Архиве категорија: односи

Абортус или рађање – Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

Глава 2. Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

2.1  Социјална ситуација трудноће

Како жена доноси одлуку о томе да ли ће родити дете или ће извршити абортус? Живот жене можемо приказати у виду неколико кругова који представљају нивое социјалног окружења.

Лик детета представљен је бројем један (слика бр. 1). Јасно је да, ако за особу живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће ни јавити, а чак и ако се јави, одлука ће ићи у корист тога да се трудноћа сачува.

Слика бр. 1

Као што је већ напоменуто, број 1 означава лик детета, али уколико за човека живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће разматрати. Централну улогу имају бременита жена (бр. 2) и отац детета (бр. 3) – њихов међусобни однос је од највећег значаја за доношење одлуке о рађању детета. Важно је поменути и родитељску породицу и рођаке бремените жене (бр. 4) – отац, мајка, браћа, сестре, бабе, дете, тетке, стричеви итд., чији се утицај на доношење одлуке не може оспорити. Не мање важан, иако се често занемарује, јесте и утицај породице оца детета (бр. 5). Наставите са читањем

Advertisements

Опроштање психопати – где је замка?

Зато што није у стању да процени прошло искуство и да изведе из њега закључке да би изменио своје понашање у односу на своје окружењу и то углавном према својима најближима. Уз то, психопата је лишен емпатије. Он процењује човека кроз призму свог схватања, а у схватању психопате, сви који га окружују су – непријатељи. Како онда психопата може да има саосећање према непријатељу и да га подржи?

Тако се нпр. ћерка чуди или се ужасава мајчине реакције на болест ћерке.

Када је рекла мајци да је болесна, уместо речи подршке чула сам следеће: „болесна никоме ниси потребна и зато се дужна да се бринеш о мени“. Упитала сам је: „како може тако да говори, зар јој ни мало није жао мене“. На што је мајка одговорила: „није ми те жао, зато што си се удала, отишла си у други град и оставила ме саму“. Наставите са читањем

ПРАВА ЉУБАВ – тајне љубави пре брака и у браку – Од аутора

Аутор: Дмитриј Семеник

Животу можемо приступити на два начина: детињасто или пак као одрасла особа, што неће пуно зависти од тога колико реално имамо година.

Ако је реч о детињастом приступу, онда се радујемо поклонима које нам живот даје и халапљиво их једемо као дете бомбоне, а када нам задаје ударце, тада плачемо. Међутим, сами не чинимо ништа како би удараца било мање, а поклона више.

Када му приступамо као одрасла особа, тада преузимамо одговорност за свој живот. Свесни смо тога да су и ударци и поклони последице наших сопствених поступака: узимамо кормило живота у своје руке и усмеравамо свој брод куда желимо.

Наравно да је ефикасније ако му приступамо као одрасла особа. Наставите са читањем

Како преживети растанак са вољенoм особом – други део

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

Како преживети растанак са вољенoм особом – први део

  1. Ставитe тачку

Ако је до растанка дошло, пре свега је потребно прихватити ту чињеницу као реалност. Ако је особа отишла – пустите је. Неопходно је ставити тачку на те односе који су прошли.

Приче могу бити разне. Дешавају се, нажалост, и растанци у супружничким односима. Зато, када кажем да је неопходно ставити тачку, не мислим: чврсто закључати врата, сахранити човека и избрисати га из свог сећања. Не! Често се мужеви и жене враћају с покајањем и онда их можете прихватити. Али, овде се ради о нечему другом. Помирити се с растанком – значи пустити човека: признати његово право на такву одлуку, чак иако сматрате да  је она погрешна. Престати задржавати га.

Теоретски је могуће да се кроз неко време ви обоје промените, затим поново упознате и као нове особе формирате хармоничније односе.

Али ти људи, какви сте ви сада, не могу бити заједно. Пут којим сте ишли дошао је до ове тачке. И с том тачком се завршава. Ви, као особа каква сте сада, то морате да разумете и прихватите.

Ако у себи имате бар мало љубави према том човеку, разумите његово право да буде слободан. Пустите га и благословите га.

Реците за себе, обраћајући се тој особи: „Пуштам те! Иди с Богом!“ Наставите са читањем

Како преживети растанак са вољенoм особом

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

            У животу скоро сваког човека, пре или касније, дође до растанка. Чак и више пута. Растанак је веома важан догађај и иако само с једне стране представља крај нечега, много је важније то што растанак представља моменат избора и почетак нечег новог. Ако је избор исправан, растанак постаје почетак новог, бољег живота и правилнијег схватања љубави. Огромном броју људи је управо растанак помогао да стасају у зреле и срећне људе који знају да воле.

            На самом почетку разговора о томе како се растајати правилно, испричаћу вам причу Алике – девојке која је успела да преживи растанак и из тог искуства усвојила неке важне поуке.

Не вреди убијати себе због оних који нас не воле Наставите са читањем

Бол невољене деце


„Ако звезде сијају – значи, то је некомепотребно? Значи, неко хоће да оне постоје?“

А шта, ако не? Ако су се звезде упалиле, а оне не требaју никоме?

Нина се брзо кретала и брзо је говорила. Обично је говорила много и ватрено, речи као да је испаљивала. Њене очи би тада гореле. Гореле су све време док смо причали у мом кабинету. А јуче је дошла код мене празна. Као да су из ње истресли апсолутно сва осећања, оставивши у њој само тугу и равнодушност. Нина је села у фотељу и процитирала горе наведене речи Мајаковског. И упитала је: „Реците ми, може ли човек волети – и престати да воли? Бива ли тако, уопште? Пошто ми се то не дешава први пут. Свиђа ми се особа, веома. Када га видим најежим се. Осећања нарастају, постају све јача и јача, а онда, одједном, се све гаси и човек, према коме је била усмерена сва та бујица осећања, наједанпут ми изгледа толико туђ, да се чак и близак однос с њим чини немогућ. Осећам у себи разочарење, празнину и кривицу. Нећу нове односе – зато што знам да, или ће ми особа од самог почетка бити непривлачна, или ће се с моје стране све прекинути на пола пута. Тако је било и са мојом првом љубављу. Тако је било и са мојим бившим мужем. А сада ево и са њим… Реците ми, јесам ли ја нормална?“

Наставите са читањем

„Желим и бићу“, или „Ја мрзим Лабковског!“

Недавно је по интернтету кружила лоша вест – ученик старијих разреда након што је прочитао књигу Патрика Зјускинда „Продавац парфема“ извршио је низ убистава с предумишљајем. Управо због тога су ту књигу забранили да се чита у школи. Да књига говори о љубавној зависности, удесеторострученој, о шизоидности, пограничном растројству и осталим занимљивим стварима – то ви и ја разумемо. Али то могу разумети само зрели мозгови, довољно развијени за критичко и аналитичко мишљење. Зоскиндова књига је прелепа. Али зар се може правилно оценити њена лепота, буквално схватајући написано у њој?

Наставите са читањем

6 правила за срећу психолога Михаила Лабковског

Михаил Лабковски је један од популарнијих психолога у Русији, са 35 година стажа. Пре неког времена променио је класични психоанализ на сопствену методику. Аутор књиге „Хоћу и бићи“.

Лабковски наспризива да волимо себе таквима какви смо, чак и када ништа не предузимамо и када нам ништа не иде од руке.

Наставите са читањем

Како изгледа човек који вас не воли

Bez-imeni-1-vosstanovleno-818-825x510.jpgШта је то „нељубав“.

Нељубав – то је када се не смемо да сметамо другом. Не смемо причати, смејати се или грлити. Не сме се причати о својим осећањима – то су глупости, а не осећања. Не сме се нешто тражити – треба разумети да је сада тешка ситуација. И уопште, шта ће ти то? Не сме се рачунати на помоћ, одрасли људи се сами морају снаћи. Чак и да им је пет година, то је већ солидна доб – а камоли тридесет пет, што је већ старост. И какво украшавање у тим поодмаклим годинама. Наставите са читањем

Да бисмо били срећни потребно је да будемо социјално позитивни

Како постати срећан? Шта је суштина среће?

– Многи у духу данашњег плурализма кажу да је срећа разнолика. За неког је срећа у једном, за неког у другом. На несхватљив начин долази, исто тако одлази, као време – уопште, срећа је тако нејасан појам, на неки начин је неухватљива. Да ли је по вашем мишљењу срећа индивидуална ствар, различита за сваког или за све људе срећа представља једно.

– Људи могу подразумевати под срећом два различита стања. Једно је стање наглог повећања радости, среће, у крајњем случају еуфорије. Ту није у питању чак ни интензитет већ неко временски трајању – то је као неки снажан успон кратког трајања. Друго стање је стабилније, дуже траје, као неко опште стање живота. Наставите са читањем