Људи ступају у брак очекујући да ће наличје љубави бити залог срећног живота. Но што је већа вера у идеалне односе то је веће разочарење при сусрету са стварношћу. Жеља супруга «никад се не свађати» је неостварива. У браку је потребно да се решавају многи проблеми на које у периоду забављања нисмо ни помишљали: «Чаша је сваког своја или не? Ко спрема код куће, а ко зарађује?» А постоје и тежа питања. Нпр. «Чија ће се правила на крају прихватити и ко ће сада да буде главни у породици?»Зашто настају конфликти?
На првој етапи односа разлике нису видљиве: ми бирамо људе сличне себи, видимо много заједничког и то нас уједињује, привлачи једно другом. Но у породици свако прилази с својим набором представа о томе шта је правилно, шта је добро, а шта лоше. И те представе ће се ускоро јасно пројавити. Сви људи су различити и неизбежно је јавља потреба за разјашњењем односа. В.Сатир, познати породични психотерапеут, говори о страху пред разликама и конфликтима и објашњава то тако: «Многе су људе научили да се обазриво односе према разликама, зато што су их раније сматрали као повод за конфликт или свађе. Свађа значи гнев. Гнев значи смрт. Зато, да би живели, потребно је избегавати разлике. Здрава, часна борба уопше не означава смрт – она може да донесе блискост и поверење». И заиста, опасност за брак не представљају сами спорови и конфликти, него однос према њима и неумеће да се превазиђу.
У нашом чланку ћемо да размотримо, како можемо да разјаснимо односе, а да не дође до свађе и како би се разрешила ситуација.
Ситуација је следећа.
Сусрели сте се с неприхватљивим, с ваше тачке гледишта, понашањем партнера (не склања са стола за собом, разбацује ствари). И све вас то силно погађа. Уобичајени начини: убеђивања, требовања, молбе – не помажу. Већ напротив, ваш партнер се раздражује, и почиње да вас сматра за џангризаво гунђало. И ето га већ узајамно незадовољство:
– Ти раније тако ниси радио, обећавао си да ћеш помагати и на рукама носити…
– А ти раније ниси звоцала и више си пазила на себе…
Тј. ту ситуацију свако види по – своме и уверен је у свјоју исправност. Она – у томе да је он аљкав и обмањивач, он – у томе да је она вечно свим незадовољна и свеједно не можеш да јој угодиш. И јавља се идеја да је сада партнер показао своје «право лице». И окривљавања иду потоком са обе стране…
Како је могуће донети до супруга своје жеље и при том не изазвати у партнера раздражење и агресију као одговор? За то постоји техника «ЈА – саопштења».
Прочитајте и покушајте да проговорите самостално, применивши је к вашој личној породичној ситуацији:
Када ја (описујете феномен: «видим разбацане прљаве чарапе; видим како нећеш да ми помогнеш…; веома дуго чекам да се вратиш са посла итд.)
Ја се осећам (назовите именима ваша осећања која сте осећали у вези са ситуацијом: радост што си дошао, при том љутњу што си касно дошао…)
Ја почињем да мислим (да ти не уважаваш мој труд; да ја теби нисам потребна, и да код тебе постоји друга жена, да се нешто десило…)
И тада ми дође (описујете своју симптомну реакцију: да те гађам тим чарапама; да побегнем, ударим, загрлим, да вриштим, да се светим)
Предложите да нађете конструктивно решење, који узима у обзир интересе обоих страна. Креће се са питања «Шта да радимо?» Записати све предлоге, без критике.
(ја нисам сигуран да ћу се брзо избавити од лоше навике, но обећавам, да ћу уз твоју напомену почистити за собом»; «убудуће ћу да се јавим када се будем задржао», «помоћи ћу чим будем имао прве слободне дане»).
Правило: Ваше претензије треба да буду поткрепљене конкретним примером. Не треба оцењивати и уопштавати ствари. Тј. ми не треба да говоримо «ти си лењив», него «када ниси опрао посуду…», не «ти си зао», него – «када си малопре повисио глас…». Не треба да користимо речи које подстичу на конфликте (конфликтогене) као што су – увек, никад, опет.
Такав начин општења је погодан за комуникацију са блиским вам људима, за те супружнике који хоће да постану ближи једно другом, којима није важна «победа» у спору, него узајамно разумевање и могућност боље сарадње. Слични разговори приводе позитивним разултатима, зато што ви не оптужујете супруга него говорите о својим осећањима и призивате партнера да заједно размислите над решењем проблема.
Није се увек могуће договорити на такав начин. То занчи да је узрок проблема озбиљнији и дубљи, или је конфликт застарео и накупило се много незадовољства. Може бити још и то да сте се дотакли принципијалне теме за партнера: његова убеђења, вредности, смисал. То су онда веома битне разлике међу вама. То може да буде непријатно но, свеједно, «ако не разоткријете то у чему се разликујете, нећете моћи да се понашате природно и да развијате ваше односе».(В. Сатир) Но то је већ друга тема и други разговор…
Аутор: Барченкова Елена
http://www.fgump.ru/blogs/razvod/kak-izbezhat-konflikta.html
Познај себе 