Архиве категорија: стид

О реакцији на критику

zelena-kosa

… Џек је на мало грубом примеру показао како и зашто ми реагујемо на критику.
Пришао је једној од учесница и рекао: „Проводим много семинара и лекција, али први пут међу слушаоцима видим толико глупих људи“. Јасна је ствар да је то девојку веома увредило. Џек ју је успокојио тиме што је све то само вежба и има свој наставак.
Опет је погледао на њу и рекао рекао јој: „Проводим много семинара и лекција, али први пут међу слушаоцима видим неког са зеленом косом“. Девојка се сада насмејала.
– Зашто се смејете, – питао је Џек?
– Зато што моја коса уопште није залена.
– А зашто сте се малопре на мене љутили?
– … Наставите са читањем

Advertisements

Истина – није тако важна ствар, да би је сакривали

strahovi

„Ћутање ломи судбине“ (Пауло Коељо)

Колико сам пута у својој пракси сусретала клијенте чији су односи лоше функционисали, а често су се и сасвим рушили, зато што им је било тешко да директно и наглас говоре другом о својим жељама, о својим маштама и плановима. Они су ћутали. Они могу да трпе и да веома дуго ћуте, притом не престајући  да се недају да ће се други досети сам. Човек тако красноречиво ћути, и свим својим ћутљивим изгледом то показује, да је просто немогуће не десетити се! „Свакo други на његовом месту би се већ десетио!“ А, ако не схвата, значи да не воли, не осећа или чак игнорише и пакости, укратко, не жели да схвати, а зато и јесте недостојан човек.

Или у зависности од тога како се развијала лична историја, може се, тешко уздишући, донети дргуи закључак: „То сам ја! Ја! – сам недостојан човек, ако он не жели да испуни моју жељу“. Затим опет тешко уздишући још једном додаје: „да, нема везе, мало ли шта ја желим. Рашта и уста отварати“. Наставите са читањем

«Само не преступајте границу!». Исповест и разрушени брак

0001Анонимна прича о том како неправилно схватање сексуалности у црквеној средини може да постане извор проблема у породичном животу и у односима с Богом.
У ранијем чланку «Молитвослов и дечак» Владимир Берхин (председник фонда Предание.ру) је говорио о том, како црквена субкултура делује на пробуђујућу сексуалност адолесцената: дубоко неуротизирајучи адолесцента, оптерећујући га невероватним осећањем кривице и тешким неурзама, просто зато што поседује тело, а у телу здраве сексуалне импулсе. Владимир је прецизирао да може да говори само о проблемима дечака – док о том шта се дешава с уцрковљеним девојкама, он није компетентан.
Желим да, не говорећи своје име и не давајући се у подробности по којима ме могу препознати, испричам о том шта происходи с уцрквољеним девојкама. У крајњој мери, шта је произашло са једном девојком – са мном. Нећу да говорим о историји свог уцрковљења у целини, мада су и неки друге моменти били поприлично тужни – говорићу само о сексуалном аспекту. Наставите са читањем

Мисли о зависти и стиду

психолог Олга Михајловна

Не знам, колико често писхолози пишу чланке о емоцијама у првом лицу, но ја сам желела да напишем управо тако. Зато што се то дешава и дешавало се са мном, где год да се од тога уклоним. Да бих схватила то о чему желим да пишем, почела сам на личном примеру, не желећи да обезличим своја преживљавања оним апстрактним «један човек».

И тако, завист и стид.

Резултат слика за Мысли про зависть и стыдЗавист бива «црна» – то је оно када силно желите да уништите објект зависти.

Завист бива «бела» – када желимо да побољшамо своје личне, практичне особине, умећа, да би се изједначили с објектом зависти.

– Завист веома добро показује човеку, шта њему самом недостаје, ка чему стреми. И ако је при «белој» зависти све логично – видим, хоћу, радим, достижем, то при «црној» зависти све некако и није јасно. Ако хоћеш – уради то, због чега уништавати неког? Дуго нисам могла да схватим, заиста због чега? А унутар себе сам ловила такве пориве – како да уништим објект зависти, да га утопим у блато. А потом сам заметила такву ситуацију – идем на неку тамо групу за обучавање, и носим на себи неку тајну круну на глави «ја сам боља од свих». И та круна ми силно смета, зато што, ако сам ја боља од свих, чему се онда могу научити? Ничему, и тако сам најбоља.

Признати да нешто не знам или не разумем, је просто немогуће. А значи, пустити у себе нова знања, поставити питање је такођер немогуће. Круна ми смета. Тачније, стид. Када сам уловила у себи тај стид, не бити кул, не знати, не умети,… пузле у мојој глави су се сложиле. Пузле у вези «црне» и «беле» зависти.Резултат слика за Мысли про зависть и стыд

Када је стид који се појављује при упоређивању себе с објектом зависти сувише велик, тада се појављује жеља, уништити објекат зависти, да не би преживљавали тако велик стид. Зато што се стид – тешко преживљава, он уништава личност, стид говори «какав сам ја то , ја нисам ни за што».

«Бела» завист се код мене појавила када сам научила да проживим свој стид, да се борим и изборим са њим.

Тако некако.

 

 

https://www.b17.ru/article/25643/