Архиве категорија: односи

А ви умете да молите за помоћ?…

  • Престаните се позивати на права, тамо где можетет замолити за помоћ.
Резултат слика за просить?.....

Пример из праксе:

Клијенткиња се жали на мужа, на то како он стално критикује њене методе васпитавања сина. Проводимо један експеримент.

Терапеут: Хајде сада попричај с мужем, као да је он овде!

Клијент: Ти мене уопште не разумеш! Ти си дужан да учествуејш у васпитењу мога, опс!, нашега сина! Дужан си да узмеш на себе део обавеза! Већ сам се уморила од тога да будем ивек ја та лоша и строга! Ти си дужан да са њим будеш строжији! Дужан си ти да га кажњаваш, а не ја! Зато што си ти мушкарац….

(Са сваком новом фразом повисује и тон, израз лица постаје све строжији. То је позиција наредбодавца «учитеља». Дужан-дужан-дужан…… И притом сузе, емоције… Увређена је, жао јој је саме себе, уморна је и опет требовања, дужан си – дужан си – дужан си….. )

Наставите са читањем
Advertisements

„Бојим се да заволим…“ – Историја једне трауме 

„… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…

Онда то није само мој проблем, него и многих других…

…Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило… Наставите са читањем

Стајање на исте грабуље. Тужне мисли о терапији односа

По ко зна који пут – на исте грабље…

Омиљена, мени блиска тема – „односи с партнером“, али у исто време, што је и право, та ме тема наводи на тешка размишљања…

………………..

– Па ви сте говорили! – глас… тај исти глас, глух, промукао, као шум воде коју је тренутак раније грчевито испијала.

Млада жена, тек што је изашла из опасних, токсичних односа, у којима је све било – лаж и непоштовање.

– Ви сте говорили да треба бити искрен, да односе треба градити на поверењу и искрености!

Истина, говорила сам… И очигледно је да се нешто непријатно десило… Наставите са читањем

Улоге мушкарца и жене у породици – 2 део

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Што више схваташ човека, то га више и прихваташ, више осећаш његове бриге, боље схваташ шта га тачно покреће на поступке, укључујући и оне „лоше“.

Због тога прихватање и јесте женска улога у породици. Безусловно прихватање, мајчинство, женственост.

Сада ове две улоге можемо пренети на сваки пар мушкарца и жене. Мушкарац подразумева одговорност, а жена безусловно прихватање. И када оба партнера максимално поштују ове улоге, њима бива лепо и онима око њих бива лепо.

Узгред речено, то је један од критеријума по којима се види да ли су људи погрешили што су ступили у заједницу. Када се пар спојио на правилној, „квалитетној“ основи, онда и људима око њих бива добро. Побољшавају се њихови односи са околином, они привлаче људе око себе. Наставите са читањем

Суживот или брак – три животне приче на ову тему

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника

„Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године. Наставите са читањем

На односима треба радити. Шта то значи?

Тема овог чланка је настала након што је на једној од психолошких сеанси, Анастасија рекла потпуно мирно,  да већ недељу дана она и муж не причају.

Шта се десило? У ствари – ништа посебно. Просто, Олег се није понашао онако како је она желела: није рекао оно што је Настја очекивала од њега да чује…

Људски односи – један од разлога огромне радости и, истовремено, узрок великог емоционалног бола, патње. Настја и Олег су сасвим недавно основали породицу. Али зашто се то дешава? Обоје су желели да буду срећни; обоје су се надали да ће у породици владати  љубав, радост, разумевање, нежност.

Највише ме је запањило што ми је то Настја рекла потпуно уобичајеним гласом, као да је не причати с мужем недељу дана нешто потпуно нормално, ништа важно.  Јер, он је крив. Он њу мора да разуме.

Ту сеансу смо посветили међуљудским односима. Много тога је за Настају било зачуђујуће, о много чему је она чула по први пут. Наставите са читањем

Абортус или рађање – Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

Глава 2. Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

2.1  Социјална ситуација трудноће

Како жена доноси одлуку о томе да ли ће родити дете или ће извршити абортус? Живот жене можемо приказати у виду неколико кругова који представљају нивое социјалног окружења.

Лик детета представљен је бројем један (слика бр. 1). Јасно је да, ако за особу живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће ни јавити, а чак и ако се јави, одлука ће ићи у корист тога да се трудноћа сачува.

Слика бр. 1

Као што је већ напоменуто, број 1 означава лик детета, али уколико за човека живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће разматрати. Централну улогу имају бременита жена (бр. 2) и отац детета (бр. 3) – њихов међусобни однос је од највећег значаја за доношење одлуке о рађању детета. Важно је поменути и родитељску породицу и рођаке бремените жене (бр. 4) – отац, мајка, браћа, сестре, бабе, дете, тетке, стричеви итд., чији се утицај на доношење одлуке не може оспорити. Не мање важан, иако се често занемарује, јесте и утицај породице оца детета (бр. 5). Наставите са читањем

Опроштање психопати – где је замка?

Зато што није у стању да процени прошло искуство и да изведе из њега закључке да би изменио своје понашање у односу на своје окружењу и то углавном према својима најближима. Уз то, психопата је лишен емпатије. Он процењује човека кроз призму свог схватања, а у схватању психопате, сви који га окружују су – непријатељи. Како онда психопата може да има саосећање према непријатељу и да га подржи?

Тако се нпр. ћерка чуди или се ужасава мајчине реакције на болест ћерке.

Када је рекла мајци да је болесна, уместо речи подршке чула сам следеће: „болесна никоме ниси потребна и зато се дужна да се бринеш о мени“. Упитала сам је: „како може тако да говори, зар јој ни мало није жао мене“. На што је мајка одговорила: „није ми те жао, зато што си се удала, отишла си у други град и оставила ме саму“. Наставите са читањем

ПРАВА ЉУБАВ – тајне љубави пре брака и у браку – Од аутора

Аутор: Дмитриј Семеник

Животу можемо приступити на два начина: детињасто или пак као одрасла особа, што неће пуно зависти од тога колико реално имамо година.

Ако је реч о детињастом приступу, онда се радујемо поклонима које нам живот даје и халапљиво их једемо као дете бомбоне, а када нам задаје ударце, тада плачемо. Међутим, сами не чинимо ништа како би удараца било мање, а поклона више.

Када му приступамо као одрасла особа, тада преузимамо одговорност за свој живот. Свесни смо тога да су и ударци и поклони последице наших сопствених поступака: узимамо кормило живота у своје руке и усмеравамо свој брод куда желимо.

Наравно да је ефикасније ако му приступамо као одрасла особа. Наставите са читањем

Како преживети растанак са вољенoм особом – други део

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

Како преживети растанак са вољенoм особом – први део

  1. Ставитe тачку

Ако је до растанка дошло, пре свега је потребно прихватити ту чињеницу као реалност. Ако је особа отишла – пустите је. Неопходно је ставити тачку на те односе који су прошли.

Приче могу бити разне. Дешавају се, нажалост, и растанци у супружничким односима. Зато, када кажем да је неопходно ставити тачку, не мислим: чврсто закључати врата, сахранити човека и избрисати га из свог сећања. Не! Често се мужеви и жене враћају с покајањем и онда их можете прихватити. Али, овде се ради о нечему другом. Помирити се с растанком – значи пустити човека: признати његово право на такву одлуку, чак иако сматрате да  је она погрешна. Престати задржавати га.

Теоретски је могуће да се кроз неко време ви обоје промените, затим поново упознате и као нове особе формирате хармоничније односе.

Али ти људи, какви сте ви сада, не могу бити заједно. Пут којим сте ишли дошао је до ове тачке. И с том тачком се завршава. Ви, као особа каква сте сада, то морате да разумете и прихватите.

Ако у себи имате бар мало љубави према том човеку, разумите његово право да буде слободан. Пустите га и благословите га.

Реците за себе, обраћајући се тој особи: „Пуштам те! Иди с Богом!“ Наставите са читањем