Архиве категорија: родитељи

Како емотивно незрели родитељи утичу на живот своје одрасле деце

Емотивна усамљеност настаје као одговор на недостатак довољне емотивне блискости с другим људима. Она се може појавити у детињству, ако заокупљени собом родитељи не обраћају пажњу на осећаје детета, а може се појавити – у зрелој доби у случају губитка повезаности с људима. Ако тај осећај прати човека током целог његовог живота, онда највероватније у детињству његове емотивне потребе нису биле задовољене у довољној мери.

Деца емотивно незрелих родитеља се често осећају усамљена. Такви родитељи могу изгледати и понашати се потпуно нормално, бринући се о физичком здрављу своје деце и опскрбљујући њихове физичке потребе и безбедност. Ипак, недостатак чврсте емотивне повезаности између родитеља и детета оставља у души детета зјапећу празнину, тамо где би се могао обликовати осећај праве сигурности. Наставите са читањем

„Бојим се да заволим…“ – Историја једне трауме 

„… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…

Онда то није само мој проблем, него и многих других…

…Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило… Наставите са читањем

Писмо оцу

Драги тата! Пишем ти ово „писмо у вечност“. Осећам да ћеш га сигурно примит зато што знам да се веза предака и потомака никада не прекида, већ нас танке, невидљиве нити повезују са целом творевином.

ТИ СИ ВЕЛИК, А ЈА МАЛА

Драги тата! Ти си велик, а ја мала. Ја сам твоја мала девојчица, а ти си мој велики тата. Како ми је тешко било да признам да сам мала девојчица, а не супер важна особа, од које нема нико важнији на свету. Сада знам – ти си заувек старији и мудрији од мене. И ти си мене довео на овај свет да би ми показао његову лепоту и снагу, отворио ми духовна богатства, а не обрнуто. Ја сам само твоја мала кћерка. И за тебе ћу заувек остати таква. Наставите са читањем

Како побољшати односе с родитељима (други део)

(Наставак чланка Како побољшати односе с родитељима)Шта можемо учинити како бисмо више волели своје родитеља?

Можемо учинити много тога.

Прво. Прихвати их као своје родитеље, са свим њиховим манама.

Дубоко ми се урезао у сећање разговор с дечаком Русланом у дечјем дому. Иако је имао само 15 година, толико тога је већ видео у животу да је о неким важним стварима из сопственог искуства стекао дубоке и тачне податке размишљајући као зрели мушкарац. А и по физичкој снази није заостајао за многим мушкарцима.

Као већина његових другова из дечјег дома, родитеље је изгубио због пијанства. Али без обзира на то што је његов породични живот био трагичан, он каже: „У човековом животу су најважнији родитељи, за оне који их имају. Чак и за оне који их немају. У дечјем дому, ако опсујеш нечије родитеље, боље ти је да одмах бежиш. Родитељи иако су овакви-онакви, никакви, али су ипак твоји. Чак и да пији или су те тукли. Наставите са читањем

Надахнуће

Свратила сам јуче до продавнице. У реду испред мене стоји жена са ћерком. Девојчица има око пет година.

– Мама, могу ли ја сама да ставим намирнице на траку? – пита она.

Веома жели да помогне.

Мама је нервозна, можда негде жури или је неиспавана.

– Ајде, али само брже… – каже ћерки расејано.

Девојчица брзо почиње да вади намирнице из колица на траку. Жури. Мама јој је поверила тако велику ствар! Треба оправдати очекивања!!! И одједном…

Пакет са пиринчем пада на под и пуца. Пиринач скоро да се није ни просуо, али је пакет поцепан. Девојчица је замрла од страха. Шта је урадила!

– Ето ти – уздише мама – Знала сам! Па јој повери нешто! Обе леве! Чега год се прихватиш… Треба сада да узмемо нови пакет пиринча! Наставите са читањем

ПОДСЕТНИК ЗА РОДИТЕЉЕ ДЕЦЕ – НАРКОМАНА

Не наседајте на моје провокације и немојте ми давати новац, ма какве убедљиве разлоге наводио. И вама и мени је јасно како ћу их потрошити.

Не попуштајте ми и не „падајте“ на моје уцене и претње. Ја тако проверавам границе дозвољеног понашања и колики је степен ваше „слепе“ љубави и пожртвованости.

Немојте стално да мењате правила у породици, у зависности од тога у каквом сам ја стању.То ме лишава могућности да се истим тим правилима прилагодим; почињем да сумњам у њихову постојаност и подстиче ме на изналажење нових „рупа у закону“. Наставите са читањем

Ја не волим своје дете

Лако ли је бити мама?!

Максинјамсик 19 јануар 2011, 19:10 , Мурманск

Често наилазим на такве текстове. Од трудних жена па до већ родивших мама, са детеетом од годину дана или са већ одраслим. И… осећам према њима искрено поштовање. Ретко која мајка скупи снаге да каже, да она „не воли…“. Ретко која жена ће се на то осмелити, између осталог да призна самој себи… Сећам се да је сличних текстова било јако много, али и ја желим да кажем, можда ће неком бити корисно. Код нас се из неког разлога сматра да је мајка ОБАВЕЗНА да воли. Инстинкти и остало. И затрудневши, а често и родивши, не осећајући те емоције, жена се погружава главом у такво самоједство да је то страшно. Управо у то време почињу да се појављују комплекси, пада осећање личне вредности, руше се породице, и да не паметујем, рећи ћу о себи…
Негде пре пола године, нашла сам у себи снаге да признам да, вероватно, ја њу и не волим много. Веома смо желели дете. Током четири године смо испробали све начине, молили се светима, посетили све врачаре и гатаре… без детета смо себи изгледали као нека крња породица. Али једном тест и //… И … Невероватна паника „шта смо то урадили“ и „како то и због чега“… „јој, па још је рано“… завршено је са животом, свет ће се окренити наопачке и воде ће се излити… Ходала сам и знала сам да сам трудна, али ништа нисам осећала, осим страха, и сви су говорили, сачекај – када почне да се мрда у стомаку… Замрдао… Забавно… у мом стомаку живи оправдање тога што, ако ми се у 2 сата ноћи једу мандарине, значи да треба хитно ићи купити црног хлеба са сланим харингама, зато што ћу управо њих желети следеће минуте…

Наставите са читањем

Мама и тата, ја ни за шта нисам крива!

„Мама и тата, ја нисам крива за то што је вама тако…

Нисам крива што ви тако живите… тако једно с другим комуницирате…

Нисам крива што немате храбрости и одлучности да нешто измените у свом животу…

Ја за то нисам крива!

Ви сами одбијате да будете одрасли. Ви сами бирате ту позицију, да су за то што вам се дешава криви сви, па и ја, само не ви. Ви сами сте на себе натоварили тако много да од тога падате на колена, умарате се, љутите. Ви сами сте себи изабрали такав живот – САМИ!

Чак и тада – у мом детињству – вам је било лоше НЕ због мене. Наставите са читањем

Типичне грешке рођака наркомана

 

Наркоманија је велики стрес за породицу, зато се њени чланови понашају ирационално тиме још више погоршавајући ситуацију. Они покушавају да:

Успоставе тоталну контролу

Родитељи прате сваки корак детета, труде се да га максимално изолују од друштва, траже и ако нађу бацају наркотике, одузимају новац и постављају бесконачна питања. Као резултат тинејџер постаје прекомерно подозрив и домишљат, добија нову мотивацију да набави наркотике на било који начин. А пут за поверљиву комуникацију с њим већ је пресечен. Наставите са читањем

А да ли сте ви одрасли?

Понекад читам такве ствари типа: мама ми брани да пређем у други град, да радим то што ја желим, да радим тамо где желим, да се удам, венчам, мама је против тога да родим још једно дете…

Погодите како је могће одраслом човеку нешто запретити? Како? Могуће је дати савет, препоруку, попричати отворено. Али запретити?
Ви онда или нисте довољно одрасли, или је то нека чудна игра садомазохизма – коју ви играте.

Проверите себе, да ли сте довољно одрасли: Наставите са читањем