Архиве категорија: Хенри Клауд

Не учи ме како да живим

Глава из Књиге «Фактор матере» Хенри Клауда, познатог хришћанскох психолога.

Резултат слика за Henry Cloud

Dr. Henry Cloud

Мушкарцу је тешко стројити односе с женским полом ако у детињству није научио да поставља границе. Он или контролише жену, улазећи у њено лично пространство, траумирајући је на такав начин, или се сам подаје контроли и сувише тесној, гушећој блискости.

Кевин је веома волео жену, но код њега није било довољно јасних граница. Ни у чему јој није могао отказати, посебно му је било тешко одстојати право на лично време, које би могао посветити својим хобијима и општењу с другарима. Сваки пут када се спремао разонодити се нечим што воли да ради или да се види с пријатељима, жена га је задржавала кући, а он није умео да огради своју независност. Испочетка је уступао, потом се срдио на њу и осећао је како копни његова љубав према њој. Та се шема понављала опет и опет, док Кевин није достигао такво стање, које га је побудило да напусти жену. Жалио се да га је «постојано контролисала и није му давала да дише». Кевин није схватао да је за то крив он сам – границе установљава сам човек, а не онај ко га «контролише».

Кевин није успео да на време установи границе с матером. То је била жена са веома снажном вољом, и свиђало јој се да конторлише сина, тако да је он фактички није ни «оставио», а не напустивши матер није се могао «прилепити жени својој». Уместо тога он је превратио жену у матер и на крају крајева напустио је матер, а не жену. То је једна од најраспрострањенијих узрока развода. Беда је у том што многи мушкарци не успевају да освесте свој проблем, и понављају један те исти сценарио опет, опет и опет.

Мушкарци не желе да их жене контролишу, сматрају да тако губе свој статус одраслог човека, независност, самосталност, мушкост. Када се границе почињу рушити, мушкарци иду на крајности, само да би сачували своје цености: они су спремни повући се у себе, ступити у бој, завести интругу, развести се, свом главом се погрузити у посао – што угодно, само да би вратили самосталнмости и власт над собом. Њима се чини да је сав проблем у неразумном женском контролисању, а не у лично његовим слабо установљеним границама. Да су они у своје време успели установити нормалне границе с матером, не би се сада бојали да ће их жена или другарица узети под своје. Зашто викати «Не учи ме како да живим!», када је довољно спокојно рећи: «Не, нећу». Жена или другарица се поистовећује са властном (ауторитетном) матером, с том јединственом женом која се том мушкарцу показала не по зубима, (са којом није могао да изађе на крај), – и он све напушта, одлази од љубави.

П.С.Ово је уједно покушај одоговра на коментаре из претпоследњег чланка. А шта ви драги посетиоци (потписчики) мислите о свему тиме?

Advertisements