Архиве категорија: инфантилност

Грађански брак – породица или не?

Од аутора: Кажу да је грађански брак – веза неодговорног мушкарца и несамоуверене жене. Је ли то истина? Шта је на самом делу – грађански брак?

Ово је чланак о заједници мушкарца и жене који живе заједно без регистрованог брака. Да, знам да је с правне тачке гледишта грађански брак – брак регистрован у општини. Али у наше време тако чешће зову просто заједнички живот мушкарца и жене. Управо о томе ћемо да попричамо.

Зашто људи живе у грађанском браку?

Мушкарац и жена су најпре почели да се виђају и кроз неко време су почели да живе заједно. А да региструју свој однос, тј. да оду код матичара, не журе. Можда о томе уопште нису ни размишљли или су поразговарали и дошли до закључка да им то није потребно. А може бити да је једно од њих хтело, али се други није сложио.

Овако или онако, ради о томе да пар није спреман за озбиљне односе. Наставите са читањем

Advertisements

„Желим и бићу“, или „Ја мрзим Лабковског!“

Недавно је по интернтету кружила лоша вест – ученик старијих разреда након што је прочитао књигу Патрика Зјускинда „Продавац парфема“ извршио је низ убистава с предумишљајем. Управо због тога су ту књигу забранили да се чита у школи. Да књига говори о љубавној зависности, удесеторострученој, о шизоидности, пограничном растројству и осталим занимљивим стварима – то ви и ја разумемо. Али то могу разумети само зрели мозгови, довољно развијени за критичко и аналитичко мишљење. Зоскиндова књига је прелепа. Али зар се може правилно оценити њена лепота, буквално схватајући написано у њој?

Наставите са читањем

Емоционална незрелост – узрок породичног конфликта. Како препознати?

Од аутора: Зрелост личности директно зависи од тога у којој мери је човек способан да узме на себе одговорност за свој избор, да престане кривити своје окружење или од њих да очекује избављење. Такође да призна бол везан са својом усамљеношћу, независно од свог удела у формирање социјалних улога и укрепљење социјалних односа.  Цемс Холис

Тема незрелости је увек актуелна. Незрелост се може пројављивати у свим животним сферама човека. Она може да буде општа, да обухвата све аспекте личности, а може бити и ограничена једним или неколико аспеката. Физичка незрелост је, као прво, очигледна, док се емоционална незрелост не може видети одмах. Зрелост је тесно повезана с емоционалним интелектом и представља најважнију животну навику. Та навика је неопходна при решавању разних конфликата. Како препознати емоционалну незрелост? Како схватити да је узрок породичних конфликата емоционална незрелост?

Наставите са читањем

А да ли сте ви одрасли?

Понекад читам такве ствари типа: мама ми брани да пређем у други град, да радим то што ја желим, да радим тамо где желим, да се удам, венчам, мама је против тога да родим још једно дете…

Погодите како је могће одраслом човеку нешто запретити? Како? Могуће је дати савет, препоруку, попричати отворено. Али запретити?
Ви онда или нисте довољно одрасли, или је то нека чудна игра садомазохизма – коју ви играте.

Проверите себе, да ли сте довољно одрасли: Наставите са читањем

Сепарација мушкарца од матере

Један читалац ми је задао питање: „а како схватити, да ли се мушкарац сепарисао од матере или не?“ Одговарам. Ствар је у том да, ако је код мушкарца произашла сепарација, он престаје да у жени види матер, он је снисходљив према мајци у њеним пројавама хистерије и спокојно може да контејнита њене и своје емоције. Он сам при том постаје мање истеричан и мање подложан да се афективно зарази. Његов живот у породици постаје квалитетнији. Наставите са читањем

Снажна жена

silna-zena

Веома често жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Мушкарац, па и све њено окружење виде у њој снажну жену.
Но њена унутрашња девојчица [„True Self“, „Child Within“  – унутрашње дете/дете у нама.] жуди за пажњом и бригом.
Ретко која жена ће са благодарношћу да прихвати речи мушкарца који ју је назвао снажном. Када то чује од партнера, жена може да падне духом. Зато што се у њој појачава осећање усамљености и незаштићености пред овим огромним и страшним светом. Зашто је то тако? Она је рачунала на подршку мушкарца, често и на нешто више: на то да сада уопште неће морати да решава никакве проблеме.
Жене жуде за мушкарцем, иза којега би се могле сакрити од света као иза каменог зида. И када се партнер понаша не онако, како се очекивало, многи се одлучују на развод: шта ће им неко ко се понаша као мало дете…
У очима клијенткиња често видим збуњеност, разочарење и питања: „Где су нестали снажни мушкарци?“, „Зар мушкарци у женама траже само брижну мајку?“, „Шта уопште происходи са односима у овом свету?“
Људи у савременом свету су заражени гордошћу. А горд човек… он не сме да буде слаб. Слабост се не прихвата, она се чак и презире од стране друштва.
Јасне границе улога мушкараца и жена данас се све више бришу. И у свет улази жена која се са једне стране стреми да буде снажна, самостална, независна и успешна, а с друге стране, страда од осећања одбачености и беспомоћности, који преплављују њену малену унутарњу девојчицу.
Жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Но њено унутрашња девојчица жуди за пажњом и бригом.

Клупко дечјих проблема

Нажалост, данас је честа појава да су женске линије породичног стабла изломљене конфликтима и унакаженим пројавама осећања: мајка не може ћерки да преда умеће да воли и прихвата себе и других, зато што њу саму није волела нити прихватала њена мајка. И тај проблем се као црвена нит провлачи кроз многа и многа покољења.
Ћерка не прихвата своју мајку и зато не може да прихвати ни своју ћерку. А као разултат жене не прихватају и не схватају своју дубоку женственост, често се оне просто не могу пробити до ње.
Односи између мајке и сина се устројавају на мало другачини начин. Жени је лакше и једноставније да прихвата сина: у односу на њега код ње се не појављује та скривена завист и супарништво. Зато се на њега управља сва сила материњске љубави, а такође и нигде не нашавши излаз, стремљења к блискости и нереализована жеља да се о неком брине. И жене буквално преплављују синове својом суперзаштитом. И они одрастају инфантилни, навикли на подчињавање у породици. Осим тога, свесно или не, неретко маме не желе да отпусте од себе одрасле момке, чиме још више код њих успоравају формирање и реализацију мужествености, снаге, и умећа да носе одговорност за друге. Такви мушкарци често не могу да се брину, не само о жени и деци, него и о себи самима.
Девојчице које у детињству нису добиле толико потребну љубав, топлину, бригу, удаљују се од своје женствености и уче се да рачунају само на себе. Оне су принуђене да рано одрасту, губећи контакт са својим унутарњом девојчицом.
Наравно да на формирање карактера детета утиче и васпитање у непотпуној породици, живот само са мамом. Када је жена принуђена да прихвати улогу главе породице, испуњује и женске и мушке функције, притом не добијајући уопште никакву подршку од мушкарца, она губи своју женственост и постаје жестока, властна (ауторитетна), све контролише. Њена мекоћа, нежност, доброта и трпељивост одлазе на друг план, а понекад и на трећи. Она је често принуђена да се буквално бори за преживљавање у социуму, решавајући све проблеме породице.
Пребивајући у таквој атмосфери, мушко дете навикава на снажну, независну маму, која свим управља и потом, да би саздао породицу, тражи за себе такве жене, с којима ће моћи да изгради тај модел односа, који је био присутан у његовој породици.
Девојчице узимају пример од маме и стреме се да постану као и оне: властне и одлучне. И у односима они реализују управо тај шаблон понашања – стреме да све контролишу и не умеју бити слабе. У исто време оне на такав начин желе да заштите од бола и страдања своје унутрашњу девојчицу.

Снажна жена. Прихватање слабости.

Да би вратили равнотежу у своје односе жене би требале да науче прихватати своју слабост, постепено померајући с главне позиције своје мушке пројаве. И то треба радити мудро: Не само да моле мушкарца за помоћ, него и да формирају такве услове, када ће мушкарац бити приморан да на себе узме решавање разних задатака.
Овде је важно ваше душевно стање и спремност да прихватате бригу другог, а не да то буде само просто изговарање прозби. Требате се научити да прихватате своју беспомоћност и незаштићеност.
imagesПослушајте на крају крајева своје унутрашње дете, окрените се к њему, поласкајте му и огрејте га. Њему је тако потрено ваша пажња и прохватање. Док не подарите подршку свом рањеном „ЈА“, ви ћете као и раније у свет да транслирате мушки начин понашања. И треба ли се онда чудити што партнери просто не виде неопходности да вам помажу?
Схватите да, ако свом мушкарцу изјавите да сте слаби и да имате потребу за подршком, а кроз неколико тренутака опет изнова почнете заповедничким гласом давати команде, ништа нећете моћи да измените. Овде је потребно трпљење и умеће чекати. Ако мушкарац није испунио то што је обећао, немојте сами то радити уместо њега. Дајте му до знања да ви очекујете обећано. Иначе ће мушкарац као и раније да беспосличи.
Ако вам се не свиђа, када вас партнер назива снажном женом, зауставите свој бег и „погледајте“ у очи своју незаштићену, малену, унутарњу девојчицу. Осетите зоне вашег душевног деикомфорта и напетости. Где је овде конфликт и унутрашње противеречење? Научите се да постепено одмотавате то клупко напетости.
Истински успешних, самоуверених, снажних мушкараца нема много. И тешко да их ви можете привући у свој живот, зато што они неће дуго ни да трпе поред себе жестоку и властну жену. Они траже меке, женствене сапутнице.
Сила женске душе је огромна. Али та сила је – женска. О таквој партнерки мушкарац може да каже, да је она самоуверена и снажна, али ће свеједно тежити да је подржи и укаже јој помоћ, мушку помоћ.


Коментари

Кирсанова Ирина Владимировна:

Седи код мене у кабинету једна таква
– Волела би да је способан да он доноси одлуке!
– Ок, а ви сте значи спремни да прихватите било коју његову одлуку?
– Па, ако буде исправна!
– А ко ће да одлучује, да ли је исправн или није?!
– Како ко, наравно ја!

http://www.irinagavrilovadempsey.ru/articles/self-development/a-strong-woman/

Ја сам пасивни агресор. Шта да радим?

pasivna-agresija

Данас желим да кажем нешто о пасивној агресији. Пасивна агресија се, за разлику од јавне, не препознаје одмах. Човек може да се држи мирно, спокојно, да буде попустљив, па ипак при свему том, у окружњу се почне рађати осећање раздражљивости, беспомоћности и неразумевања.

Какво понашање се може назвати пасивно-агресивним?

Спектар је довољно широк, но данас желим да говорим о том његовом делу, који се тиче супротстављања происходећим догађајима?

У пасивно-агресивног човека постоји много инструмената реаговања. Он може:

  • климати главом, саглашавати се и притом ништа не предузимати,
  • затезати с испуњавањем,
  • заборављати,
  • испуњавати, но како било, а понекад и намерно лоше,
  • прећуткивати, не говорити директно шта жели,
  • не противити се, не спорит,
  • саботирати то шта од њега зависи,
  • игнорисати итд.

Наставите са читањем

За све криви родитељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог – доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, АЛИ – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима:криви родитеељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог– доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, НО – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима: Наставите са читањем

Мени се не свиђа то што ти пишеш.

Резултат слика за Мне не нравится то, что ты пишешь.Када пишеш, овако или онако, у коментарима се сусрећеш са другачијим мишљењима. Неретке су негативне реакције.

– Не свиђа ми се то што си написала!

– Чини ти се да нисам у праву?

– Да.

– Шта ти онда смета да останеш при свом мишљењу? Зашто ти је важно да се раздражујеш и хоћеш да ме преубедиш? Ти као да ниси сигурна у своје мишљење.

– У праву си! Мени изгледа као да ми не остављаш избора! Ти си одрасла особа, психолог, ти се у то разумеш боље од мене. Ја као да сам дужна да прихватим твоју тачку гледишта! Буквално, твоје је мишљење неоспориво и заузима све пространство. И савршено тачно имам осећај да ти нарушаваш моје границе!

– Да ли си у детињству имала право на своје мишљење? Наставите са читањем

„Увреда: не могу опростити – шта да радим?“

 

Марина Филоник

Лекција-беседа о томе како и ради чега смо се увредили? Показало се да је, увредђеност – дечија привичка коју је могуће преодолети. 

Ми се сами мучимо од своје увређеноти и не можемо да опростимо, тешко нам је налазити се пореде увредљивих људи. Но ако је увредљивост – својство карактера стечено у детињству, значи да је от могуће исправити и олакшати живот себи и другима.

Како у увређености увидети манипулацију? Како да се родитељи понашају с дететом па да не провоцирају код њега развој уврдедљивости?

Та и друга питања је разабирала у првом делу своје лекције, психолог, психотерапеут, научни сарадник Федералног института развоја образовања Марина Филоник.

Да ли су гнев и жалост увек лоши? Наставите са читањем