Не верујем у људе, ја верујем у породице

Из књиге Карла Витакера „Поноћна размишљања породичног терапеута“

Породица је много важнија и јача од једног терапеута, а често и од тима терапеута. Због тога је изузетно важно успоставити добру атмосферу и правила за породичну терапију. Још боље је да се то учини пре почетка саме терапије. Ко иницира први контакт са клиником или породичним терапеутом, може најлакше да разруши терапију и пре него што почне. Поред тога, ова особа обично покушава да промени породицу онако како она жели, што аутоматски код осталих изазива бунт. Чланови породице треба сами да одлучују за себе, а особа која заказује састанак је породични манипулатор. Стога, одговарајући на такав позив, терапеут мора да штити достојанство и независност породице као целине и свих појединачних чланова или подгрупа.

Први контакт: захтев за „састанак са странцем“

Ретко одговарам на захтеве при првом контакту. Жена зове и каже:

– Доктор ми је рекао да је моја астма на психичкој бази, морам да разговарам са вама.

– У реду. Поведите мужа и децу са собом и дођите.

Не трудите се да нешта докажете родитељима

Из наше нове књиге „Како побољшати односе са родитељима“

 Психолог Лариса Трутаева

Практично сви људи имају проблеме у односима са родитељима. Ви радите са децом код којих су ти проблеми најизраженији. То су деца која су на ивици одлуке да напусте кућу, често долазе из непотпуних породица. Како на децу утичу проблеми које имају у односу са родитељима? Родитељска љубав је веома важна сваком детету, а „нељубав“ родитеља, рецимо, када су родитељи неверни једно другом или се разводе, одражава се на децу. Дете почиње лоше да се понаша и сл. На који начин било какво сипољавање нељубави утичу на дететову личност и на његову судбину у будућности?

Родитељска нељубав се најпре испољава као – одбацивање. То може да буде физичко одбацивање, насиље, агресија према детету или игнорисање детета. У таквим случајевима, дете ће покушати да привуче пажњу на било који начине, нпр. кроз испољавање креативности, позитивних навика или пак испољавање агресивности, све до кршења закона, бежања од куће или покушаја самоубиства. За дете је најважније да привуче пажњу.

Последња молба жене пред развод

Кући сам стигао на вечеру, те вечери спремала је моја жена. Хтео сам да попричам с њом, предстојао нам је тежак разговор и кренуо сам са фразом „Требам нешто да ти кажем ..“ Није ништа одговорила, већ је наставила да кува. Поново сам угледао бол у њеним очима. Морао сам некако даље да наставим разговор и избацио сам из себе „морамо да се разведемо“. Она је само упитала: „Зашто?“ Нисам могао да одговори, покушао сам да избегнем то питање. Онда се она разјарила, почела да хистерише, да баца на мене све што јој је допало под руку. „Ти ниси мушкарац“ – викала је. Више нисмо имали о чему да причамо. Пошао сам у кревет, дуго нисам могао да заспим и чуо сам како она плаче. Било ми је тешко да јој објасним шта се десило с нашим браком, нисам знао шта да јој одговорим. Како да јој кажем да је већ одавно не волим, да је од осећања остала само самилост, а да сам своје срце поклонио Џејн?

Сутрадан сам припремио све документе за развод и за поделу имовине. Жени сам остављао кућу, ауто, 30 % акција од мог бизниса. Она се само подругљиво насмејала, поцепала документе и рекла да јој од мене ништа не треба. И опет расплакала. Мени је исто било жао 10 година нашег брака ипак њена реакција је само учврстила у мени жељу да се разведем.

Улоге мушкарца и жене у породици – 2 део

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Што више схваташ човека, то га више и прихваташ, више осећаш његове бриге, боље схваташ шта га тачно покреће на поступке, укључујући и оне „лоше“.

Због тога прихватање и јесте женска улога у породици. Безусловно прихватање, мајчинство, женственост.

Сада ове две улоге можемо пренети на сваки пар мушкарца и жене. Мушкарац подразумева одговорност, а жена безусловно прихватање. И када оба партнера максимално поштују ове улоге, њима бива лепо и онима око њих бива лепо.

Узгред речено, то је један од критеријума по којима се види да ли су људи погрешили што су ступили у заједницу. Када се пар спојио на правилној, „квалитетној“ основи, онда и људима око њих бива добро. Побољшавају се њихови односи са околином, они привлаче људе око себе.

Како побољшати односе с родитељима (други део)

(Наставак чланка Како побољшати односе с родитељима)Шта можемо учинити како бисмо више волели своје родитеља?

Можемо учинити много тога.

Прво. Прихвати их као своје родитеље, са свим њиховим манама.

Дубоко ми се урезао у сећање разговор с дечаком Русланом у дечјем дому. Иако је имао само 15 година, толико тога је већ видео у животу да је о неким важним стварима из сопственог искуства стекао дубоке и тачне податке размишљајући као зрели мушкарац. А и по физичкој снази није заостајао за многим мушкарцима.

Као већина његових другова из дечјег дома, родитеље је изгубио због пијанства. Али без обзира на то што је његов породични живот био трагичан, он каже: „У човековом животу су најважнији родитељи, за оне који их имају. Чак и за оне који их немају. У дечјем дому, ако опсујеш нечије родитеље, боље ти је да одмах бежиш. Родитељи иако су овакви-онакви, никакви, али су ипак твоји. Чак и да пији или су те тукли.

Како побољшати односе с родитељима (први део)

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника

Односи с родитељима су наши први односи љубави. Дешава се да родитељи не воле много своју децу. Међутим, деца увек воле родитеље, мада тога нису увек свесна. И ови наши први односи љубави постављају темељ за све наше касније односе, укључујући и односе с будућим мужем (женом). Зато је потребно да учинимо све што је у нашој моћи како бисмо изградили правилне односе с родитељима, независно од тога да ли живимо заједно с њима или одвојено од њих.

Да ли сте запазили шта се дешава с вама у случају да дође до чак и мале несугласице с родитељима, ако се они мало наљуте на вас? У души вам постаје некако хладно и суво, теже вам је да верујете у себе и да волите друге.

Фактори који доприносе разводу

Примећено је да сам избор брачног партнера утиче на судбину одређеное везе. Као што су показали резултати многих студија, „пртљаг“, тј. скуп предбрачних фактора са којима млади људи улазе у породични живот, има значајан утицај на успех адаптације у првим годинама заједничког живота, на снагу породице, степен вероватноће развода.

ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТА – из књиге ПРАВА ЉУБАВ – тајне љубави пре брака и у браку

„Бајка“ уместо љубави

Цео свој живот сањала сам о правој љубави: била сам сањалица и наивна девојка која је желела да поред ње буде њен вољени, који ће је спасти од свих невоља и бити увек ту.

Упознали смо се случајно – он је возио леп ауто са отвореним кровом, угледао ме је, окренуо се и пришао. Упознали смо се и родила се љубав. Био ми је први мушкарац и безумно сам га волела. Много тога ми је обећао, а ја сам му слепо и наивно веровала, јер је мој живот пре њега био никакав, тужан и досадан, а он ме је водио по свим скупим местима у граду и упознао са свим богатим људима нашег малог града. То је била бајка, а не живот. Али, након пола године моја бајка се завршила, сазнала сам да се он већ две године виђа с другом девојком, док сам ја служила само за разоноду.

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Разговор са психологом Александром Колмановским

– Неки људи сматрају да могу по сопственој замисли да поделе улоге у својој породици. Реците нам, може ли се уопште говорити о некој идеалној подели улога или је, пак, онако како се договоре стварно  и најбоље?

– Не говори се о идеалу већ о природној шеми која је уткана у основу људских односа. По тој природној шеми породичне улоге, наравно, нису ствар договора. Оне суштински, по својој природи, нису једнаке код мушкараца и жена. То проистиче из различите физиолошке грађе, различитих социјалних утицаја на психу човека. На пример, мушкарцима више леже оперативне активности.

– Шта то значи?

– Оперативна активност? Боље оперира, тј. мушкарци раде боље све што се ради рукама…

– Једноставније речено, пошто су жене и мушкарци различити, у складу с тим су и улоге код њих различите.

Не бојте се да раните унутрашње дете. Парадоксално зао чланак доброг психолога.

Овај чланак ће се многима учинити чудан, зато што га је написао психолог.

Као што је познато, психолози нас асоцирају на разговоре о истраумираном унутарашњем детету које живи унутар сваког одраслог човека. Психолози су познати и по томе што помажу клијенту да излечи то дете у себи, да би човек почео да живи нормаланим животом, с радошћу.
Примећујем да је наше време епоха детоцентризма. Измучена, недовољно вољена и неправилно одгајана одрасла деца желе другачије детињство за соспствену децу. Популарни су разговори о „свесном мајчинству“, дојењу скоро до треће године, „јапански систем васпитања“, васпитање без забрана, уместо чега се саветује одвлачење пажње код детета на нешто друго и много других чудних ствари које код мене лично изазивају тужан осмех.