ПОДСЕТНИК ЗА РОДИТЕЉЕ ДЕЦЕ – НАРКОМАНА

Не наседајте на моје провокације и немојте ми давати новац, ма какве убедљиве разлоге наводио. И вама и мени је јасно како ћу их потрошити.

Не попуштајте ми и не „падајте“ на моје уцене и претње. Ја тако проверавам границе дозвољеног понашања и колики је степен ваше „слепе“ љубави и пожртвованости.

Немојте стално да мењате правила у породици, у зависности од тога у каквом сам ја стању.То ме лишава могућности да се истим тим правилима прилагодим; почињем да сумњам у њихову постојаност и подстиче ме на изналажење нових „рупа у закону“.

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности.

Став цркве према програму „12 корака“ Анонимних Удружења. Митрополит Иларион Алфејев

Митрополит Иларион, јерарх Руске Православне Цркве, Митрополит Волоколамски, викар Патријарха Московског и целе Русије, теолог, патролог, Црквени историчар, композитор и педагог.

Типичне грешке рођака наркомана

 

Наркоманија је велики стрес за породицу, зато се њени чланови понашају ирационално тиме још више погоршавајући ситуацију. Они покушавају да:

Успоставе тоталну контролу

Родитељи прате сваки корак детета, труде се да га максимално изолују од друштва, траже и ако нађу бацају наркотике, одузимају новац и постављају бесконачна питања. Као резултат тинејџер постаје прекомерно подозрив и домишљат, добија нову мотивацију да набави наркотике на било који начин. А пут за поверљиву комуникацију с њим већ је пресечен.