Шта је то „Тврда љубав“?

Untitled

За родитеље и ближње зависника

Принципи тврде љубави помажу да се сачува здрав разум у случајевима када Ваш блиски човек актвино конзумира алкохол или наркотике. Исто тако они помажу да не паднемо у „замке“ болести зависности у периоду оздрављења зависника. Пошто је болест зависности – хронична и прогресивна болест, јасно је да ће се у вашим новим односима, чак и при условима стабилне ремисије, код вашег ближњег појављивати моменти који ће да провоцирају рецидив. По статистици 70% рецидива у оздрављујућих зависника се догађа због међусобног неразумевања у кругу породице. Ближњи могу по старој навици да покушавају контролисати наркомана или алкохоличара, ограђивати га, решавати његове проблеме, или насупрот томе, да му не дају ама баш никакву подршку због старих увреда у гнева. Уопште не схватајући да таквим поступцима они провоцирају болест зависности. А потом, зависник који је био у фази оздрављења, пада и почиње све по старом кругу: страх, брига, безизлаз, осећај кривице, стида, упропаштено здравље и психа. Уважавани родитељи и ближњи, далеко се мање енергије и емоција троши на све то, ако размислите о том, да се можда проблем не крије у вашем понашању и ако изучите принципе тврде љубави. То би довело до колосалних разултата, те наркоман или алкохоличар који живи са вама и не жели ништа да мења, не би могао да Вас искориштава. Наставите са читањем

Advertisements

12 Корака тврде љубави

  1. Немоћан(-на) сам да спречим сина / ћерку да се дрогира. Обраћам се за помоћ љубећем Богу.

Родитељи наркомана придржавајући се програма „12 корака“ признају да су немоћни у борби против наркоманије и да нису у стању да исправе живот другог човека. Признати своју немоћ не на речима, већ на делу, уопште није једноставно. Већину нас просто запањи та мисао – „Оставити дете да се суочи с проблемом један на један“. Јер ми нисмо у стању да проблем сина или ћерке одвојимо од свог проблема. „Морам нешто да урадим с њим / њом. Ако се он / она и даље не мења, значи треба још више да се потрудим“, – сматра мајка наркомана. Родитељи су уверени у то да се ствар још увек налази у њиховим рукама, треба само више да грде, прете, да буду упорнији, да моле итд. И одједном, први корак им предлаже да „Отпусте и да признају своју немоћ“.

Наставите са читањем

Молитва и родитељска љубав

Родитељство је вишеслојан феномен. Саздано је из мноштва биолошких , психолошких културолошких , духовних и друштвених чинилаца. Оно тежи да се остварује по моделима предака, али се прилагођава и захтевима данашњице. У сада већ давној прошлости имали смо многодетне породице, а између наjстаријег и најмлађег детета разлика je била и до десет –петнаест година. Таман када би најмлађе дете извели на пут, родитељи би већ увелико имали унучад и не би осећали бол „празног гњезда“, посебно уколико би неко од старије деце традиционално остајао у заједници.

Шта нам је донео живот у глобалном свету? Наставите са читањем

Одбацујући оца

На пријему: (дечак 6 год. теже неуротичко растројство)

– С ким живиш?

– С мамом.

-А тата?

– Потерали смо га.

– Како то?

– Развели смо се од њега, он нас унижава, он није мушкарац, уништио нам је најбоље године…

Наставите са читањем

Писмо Деду Мразу – Жао ми је што је мој отац тако низашта

У граду Небережние Челни пред нову годину се поставља поштанско сандуче где деца остављају писма Деду Мразу. Пред вама је једно такво писмо.

Здраво Драги Деда Мразе! Пише ти Олег, не могу рећи да је моје понашање у овој години било за одлично, али узећу себе у руке и постараћу се да се изменим. А у вези поклона за мене, он и није тако једноставан, желео би нови компјутер, али више од свега на свету желео би да добијем на поклон пажњу и љубав мог рођеног оца Андреја, да се видимо бар једанпут недељно. Сами он и ја. До суза ми је понекад жао што је мој отац тако низашта, а мени он много недостаје.

Ето то је моја жеља, да добијем такав поклон.

Довиђења Деде Мразе!

До следеће године! С уважењем Олег.

https://mel.fm/novosti/4528971-do-slez-obidno-chto-u-menya-takoy-nikudyshny-papa

Противљење променама

„Постоји једна истина, која је многим терапеутима одавно позната, али о њој не говоре јавно тако често.

Без обзира што је потребно 10 година праксе и хиљаде клијената, да би је открили, већина терапеута не жели да о њој пишу у својим књигама или да је помињу у разговорима.

Која је то истина?

Врло једноставно: клијенти се не мењају све дотле, док не буду морали да то ураде.

Већина клијената чак и ако се мења, раде то уз много бола и малим корацима, настављају да страдају због свог проблема, док год их нека криза не натера да учине избор.

Чак и у време кризе клијент ће да растеже избор до последњег момента. До последњег момента ће да одлаже избор везан за промене.

Одлагаће промене све дотле, док апсолутно не буду истрошене све могућности да их избегну.“ Наставите са читањем

Која је цена самопознања?

Веома велика.

Ишчезава мит о себи – прекрасном.

Почињемо код себе да видимо скривене пороке, жеље и мисли којих се стидимо признати, почињемо другачије, и то не благодушно, да оцењујемо своје поступке.

Ново знање о себи доноси бол.

И, што је најстрашније, тешко да ћемо успети негде побећи или се сакрити од тог новог сазнања.

Да, наравно биће и плусева.

Искрено говорећи, ради њих се ми и упуштамо у сву ту нечистоту.

А то су слобода, милосрђе и снисходљивост према себи и другима, способност волети.

Али, као прво – никоме није загарантовано да ће до свега тога доћи, као друго – све то долази касније, не одмах.

А до тада је потребно проћи кроз очајање и најдубље разочарење у самог себе.

Како је оно писао цар Соломон?

„Од многe мудрости много и скорби, ко умножава знање умножава жалост“.

Ето и размислите, да ли вам је све то потребно? Наставите са читањем

Психолог Светлана Продановић

психолог Светлана Продановић

Рођена и живи у малом равничарском месту Бачу. Више од две деценије ради врло одговоран посао у социјалној заштити, са чијег се непресушног извора напаја упечатљивим сликама из живота најразличитијих форми. Та професија троши и обнавља, рањава и оплемењује. Развила је вештине посматрања и самопосматрања, активног слушања, преговарања, заступања интереса рањивих група, управљања временом, јавног наступања, управљања пројектним циклусом. Руководи установом, не занемарујући струку. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету у Новом Саду. Усавршила је породичну психотерапију. Изводила је „Школу за родитеље“ по акредитованом програму. Води породично саветовалиште. Организује и изводи стручне трибине.

Пре више година спознала је како православна духовност може да обогати, оснажи и битно унапреди психолошку струку, те понуди нову перспективу и дубљи смисао. Наставите са читањем

Мрзовоља – (читати родитељима)

Када је неко мрзовољан, није важно да ли то дете или одрастао човек, разлог је увек један и исти – несигурност у себе.

Провоцирајуће негативно понашање представља увек тест за другог: „Да видим како ћеш на то да реагујеш, да ли ћеш ме прихватити таквог или не“? Деци требамо помоћи да схвате и науче како да реагују на увредиоца, како да га прихвате, и шта то заправо значи. Децу треба учити да трпељиво реагују на негативно, агресивно и мрзовољно понашање партнера.

На пример, девојчица се жали да јој дечак из клупе редовно баца свеске са стола. Како јој родитељи могу помоћи у тој ситуацији? Наставите са читањем