Овај чланак ће се многима учинити чудан, зато што га је написао психолог.
Као што је познато, психолози нас асоцирају на разговоре о истраумираном унутарашњем детету које живи унутар сваког одраслог човека. Психолози су познати и по томе што помажу клијенту да излечи то дете у себи, да би човек почео да живи нормаланим животом, с радошћу.
Примећујем да је наше време епоха детоцентризма. Измучена, недовољно вољена и неправилно одгајана одрасла деца желе другачије детињство за соспствену децу. Популарни су разговори о „свесном мајчинству“, дојењу скоро до треће године, „јапански систем васпитања“, васпитање без забрана, уместо чега се саветује одвлачење пажње код детета на нешто друго и много других чудних ствари које код мене лично изазивају тужан осмех. Наставите са читањем
