Ми можемо постојано опраштати другом човеку за његово понашање које нам причињава бол. Ми се можемо бојати да ће други човек отићи од нас, ако ми пројавимо свој гнев, управњен на тог човека. Ми се можемо просто бојати свог гнева и његове силе. Ми можемо не знати да ми имамо право, чак и одговорност – пред собом – дозволити себи осећати гнев и учити се кроз свој гнев.

Господе, помози мојим стремљењима и подављеним гневним осећањима да изађу на површину. Дај ми смелости отворено срести свој гнев. Помози ми да схватим како треба да се бринем о себи, како да општим с људима који код мене изазивају гнев. Помози ми да престанем говорити себи да са мном нешто није у реду, док други од мене чине жртву, и ја због тога осећам гнев. Ја могу веровати да моја осећања сигнализирају о проблемима који требују моју пажњу.


Ти мене уопште не подржаваш!

На жалост, не може се наћи породица у којој није било конфликта међу супрузима. О механизмима тих конфликата и начинима изласка из њих говори – психолог и психотерапеут Марина Филоник.

Ты меня совсем не поддерживаешь!

– Ти мене уопште не подржаваш када ми је лоше, – плаче она.

– Ја само то и радим, тебе подржавам, а теби ништа не одговара, – жали се он.

– Од твојих речи мени само постаје још горе, ја и без тебе знам да сам сама крива. Када би ме просто пожалио, рекао, да ће све да буде добро, да ме ти волиш, а тебе као да и не занима шта се са мном дешава, још ми више чиниш бол говорећи да сам сама довела ствар до таквог стања… Наставити са читањем


Несрећна у браку – други део

Несрећна у браку – први део


Аутор: клава 29.5.2015, 17:56


Здраво отац Евномиј. Веома сам вам благодарна што сете одговорили. Да, ви сте у праву, управо тако ја и схватам Бога, као грозног судију који гледа ко не живи како треба, ко не слуша цркву, и тога кажњава. Ето и психотерапеут из Германије ми сво време говорио, да је мени у глави неки свој образ власти и ја то приписујем Богу. А какав је Бог на самом делу, ја не знам. И да сам ја човек плотски, и зато духовне ствари и црквена правила сама не могу да схватим исправно, а схвативши их неисправно почињем да их примењујем у свом животу. И од тога происходе разна скретања у мом животу… Наставити са читањем


Несрећна у браку – први део

Форум православниох психолога


Аутор: Клава 21.5.2015, 14:15


Здраво. Веома ми је потребна помоћ психолога. Одавно читам ваш форум и налазила сам теме са ситуацијама сличним мојој, но ћутећи и нешто читајући не могу да сама себи дам одговор, да нађем решење. Зато сам одлучила да напишем на форуму. Можда је ту нешто не разумем. Ја имам проблем о којем су многи већ писали – ја сам несрећна у браку. Покушавала сам да кренем од себе, да себе покушам изменити, но не успева ми, не могу а да ништа за себе не желим. Не знам како треба себе да мењам, шта треба конкретно да радим? Ја сам веома незадовољна с мужем, с његовим односом према мени. Мени се чини да он нема уопште никакав однос према мени. Тешко ми је да правилно објасним. Нпр. до недавно је радио као библиотекар… Наставити са читањем


Не волим људе са стране у кући или тачније не могу да поднесем

Форум – одговара православни психолог Марина Легостаева


  1. Юлия Кр  Јулија Кр

Добар дан, драги психолози и хвала вам за вашу помоћ! Мој проблем, ево у чему је – ја не могу да трпим ако неко код мене у кући «заседне». Је не мислим на госте за празнике или обичне посете, него већ угошћене посетиоце када заседну и не знају отићи.
На пример, цео живот љетом код нас по цео дан су деца суседа. Док су они још мали – до 12 год – ништа зато, но када поодрасту ја од тог лудим. То се пројављује тако да ја долазим у стање дивље раздражености. Посла има поприлично по кући но све ми испада из руку, ништа не стижем. Ако се присилим и нешто узмем да шијем, то само грешим. Тако да је боље да сасвим оставим… Наставити са читањем


Стратегија помоћи тинејџеру који није сигуран у сопствену сексуалну оријентацију

 Резултат слика за Сценарий гомосексуального развития.

Актуелност питања

До пре неколико година о питањима тинејџерске хомосексуалности у нашој литератури није било могуће наћи ништа друго осим чланака једног  академика који је пропагирао „сексуалну разноликост“. Постојале су и брошуре у којима се осуђивао содомски грех, али се ништа конструктивно није нудило… Наставити са читањем


Кисела лица, сгрбљене позе – а где је радост у Христу?

Кислые лица, согбенные позы, шаркающие ноги – а где же радость о Христе?

Кисела лица, сгрбљене позе, ситни кораци – често испод дугачких безобличних сукњи, утучен поглед, замор или озлобљеност, тачно испуњавање правила, напетост у телу, неретко и у погледу… А радост – једном у години, на Васкрс.

А још и правилност – важна црта најбољих – када све треба да буде исправно – изглед, реч, понашање, посебно у храму, чување традиција – то је веома, веома важно. А ако ниси такав… Наставити са читањем


Усамљеност – пут к Богу или реализација сатанине молитве?

Резултат слика за Одиночество

Беда или благо?

Када реч иде о усамљености, често се сећамо речи Библије: Није добро да је човек сам(Постање. 2, 18). По мени то не треба да се схвата буквално: увидео Господ Њиме створеног Адама и схватио да му нешто недостаје, и … Наставити са читањем


Функционалност породице

Резултат слика за семьи с детьми

Четири петине овог текста је компилација савета и препорука психолога, међу којима – В. Москаленко и Е. Савиној. Само одељени делови су написани из нашег опита.

Постоји велики број начина да се почне породични скандал и само један начин да се он заврши… Наставити са читањем


Разумевање себе  (рефлексија)

Можемо да гледамо на свој живот као на школу. Ту су лекције, домаћи задаци, учитељи и другари. Школа – то је одлично место где људи уче – у нашем случају, уче живети. Но у тој школи најважније оцене себи даје сам ученик (самооцена). Савки дан нам даје лекције, које ми треба да савладамо – и тада живот прелази ка следећој лекцији, или ако не савладамо – онда то треба да се исправи, и све је то потребно заметити. Као разултат, како би живот «успео», потребно је заметити у њему самог себе, научивши се притом живети исправно.

А како је то – исправно? Наставити са читањем


Решење проблема «Дан за даном из сазависности»

Решење проблема                                                                         19 мај.

Melodi Bitti

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти

«Стид – то је прво осећање које се подиже када се код мене или вољеног ми човека појави проблем», – отприлике тако је рекла једна из оздрављујућих жена.

Многи од нас су одрасли с убеђењем да је имати проблем – нешто стидно.

Та убеђеност може да доприносе нашем разрушењу. Она може да нас спречава да кажемо за проблеме: чини да се осећамо отођеним и људима ниже класе, ако ми или вољени нам човек имамо проблем. Стид може да блокира наше решење проблема и добијања користи од проблема.

Проблеми су – део нашег живота. Такођер и њихова решења. Људи имају проблеме, но ми и наше самоуважење смо одељени од самог проблема.

Ја још нисам срела човека, који није имао проблема, но сретала сам многих, који су се стидели говорити о проблемима, које су они већ решили… Наставити са читањем


«С унутарњом часношћу управо православни су слаби»

Наш сабеседник је – породични психолог, професор психологије Православного Свето-Тихоновског гуманитарног университета, аутор је неколико психолошких тренинга за родитеље, Татјана Борисовна Крамаренко. Међу онима који делазе код ње на консултације, не мало је и православних, верујућих. Гoворићемо о томе, да ли је могуће уједно желети срећу у овом животу и спасење душe, постоје ли границе праштању и трпљењу у породичном животу и каква је мера одговорности родитеља за децу.

МАЈА КУЧЕРСКАЈА

 Татјана Борисовна Крамаренко

Видети себе: у плену «православних погледа на свет»

– К вама, како се види, чешће него код других ваших колега долазе верујући православни људи, углавном су то жене. Да ли би могли да у општим  цртама опишете средњестатистички портрет ваше сабеседнице у марами?

– Могу рећи да жене «у марамама» код мене не залазе. Из разних разлога. Те које заиста одговарају том образу – смирене, кротке, које носе свој хришћански крст, немају потребу за мном… Наставити са читањем


„А где је радост у Христу?!“ Православне „неурозе“ и психолошке подвале -1

«Све радим исправно, а радости нема, чак ни за Васкрс», «мене је срамота ићи ка Богу – таквим као ја се не прашта», «отслужили смо 40 молебана, а он је свеједно умро», «сва правила испуњавам, а користи никакве – вероватно мене Бог не слуша, не воли, Њему није до мене».

Marina F

Аутор: Филоник Марина Сергеевна

О књизи

Човек прилази Цркви и почиње с благочестивим животом: држи постове, иде на службу, прима Свете тајне. Но бива да се иза свега тога он не сусретне са Живим Богом. Када прође прво одушевљење постаје очигледно да постови и молитве сами по себи не приносе радост. Он је често љут и у унинију, а блискима је с њим још теже него до његовог уласка у Цркву.

О психолошким механизмима који сметају сусрету са Христом и о неким искажењима религиозног опита… Наставити са читањем


Тешкоће осазнавања својих осећања – Православне „неурозе“ и психолошке подвале (подмене) – 2

Mаrina Filonik

Аутор: Филоник Марина Сергеевна – практикујући психолог, психотерапеут и професор психотерапије

Постоји такав термин у психологији «алекситимија» – дефицит или отсуство речи за назвање својих осећања. То је веома чест феномен у нашој западној култури. Сваки психолог ће вам привести гомилу примера из своје праксе када код људи постоји проблем – назвати своја осећања својим именима… Наставити са читањем


Алтернатива заједничком рукоблуђу!? – питање свештенику

Како је тешко живети тако двојако… Плотски се радовати, а душевно страдати… Баћушка, ви сте бар на мало умањили та страдања… !

Православни Форум Украине

Теме раздела „Питајте свештеника“, саздана корисником Елизавета, 29 дец 2010.


elisaveta  Елизавета

Здраво, Молим да ми помогмете да се разаберем у вези решења проблема интимних односа. До удаје нисам била са мушкарцем, у полним питањима сам неискусна, и моја неопитност је разочарала мужа, мада је и тражио девственицу. Тако, он ме је приучио да једно другог узбуђујемо средствима рукоблудија: он мене, ја – њега. Мене веома узнемирује то питање, раније сам грешила тим грехом, затим сам сазнала да је то грех, исповедила се и била радосна што се више тим нећу бавити, што нећу да црвеним на исповести. А сада не знам како да поступам. Питала сам мужа постији ли други начин припреме к близости, он ћути. У православној литератури нема НИШТА, НИКАКВЕ препоруке ни савета како ТО правилно радити, где је граница међу грехом и нормој. Молим вас, по могућности, да ми детаљно све разјасните, као „почетнику“, зато што се стидим да питам на исповести, а грешити не желим… Наставити са читањем


 Православним хришћанима о Ал-Анону – Терапеутски значај састанака

svađa  

Аутор:  Јеромонах Агапије (Белорусија)

Неке oд правoславних верника, када попадну на групу Ал-Анон, смућује и невољно прихватају правила по кијим се  састанци воде. Сам имајући одређени опит посећивања састанака и ослањајући се на живи опит чланова Ал-Анона, могу да искажем неке мисли о атмосфери састанака и о значењу постојећих правила. Подробно ћу се задржати на опису атмосфере и правила провођења састанка зато што управо та правила најчешће изазивају прву негативну реакцију. Они који су преодолели предубеђења која се на почетку појаве, сада су веома задовољни што су остали у Ал-Анону… Наставити са читањем


Праштање – Гордињице моја…

Гордињице моја, појави се преда мном, хоћу ја да говорим с тобом. Ох, и велика си ти и стасита, и умна и у свему добра! Царствена особа, која тражи безпоговорног подчињавања, и не прихавта никаквог приговарања. Само ти. Када си ти у мени – само Ја. Свагда у праву, све разумем, већ сав свет познавши и од тога свега се уморивши. Тако мудра, тако умна, да те већ ништа не занима. Арогантна и бојажљива. Ако се нешто не ради по твоме, значи, тебе не воле. И у басни о златној риби, улога старице је твоја. Теби је све мало, теби се не може угодити! Ето то је, гордињица моја, која у мени живи. И то не тако, ни то тако. И злоба на сав свет и на његово несавршенство. И своје несавршенство никако не прихвата. Зато ти можеш да оправдаш све што хоћеш. Себе да оправдаш, а друге да окривиш. Гордиња у мени као струна свира… Наставити са читањем


Мама ми не да да одрастем


avatar_male_mцрквењак Димитрије


Здраво!

Имам 20 година, радим као чувар и олтарник.

У суштини, ја сам у својих 20 год. апсолутно као из домаћег стакленика, човек неоспособљен за живот. Све мама ради за мене. Ја се старам да будем самосталан, но у већини случајева не успевам. Говорим јој, мама, ну не треба, урадићу све сам. Да, да.. А кроз 5 мин. све изнова. Хтио сам да скратим себи хлаче – мама ту опет: «Да шта ти? Упропастићеш! Дај, ја ћу сама!» Хтео сам да одем у уред за пасоше, она са мном. Постојано ми говори шта да радим: «иди туда, уради то-то, немој изгубити кључ! Јеси ли све понео? Да ниси нешто изгубио?» … Наставити са читањем


Православним хришћанима о Ал-Анону (програму 12 Корака) – 2 део

Како раде групе 12 Корака

 …Притом се често открива да је алкохол на самом делу – само надводни део леденог брега, да је неретко пијанство блиског човека само помагало са се сакрију дубока унутарпородична противречја, да је алкохол само давао могућност да се на алкохоличара свали кривица за сопствено неумеће бити срећним и бринути се о себи…

Žena izvlači muža

Прво са чим се упознаје новопридошли у групи јесу – Кораци оздрављења и духовног раста… Наставити са читањем


Психичка траума – када није довољно само молити се

Анастасија Бондарук

trauma

Како помоћи и не навредити неком ко је преживео трагедију

Психолог и психотерапеут Анастасија Бондарук поделила је са нама савоте како преодолети посттрауматско стресово растројство (ПТСР).

Психотраума и мозак

Било која траума, било која фиксација у мозгу човека твори зону лоше напајану крвљу… Наставити са читањем


Православним хришћанима о Ал-Анону (програму 12 Корака) – 1 део

Пришла сам у Ал-Анон са двадесет три године, после тога како се срушила моја нада на то да ће муж после свадбе оставити пиће. До свадбе смо се виђали шест година, и за то време нисам могла a да не заметим да он пије некако „другачије“, не као сви. „Нема везе“, -мислила сам. –„Моја љубав ће савити гору, урадићу све како би га одвикла од те пагубне навике“. И посветила сам себе спасавању мужа.

са флашом у руци

Иеромонах Агапије. Рехабилитациони центар «Анастасис», Белорусија.

Увод

Пошто је помоћ породицама и блиским алкохоличара – једно од мојих задужења, а Ал-Анон има богат опит у том правцу – одлучио сам се за припрему овог издања, и самим тим унесем и свој удео у дело распрострањивања идеја Ал-Анона… Наставити са читањем


Праштање, помирење и поверење

Глава 14. Праштање, помирење и поверење

зависимост

– Знам да сам дужна да опростим, – рекла је учесница једног од наших семинара, – но ја просто нисам у стању да поново откријем своје срце за такав бол. Ја сам хришћанка, ја сам дужна да му опростим и да му верујем… Но ако ја то урадим све ће поћи по прошлом сценарију, а ја не могу кроз то да пролазим изнова. Ја се плашим да нећу моћи да издржим… Наставити са читањем 


Немој се љутити на себе и не сакривај се од себе

Архимандрит Андреј (Конанос)

ruka i sunce

Недавно ми је позвонио јед­ан човек и рекао: «Сутра ујутро идем у болницу – ћерку ће да ми оперишу». Да ли си ти некад седела у болници у исчекивању новости о стању блиског човека? Мимо тебе пролазе доктори, сестре, а ти седиш и с ума силазиш од узнемирености (брига)… Наставити са читањем 


Биполарно растројство

Легостаева Марина психолог

…Радила сам и с људима са дијагнозом – биполарно расстројство. То је озбиљан и дубок рад. Суштина рада се састоји у томе да научимо да прихватамо своја стања као духовну борбу, како би приложили све силе свог разума да не поклекнемо пред искушењем – стањем очајања (у фази депресије), како би се уздржавали од узлета при стању еуфорије (у фази маније)… Наставити са читањем 


Пет „оправдања“ – пет начина за мучење ближњег

Ко се не може од вас једноставно удаљити, тај је пред вама скоро незаштићен (без-заштите). Тај ваш ближњи се може показати као трпељив човек. Но, ако ви имате укус к «мотању нерви» себи сличнима, ви ћете у вашем арсеналу да нађете расположиве начине како да устројите да суживот с вама постане за човека скоро непрекидан тест на стрпљивост… Наставити са читањем 


Непраштање – суд без адвоката

Историја о том како су људи праштали, када простити није било лако.

кућа гори

Ја имам другарицу из Свенетии, Вика Невериана. Њен отац Ардеван (на крштењу Пантелејмон) је био истински праведник. У његовом роду је било много свештеника. У послератној Свенетии – скоро до рехабилитације Цркве, негде до 90-тих – није остало ни једног дејствујућег храма, и већ се нису ни сећали када је последњи пут свешеник посетио село (бар како би покрстио новорођенчад)… Наставити са читањем 


Православље и осећај кривице

Одговара православни психолог –  Марина Легостаева Вениаминовна

(удружење православних психолога Санкт-Пртербурга).

IMG_20150327_162541


Александар Иванов   29.05.2012, 03:14


Реците, да ли православни човек треба (да ли је дужан) да се осећа кривим?

Покајање је основни елемент хришћанства, ми смо дужни старати се да видимо своје грехове и да се покајемо за њих. Мени се чинило тако – крив си, значи старај се да се исправиш.

Но, осећај кривице се психолозима сматра као нездраво… Наставити са читањем 


Игре на „благослов“ – обмана самог себе

Како се односити према духовнику

IMG_20150326_212346

– Каква је мера одговорности духовног чада пред духовником и самог духовника пред Богом? Шта може да очекује човека у случају  непослушности?

Постоје разни степени непослушности. Донекле сваки човек у детињству није слушао своје родитеље, нарушавао је њихове забране. Исходећи из тог, он сам  је  могао да  види како се то по њега завршавало. Исто је и у односу са духовником. Постоје  категоричне забране, када духовник јавно забрањује човеку да чини греховни поступак – говори му,… Наставити са читањем 


Неиспуњавање запосвести о радости – Дмитриј Семeник

Резултат слика за радость жизни

Сви ми знамо да нам је заповеђено непрестано се радовати: «плод духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење…» (Гал. 5:22), «Свагда се радујте. Молите се непрестано. За све блaгодарите, јер је таква воља Божија за вас у Христу Исусу» (1 Сол. 5:16-18). Но, већина нас не само да нема у себи те радости, но не може чак ни да представи себи како ту заповест да испуни… Наставити са читањем 


Депресивна личност – Форум православних психолога


Аутор: vankoru 11.9.2013, 11:12


Здраво! Ја потпуно подпадам под опис, наведен ниже. Помозите ми да схватим какви се греси у томе крију, како да победим то стање, где да се обратим? Хтео бих да будем пуноцен (потпун) човек. У цркву идем, исповедам се, причешћујем се свеког месеца већ око годину дана.

„Дубоки страх депресивне личности – то је страх од изолације, усамљености, страх бити остављен.

Важно је разликовати депресију као болест и депресивну личност. За депресивне личности блискост – значи заштићеност, зато су они склонији од других ка зависности од партнера/партнерке. Било која дистанца, удаљавање или растављање од партнера таквим људима причињава страдање. Може се рећи, да депресивне личности стреме да побегну од себе и свог постојања (битисања) у другог човека, стреме да се потпуно растворе у партнеру… Наставити са читањем  


Психотерапеутски пријеми преодолења гордиње

Глава из књиге „На путу у Земљу Обећану – Огледи православне психотерапије“ – Марина Легостаева Вениаминовна 

православни психолог – Марина Легостаева

Да би пришли томе, на који начин ми можемо да се избавимо од гордиње психотерапеутским методама, неопходно је видети на који се она начин пројављује у нашем животу, но и размотрити разлику секуларног психотерапеутског приступа од православног.

Као таква, јавна гордиња се не одобрава у друштву. Показивати своју надменост и преузношење над људима у обичној средини сматра се за нешто веома непристојно. Социјалне норме нас уче да скривамо стање гордиње у њеном првозданом виду. (Ипак, ми живимо у хришћанској цивилизацији). Но, то не означава да га ми немамо.

То је тајно осећање, које се гнезди у дубини срца човека. Могуће је да га до краја нисмо свесни и да га не прихватамо. Зато се оно може пројављивати „неочекивано“, пре свега, за самог човека… Наставити са читањем  


Низак осећај личне вредности или неувереност у себе

Форум – одговара правосавни психолог Марина Легостаева Вениаминовна


Катја Гост  7 децембар 2014


Здраво, поштована Марина!

Проблем који ми одавно смета да живим јесте – низак осећај личне вредности (ниска самооцена) и огромна неувереност у себе. Но, притом имам и грех гордости.

Не знам како то двоје могу заједно да се сложе, но слушала сам нешто попут тога, да је ниска самооцена – једно од начина пројављивања гордости, као и повишена самооцена.

Ја често мислим о себи као о неоствареном, низашта способном човеку. Бојим се да почињем било какво дело, да тражим посао – ја сам зараније настројена на неуспех, на пораз… Наставити са читањем  


Постоји ли овде духовна опасност? – одговара православни психолог

Одговара православни психолог – Марина Легостаева Вениаминовна

православни психолог – Марина Легостаева

Део из преписке:

.… Вежба вам је, како ви пишете, помогла. Но, односите се к њој као према игри. Ништа више од тога. Тада вам она неће причинити штете. Не би требало себе озбиљно поистовећивати с могућношћу утицаја на људе, силом и влашћу… То може да приведе ка узрастању у нама гордиње, пренебрегавајућег односа према другим људима, ка високомерном односу према другима.

Хришћанство нам предлаже други пут… Наставити са читањем  


Нећу да опростим – сказка од Елфике

Другови, иде недјеља праштања. Простите ми, ако сам кога вољно или невљно увредила.  А више од свега опростите ми ви на кога сам се ја сама увредила. Била млада, глупа ))). Ова је сказка – на поклон свима. Праштајте, имамо још довољно времена!

 НЕЋУ ДА ОПРОСТИМ

– Ја нећу да опростим, – рекла је Она. – Ја ћу да памтим.

– Опрости, – замолио ју је Ангел. – Опрости, теби ће лакше бити.

– Ни за што на сету, – тврдоглаво је стисла усне. – Такво нешто никако није могуће опростити. Никада.

– Ти ћеш да се светиш? – узнемирено је упитао он.

– Не, ја нећу да се светим. Ја ћу бити изнад тога.

– Ти желиш сурову казну?

– Ја просто не знам, каква казна би ту била довољна… Наставити са читањем 


Проблеми у породици, кризис у односима

Аутор: Имјарек 18.9.2014, 15:39

Здраво. Никад нисам мислио да ће доћи дотле да се обраћам виртуално, но сам сам већ зашао у безизлаз. Десило ми се то да је после годину дана заједночког живота ослабела љубав према супрузи. Не могу да се претварам да је све као пре, и она то осећа. Периодично неразумевање на тим основама доводи до конфликата и дугих разјашњавања у вези нашег односа, у току којих ми она обично напомиње, како се она о мени брине, како ме воли и како сам јој потребн. Од таквих речи у мени почиње да се буди нека топлина, и мени постаје тешко, зато што је ја тако вређам својом хладноћом. Повремено чак осећам нешто што личи на моје односе према њој из првих дана нашег познанства и брака, но… ипак, то није то.

Дали је то нормална основа за односе међу супрузима? Наставити са читањем 


Кризис смисла

Резултат слика за смысл жизни

Елизавета Правикова

«Бива када нам све на свету изгеледа добро, и уопште ти није јасно у чему је ствар»… Добра песма, позитивна, са мени блиским начином мишљења. Но уви, све чешће наступа обратно стање, када је све лоше. То је крзис жанра. Жанра живота уопште.

Мислим да је, у овом или оном степену, слично стање познато свима. Његов најстрашнији стадијум је – када наступа права, истинска депресија. Но депресија – је медуцински термин, ми сматрамо да сада не говоримо о њој. Стање «ништа није како треба» дешава се епизодно, тренутно, а може и да се отегне. Мени лично најпротивнији стадијум ја зовем «а смисао (који је)?». Весела игра – на сва питања, на све мисли, које се појављују код тебе самог и које долазе из окружења, постоји само један унуверзални одговор – «а смисао?» Наставити са читањем 


Страст осуђинвања, непријатељство, фанатизам, неприлагођеност

Дмитриј Семеник. „Психолошки проблеми као препреке на путу духовног живота и њихово преодолење“

Страст осуђинвања често примећујемо и код црквених људи. То су озлоглашене баке које сикћу на оне што се не понашају «по правилима». То су различити црквени «активисти», који јаросно критикују на блоговима и форумима друге црквене активисте и просто познате црквене делатеље. То су такозвани фанатици који оваплоћавају своје непријатељство према човечанству у томе што налазе себи много непријатеља међу атеистима или представницима других религија. Уопште говерећи то су тешки људи, конфликтни, недружељубиви, провокатори.

Ако водимо активан духовни живот онда многи од нас откривају ту страст и у себи самима… Наставити са читањем 


«Враџбине, урок? Муж пије? Деца болесна?»  или о значењу психологије у православљу

Историја бр. 1. Жена, два пута разведена, од недавно почела да иде у Цркву, довела је са собом 11-годишњег сина из првог брака. Сматрала је да су на њему чарке. Изненадне пројаве агресије и хистерије за време којих је подсећа на ђавоиману девојку из филна Лунгина „Острво“… Наставити са читањем 


 Усиновити родитеље

 – Постоји много различитих ситуација које изазивају, меко говорећи, дискомфорт деце у односу с родитељима. То су покушаји да им се нешто намеће, нешто што се деци не свиђа. Бива и супротно, недостатак пажње и интересовања од стране родитеља, како се деци чини. Неразумевање – веома често. И веома често – неусклађени интереси, тј. родитељи хоће једно, а човек сматра да му је то штетно и да му је потребно нештоо сасвим друго. Шта је узрок таквог дискомфорта који ми деца тако често осећамо у односу према родитељима? Постоје ли неки општи узроци такве појаве? И у ком степену је узрок неразумевања у родитељима, а у ком степену – у детету?    

– Та је појава заиста универзална. Скоро сви одрасли људи осећају један или други дискомфорт у комуникацији с родитељима и од тога страдају. Овде не треба да се говори о било чијој кривици, реч «кривица» уопште није умесна. Но ако се говори о узрочно-последичној вези, онда наравно одговорност за то неблагополучие (непријатност) лежи на родитељима. Тај дискомфорт зачетке има у детињству, када су се родитељи према нама, деци, односили у сваком случају назиђујуће, но ипак унеколико неприхватајући нас… Наставити са читањем 


Шта је то срећа? – Мишљење психолога

Тешко је наћи човека који би искрено и од свег срца желео да буде несрећан, утучен, потиштен. Сама душа је од стварања призвана да се радује и весели, имајући за то све неопходне дарове. Истина, да би се достигло то стање човек треба да се потруди. О томе како бити срећан питали смо психолога Олгу Красникову, руководиоца психолошког центра “Сабеседник”, помоћника ректора Института хришћанске психологије.

Шта је то срећа? То питање је за мене веома дуго времена било тако загонетно . У детињству је за мене била срећа када је мама кући, или када је могуће гледати телевизор колико хоћеш… Ја би рекла да је то тада било, пре свега, добијање удовољства.

Како сам расла, представа о срећи се наравно мењала… Наставити са читањем 


О границама

Резултат слика за границы отношения

Аутор – Викторија Пекарскаја

Често чујем, како реч – «граница» – употребљавају у контексту међуљудских односа, а у суштини смутно схватајући о чему је заправо реч. «Ти нарушаваш моје границе!» Шта би томогло да значи?

И тако, «границе» – шта је то и са чим је повезано? Призивам све коме је интересантно дато мало размотримо.

Допустимо да је «граница» – црта која дели нешто или некога од осталог света. Код човекагранице могу да буду физичке и психолошке… Наставити са читањем 


Како избећи конфликт – Техника «ЈА – саопштења»

Угодности од тога што муж пије

Не веруј, не бој се, не питај!

Ситуације нарушавања лучних граница

Без кривице криви. Или како нам умишљен осећај кривице трује живот

Ја сам гора од свих – Ја сам гора од свих – Ја сам гора од свих

Поверење – Одговара: Православни психолог – Ирина Александровна

Односи с мужем и свекрвом – Форум православних психолога

Шта нисам урадио/ла како треба? – сказка од Елфики

Не могу да натерам мужа да окречи собу… Одломак из књиге «Пет језика љубави»

Пет језика љубави – укратко

Ако сазнаш моје недостатке, ти ћеш мене оставити – Др. Валентина Москаленко

Признаци нездраве (дисфункционалне) породице

Непотребна жртва – сказка од Елфики

Логика гордости 

У основи програма «12 корака» лежи покајање Интервју Е.Н.Проценко

Шта је угодно за душу – Први део – Др. Валентина Москаленко

Непроцењива вредност тек рођене деце  – Др. Валентина Москаленко

Емоционална зрелост – питања и одговори

Жртва или страст – Свештеник Евномије

Жртва хришћанска и жртва из болести – Хришћанство и Програм 12 корака – Свештеник Евномије

Православним хришћанима о удружењу Анонимних Алкохоличара (АА)– Свештеник Евномије

Кратка упутства у понашању са зависником – Свештеник Евномије

Аспекти сазависности– Свештеник Евномије

Анонимна Удружења самопомоћи – Лечење од (са)зависности помоћу рада на програму 12 корака – Свештеник Евномије

Часност према себи Форрест Гамп – групе самопомоћи

Поново се учити веровати себи 22 јул. «Дан за даном из сазависности» Мелоди Битти

Kако они налазе једно друго?  Др. Валентина Москаленко

ОСЕЋАЊА КОД ДЕЦЕ РОЂЕНЕ У ПОРОДИЦАМА АЛКОХОЛИЧАРА

ОСЕЋАЊЕ КРИВИЦЕ КАО ПОДМЕНА (подвала) ПОКАЈАЊА – Дмитриј Семeник

Љубавна зависност као подмена (подвала) хришћанске љубави – Дмитриј Семeник

ЈА САМ ГОРИ ОД СВИХ, И ТAKO МИ ЈЕ ДОБРО?

Одрасла деца алкохоличара (деца одрасла у дисфункционалној породици)

Жртвеност у сазависности – Свештеник Евномије

ЗАШТО СЕ ОНИ НЕ РАЗВОДЕ? Др. Валентина Москаленко

Шта радити? Мој муж је – пропао човек. Пије и пије (преписка са православним психологом)

Може ли у православних бити позитивна самооцена? – православни психолог Марина Легостаева

Ако он пије –  Свештеник Евномије

Этапа дугог пута моје сазависности

Повишење самооцене — није путь к самоприхватању

У браку с алкохоличарем-игроманом 

Шта је сазависност (према удружењу АА)

Невесте алкохоличара Др. Валентина Москаленко

Дали је могуће учинити да се љубав поново роди? (Преписка са православним психологом)

Како сам постала православни психолог психолог Људмила Федоровна Ермакова

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s