Архиве категорија: самосталност

„ПУСТИТИ“ (први део) – из књиге „Ја га волим“

Или o невероватном рађању људске личности, а такође и о мучном одустајању од улоге Бога у животу наркомана и алкохоличара

Почећемо од једне приче. Син Валентине Ивановне је алкохоличар. Валентинаима још деце, али они су пронашли свој пут, осамосталили се, а Валентина Ивановнаи дотични син су остали сами. Муж јој је умро. Она ради као педијатар, одавно јеу пензији, али не може ни да замисли да оде из поликлинике – тамо је воле и цене. Валентина има око шездесет година, а син око тридесет пет, од којих скоро већ двадесет година пије. Опијање га доводи до таквог стања да се дешава да, рецимо, потпун омодар лежи кући на троседу, молећи од мајке новац за пиво. Због свега тога живот постаје мучење за обоје. Кад је син по ко зна који пут довео друштво бескућника и пио са њима целу ноћ, Валентина Ивановна је ујутру, спремајући се за посао након непроспаване ноћи, схватила шта јој је чинити – или да напусти посао и настави да живи као те ноћи или да се разиђе са сином.

Наставите са читањем

Advertisements

Мамини синови

„ОСТАВИЋЕ ЧОВЕК ОЦА СВОЈЕГА И МАТЕР СВОЈУ…“

(Глава из књиге Аномалије родитељске љубави – Игуман Евменије

Случајеви емоционалне и психолошке незрелости код одраслих мушкараца, њихове неспремности да ступе у брак, данас нису реткост. Може се са сигурношћу тврдити да њихов број расте. То је повезано са сложеним механизмима породичног живота, на пример, са одсуством браће и сестара, претераном брижношћу мајки, безначајношћу очева и њиховим другоразредним положајем у породици (или њиховим психолошким уклањањем из активног породичног живота), јачањем појава матријархата у нашој култури, феминизацијом просвете. Наставите са читањем

Снажна жена

silna-zena

Веома често жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Мушкарац, па и све њено окружење виде у њој снажну жену.
Но њена унутрашња девојчица [„True Self“, „Child Within“  – унутрашње дете/дете у нама.] жуди за пажњом и бригом.
Ретко која жена ће са благодарношћу да прихвати речи мушкарца који ју је назвао снажном. Када то чује од партнера, жена може да падне духом. Зато што се у њој појачава осећање усамљености и незаштићености пред овим огромним и страшним светом. Зашто је то тако? Она је рачунала на подршку мушкарца, често и на нешто више: на то да сада уопште неће морати да решава никакве проблеме.
Жене жуде за мушкарцем, иза којега би се могле сакрити од света као иза каменог зида. И када се партнер понаша не онако, како се очекивало, многи се одлучују на развод: шта ће им неко ко се понаша као мало дете…
У очима клијенткиња често видим збуњеност, разочарење и питања: „Где су нестали снажни мушкарци?“, „Зар мушкарци у женама траже само брижну мајку?“, „Шта уопште происходи са односима у овом свету?“
Људи у савременом свету су заражени гордошћу. А горд човек… он не сме да буде слаб. Слабост се не прихвата, она се чак и презире од стране друштва.
Јасне границе улога мушкараца и жена данас се све више бришу. И у свет улази жена која се са једне стране стреми да буде снажна, самостална, независна и успешна, а с друге стране, страда од осећања одбачености и беспомоћности, који преплављују њену малену унутарњу девојчицу.
Жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Но њено унутрашња девојчица жуди за пажњом и бригом.

Клупко дечјих проблема

Нажалост, данас је честа појава да су женске линије породичног стабла изломљене конфликтима и унакаженим пројавама осећања: мајка не може ћерки да преда умеће да воли и прихвата себе и других, зато што њу саму није волела нити прихватала њена мајка. И тај проблем се као црвена нит провлачи кроз многа и многа покољења.
Ћерка не прихвата своју мајку и зато не може да прихвати ни своју ћерку. А као разултат жене не прихватају и не схватају своју дубоку женственост, често се оне просто не могу пробити до ње.
Односи између мајке и сина се устројавају на мало другачини начин. Жени је лакше и једноставније да прихвата сина: у односу на њега код ње се не појављује та скривена завист и супарништво. Зато се на њега управља сва сила материњске љубави, а такође и нигде не нашавши излаз, стремљења к блискости и нереализована жеља да се о неком брине. И жене буквално преплављују синове својом суперзаштитом. И они одрастају инфантилни, навикли на подчињавање у породици. Осим тога, свесно или не, неретко маме не желе да отпусте од себе одрасле момке, чиме још више код њих успоравају формирање и реализацију мужествености, снаге, и умећа да носе одговорност за друге. Такви мушкарци често не могу да се брину, не само о жени и деци, него и о себи самима.
Девојчице које у детињству нису добиле толико потребну љубав, топлину, бригу, удаљују се од своје женствености и уче се да рачунају само на себе. Оне су принуђене да рано одрасту, губећи контакт са својим унутарњом девојчицом.
Наравно да на формирање карактера детета утиче и васпитање у непотпуној породици, живот само са мамом. Када је жена принуђена да прихвати улогу главе породице, испуњује и женске и мушке функције, притом не добијајући уопште никакву подршку од мушкарца, она губи своју женственост и постаје жестока, властна (ауторитетна), све контролише. Њена мекоћа, нежност, доброта и трпељивост одлазе на друг план, а понекад и на трећи. Она је често принуђена да се буквално бори за преживљавање у социуму, решавајући све проблеме породице.
Пребивајући у таквој атмосфери, мушко дете навикава на снажну, независну маму, која свим управља и потом, да би саздао породицу, тражи за себе такве жене, с којима ће моћи да изгради тај модел односа, који је био присутан у његовој породици.
Девојчице узимају пример од маме и стреме се да постану као и оне: властне и одлучне. И у односима они реализују управо тај шаблон понашања – стреме да све контролишу и не умеју бити слабе. У исто време оне на такав начин желе да заштите од бола и страдања своје унутрашњу девојчицу.

Снажна жена. Прихватање слабости.

Да би вратили равнотежу у своје односе жене би требале да науче прихватати своју слабост, постепено померајући с главне позиције своје мушке пројаве. И то треба радити мудро: Не само да моле мушкарца за помоћ, него и да формирају такве услове, када ће мушкарац бити приморан да на себе узме решавање разних задатака.
Овде је важно ваше душевно стање и спремност да прихватате бригу другог, а не да то буде само просто изговарање прозби. Требате се научити да прихватате своју беспомоћност и незаштићеност.
imagesПослушајте на крају крајева своје унутрашње дете, окрените се к њему, поласкајте му и огрејте га. Њему је тако потрено ваша пажња и прохватање. Док не подарите подршку свом рањеном „ЈА“, ви ћете као и раније у свет да транслирате мушки начин понашања. И треба ли се онда чудити што партнери просто не виде неопходности да вам помажу?
Схватите да, ако свом мушкарцу изјавите да сте слаби и да имате потребу за подршком, а кроз неколико тренутака опет изнова почнете заповедничким гласом давати команде, ништа нећете моћи да измените. Овде је потребно трпљење и умеће чекати. Ако мушкарац није испунио то што је обећао, немојте сами то радити уместо њега. Дајте му до знања да ви очекујете обећано. Иначе ће мушкарац као и раније да беспосличи.
Ако вам се не свиђа, када вас партнер назива снажном женом, зауставите свој бег и „погледајте“ у очи своју незаштићену, малену, унутарњу девојчицу. Осетите зоне вашег душевног деикомфорта и напетости. Где је овде конфликт и унутрашње противеречење? Научите се да постепено одмотавате то клупко напетости.
Истински успешних, самоуверених, снажних мушкараца нема много. И тешко да их ви можете привући у свој живот, зато што они неће дуго ни да трпе поред себе жестоку и властну жену. Они траже меке, женствене сапутнице.
Сила женске душе је огромна. Али та сила је – женска. О таквој партнерки мушкарац може да каже, да је она самоуверена и снажна, али ће свеједно тежити да је подржи и укаже јој помоћ, мушку помоћ.


Коментари

Кирсанова Ирина Владимировна:

Седи код мене у кабинету једна таква
– Волела би да је способан да он доноси одлуке!
– Ок, а ви сте значи спремни да прихватите било коју његову одлуку?
– Па, ако буде исправна!
– А ко ће да одлучује, да ли је исправн или није?!
– Како ко, наравно ја!

http://www.irinagavrilovadempsey.ru/articles/self-development/a-strong-woman/

За све криви родитељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог – доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, АЛИ – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима:криви родитеељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог– доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, НО – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима: Наставите са читањем

Што смо ми лењивији, то су деца самосталнија

Ја сам лењива мама! А још и егоистична и не водим бригу.

Хоћете да знате зашто?… Зато што ЖЕЛИМ ДА МОЈА ДЕЦА БУДУ САМОСТАЛНА, ИНИЦИЈАТИВНА И ОДГОВОРНА.

Радећи у дечијем вртићу видела сам много примера појаве родитељске презаштићености.
Посебно ми је у сећању остао трогодишњи Славик. Његова мама је сматрала да је он обавезан све појести, иначе ће да смрша. Не знам како га је она код куће хранила, но код нас је дошао с видно нарушеним апетитом. Он је механички жвакао и гутао све што бисмо му дали. А било је потребно да га други хране, зато што «он то сам још не уме!».
И тако га ја храним први дан и на лицу не видим уопште никаквих емоција: приносим кашичицу –  отвара уста, жваће, гута. Питам га: «свиђа ли ти се каша?» – «не». Но притом отвара уста, жваће, гута. «Хоћеш још?» приносим кашичицу. «Не», но свеједно жваће и гута. «Ако ти се не свиђа – немој јести!» Очи Славика су се заокружиле од удивљења.

Није знао да је тако могуће…
Најпре се Славик наслађивао добијеним правом да одбије да једе и пио је само компот. Резултат слика за Чем ленивей мы, тем самостоятельней дети вкА касније је почео да додаје то што му се свиђало и да одбија кашику ако му се не свиђа – код њега се појавила самосталност у избору. А касније смо престали ми да га хранимо зато што је храна -природна потреба. И ГЛАДНО ДЕТЕ ЋЕ ЈЕСТИ САМО.
Ја сам лењива мама! Ја сам била лења да дуго храним своју децу.

Са годину дана сам им давала кашичицу и поседала их поред мене. С годину и по су већ баратали са великом кашиком. Још једна природна потреба – вршити нужду. Славик је то чинио у гаће. Његова мама нам је рекла да га водимо у тоалет сваких 2 сата. «Ја га код куће сама седам на туту и држим га све док сав посао не уради». И на крају је као већ велики дечкић такођер чекао да га воде у тоалет. Не дочекавши мокрио је у гаће, чак се није досетио ни да их скине, да се обрати за помоћ… Кроз недељу дана проблем је био решен. «Оћу да пишким!» – гордо је Славик обавештавао групу, упућујући се према WC-шољи.
Викендом волим дуго да одспавам. Једне суботе сам се пробудила око 11. Кад сам устала мој син, 2,5 године гледа цртаћ, ждере шаргарепу. Телевизор сам укључио, диск такођер нашао сам. А старији, коме је 8, већ је био изашао. Још синоћ се био договорио с другом и његовим родитељима да иду у кино. Ја сам лењива мама. Рекла сам му да је за мене превише да тако рано устајем. И ако хоће у кино нека сам себи навије будилник и нека се спреми. Нека сам пази да се не успава… Наравно, ја сам такођер себи навила будилник на телефону, прислушкивала, како се он спрема и затвара врата, сачекала смс од другове маме, но то је за дете остало ван видокруга.
Још сам лења да проверавам торбу, руксак за самбу, да сушим његове ствари после базена и да са њим радим домаћи (успут, учи добро, без тројки). А још сам лења да износим смеће, зато га избацује син на путу до школе. А још имам дрскости да га замолим да ми скува чај и донесе до компјутора. Подозревам да ћу са сваком годином бити све лењивија…

Са децом происходи задивљујућа метаморфоза, када нам у госте долази бака. Старији син одмах заборавља да сам може писати домаћи, подгревати себи јело, спремати торбу. Чак се боји да сам заспи у соби – баба треба да буде поред! А наша баба није лењива…

Деца не бивају самостална, ако тако одговара одраслима…DJEVOJČICA POMAŽE U ČIŠĆENJU

Извор: https://vk.com/parents.club