Архиве категорија: сазависност

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности. Наставите са читањем

Advertisements

„ПУСТИТИ“ (други део) – из књиге „Ја га волим…“

Постоји још једна метафора о помагању зависницима. Можда сте имали прилике да видите инструкцију за спасавање дављеника. Тамо стоји кључна фраза: када допливате до њега, ухватите га „с леђа“ и обавезно се пазите „њиховог захвата“, да вас он не би повукао са собом. Дављеник ће се у паници ухватати за вас, тако да нећете моћи да пливате и обоје ћете потонути. Понекад да бисте се ослободили захвата и да вас дављеник не би повукао са собом, морате да прибегнете ударцу, али то је једини начин да му се помогне. Спасиоци то уче на обали, а ми морамо да учимо на „бојном пољу“. Од нашег умећа да се „ослободимо захвата“ наркомана или алкохоличара, да нас не „повуче за собом“ и не увуче у своју болест, зависи заједничко оздрављење.

Наставите са читањем

Ко је крив? – из књиге „Ја га волим…“

„Младић је пао сa коња јер га је мајка лоше поставила на њега“ или „У нашој породици су сви нормални, само је он изрод!“

Скоро сви родитељи, који долазе код нас у центар „Зебра“, сматрају да су они криви за то што се десило њиховој деци. Уобичајена фраза са којом мајке започињу причу је: „Знам да сам направила пропуст, то је зато што…“. А то, наравно, није истина из два разлога.

Као прво, ми знамо да су наркоманија и алкохолизам болести. Као и свака болест, зависност је само делимично повезана са оним што смо погрешно урадили: возили се метроом где сви кијају, дизали телевизор, па  нас сада болe леђа, неправилно се хранили и „зарадили“ чир на желуцу. Али већина људи, као и ми, возила се метроом, вукла тешке ствари и хранила нередовно, па се нису разболели, зато што постоје још неке карактеристике нашег организма које нас чине рањивима и подложнима болестима. Осим тога, чак и ако поседујемо те карактеристике, нећемо се обавезно разболети – то знају сви ђаци који покушавају да се разболе и избегну школу. Ни ми, одрасли, се не разболимо сваки пут након вожње метроом или кад поједемо „нешто с маком“. Болест увек има свој смисао и постоји читав низ разлога због којих Бог допушта да се разболимо. На пример, да нас заустави и примора да размислимо, да бисмо увидели своју зависност од Њега и других људи, не заваравајући се мишљу да наша снага и здравље припадају само нама и, на крају крајева, да би други могли да се побрину о нама с љубављу. Болест је невероватна ствар која често у животу поставља све на своје место и која боље од свих мудрих речи објашњава да је наше место у свету испод Бога, а не уместо Њега или поред Њега. Ако сте некад осетили бол у срцу, знате о чему причам. Када осећаш да живот може да се заврши управо сада, одмах постаје јасно ко је од нас главни. Наставите са читањем

Дистанца с љубављу, права личности и одговорност за своје поступке – из књиге „Ја га волим…“

2150040Књига намењена породици и пријатељима алкохолчара и наркомана (ускооро у штампи)

Неодговорност је оно за шта најчешће oкривљују алкохоличара или наркомана. Он мора да престане са конзумирањем психоактивних супстанци, он мора да буде од речи, он мора да се лечи, он мора, он је дужан… А он то не ради. Сад већ знамо и зашто: зато што је он болестан, тако болестан да прво што је он заиста дужан, и то дужан самом себи, јесте да попије нешто или да узме дозу да би се осећао боље, а све остало може да причека. Њега у томе неће зауставити ни наше проповеди, ни примена силе (на коју ће он такође одговорити насиљем), ни било какве васпитне мере. Једино што ће га зауставити јесте управо тај зависнички живот, зато што је веома болно, одвратно и страшно бити зависник. Већ и сами знамо да ако дозволимо животу да то учини, ако престанемо да штитимо наркомана или алкохоличара од последица употребе психоактивних супстанци, ако будемо контролисали своју сазависност, он ће највероватније успети да се заустави пре него што умре. Наставите са читањем

Здрава породица и породица у невољи – из књиге „Ја га волим…“

2150040

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Попричаћемо о томе како изгледа мање или више здрава породица. Моћи ћете да увидите неке јаче стране ваше породице, али и мане које се могу исправити док још није касно.

Дакле, главна функција породице је да васпита и омогући сваком њеном члану да се оствари у својој целовитости. А ви, наравно, знате да се човек састоји од душе, њеног вишег дела, тј. духа, и тела. Одгајити  човека значи васпитати га целовито, укључујући све његове делове. Најважнији је дух и зато је неопходно да се човек научи духовном животу. Шта то значи?

То значи да ја нисам центар света. Не остварује се све што пожелим. У центру света је Бог, а ја сам са Њим некако повезана и зависим од Њега. То је просто чињеница мог живота, чак и ако ми се то не свиђа или ја то не знам. Оно што је за мене добро Бог ми и даје и Он боље од мене зна шта је добро, а шта није. Слично је и са човеком који лута по шуми и коме се чини да иде у правом смеру зато што се испред њега кроз дрвеће пробија зрак сунца, али се са хеликоптера јасно види да то није крај шуме, него веома опасна мочвара. Али ми имамо среће што имамо телефонску везу са тим хеликоптером и зовемо: „Да ли могу овуда?“. Из хеликоптера одговарају: „Не, не иди туда“. – „А куда да идем?“ – „Надесно, тамо где су јелке и борови“. – „Али тамо нема пута!“ – „Има, и тамо је крај шуме“. Тај „телефон“ је наша савест. Ако је слушамо, изаћи ћемо из „шуме“ и нећемо упасти у мочвару, тј. решићемо све своје животне задатке и нећемо упасти у замку „мочваре“ ка којој нас све време води наше незнањe. Наставите са читањем

Интервју са дипл. психологом Светланом Продановић

Svetlana-Prodanovic

психолог Светлана Продановић

Наставите са читањем

Тест на сазависност – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Читајући ову књигу, вероватно се нећете са свиме сложити. Наравно, ваша животна прича је другачија. Обрасци су увек само обрасци, али колико се то односи на вас лично? Међу милионима жена, мајки, сестара алкохоличара и наркомана нема потпуно истих. Неке породице скривају алкохолизам ближњег, док за друге породице околина већ одавно зна. Неко једва саставља крај с крајем, док су други материјално обезбеђени. Некима се породица распала, док су други успели да сачувају однос поверења са ближњима – наркоманима или алкохоличарима. У неким породицама влада насиље, док су друге исувише заштитнички настројене, да им је фактички немогуће рећи истину. Неко од вас и сам користи психоактивне супстанце, док други уопште не знају шта је то зависничка „еуфорија“… Наставите са читањем

Шта се догађа са породицом? – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Наш заједнички проблем – сазависност

Да бисмо схватили шта се догодило са нашим породицама и шта је то сазависност, размотрићемо неке примере. Можда ћете увидети неке сличности са вашим случајем?

Пример 1. Љубин син је тежак наркоман. Дрогира се свим доступним наркотицима, Изгубио је породицу, здравље, способност да учи и ради… Живи одвојено од породице, пошто нису више могли да трпе његове испаде. Сину су купили стан и тамо су га преселили. Љуби је жао сина. Често је био на граници живота и смрти, и сви се чуде како је уопште преживео. Мајка га је више пута враћала у живот после предозирања, „чупала“ га из затвора, криминалним бандама плаћала откуп за њега. Да није било ње, он би сигурно већ био мртав. Зато, иако се син одселио, она не може да води миран живот. Док он ујутру спава, она не може да се смири ако га до ручка не добије на телефон и не чује „Да ли је још увек жив?“ Ако ситуација буде лоша она је ту, увек спремна да помогне. Новац му за дрогу не даје, али зато плаћа дугове, јер ће га иначе ,,претући или убити“. Кредит такође плаћа она, јер би му у супротном банка одузела стан и он би се вратио да живи код њих. Она му, наравно, објашњава да тако „не сме“ да се понаша, али ко ће му помоћи ако неће мајка? „Без мене ће да настрада…“ Наставите са читањем

Увод – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана
Јекатерина Алексејевна Савина рођена јеу Москви 11. децембра 1957. године. Данас живи и ради у Русији. Стекла је више образовање хемичара и била кандидат техничких наука (1990. год.), да би1997. год. завршила и психолошко консултовање, као и Свето-Тихонски богословски универзитет. Своје психолошко образовање је усавршавала у разниморганизацијама у Русији, САД-у и Енглеској. Члан је Удружења православнихпсихолога. Од 1996 г. је директор и руководилац Добротворног Фонда «ЗЕБРА И К» и рехабилитационог центра «ЗЕБРА» где водигрупе и држи индивидуалне консултације са зависницима и њиховим ближњим. У центру и другим градовима широм Русије организује обучавање специјалиста зарад са проблемима зависности. Води семинаре који се баве православним просвећивањем алкохоличара, наркомана и њихових ближњих. Аутор је три књиге које се баве проблемом зависности и рехабилитацијом алкохоличара и наркомана: „Повратак Каја“, „Духовном жеђу морен“, „Ја га волим“, као и низа чланака и радио-предавања. УВОД На свету постоје предивни људи које јако волим, а то су мајке и жене алкохоличара и наркомана. Оне лако изазивају одушевљење, а њихова љубав и подвизи су очигледни. Оздрављењу скоро свих наркомана и алкохоличара у нашем центру претходило је укључивање њихових рођака у програм лечења. Одрасли, најчешће мајке и жене у годинама, враћале су се у„школске клупе“, ишле на предавања, писале домаће задатке и училе како да помогну својим ближњима на путу оздрављења. Скоро увек је основна мотивација њиховог укључивања била помоћ мужу или сину, који болује од алкхолизма или наркоманије. Тек касније се појављује тема њихе сопствене патње која, такође, изискује помоћ у оздрављању. Љубав према ближњима их је приморала да забораве на себе и да чине невероватна, дирљива дела. Биле су спремне да дају све што су имале и давале су, без обзира на неразумевање и осуђивање од стране својих ближњих, па и самих наркомана и алкохоличара – и све то само да би их спасиле. Верујем да, видевши како они „дају живот за ближњег“, Господ оставља у животу њихову децу и мужеве и даје им оздрављење. Ипак, неправедна сам. Наравно, ја не говорим овде само о женама. Иако на састанке рођака алкохоличара и наркомана долазе скоро увек искључиво њихове мајке и жене, за нас је још важније присуство оних мушкараца, очева и мужева који су пронашли у себи довољно љубави и храбрости да, такође, оздрављају од сазависности, помажући тако својим ближњима. Њихов допринос нашим групама је непроцењив, зато што саме жене не могу много тога да учине на овом свету, јер оне чине само једну његову половину. Друга половина их спаја у целину и зато мушкарце нико не може да замени. Рођаци, такође, страдају од зависности ближњег. Сазависност тако помрачује њихов ум, да њихов подвиг постаје налик на трчање у зачараном кругу, а сви огромни напори као да су узалудни. Штавише, путеви се укрштају и заплићу и  у једном тренутку мајке откривају да су њихови напори усмерени против онога кога су тако силно желеле спасити. Њихов подвиг, уместо добра, носи у себи несумњиво зло и, чак и ако су рођаци свесни тога, они не могу ништа да промене, зато што не виде други пут. Мајке и жене су се нашле у невољи, исто као и њихови ближњи зависници! Ето шта чини сазависност и зашто се против ње треба борити. Само се изван тог зачараног круга може увидети превара и помоћи у изласку на прави пут. Сазависност опонаша љубав и обмањује целу породицу. Она живи као паразит уништавајући љубав, да би је на крају и заменила собом. Сви ти људи заслужују да буду спашени од тог малигног тумора. Њима треба помоћи да то превазиђу да би цела породица била спашена. Дакле, ово је књига о љубави. Она представља наставак циклуса књига о оздрављењу од зависности, који је започет књигом „Повратак Каја“. У овој књизи биће речи и о Герди из исте метафоре. Бајка говори, као што знате, управо о Герди. Друга књига из циклуса била је „Духовном жеђу морен“, која има за циљ да помогне леченим наркоманима и алкохоличарима. Видећете да је духовна жеђ сасвим својствена и ближњима алкохоличара и наркомана, зато што и они оздрављају по истом програму „12 корака“.Шта више, потпуно гашење ове жеђи могуће је постићи управо у породици. Циклус се завршава књигом „Који живи у помоћи Вишњега“, која говори о смислу оздрављења са тачке гледишта православног човека. У нашој књизи о породици има много животних прича, којима сам се потрудила да илуструјем текст. Ниједну од њих нисам измислила. То су истинити примери уз помоћ којих сам ја училa, a желим да и ви учите уз њих. Али, све те приче су о људима који су много патили и ја, стога, не желим да неко препозна своју бол у виду коментара ауторских мисли. Сви смо ми рањиви и због тога у књизи нема ниједног примера који се у потпуности односи на живот неког конкретног човека. Сваку сличност, молим вас, сматрајте случајном. Спајајући неколико прича у једну, мењајући имена и чињенице, трудила сам се да не повредим никога од вас, али сви ти догађаји су се заиста десили и можете се ослонити на њих као на сведочанства која доказују истинитост изложених тврдњи.

Јекатерина Савина

Замолили су ме да књига садржи питања за самостални рад како би могла да се користи током рада по Програму „12 корака“. Нисам желела да пишем уџбеник. Ова књига је, пре свега, начин да поделим своја размишљања на дату тему са заинтересованим читаоцима. Ако набавите свеску и током читања будете записивали своје примере, сличне онима које ја наводим, ако будете одговарали на постављена питања из текста на основу свог животног искуства, сигурна сам да ћете имати много користи. На такав начин се може организовати и рад у групама. Дакле, у знак захвалности, ову књигу посвећујем Валентини Александровној, Тамари и Александру, Татјани Сергејевној и многим другим мајкама и очевима, супругама и подвижницама у спасењу својих најближих. Екатерина Савина, директор рехабилитационог центра „Зебра“, добротворне организације с више од 20 година радног искуства у рехабилитацији и лечењу наркомана и алкохоличара, а такође и њихових породица.  Наставак следи Преводилац Ивана Мунђа

Азбука оздрављења (Мамама и женама алкохоличара и наркомана)

Ова танка књижица представља упутство за маме, тате, жене, мужеве и децу, као и за остале сроднике, и искрене пријатеље наркомана или алкохоличара, односно, за све оне који воле своје ближње који су упали у страшну замку зависности. За оне који их воле и због тога их не напуштају, већ се надају да ће им помоћи, што значи да су спремни да предузму одређене кораке.

Као у сваком упутству, овде су врло кратко описана главна правила у складу с којима треба деловати и уобичајене грешке, које се притом чине. Молимо вас да притом имате на уму да ова правила не могу одговарати свима и да упутство неће заменити ни озбиљан рад у групама, ни проучавање литературе, ни молитву. Оно даје само главни правац неопходних радњи које обавезно треба да развијате и прилагођавате својој конкретној ситуацији. Наставите са читањем