Архиве категорија: Мелоди Битти

Доказати себи «Дан за даном из сазависности» Мелоди Битти

Melodi Bitti

Мелоди Битти

  19 јул.

Провела сам годину дана у доказивању свом мужу, какав бол ми причињава његов алкохолизам. Када сам почела да оздрављам схавитла сам да сам ја била тај човек коме је било потребно да схвати како ми је болно од свега тога.  

Анонимни сазависници

Годину дана сам се старала да докажем човеку са којим сам се састајала, колико сам одговорна и савесна. Потом сам схватила шта сам ја на самом делу радила. Није њему било потебно да схвати колико сам ја одговорна и савесна. Мени самој је то било потребно да схватим.

  Анонимни сазависници

Када се старамо да некоме докажемо да смо добри, да смо довољно добри, када показујемо да нам он или она причињавају бол, доказујемо да ми све разумемо, – све то може да нам сигнализира да се понашамо на  самоуништавајући начину понашања. Наставите са читањем

Говорити „Не“ «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Говорити „Не“  07 Аугуст. 

За многе од нас је сложено произнети ту реч, која је тако кратка и најпростија за написати. То је реч «не». Напред! Реците громко: «Не». «Не» – је једноставна реч но тешко ју је рећи. Ми се бојимо да нас људи неће волети, или да ћемо имати осећај кривице. Можда смо ми у убеђењу да добар радник, дете, родитељ, супруг или хришћанин никада не говори «не». Проблем је у томе што, ако не научимо да говоримо «не», то ћемо престати да волимо и себе и те људе којима све време желимо да угодимо. Ми чак можемо да кажњавамо друге својом увређеношћу. Када ми говоримо «не»? Тада, када је «не» – то што подразумевамо. Када се учимо да говоримо «не», ми се учимо да не лажемо. Људи могу да нам верују, и ми можемо да имамо поверења у себе. Многе различите, лепе ствари, происходе када почнемо да говоримо то што подразумевамо. Ако нам је страшно тешко произнети «не», то можемо да задржимо одговор, одемо у страну, прорепетирамо ту реч, затим се вратимо и кажемо «не». Нисмо дужни да прибегавамо дугим објашњењима наше одлуке. Када умемо да говримо «не», ми умемо да говоримо «да» нечему доброме. Наше «не» и «да» почињу да примају озбиљно. Стичемо контролу над собом. И нама се открива тајна: испоставља се, није тешко рећи «не».

Данас ћу да говорим «не» ако је то то што хоћу да кажем.

 

Хоћу да напоменем као преводилац, да је текст намењен, као и остали чланци из књиге Мелоди Битти, онима који су одраслим у дисфункционалној породици и који имају проблем да кажу «не» ако их неко нпр. присиљава, културно или не, на нешто са чим нису сагласни, и од чега им је лоше. То је исто једна врста претераног човекоугодништва, и то из страха, а не из хришћанске љубави. Уопште се не ради о томе како не треба помагати другима. Извините и хвала што пратите сајт.

Рањивост. «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Рањивост. 04 Аугуст.

Схватила сам једно, да што више себе контролишем, то сам више рањивија.

Анонимни сазависни.

Многи од нас сматрају да ми можемо показивати само своје јаче стране. Ми смо убеђени да свету  можемо показивати само такве особине као што су учтивост, спокојство, снага, савршенство и умеће контролисати себе. Да, све је то наравно лепо. Често је потребно себе контролисати, бити спокојна, и снажна, али код свих нас постоји и друга страна – тај део нас који се осећа беспомоћно, који је уплашен, који је сумњичав и која се гневи. Тај део нас има потребу за бригом, љубављу и увереношћу да ће све бити добро. Исказивање тих потреба чини нас рањивима и мање савршенима, али неопходно је, такође, прихватити и тај део себе. Дозвољавајући себи да будемо рањиви ми себи помажемо да градимо дуготрајне односе. Показујући своју рањивост, постајемо ближи људима и помажемо другима да буду ближе к нама. То нам помаже да растемо у љубави према себи и у прихватању себе. То нам помаже да поделимо своје оздрављења са другима. То нам помаже да постанемо целосни и доступни за друге.

Данас ћу дозволити себи да будем рањива када је то безопасно и одговара ситуацији.

Благодарност. «Дан за даном из сазависности»

 Благодарност.  01 Аугуст.

Melodi Bitti

 «Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти

„Усвојили смо чудесну лекцију: Извлачећи најбоље из тога што имамо, ми увеличавамо то што имамо“.

Оздрављење од сазависности.

Говорите „хвала“ све дотле, док те речи не постану искрене.

Хвала Богу, животу, васељени за све и свја што Вам је послано на Вашем путу.
Благодарност – то је кључ ка пуноћи живота. Она обраћа то што имамо, у „довољно и више од тога“. Она обраћа одрицање у прихватање, хаос – у поредак, сумњу у јасност. Благодарност може да обрати трпезу у пир (гозбу), кућу у – топли кутак, странца – у друга. Она обраћа проблеме у дарове, неуспехе – у победе, несвоевременост – у беспрекоран временски графикон, грешке – у важне догађаје. Благодарност може да обрати пасивно постојање у реалан живот, а случајне ситуације – у важне лекције које воде ка успеху. Благодарност даје смисао нашему прошлом, приноси мир садашњем дану и дозвољава гледати у будуће.
Благодарност све ставља на своје место.
Благодарност обраћа негативну енергију у позитивну. Нема ситуације или околности сувише мале или сувише велике, да она не би била подвластна енергији благодарности. Можемо да почнемо од тога, ко смо ми и шта имамо данас, постати благодарни за све то, затим тому дозволити да чини чуда.
Говорите „хвала“ све дотле, док те речи не постану искрене. Ако их будете говорили довољно дуго, то ћете у њих и поверовати.

Данас ћу да пролијем светлост благодарности која све мења, на све околности мог живота.

 Погледајте слично: Шта је то срећа? – мишљење психолога – психолог О.М. Красникова

Отпустити то што желимо. «Дан за даном из сазависности»

Отпустити то што желимо – 31 Јул

Melodi Bitti  

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти


За оне од нас који су успевали да преживе контролишући и капитулирајући, може да буде и не тако лако отпустити ситуацију.

Оздрављење од сазависности.

У процесу оздрављења ми сазнајемо да је важно одредити шта ми хоћемо и у чему су наше потребе. Када нас је та способност напустила? Покупивши са собом велики сноп наших сопствених, текућих, неиспуњених жеља и потреба. Кренули смо на ризик да престанемо одрицати и да прихватимо то што желимо. Проблем је у томе што су те жеље и потребе све и даље са нама.
То може да нас узнемирује, да нам наноси бол, раздражење, а понекад замућује наш разум наметљивим идејама.
После опредељивања наших потреба ми чинимо следећи корак, како би било одзива на наше потребе. Тај корак је иронија духовног оздрављења. На следећем кораку ми отпуштамо наше жеље и потребе, после тога како смо урадили мукотрпан посао да их одредимо.
Ми их отпуштамо, ми их се одричемо – на менталном, емоционалном, духовном и физичком нивоу. Понекад то значи да смо принуђени да се предамо. То није свагда лако достићи, но то је оно куда смо приморани да се крећемо.
Колико често сам одрицала било какве жеље или потребе. Затим сам пролазила Кораке[1], одређивала своје потребе, само ради тога да би се још више раздражила, узнемирила и почела сумњичати, зато што нисам добила то што сам хтела и нисам знала како то достићи. Ако сам се касније погружавала у планове како контролисати и утицати на ситуацију, да би добила то шта хоћу, то је од тога обично постајало само још горе. Надзор, старање да се контролише процес не дејстује. Са ужасом сам схватила да сам дужна отпустити ситуацију.
Понекад је потребно да дођем до тога да кажем себи: «Ја то не желим. Ја схватам да је то за мене важно, но ја не могу контролисати дали ћу ја то да добијем. Сада се ја више нећу о томе бринути, имам ли ја то или не. На самом делу ја се спремам да будем апсолутно срећна без тога и без неке наде да ћу то икада добити. Зато што нада да ћу то добити мене своди са ума – што више се надам и старам да то добијем, све ме више узнемирава то, што ја то немам».
Ја не знам зашто то дејствује. Ја само знам да то код мене дејствује. Код мене нема пута како би обишла појам «отпустити».
Ми често можемо да имамо то шта хоћемо и за чим имамо потребу, чак и више од тога. Отпистити ситуацију – то је део тога шта ми радимо да би то добили.

Данас ћу стремити да отпустим те жеље и потребе које код мене изазивају растројство. Унећу их у свој списак жеља, а затим ћу приложити све усиље да би их отпустила. Имам поверење у Бога да ће ми он дати жеље срца мога тада, када Он одлучи, и тако, како Он одлучи.

[1] Мисли се на 12 Коракa програма Ал-Анон

Одрицање. «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Одрицање.    24 Јули

Одрицање је моћан инстримент. Не дозволите себи да потцените његову способност да замути Ваш вид. Будите уверени да смо због више разлога постали виртуози у коришћењу тог инструмента чинећи стварност подношљивијом. Ми одлично знамо како да зауставимо бол изазван стварношћу – не мењајући околности, него их представљајући у другом светлу, не таквим какве су на самом делу. Немојте се према себи односити тако безжалосно. Док се један део Вас брине о саздавању измишљене стварности, други део је принуђен да ради на том, како прихватити истину. Дошло је време да нађете у себи смелости. Окрените се к истини. Лагано је пустите у себе. Када будемо у стању да то урадимо, нас ће повести напред.

Господе, дај ми храбрости и снаге да јасно видим стварност.

Време за гнев. «Дан за даном из сазависности»

Време за гнев. 18.07.

Melodi Bitti

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти

Реч иде о времену када се код Вас појављује гнев – да, управо гнев. Гнев може да буде веома снажна емоција које се плашимо. Исто тако он може да буде осећање које нас приводи к важним решењима, понекад к решењима које је тешко прихватити. Гнев може да нам указује на проблеме других људи, на наше проблеме и просто на проблеме ка којима треба да се обратимо. Ми одричемо свој гнев из више разлога. Најпре ми не пуштамо гнев у наше сазнање. Схватите – он никуда не нестаје. Он седи, сакривен унутра, очекујући, када ћемо да будемо спремни, када ћемо да довољно оснажимо и за нас буде безопасно са њим се срести и разабрати се.

Уместо тога, да отворено сретнемо гнев и да се сетимо шта су нам говорили о бризи о себи, ми осећамо бол, кривицу, осећамо се жртвама и у замци, не знајући како да се бринемо о себи. Ми можемо одуговлачити, одрицати, приносити извињења, сакривати главу у песак – до неког времена. Можемо кажњавати друге, сводити рачуне, пренемагати се и дивити се. Ми можемо постојано опраштати другом човеку за његово понашање које нам причињава бол. Ми се можемо бојати да ће други човек отићи од нас, ако ми пројавимо свој гнев, управњен на тог човека. Ми се можемо просто бојати свог гнева и његове силе. Ми можемо не знати да ми имамо право, чак и одговорност – пред собом – дозволити себи осећати гнев и учити се кроз свој гнев.

Господе, помози мојим стремљењима и подављеним гневним осећањима да изађу на површину. Дај ми смелости отворено срести свој гнев. Помози ми да схватим како треба да се бринем о себи, како да општим с људима који код мене изазивају гнев. Помози ми да престанем говорити себи да са мном нешто није у реду, док други од мене чине жртву, и ја због тога осећам гнев. Ја могу веровати да моја осећања сигнализирају о проблемима који требују моју пажњу.

Решење проблема «Дан за даном из сазависности»

Решење проблема                                                                         19 мај.

Melodi Bitti

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти

«Стид – то је прво осећање које се подиже када се код мене или вољеног ми човека појави проблем», – отприлике тако је рекла једна из оздрављујућих жена.

Многи од нас су одрасли с убеђењем да је имати проблем – нешто стидно.

Та убеђеност може да доприносе нашем разрушењу. Она може да нас спречава да кажемо за проблеме: чини да се осећамо отођеним и људима ниже класе, ако ми или вољени нам човек имамо проблем. Стид може да блокира наше решење проблема и добијања користи од проблема.

Проблеми су – део нашег живота. Такођер и њихова решења. Људи имају проблеме, но ми и наше самоуважење смо одељени од самог проблема.

Ја још нисам срела човека, који није имао проблема, но сретала сам многих, који су се стидели говорити о проблемима, које су они већ решили.

Ми смо више него наши проблеми. Чак ако су проблеми у нашем сопственом понашању, свеједно проблем није у томе, ко смо ми, него у томе, шта смо ми радили.

Нормално је имати проблеме. Нормално је говорити о проблемима – у одговарајуће време с безопасним људима. Нормално је решавати проблеме.

И са нама је све у реду, чак ако ми или вољени човек имамо проблем. Не треба да губимо нашу унутарњу снагу и наше сапствено самоуважење. Ми смо већ решили те проблеме које нам је следовало решити, да би били оно што јесмо.Данас ћу да отпиустим мој стид по поводу проблема.

Поново се учити веровати себе 22 јул. «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti

«Дан за даном из сазависности» Мелоди Битти 

Многи од нас имају проблем повезан са поверењем.

Многи од нас су се дуго времена усрдно старали да верују људима кији нису заслуживали поверење. Опет и опет ми смо веровали лажи и обећањима, који се никада нису испуњавала. Неки од нас су се старали да верују у немогуће, нпр. да верују активном алкохоличару да ће да престане да пије.

Неки од нас су веровали својој Вишој Сили на искажен начин. Ми смо веровали да ће Бог натерати друге људе да раде то што ми хоћемо, и ако се то небио десило ми смо се осећали обманути. Некима од нас су улили у главу да животу уопште не треба веровати, да смо дужни да контролишемо и манипулишемо другима проходећи свој живот.

Већина од нас има непролазно убеђење да ми не можемо да верујемо себи. На путу оздрављења ми лечимо себе радећи над својим проблемом поверења. Ми се заново (испочетка) учимо поверењу. Из прве лекције поверења потребно је усвојити следеће: ми можемо да верујемо себи (да имамо поверења у себе). Нама се може веровати.  Ако су нас други учили да ми не можемо да верујемо себи, лагали су. Зависност и дисфункционални системи нас терају да лажемо.

Ми се можемо учити да верујемо својој Вишњој Сили на исправан начин – не терајући друге људе да чине то што ми хоћемо, него да нам помогне да се бринемо о себи, да нас  постави у најбоље могуће услове у највише благопријатно време у нашем животу. Ми можемо да верујемо процесу – враћања у здрав живот (оздрављењу). Ми нисмо дужни да контролишемо, да допуштамо наметљиве мисли или да постајемо суперпажљиви (суперопрезни). Ми можемо да не схватамо увек куда идемо и шта происходи са нама (шта се дешава у нама), но ми можемо да верујемо да происходи нешто добро.

Када се ми научимо да томе верујемо, можемо се учити да верујемо другим људима. Када будемо имали поверења у Вушњу Силу и када будемо имали поверења у себе тада ћемо знати кому да верујемо и за што.

Могуће је да смо то свагда и знали. Само нисмо довољно ослушкивали себе или нисмо имали поверења у то шта нам је говорио унутарњи глас.

Данас ћу да се утврђујем у томе да се могу учити да верујем на исправан начин. Ја могу да имам поверења у себе, у своју Вишњу Силу и своје оздрављење. Ја могу да се учим да верујем на исправан начин и другим људима.