Понашање које подстиче зависност

Сви односи, тим пре породични односи, су многограни процес од кога сви зависе и који утиче на сваког учесника. Очекујемо да односи буду испуњена љубављу и разумевањем и то на првом месту према нама, зато тако волимо и спремни смо да „упркос свему“, оправдавамо, покривамо, минимизирамо штету.

У међувремену се код чланова породица зависника већ формирало понашање које је препознато као оно које подстиче и потпомаже зависности.

Шта дакле не треба радити, ако је члан ваше породице/близак пријатељ зависник?

1. Негирати да проблем постоји.

• Он није зависник од алкохола/дроге – само понекад пије/користи наркотике.

• Он не може бити алкохоличар/наркоман јер и даље је запослен.

• Пије само навече/викендом.

• Никада није био ухваћен да вози пијан.

• Не пије/дрогира се сваки дан.

• Једноставно ужива у пићу/дроги.

„Све знам сама“ или зашто ићи на групе за сазависнике?

Зашто су нам потребне групе самопомоћи за сазависне особе? А које су то уопште групе? Ова и многа друга питања сигурно ће поставити себи рођаци зависника када се први пут сусретну са питањима о методама лечења и рехабилитацији.

„Шта ће мени групе? На крају крајева, немам ја проблем, већ он“ – тако сматра већина. Хајде да размислимо мало.

„Мој муж је почео да се лечи када сам ја у глави средила ствари“

„Тренутно ми је најтеже не учити мужа како да живи и не бити му мајка. Било је невероватно тешко мењати се“

„Мислила сам да је трава само једна епизода из прошлости мог супруга.“

Сада Александра има 35 година. Осам година живи заједно са супругом, имају троје заједничке деце, а ту је и Сашин најстарији син из првог брака.

„Кад смо се први пут срели“, сећа се Саша, „знала сам да се у прошлости мој супруг лечио од зависности од дрога три или четири године, али нисам у томе видела проблем. У време када смо се упознали, мој супруг тек што је завршио двогодишњи курс рехабилитације и ресоцијализације.

Такође, као и многи људи, веровала сам да је могуће оставити супстанцу само ако човек чврсто одлучи да је не користи више.

НЕ МОРАТЕ да се слажете са мном

Како разговарати са наркоманом о његовој болести?

Већ неколико дана живим и размишљам о фрази Екатерине Савине коју сам чула на лекцији „Православне групе за сазависнике“: „Ја сматрам да си ти болестан, али ти НЕ МОРАШ да се слажеш са мном“.

Господе помилуј, стварно нико није дужан да се слаже са мном. Откуд таква чудна самоувереност у мојој души да сви мисле као ја. Или би бар требали да прихвате моје мишљење.

Поделила сам ову фразу са клијенткињом. Била је огорчена: „Не, ја морам да докажем мужу да је болестан“. Почела сам да се нервирам, да јој доказујем да сам у праву. И зауставила се, јер се ни она НЕ МОРА слагати са мном.

ПРИНЦИПИ ПОНАШАЊА САЗАВИСНИХ СРОДНИКА КАДА ЗАВИСНИК ОЗДРАВЉА ПО ПРОГРАМУ „12 КОРАКА“

1. Имајте пуно поверење у зависника да он зна свој пут опоравка.

Ово је само његов пут, не упоређујте његове поступке са поступцима других људи који оздрављају – свако (укључујући и вас) има свој индивидуални пут опоравка. Ви, као сазависник који оздравља, не можете да разумете његов пут. Ни на који начин не контролишите његове поступке у вези са посећивањима састанака НА, писања корака, комуникације са спонзором, читања литературе НА и др. – то није ваша ствар. Бавите се својим оздрављењем и разговарајте са својим спонзором о својим страховима.

2. Трудите се да се не мешате (ни питањима ни саветима) у личне ствари зависника, чиме му пружате прилику да стекне сопствено искуство – искуство нових односа зависника у опоравку с реалним животом.

3. Трудите се да не постављате питања зависнику о било чему што се тиче његовог процеса опоравка, као ни о његовим личним делима.

Рехабилтиација – Минесотски модел

Минесотски модел, као начин помоћи зависницима, почео је да се обликује у Сједињеним Америчким Државама у Минесоти, крајем 1940-их, у време када је ситуација са алкохолом и наркотицима у земљи постала веома критична. У оквиру овог модела, покушано је комбиновање програма „12 корака“ и достигнућа психологије, психијатрије, социологије и других наука. За овај модел је карактеан индивидуални приступ пацијенту, укључивање целе породице у процес опоравка и укључивање стручњака из редова оних који „оздрављају“, такозваних „консултаната за хемијску зависност“.

СТВАРАЊЕ МОТИВАЦИОНИХ УСЛОВА У ПОРОДИЦИ ЗАВИСНИКА

„Жеља је у својој суштини нешто пролазно и често проистиче из привремених и краткотрајних мотива, зато су покушаји да је побудимо обично узалудни. Мотивација је нешто друго. Наравно, једна од компоненти мотивације је нека врста „жеље“, али због њене друге компоненте – „сопственог интереса“, „користи“ или задовољства због успеха – мотивација је много јача од саме жеље, а пацијент се према њој односи озбиљније… Још један елемент игра важну улогу у мотивацији – спремност на акцију, којa може и да уопште не буде присутнa код обичне „жеље“. Можемо рећи да је мотивација активна жеља, нешто попут „обавезне жеље“ или нека врста „самообавезе“.

„Опоравак од зависности“ – Ева Војдило-Осјатинска

Како помоћи особи да пожели да се промени?

(Материјал са семинарa за рођаке зависника и стручњаке за помоћ зависницима.)

За почетак бих желео да дефинишем оквире изложеног материјала.

1. Желим да вас упозорим да понекад говорим и тешке ствари – пошто ово читате, желите да чујете мишљење стручњака, мишљење о озбиљном проблему, што значи да вас нећу смиравати и успављивати. Поред тога, у оквиру једног чланка не постоји могућност да се размотре хиљаде детаља за појединачне ситуације, а у овде разматраним питањима не постоје обрасци који се механички могу применити на било коју ситуацију. Стога ћу покушати да говорим о вектору, о концепту, о ономе што је непроменљиво, без обзира на ситуацију, а много тога може изгледати жестоко и оштро.

Психолог Светлана Продановић о проблему сазависности

https://zebricesrbija.wordpress.com/

Контакт: prodanovicsvetlana@gmail.com

Тел: +381-61-254-1345

Срећа и бол живљења садашњим моментом

Сећај се да је све људско пролазно, онда се нећеш ни сувише радовати срећној судбини, ни сувише жалостити због неуспеха. (Сократ)

„То је немогуће – рећи ћете ви.“ „Зашто и коме је то потребно“ – рећи ћете ви. „Уморила сам се, лакше ми је да умрем“, – рећи ћете ви. „О каквој срећи ви говорите? Ако је мој син наркоман, а муж алкохоличар?“ – рећи ћете ви. „Ја сам одавно заборавила у ком времену се налазим и шта је то срећа. И постоји ли она уопште…“ – рећи ћете ви и бићете у праву. Шта год сада да кажете, у праву сте. Шта год да мислилите сада, у праву сте. Шта год да осећате сада, то је ваша истина. Све што се с вама дешава у даном моменту, то је искључива истина, чак и ако неко то покуша оспорити. Чак и ако сада из ваших очију теку сузе и тешко вам је, то је најбоље што се може догодити на дани момент у вашем животу. Не слажете се? То је ваше право, ви можете наставити да плачете – и то је прекрасно. Вас чуди или нервира та реч? Прекрасно. Наставите, наставите да плачете, љутите се, можете чак да баците ту књигу. И свеједно, све што се тренутно дешава с вама је веома веома важно, управо за вас и управо у даном моменту вашег живота. Најважније је да сте ви живи, а ако сте живи значи да није све изгубљено.

Када љубав није довољна – Прича о Луиз Вилсон

ОПИС:
Филм је базиран на истинитој причи о љубави између Лоис Wилсон (Winona Ryder) и њезиног мужа Билла Wилсона (Barry Pepper), који је алкохоличар.

Прича их прати од самог упознавања, па до тога како је алкохол ушао у Биллов живот, затим га преузео и како се на крају утопио у својој зависности. Годинама су се борили са његовом зависношћу и на крају ипак добили битку.

Билл је суоснивач Анонимних Алкохолилчара, удружења које дели своја искуства, снагу и наду у реешавању заједничког проблема алкохолизма.