Истина – није тако важна ствар, да би је сакривали

strahovi

„Ћутање ломи судбине“ (Пауло Коељо)

Колико сам пута у својој пракси сусретала клијенте чији су односи лоше функционисали, а често су се и сасвим рушили, зато што им је било тешко да директно и наглас говоре другом о својим жељама, о својим маштама и плановима. Они су ћутали. Они могу да трпе и да веома дуго ћуте, притом не престајући  да се недају да ће се други досети сам. Човек тако красноречиво ћути, и свим својим ћутљивим изгледом то показује, да је просто немогуће не десетити се! „Свакo други на његовом месту би се већ десетио!“ А, ако не схвата, значи да не воли, не осећа или чак игнорише и пакости, укратко, не жели да схвати, а зато и јесте недостојан човек.

Или у зависности од тога како се развијала лична историја, може се, тешко уздишући, донети дргуи закључак: „То сам ја! Ја! – сам недостојан човек, ако он не жели да испуни моју жељу“. Затим опет тешко уздишући још једном додаје: „да, нема везе, мало ли шта ја желим. Рашта и уста отварати“.

Шта човеку неда да говори?

Страх и сумња. Свако има своје страхове и сумње. Неко се боји да ће изгледати егоистичан или неваспитан, ако буде зајављивао о својим жељама, и тада могу почети да лоше мисле о њему или да га сасвим одбаце. Неко се боји да ће својом прозбом другом причинити неудобност, сусрести се са нечим непријатним, оним што он на самом делу не жели. Неко се боји да искаже своју прозбу – и да тако покаже своју нужду, а значи своју слабост и своје рањиво место. Неко се боји да ће својом прозбом изгледати чудан или глуп. Неко се боји конфронтације с другим, ако му се његова прозба не свиди. А неко други чак и не даје себи за право да има тамо неке прозбе, зато што је обавезан да са свим сам изађе на крај или да трпи лишавања, и то је све, трећега нема.

К чему приводи такво ћутање?

Живот таквог човека је пун разочарења и незадовољства. С таквим ћутањем човек се постојано уклања од искреног општења и са другим и са самим собом, издаје себе и своје жеље, и одступа од својих интереса. Тим ћутањем он често обмањује партнера, говорећи, да је све у реду и да је савршено срећан.

Но једном, када више нестане снаге да се „чека и трпи“, човек сада већ у гневу почне да виче партнеру који је у недоумици о својој многогодишњој потреби, укоревајући га због свог страдања, несреће, мучења, низашта проћарданих година, безосећајности, несхваћаности, равнодушности и нељубави…

Како прекинути ћутање?

психотерапевт Ольга Попова

психотерапевт Ольга Попова

Учити се да бирамо речи и форме којима ћемо моћи да изразимо своја осећања, своје жеље, своја мишљења, са уважавајућим тоном, у којима нема места осуђивању и укорима. Да, прозба може да не буде испуњена, а мишљење да буде оспорено, но без обзира на све, разговор је – тај једини начин, када је могуће исказати своју позицију и сазнати позицију другог.

И зато треба накупити снаге и говорити. Но најпре је неопходно схватити – шта ја штитим својим ћутањем? С чиме ће се, по мом мишљењу, мени бити тешко сусрести, ако ја одједном заговорим о својим жељама? Шта је то што се мени чини, да нећу моћи издржати, ако објавим своје жеље другом или другима?

Каткад то уопште није једноставан посао. И тада је испавно разделити га са неким ко се не боји сусрести се са страховима.

https://www.b17.ru/article/68146/

1 thought on “Истина – није тако важна ствар, да би је сакривали

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.