Најважнија мана популарне праксе mindfulness-медитација јесте искључивање етичког дела. Када будистички монаси медитирају, они тачно знају зашто се то ради. Они желе да постану део света, тј. да постану милостивнији. Боља концентрација им је потребна да би могли пратити кретање своје душе и да не дозволе себи лоше поступке. И све је то нераздвојиво од њихове религије.
Уклонивши религиозно-етички део из медитације, модерни „учитељи“ нуде једноставно спас од стреса и узнемирености, поправљање општег стања и повећање енергије (радне способности). Све су то, несумњиво, веома симпатични задаци и успеси, али какав је њихов коначан циљ и постоји ли уопште? Наставите са читањем
Познај себе 