Архиве категорија: опраштање

Опроштање психопати – где је замка?

Зато што није у стању да процени прошло искуство и да изведе из њега закључке да би изменио своје понашање у односу на своје окружењу и то углавном према својима најближима. Уз то, психопата је лишен емпатије. Он процењује човека кроз призму свог схватања, а у схватању психопате, сви који га окружују су – непријатељи. Како онда психопата може да има саосећање према непријатељу и да га подржи?

Тако се нпр. ћерка чуди или се ужасава мајчине реакције на болест ћерке.

Када је рекла мајци да је болесна, уместо речи подршке чула сам следеће: „болесна никоме ниси потребна и зато се дужна да се бринеш о мени“. Упитала сам је: „како може тако да говори, зар јој ни мало није жао мене“. На што је мајка одговорила: „није ми те жао, зато што си се удала, отишла си у други град и оставила ме саму“. Наставите са читањем

Advertisements

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

Често је узрок развода — тежак карактер другог супружника. „Он је тиранин, неподношљив човек“ или „она је стално нешто незадовољна“ — то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али психолог Александар Колмановски је убеђен: неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош већ с тим што је нјему лоше. Схвативши то, и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин или џангризава жена са временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.

„Саслушај ме, мила моја!“

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Наставите са читањем

Зашто толико страдам?

Фредерика де Граф

Како преживети смрт и страдања ближњих? Ово je основно питање новe књиге Фредерике де Граф «Растанка неће бити». Пореклом Холанђанка, духовна кћи митрополита Антонија Сурошког, Фредерика је више од 10 година радила као неговатељица умирућих пацијената и била подршка њиховим сродницима у Првом московском хоспису[1].

  1. септембра 2015. г у Културном центру «Покровска врата» одржан је сусрет са ауторком и презентација њене књиге. Пред вама је један одломак из књиге.

Бити човекјесте изазов

Овде бих се радо подсетила лекара—психијатра Виктора Франкла. Када је почео Други светски рат, он је био главни лекар у бечкој болници за сиромашне. Франкл је био Јеврејин и убрзо је доспео у конц-логор. У концентрационом логору је провео скоро три године, али је успео да преживи. Наставите са читањем

Исповест и психотерапија

Када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је телефон. Назвала ме је моја пацијенткиња, у овом контексту зваћемо је Људмила: „Могу ли да дођем на консултацију заједно са адвокатом?“ Био сам крајње зачуђен. (Они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас велика реткост чак и на суду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за нешто такво ја још нисам чуо). Наставите са читањем

О праштању – психолог Михаил Хасмински

Госту у студију је руководилац центра кризисне психологије при патријаршији, Храм Васкрсења Христова, Михаил Хасмински.

Здраво Михаиле. Ви сте православни психолог, заборавила сам да кажем, а то је веома важно, и у вези тога би хтела да поразговорамо о опраштању. До недеље опраштања је остало свега неколико дана. Ми се према томе увек веома формално односимо и припремамо. Већина нас у свом срцу говори да је потребно свима опростити, помирити се са собом и ближњима, али постоје ствари које као да хоћеш опростити, речи изговараш, тражиш опроштај, али свеједно схваташ да то не радиш искрено, не можеш да се ослободиш од тих емоција. Или можда нема потребе ослобађати их се? Можда је довољно рећи другом опрости, и продужити даље? Наставите са читањем

Мрзовоља – (читати родитељима)

Када је неко мрзовољан, није важно да ли то дете или одрастао човек, разлог је увек један и исти – несигурност у себе.

Провоцирајуће негативно понашање представља увек тест за другог: „Да видим како ћеш на то да реагујеш, да ли ћеш ме прихватити таквог или не“? Деци требамо помоћи да схвате и науче како да реагују на увредиоца, како да га прихвате, и шта то заправо значи. Децу треба учити да трпељиво реагују на негативно, агресивно и мрзовољно понашање партнера.

На пример, девојчица се жали да јој дечак из клупе редовно баца свеске са стола. Како јој родитељи могу помоћи у тој ситуацији? Наставите са читањем

Како писати терапеутска писма?

Пракса писања терапеутских писама помаже, када:

  • Осећате да имате много неисказаних речи, емоција и бола према неком човеку;
  • Не можете да решите проблем у односима с неким човеком, зато што вам се не открива или вас игнорише;
  • Потребно вам је решити проблем у односима, али не желите да увлачите друге људе

Како писати терапеутска писма: инструкција
1. Купите посебну свеску А4 формата.
2. Напишите писмо максимално искрено, немојте да филтрирате ништа, немојте се ограничавати литералним језиком.
3. За време писања немојте се враћати на већ написано, немојте редактирати.
4. Пожељно је да рукопис буде читљив.
5. После завршавања свог писма можете почети писати одговор од лица другог човека.
6. Водите преписку док се не разреше сви конфликти у односима.
7. Када је исписано све што сте имали рећи, писма се могу спалити. Наставите са читањем

Како исправно замолити за опроштај, да би нам било опроштено?

Чланак за оне који осећају кривицу, који моле за опроштај (просе опроштај), но не добијају га. Постоји неколико развојних стања у том поступку. Тачније, неколико саставних делова.

Прво: Треба усмено затражити опроштај. И ту почиње оно најзанимљивије. Молимо за опроштај тако да не само да нам не опраштају, него се још више увреде. Чињеница је да је човек устројен тако да чим осети кривицу одмах жели да умањи њену јачину, да се „растерети“, да подели ту кривицу с неким, у најбољем случају са оним према коме осећа кривицу. И прво, што се обично дешава – посредно оптужујемо оног коме смо скривили: „Опрости… Но ти си сам све то и учинио: Опрости… Но сам си за све крив…“ – то није молба за опроштај, него осуђивање, које вама самима помаже да „себе растеретите кривице“. Наставите са читањем

Обавезни сте да опростите!

49

Зашто мислим да су коментари типа, “дужни сте да опростите!“ – погрешни и токсични? Ако су још написани испод чланака у којима се говори о родитељима, ја то приписујем Штокхолмском синдрому или страху коментатора, да ће се можда и његова деца такође појавити са оптужбама о њиховом васпитању у детињству. И зато они хоће унапред да се ограде од тога. Но, када сам данас прочитала испод текста жену коју је муж тукао током много година, и њу и малу децу заједно, избацивао их на улицу, уопште, чинио то што чине мужеви – насилници у филмовима ужаса, а они њој одмах: опростите му и сажалите се над њим!

И тако, зашто не треба опраштати: Наставите са читањем

„Ако Tе нешто боли, значи треба некоме да опростиш“

%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8Многи атеисти, разболевши се, одмах постају религиозни људи, но ту их очекује разочарење, зато што је то трговина: ја ћу се молити и запалити свећу, а Tи Боже, дај ми здравља и нови стан. И када се то одмах не догађа, појављује се гнев на Бога.
Једном, сусревши се с неиспуњеним од стране Бога, претензијама мојих пацијенткиња, почела сам да читам на глас молитву „Оче наш“. Тамо стоје речи „Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“. На моје питање да ли је свим њиховим дужницима опроштено, у ваздуху се надвисило мучно ћутање. Неколико следећих састанака је било посвећено опраштању „дужника“ и себе такође, између осталог.%d0%bf%d0%b8%d0%bb%d0%be%d1%82%d0%b0%d0%b6 А молити за опроштај од оних који су нас увредили – то је виша пилотажа и нису сви на то способни. Мада, ако су у сукобу учествовали обоје, и одговорност за то треба делити по пола. То је тешка практика, но ефективна. Тај бол од увреде ми сами себи причињавамо, по сопственој жељи. Ми годинама у себи држимо негативне мисли, водимо дијалог с увредиоцем, који је можда и заборавио да постојимо, и ми тим мислима разрушавамо сопствено тело. Наставите са читањем