Архиве категорија: психологија

Опседнута девојка. Ретке фотографије и њена историја

Веома необично лице, зар не?  По једној из верзија, та опседнута демонима девојка истовремено је постала светитељка.
На основу истинитих догађаја у вези са девојком Анелизе Михел, (21 септембра 1952 — 1 јула 1976.) снимљен је филм „Егзорцизам Емили Роуз.

 

Део обреда изгнања демона је био снимљен на камеру и ти су записи касније били демонстрирани на суду. У отвореном доступу су документоване фотографије.

Уопште, обреди егзорцизма (изгнање демона) се све до сада практикуеје и код католика и православних. Али  чак ни код свештеника нема сагласности о тој теми. Неки од њих заступају чисто медицинску тачку гледишта, неки говоре о феномену опседнутости демонима, но већина њих немају јасног мишљења и избегавају да се упетљавају у такве случајеве. Међутим, постоје свештеници који се специјализују по даном питању и, ако себи поставите за циљ, такви свештеници се могу наћи.
Препуручујем да погледате споменути филм, тамо се даје и мишљења оних који сматрају да је то чисто психијатријски, медицински феномен, и тачка гледишта оних што сматрају да случаји опседнутости демонима излазе из оквира компетенције науке. У целини, филм је биографски и одговара историјским фактима који су познати о Аннелизи Михел (у филму је зову Емили Роуз). Наставите са читањем

Религија vs психотерапија. Да ли је могућа синтеза?

Од аутора: Инспирисано личним искуством поклоничког путовања и насталих унутрашњих промена.

Околности су се сложиле тако да сам пре извесног времена, тада сам већ била практикујући психотерапеут, отишла на поклоничко путовање, хришћанску ескурзију по светим местима Русије.
Никада нисам била велики верник, у цркву сам ишла веома ретко, чак ни молитву Оче наш нисам знала сву напамет, већ само првих неколико речи.
Али у том периоду мог живота је код мене наступила криза, мучио ме је губитак смисла живота, кривица за смрт недавно преминуле вољене особе, и већи део мог живот ми је изгледао као узалуд протраћен. Уз све то, догодио ми се и лични женски неуспех, који ме је сасвим докрајчио. И самом психотерапеуту је била потребна помоћ. Ситуација, наравно, није претила самоубиством, али не мери се само тиме дубина кризе?

Наставите са читањем

Тај прекрасни конфликт

206db99ffc010373ac68fdac7340c668Конфликт је једна од форми контакта. Контакта с другим. Контакта са собом. Са својим и туђим потребама, вредностима и ограничењима, очекивањима и илузијама.  Само у контакту можемо с нечим да се упознамо, нешто да изучимо, истражимо, схватимо.  Само улазећи у контакт с Другим и собом ми можемо започети комуникацију и освајање простора – односа, осећања, смисла.  Можемо одређивати, налазити, откривати и проводити границе у тим просторима. Границе своје и туђе. Наставите са читањем

Када религиозне идеје оправдавају неурозу

Колико непријатних људи ми срећемо у храму, и како је све то болно за оне који су тек почели да иду у Цркву. Овде изгрибали, тамо преварили, овде свештеник очитао буквицу, тамо „благословио“ на нешто што не желимо… Откуд у цркви тако властни (ауторитетни) људи. Зато што многи своју неурозу облаче у „религиозно рухо“. И пре него се обрате Богу добро би било да најпрре нађу пут… к себи. Размишљања хришћанског психолога Наталија Инине, аутора више књига, сарадника психолошког факултета МГУ, професора Руског православног универзитета. Наставите са читањем

Као раније више неће бити

079f7b4f-a507-40b8-8147-2f7052a4ee90Поделићу с вама оно што одавно знам – како се одвија процес сваке кризне ситуације. Ако вам је тренутно лоше, или сте утучени и преоптерећени променама које се дешавају са вама, могуће је да ће вам ово помоћи да схватите где се налазите на карти кризног циклуса. Моја омиљена Вирџинија Сатир је описала девет етапа те спирале. Сваки здрави систем, био то човек или организација, мењајући се, пролази их све и то чини непрестано. Наставите са читањем

„ПУСТИТИ“ (први део) – из књиге „Ја га волим“

Или o невероватном рађању људске личности, а такође и о мучном одустајању од улоге Бога у животу наркомана и алкохоличара

Почећемо од једне приче. Син Валентине Ивановне је алкохоличар. Валентинаима још деце, али они су пронашли свој пут, осамосталили се, а Валентина Ивановнаи дотични син су остали сами. Муж јој је умро. Она ради као педијатар, одавно јеу пензији, али не може ни да замисли да оде из поликлинике – тамо је воле и цене. Валентина има око шездесет година, а син око тридесет пет, од којих скоро већ двадесет година пије. Опијање га доводи до таквог стања да се дешава да, рецимо, потпун омодар лежи кући на троседу, молећи од мајке новац за пиво. Због свега тога живот постаје мучење за обоје. Кад је син по ко зна који пут довео друштво бескућника и пио са њима целу ноћ, Валентина Ивановна је ујутру, спремајући се за посао након непроспаване ноћи, схватила шта јој је чинити – или да напусти посао и настави да живи као те ноћи или да се разиђе са сином.

Наставите са читањем

„Желим и бићу“, или „Ја мрзим Лабковског!“

Недавно је по интернтету кружила лоша вест – ученик старијих разреда након што је прочитао књигу Патрика Зјускинда „Продавац парфема“ извршио је низ убистава с предумишљајем. Управо због тога су ту књигу забранили да се чита у школи. Да књига говори о љубавној зависности, удесеторострученој, о шизоидности, пограничном растројству и осталим занимљивим стварима – то ви и ја разумемо. Али то могу разумети само зрели мозгови, довољно развијени за критичко и аналитичко мишљење. Зоскиндова књига је прелепа. Али зар се може правилно оценити њена лепота, буквално схватајући написано у њој?

Наставите са читањем

6 правила за срећу психолога Михаила Лабковског

Михаил Лабковски је један од популарнијих психолога у Русији, са 35 година стажа. Пре неког времена променио је класични психоанализ на сопствену методику. Аутор књиге „Хоћу и бићи“.

Лабковски наспризива да волимо себе таквима какви смо, чак и када ништа не предузимамо и када нам ништа не иде од руке.

Наставите са читањем

Интервју са дипл. психологом Светланом Продановић – наставак

психолог Светлана Продановић

Помаже Бог Светлана. Хвала вам на труду и времну које одвајате за наше читаоце. На претходни наш интервју, поред похвалних речи, стигао је и један критички коментар у којем се аутор дотиче неколико тема на које предлажем да дамо мало опширније одговоримо и да бар мало појаснимо ситуацију. Сигуран сам да ауторка није једина са тако негативним ставом према свему што се тиче психологије. Исти случај је и у Русији, после скоро 30 година активног развијања сарадње између цркве и психологије, налазе се људи који тврде да је сва психологија „од ђавола“. Да напоменем да је у Русији још 2016 по некој статистици радило преко 100 служби и центара душебрижништва, рехабилитационих центара и организација православно-психолошке помоћи.

 

Том приликом смо превели и видео обраћање митрополита Илариона Алфејева где се читаоци могу упознати са изјавама двојице последњих руских Патријараха о Удружењима „12 Корака“.

Можда овако да кренемо. Милена коментарише наш поселдњи интервју речима: „Осетљиво и ризично подручје“. Претпостављам да је мислилса на рад са клијентима, рад са „њиховим душама“. Мислим да нико неће спорити да је осетљиво подручје. Као нека врста одговора замолио бих вас ипак да кажете ваш доживљај рада са „другом душом“. Да ли сте ви свесни те ризичности? Можда постоје проблеми са којма вам се обраћају људи, где је све много јасније и мање је ризичности, где сте сигурнији да можете помоћи човеку? Како у психологији испунити познату Хипократову заклетву „Не нашкоди пацијенту“, коју психолози, пошто нису лекари, не давају, али и за њих важи. Наставите са читањем

Својим односом према човеку ми му помажемо или му не помажемо…

dinaraНаш однос према човеку му помаже или му не помаже. То се може појаснити на оваквом примеру: „Два човека путовала планинама и одједном се пред њима открила широка провалија. Наставите са читањем