Издвојени чланак

ОНЛАJН ГРУПЕ ПОМОЋИ ПОРОДИЦАМА ЗАВИСНИКА ОД ДРОГЕ И/ИЛИ АЛКОХОЛА

Поштовани, 

Удружење за помоћ породицама зависника ,,Зебрице“, из Краљева, организује онлаJн групе помоћи породицама зависника од дроге и/или алкохола путем зум платформе.

У току је сабирање чланова за нови циклус састанака. Циљ састанака је помоћи ближњима да се суоче са сопственим проблемима и да науче како да ефективније помогну ближњем зависнику да крене путем оздрављења. Састанции се одржавају у континуитету током целe године, једном седмично (суботом 19:00) у трајању од 1,5 часова. (линк https://us04web.zoom.us/j/6609874326?pwd=eDFlSnQ2ZTFEamFOSyt2d2U1QWxMdz09)

Групе воде стручњаци нашег удружења – психолог и психотерапеут Светлана Продановић, психолог Милош Благојевић и консултант монах Киријак. Удружење „Зебрице“ постоји од 2019. године. До сада смо превели више књига о зависности и сазависности; већ годину дана држимо бесплатне онлајн групе помоћи – „Кораци“; од октобра ове године редовно се одржавају састанци за сазависнике у просторијама Храма Светог Саве у Краљеву; оганизоване су онлајн групе за зависнике – „Соколови“. Искуства учесника су позитивна а резултати видљиви. 

За све информације обратите се на телефон 0606625577 (Милош Благојевић)

Наш сайт http://zebricesrbija.wordpress.com/

КВАЛИТЕТ КОМУНИКАЦИЈE

Из књиге Алексеја и Светлане Сопрока – „Са оне стране зависности“.

У свакодневном животу већина људи се прилично неодговорно односи према квалитету своје комуникације. Речима не придајемо посебан значај (осим ако се ради о важном пословном састанку или јавном говору) и не размишљамо о суштини вербалне комуникације. Често (или боље речено, скоро увек) слушамо друге људе крајње непажљиво, одсутно, игноришући половину речи које је изговорио саговорник.

Обично то доводи до тога да своје закључке градимо само на основу сопствених идеја о томе шта је друга особа рекла, а не на основу онога што је заиста покушала да нам пренесе речима.

Наставите са читањем

Не верујем у људе, ја верујем у породице

Из књиге Карла Витакера „Поноћна размишљања породичног терапеута“

Породица је много важнија и јача од једног терапеута, а често и од тима терапеута. Због тога је изузетно важно успоставити добру атмосферу и правила за породичну терапију. Још боље је да се то учини пре почетка саме терапије. Ко иницира први контакт са клиником или породичним терапеутом, може најлакше да разруши терапију и пре него што почне. Поред тога, ова особа обично покушава да промени породицу онако како она жели, што аутоматски код осталих изазива бунт. Чланови породице треба сами да одлучују за себе, а особа која заказује састанак је породични манипулатор. Стога, одговарајући на такав позив, терапеут мора да штити достојанство и независност породице као целине и свих појединачних чланова или подгрупа.

Први контакт: захтев за „састанак са странцем“

Ретко одговарам на захтеве при првом контакту. Жена зове и каже:

– Доктор ми је рекао да је моја астма на психичкој бази, морам да разговарам са вама.

– У реду. Поведите мужа и децу са собом и дођите.

Наставите са читањем

Прави учитељ

Једног дана младић је на улици у пролазнику препознао свог учитеља из основне школе. Пришао је старцу и упита га:

– Сећате ли ме се? Био сам ваш ученик.

– Да, сећам те се као дечака из трећег разреда. Чиме се сада бавиш?

– Предајем у школи. Толико сте утицали на мене да сам и сам пожелео да учим децу.

– Стварно? Баш сам радознао, у чему је био мој утицај?

– Не сећате се? Дозволите да вас подсетим.

Једног дана је мој друг из разреда дошао на час са прелепим сатом на руци који су му поклонили родитељи. Скинуо га је и оставио у фиоку радног стола. Увек сам сањао да имам такав сат. Нисам могао да одолим и одлучио сам да га узмем из његовог стола. Убрзо је тај дечак са сузама у очима пришао вама и пожалио се на крађу. Погледали сте на нас и рекли: „Ко год је узео његов сат, нека га врати“.

Било ме је стид, али нисам хтео да се растајем од сата и нисам признао. Отишли ​​сте до врата, закључали их и рекли да се сви постројимо уз зид, упозоравајући: „Проверићу све ваше џепове, а ви сви за то време треба да затворите очи“. Послушали смо и то је за мене био најсрамнији тренутак у мом кратком животу.

Ишли сте од ученика до ученика, од џепа до џепа. Када сте извадили сат из мог џепа, наставили сте даље да проверавате ученике, до краја. Онда сте рекли: „Децо, у реду је. Можете отворити очи и вратити се на своја места.“ Вратили сте сат власнику и ништа више нисте рекли о овом инциденту.

Тако сте тог дана спасили моју част и моју душу. Нисте ме изружили као лопова, лажова. Нисте чак сматрали је потребно да поразговарате са мном о овом случају. Временом сам схватио зашто. Јер, као прави учитељ, нисте желели да укаљате достојанство младог, још неоформљеног ученика. Зато сам постао учитељ.

Обојица су ућутали под утиском ове приче. Тада је млади учитељ упитао:

– Када сте ме видели данас, зар се нисте сетили овог случаја?

Стари учитељ је одговорио:

– Ствар је у томе што сам и ја жмурећи прегледао ваше џепове.

Милост и истина у психотерапији (Ф.Е. Васиљук)

Моја лекција је прилично специфична и говори о теми истине и милости у психотерапији. Ми видимо да ипак не постоји никаквог таквог глатког и мирног односа између психологије и религије – када срна и лав леже заједно и грле се. Овако ја видим проблем: када се припремамо за психотерапеутски рад, ми очекујемо да ће сада у нашу ординацију ући човек са својом патњом, са конфликтима, уопште са неким животним проблемом. Он почиње да говори и ми се убрзо налазимо не само пред проблемом, већ и пред грехом. И како бисмо требали, седећи у психотерапеутској столици, да се односимо према овоме. На пример, жена са јучерашње консултације (удата жена) говори о њеној афери са ожењеним човеком који има троје деце, све тајно је постало јавно, што прети уништењем две породице.

Наставите са читањем

ОДАКЛЕ ЈЕ ПОТЕКЛА ФРАЗА КОЈА СЕ МНОГИМ ТОЛИКО СВИДЕЛА: „НИКО НИКОМ НИШТА НИЈЕ ДУЖАН“?

То је толико одвратна тврдња, лажљива по својој суштини, јер човек је друштвено биће. Уласком у било коју врсту односа ви постајете дужни. Зато што сте дали наду, обећање, запечатили га печатом или речју. На крају крајева, зато што постоји савест.

Пустили сте особу у своје окружење, дозволили сте јој да уђе у ваш живот и ви сте ушли у њен – на тај начин сте се обавезали. Обавезали сте се према њему и према себи. Од једног тренутка, вас више не може да вас не буде брига шта се дешава са човеком – ви сте повезани. Замислите себе као алпинисту и како вичете свом партнеру с којим се пењете: „Хеј, пријатељу, предомислио сем се, уморио сам се, искључујући те – не дугујем ти ништа. „Дугујеш ми, кретену, јер смо екипа“.

Наставите са читањем

ШТА ЉУДИ ОБИЧНО НЕ ЗНАЈУ О ТОМИ АКВИНСКОМ

Тома Аквински је кључни филозоф европског средњег века, највећи схоластик и најважнији теолог у историји Католичке цркве, где је прозван као Doctor Angelicus, „анђеоски доктор“ и учитељ Цркве. Правци филозофије који се позивају на његов ауторитет и наслеђе, а који се развијају већ више од седам векова, познати су под општим називом – томизам. Главна заслуга св. Томе Аквинског је синтеза и помирење главних праваца европске мисли његовог доба.

Наставите са читањем

Како препознати да ли је човек опседнут демонима

Секуларни средњовековни суд био је много оштрији према оптуженима од црквеног суда.

Било је случајева када је злочинац, осетивши да му прети конопац (или точак за мучење), почињао да се претвара да je опседнут демонима, да би случај био уступљен црквеном суду, најхуманијем у то време. Али, као што знате, оци-инквизитори уопште нису желели да имају посла са таквим момцима и смислили су мудар начин како да идентификују лажне опседнуте.

Значи. Узмемо девет идентичних чаша, ставимо их у три реда. У две чаше сваког реда сипамо свету водицу, а у једну чашу из сваког реда обичну воду. Стављамо све на сто, уводимо човека осумљиченог да је демонизован у собу. Наређујемо му да попије по једну чашу воде из сваког реда. И ако три пута изабере да пије обичну воду, гадећи се притом свете водицу, онда су, највероватније, у питању заиста нечисте силе. А ако мирно пије освештану воду, тада није у питању опседнутост и тмурни истражитељи, неоптерећени ношењем црних риза, могу поново да преузму посао суђења.

О овој пракси се може прочитати и у биографији светог Луке Воино-Јасенецког, великог руског подвижника и не мање великог лекара. Он је само писао да се ова метода користила у болницама царске Русије, како би могли разликовати опседнуте од душевно оболелих.

https://vk.com/wall-72484070_10342

Понашање које подстиче зависност

Сви односи, тим пре породични односи, су многограни процес од кога сви зависе и који утиче на сваког учесника. Очекујемо да односи буду испуњена љубављу и разумевањем и то на првом месту према нама, зато тако волимо и спремни смо да „упркос свему“, оправдавамо, покривамо, минимизирамо штету.

У међувремену се код чланова породица зависника већ формирало понашање које је препознато као оно које подстиче и потпомаже зависности.

Шта дакле не треба радити, ако је члан ваше породице/близак пријатељ зависник?

  1. Негирати да проблем постоји.

• Он није зависник од алкохола/дроге – само понекад пије/користи наркотике.

• Он не може бити алкохоличар/наркоман јер и даље је запослен.

• Пије само навече/викендом.

• Никада није био ухваћен да вози пијан.

• Не пије/дрогира се сваки дан.

• Једноставно ужива у пићу/дроги.

Наставите са читањем

Ја и мој друг ОКП (наставак)

Ја и мој друг ОКП – први део

Алати који ће вам помоћи да примените универзалну истину:

Самопоуздање.

ОКП мисли највише нападају када осете да имате ниско самопоуздање.

Важно је схватити да би наше самопоуздања требало да се темељи на напорима које улажемо, а не на достигнутом резултату.

ОКП мисли су узроковане углавном страхом. Често је овај страх – страх од неуспеха. Када успете да приступите задатку са ставом „Даћу све од себе и резултат ће бити онакав какав треба да буде“, то уклања страх од неуспеха. Тада је резултат често пожељнији него да сте се током читавог процеса фокусирали првенствено на резултат. Једном када овладате овом вештином, она ће вам омогућити да радите оно чега сте се раније плашили.

Наставите са читањем