Сазависност – стање које се пројављује у потпуној прогутаности од стране друге осебе, веома великом емоционалном, социјалном, а у неким случајевима и физичком зависношћу од другог човека.
Они који су изабрали тај модел понашања – најчешће поседују низак осећај личне вредности и већи значај придају мишљењу окружења. Такав човек је рањив, склон подчињавању, но у исто време се стара установити поверљиве односе и блискост с партнером, чак ако тај за то и није спреман.
Зависан човек осећа недостатак пажње, у његовом животу је свагда присутан страх да ће бити остављен. Често од партнера захтева да потврђује своја осећања према њему, настоји да свагда буде с њим на вези, уређује ситуације у којима ће партнер бити принуђен да буде поред.
Управо зато личности склоне сазависности себи често за партнера бирају зависнике – наркомане, игромане, алкохоличаре и оне контразависне.
Такви људи постојано покушавају да покажу партнеру да они ради њега иду на било какве уступке па чак и жртве. То се чини само ради тога да би се објект интересовања разоружао и заувек привезао за себе. Они нису свесни својих мотива и искрено верују у исправност својих поступака.
Формирање сазависног понашања се одвија у првим годинама развоја деце која се подвргавају осуђивању и критици, подсмесима, обесцењивању њихове личности. Тако дете, уместо да прими безусловну љубав, почиње да је «заслужује». Даље происходи пренос дечијег модела понашања на старији узраст.
Сада да поразговарамо о контразависности. Тај појам је супротан сазависности, но он је њен постојани сапутник.
Такви људи окружењу изгледају као уверени у себе, као они који су већ стекли признање. Но, нажалост, веома често ти људи достижу успех само у професионалној области. Што се тиче међуличних односа – овде је, како се каже, «доста сложније».
Контразавини људи су склони да одбијају од себе партнера, чак ако према њему и нису равнодушни. Они су обузети својим бригама и интресовањима, склони су да за своје неуспехе окривљују друге, равнодушни су према осећањима партнера.
Људи таквог типа надуго избегавају интимне односе, строго дозирају не само та осећања која би могли дати другима, него и она која би могли да приме сами. Склони су да доказују окружењу да им иде добро и да они нимало немају потребу за заједницу с партнером.
Као правило такав дефект се развија при хиперзаштити од стране родитеља, ограничењу слободе детета, манипулације са њима. При том се дете налази одбаченим, напуштеним у оним моментима када има особиту потребу за подршком. На такав начин контразависан тип понашања јесте заштитни механизам којим се даље наставља користити већ одрастао човек, којему наизглед нико није потребан, све своје проблеме он решава сам, боји се поверити се другом, волети, демонстрирати љубав и везивати се за неког. Такви људи несвесно се старају избегавати поверљиве, блиске односе, а узрок томе су – дубок унутарњи страх и душевне ране из детињства.
Сазависне личности веома често ступају у односе с контразависним личностима. Ти односи формирају средину сличну оној у којој су се они налазили у детињству – једна страна игра улогу детета, а друга – родитеља.
Контразависник обично нешто захтева, а сазависни – уступа. Сазависни свагда гони контразависника који покушава да побегне. Контразависни може да вређа и унижава – но управо тако су и поступали у детињству са сазависнима. Значи скоро да је све у реду.
Треба заметити да невелик проценат контра- и сазависности постоји и у нормално формираног човека. Потребно је само одредити, не сметају ли вам те особине да градите здраве односе и да живите пуноценим животом, да није њихов проценат сувише висок. То није тешко учинити, проанализирајте себе и своје поступке, а такођер обратите пажњу на ваше окружење
Извор http://vita-ars.ru/sozavisimost-i-kontrzavisimost-v-otnosheniyax/
PS. Пример контразависности можете погледати у филму Добри Вил Хантинг
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
Познај себе 