Проблем добрих дечака и добрих девојчица, који ником нису потребни, без обзира на сву њихову доброту, је толико популарна да је не можемо заобићи. Сваки други клијент, (клијенткиња) – јесте човек који страда од своје безотказности, од тога што не може да увреди (тј. не може да се не сагласи с мишљењем, предлогом, прозбом) другог човека.
То су дечаци који «не пију, не пуше, не псују», но притом остају вечни таоци (затвореници) френдизма. То су девојке, жене, које су «добре, верне, честите, пристојне и које спремају укусну чорбу», но којих вечно «поматросјат и бросјат[1]». То су људи који не умеју да узврате истом мером, трпе лоше понашање према њима, унижења, хамство и чекају од увредиоца да се исправи, да се раскаје, зато што «ВИДИТЕ ЈА САМ ДОБАР!» То су људи, који својом добротом, пристојношћу, безотказношћу, неосветништвом заслужују, зарађују, одрађују макар капљицу љубави и одобрења. И…. трпе фијаско!
Али ЗАШТО? Наставите са читањем