Архиве категорија: односи

Зла реч рањава јаче него што изгледа

Чути бујицу увреда исто је што и примити гомилу удараца по глави. И то није преувеличавање – наш мозак, како показује компјутерска томографија, не уочава разлику између физичког насиља и словесне агресије речима.

Како се одбранити?

„Многи годинама живе у условима вербалног насиља, али не сумњају да нешто није у реду, зато што су увреде и понижења одавно постали део њиховог живота“ – каже Патрисија Еванс, аутор књига „Како се избавити од вербалне агресије“[1].

Међутим, такви односи наносе озбиљну штету психи човека – наш мозак доживљава вербалну агресију као физичко насиље. „Компјутерски томограм великог мозга, човека који слуша гневне увреде на своју адресу и томограм човека кога само што су ударили по глави, изгледа исто,“ – каже Еванс.

Још две озбиљне последице агресије речима – стална понижења изједају наше осећање личне вредности и слабе пажњу, постајемо расејани, тешко нам се сконцентрисати.

Називајући „глупостима“ ваше речи или поступке, агресор инсистира на томе да је његова реч увек последња.

Вербална гресија – није обавезно грубо псовање, вика и претње. Бескрајне примедбе и „шаљиве“ увреде, молбе у виду наредби једнако повређују. Ево још неколико примера вербалне (словесне) агресије за које морамо да знамо. Одбијање или ћутање. Како размишља агресор: „Код мене је оно шта теби треба и могу да ти то дам или не дам, зато ја контролишем ситуацију.“ Или: „Ако ти не одговарам, тј. одбијам да ти одговорим, тада сам сигуран да ће све остати као пре. Ја не требам да тражим твоје мишљење. Ја не говорим „не“ и не говорим „да“. Ти си на муци, а ја ничим не ризикујем.“

Супротстављање. Поступајући супротно вашим молбама и жељама агресор је сигуран: „Ја могу да мислим и одлучујем за обоје. Ти мислиш погрешно, а ја исправно. Ако те натерам да посумњаш у себе и своје мишљење, лакше ће ми бити да те контролишем.“

Потцењивање. Не придајући важност вашим речима и поступцима, називајући их „глупостима“, „бунцањем“, „нечем небитним“, агресор је упоран да задња реч увек мора бити његова. „Ја могу да потцењујем твоје речи и поступке, а ја сам сам изван критике и никоме не сводим рачуне. Ја одлучујем. Када схватиш колико си ништаван/ништавна, лакше ће ми бити да те контролишем.

Зла реч рањава јаче него што изгледа

Шаљиве“ увреде. Називајући увреде „само“ шалом, агресор има у виду: „Мени такву радост причињеава да видим како те вређају моје речи да не мислим да престанем. Ја сматрам да се моје речи требају прихватати с хумором. Ја могу да говорим шта желим. Ја владам ситуацијом“.

Грубо прекидање. Нагло прекидајући разговор, игноришући ваше речи, агресор истиче: „Ја нисам дужан да уважавам твоје мишљење и да ти одговарам, ти си неадекватна особа, зато ја могу да завршим разговор кад зажелим – ја одлучујем“.

„Сами си крив/крива“. Изјављујући да сте ви сами криви за то што вас он вређа, агресор жели да вас натера да мислите: „Ти си сам крив/крива за то што те то боли и за то што ја тако с тобом разговарам и тако ти се обраћам, и уопште, за све оно што ми не полази за руком си ти крив/крива. И ја не треба да мењам своје понашање.“

Оптужба и примедбе. Оптужујући и критикујући, агресор добија још једну шансу да покори нашу вољу: „Када ти говорим да не мислиш и не поступаш како треба, ја почињем да те контролишем“.

Како се заштитити

  1. Ослушкујте себе. „Ако се поред неке особе стално осећате као на иглама и патите од осећаја ниже вредности („Стално радим како не треба“), подсмевају вам се, највероватније да сте подвргнути вербалној агресији“. – објашњава Еванс. Ослушните на који начин с вама разговарају. Да ли вам говоре вам (одлучују за вас), какав сте ви човек, шта хоћете у животу? Нико осим нас самих не може да зна и да одлучује шта ми желимо, о чему размишљамо, шта осећамо. Верујте најпре својим осећањима, ослањајте се на њих.
  2. Престаните да окривљујете себе. „Потребно је да схватите да агресија није ваша кривица, већ психички проблем онога ко вас вређа – истиче Еванс. Све што је њему потребно јесте тотална контрола над вама“. Ако неко из вашег окружења намеће кривицу за агресорево понашање на вас, не журите да одмах окривите себе. „Једном сам имала консултацију са женом чији је муж имао навику да виче на њу без икаквог повода, а њена мајка је сматрала да је и она деломично одговорна за такво лудо понашање супруга, – прича Еванс. – То је потпуно нетачно мишљење и наноси велику штету психи.“
  3. Супротстављајте се. Нема смисла објашњавати и оправдавати се – уместо тога почните да постављате границе: „Не желим то да слушам“, „стоп, одмах да си престао“.
  4. Нађите групу подршке. Важно је да нађете некога с ким можете да размотрите свој положај, да му кажете шта вам је на срцу. То може бити неко од родбине, другова или психотерапеут који је достојан вашег поверење.
  5. Не покушавајте да промените агресора. Човек може да се промени на боље, ако стварно зажели, али ви не можете да га промените само властитим напорима. Али, зато ви можете да се односите према себи са поштовањем и да се побринете за своја осећања.

[1] Patricia EvansHow to deal with verbal aggression“

Ксенија Татарникова

http://www.psychologies.ru/articles/zloe-slovo-ranit-silnee-chem-kajetsya/

Advertisements

Млитавост – А.П.Чехов

Пре неки дан сам у своју канцеларију позвао гувернату своје деце Јулију Васиљевну. Требало је да направимо обрачун.

– Седи, Јулиа Васиљевна! Рекох јој – хајде да срачунамо. Вероватно вам треба новац, а ви сте толико фини, да не бисте никада сами упитали… Дакле, госпођице… Договарали смо тридесет рубаља месечно…

– Четрдесет … Наставите са читањем

А ви умете да молите за помоћ?…

  • Престаните се позивати на права, тамо где можетет замолити за помоћ.
Резултат слика за просить?.....

Пример из праксе:

Клијенткиња се жали на мужа, на то како он стално критикује њене методе васпитавања сина. Проводимо један експеримент.

Терапеут: Хајде сада попричај с мужем, као да је он овде!

Клијент: Ти мене уопште не разумеш! Ти си дужан да учествуејш у васпитењу мога, опс!, нашега сина! Дужан си да узмеш на себе део обавеза! Већ сам се уморила од тога да будем ивек ја та лоша и строга! Ти си дужан да са њим будеш строжији! Дужан си ти да га кажњаваш, а не ја! Зато што си ти мушкарац….

(Са сваком новом фразом повисује и тон, израз лица постаје све строжији. То је позиција наредбодавца «учитеља». Дужан-дужан-дужан…… И притом сузе, емоције… Увређена је, жао јој је саме себе, уморна је и опет требовања, дужан си – дужан си – дужан си….. )

Наставите са читањем

„Бојим се да заволим…“ – Историја једне трауме 

„… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…

Онда то није само мој проблем, него и многих других…

…Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило… Наставите са читањем

Стајање на исте грабуље. Тужне мисли о терапији односа

По ко зна који пут – на исте грабље…

Омиљена, мени блиска тема – „односи с партнером“, али у исто време, што је и право, та ме тема наводи на тешка размишљања…

………………..

– Па ви сте говорили! – глас… тај исти глас, глух, промукао, као шум воде коју је тренутак раније грчевито испијала.

Млада жена, тек што је изашла из опасних, токсичних односа, у којима је све било – лаж и непоштовање.

– Ви сте говорили да треба бити искрен, да односе треба градити на поверењу и искрености!

Истина, говорила сам… И очигледно је да се нешто непријатно десило… Наставите са читањем

Улоге мушкарца и жене у породици – 2 део

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Што више схваташ човека, то га више и прихваташ, више осећаш његове бриге, боље схваташ шта га тачно покреће на поступке, укључујући и оне „лоше“.

Због тога прихватање и јесте женска улога у породици. Безусловно прихватање, мајчинство, женственост.

Сада ове две улоге можемо пренети на сваки пар мушкарца и жене. Мушкарац подразумева одговорност, а жена безусловно прихватање. И када оба партнера максимално поштују ове улоге, њима бива лепо и онима око њих бива лепо.

Узгред речено, то је један од критеријума по којима се види да ли су људи погрешили што су ступили у заједницу. Када се пар спојио на правилној, „квалитетној“ основи, онда и људима око њих бива добро. Побољшавају се њихови односи са околином, они привлаче људе око себе. Наставите са читањем

Суживот или брак – три животне приче на ову тему

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника

„Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године. Наставите са читањем

На односима треба радити. Шта то значи?

Тема овог чланка је настала након што је на једној од психолошких сеанси, Анастасија рекла потпуно мирно,  да већ недељу дана она и муж не причају.

Шта се десило? У ствари – ништа посебно. Просто, Олег се није понашао онако како је она желела: није рекао оно што је Настја очекивала од њега да чује…

Људски односи – један од разлога огромне радости и, истовремено, узрок великог емоционалног бола, патње. Настја и Олег су сасвим недавно основали породицу. Али зашто се то дешава? Обоје су желели да буду срећни; обоје су се надали да ће у породици владати  љубав, радост, разумевање, нежност.

Највише ме је запањило што ми је то Настја рекла потпуно уобичајеним гласом, као да је не причати с мужем недељу дана нешто потпуно нормално, ништа важно.  Јер, он је крив. Он њу мора да разуме.

Ту сеансу смо посветили међуљудским односима. Много тога је за Настају било зачуђујуће, о много чему је она чула по први пут. Наставите са читањем

Абортус или рађање – Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

Глава 2. Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

2.1  Социјална ситуација трудноће

Како жена доноси одлуку о томе да ли ће родити дете или ће извршити абортус? Живот жене можемо приказати у виду неколико кругова који представљају нивое социјалног окружења.

Лик детета представљен је бројем један (слика бр. 1). Јасно је да, ако за особу живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће ни јавити, а чак и ако се јави, одлука ће ићи у корист тога да се трудноћа сачува.

Слика бр. 1

Као што је већ напоменуто, број 1 означава лик детета, али уколико за човека живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће разматрати. Централну улогу имају бременита жена (бр. 2) и отац детета (бр. 3) – њихов међусобни однос је од највећег значаја за доношење одлуке о рађању детета. Важно је поменути и родитељску породицу и рођаке бремените жене (бр. 4) – отац, мајка, браћа, сестре, бабе, дете, тетке, стричеви итд., чији се утицај на доношење одлуке не може оспорити. Не мање важан, иако се често занемарује, јесте и утицај породице оца детета (бр. 5). Наставите са читањем

Опроштање психопати – где је замка?

Зато што није у стању да процени прошло искуство и да изведе из њега закључке да би изменио своје понашање у односу на своје окружењу и то углавном према својима најближима. Уз то, психопата је лишен емпатије. Он процењује човека кроз призму свог схватања, а у схватању психопате, сви који га окружују су – непријатељи. Како онда психопата може да има саосећање према непријатељу и да га подржи?

Тако се нпр. ћерка чуди или се ужасава мајчине реакције на болест ћерке.

Када је рекла мајци да је болесна, уместо речи подршке чула сам следеће: „болесна никоме ниси потребна и зато се дужна да се бринеш о мени“. Упитала сам је: „како може тако да говори, зар јој ни мало није жао мене“. На што је мајка одговорила: „није ми те жао, зато што си се удала, отишла си у други град и оставила ме саму“. Наставите са читањем