Архиве категорија: изменити себе

„Желим и бићу“, или „Ја мрзим Лабковског!“

Недавно је по интернтету кружила лоша вест – ученик старијих разреда након што је прочитао књигу Патрика Зјускинда „Продавац парфема“ извршио је низ убистава с предумишљајем. Управо због тога су ту књигу забранили да се чита у школи. Да књига говори о љубавној зависности, удесеторострученој, о шизоидности, пограничном растројству и осталим занимљивим стварима – то ви и ја разумемо. Али то могу разумети само зрели мозгови, довољно развијени за критичко и аналитичко мишљење. Зоскиндова књига је прелепа. Али зар се може правилно оценити њена лепота, буквално схватајући написано у њој?

Наставите са читањем
Advertisements

Противљење променама

„Постоји једна истина, која је многим терапеутима одавно позната, али о њој не говоре јавно тако често.

Без обзира што је потребно 10 година праксе и хиљаде клијената, да би је открили, већина терапеута не жели да о њој пишу у својим књигама или да је помињу у разговорима.

Која је то истина?

Врло једноставно: клијенти се не мењају све дотле, док не буду морали да то ураде.

Већина клијената чак и ако се мења, раде то уз много бола и малим корацима, настављају да страдају због свог проблема, док год их нека криза не натера да учине избор.

Чак и у време кризе клијент ће да растеже избор до последњег момента. До последњег момента ће да одлаже избор везан за промене.

Одлагаће промене све дотле, док апсолутно не буду истрошене све могућности да их избегну.“ Наставите са читањем

О користи групне терапије

grupa

Многи клијенти долазе на терапију веома забринути мишљу да се нико не мучи као они, да се само они тако плаше, страдају од проблема и неприхаватљивих мисли, порива и фантазија. У томе су, наравно, делимично у праву, пошто многи имају свој сопствени «списак» стресних фактора који на њих утичу и онога шта је сакривено у њиховој подсвести. Њихов осећај сопствене уникалности је тесно везан са социјалном изолацијом, с тешкоћама, које осећају у међуљудским односима, с немогућношћу да досигну искреност и отворености у интимним односима.

У групној терапији, посебно на њеном почетном етапу, разубеђивање клијента у уникалности његовог проблема јесте моћан фактор, способан да побољша његово старње. Но када човек чује друге чланове групе и открије, да он није усамљен у својим страдањима, он почиње да се открива за људе који га окружују, и почиње процес који можемо назвати «Добро дошао међу људе» или «Сви смо ми у једном броду» или ако би хтели да се изразимо клинички – «Страдање воли друштво».

Ни један поступак, ни једна мисао не могу бити сасвим недоступни опиту других људи. Слушао сам како су чланови група признавали да су крали, расипнички живели, покушавли самоубиства и многе друге још страшније ствари чинили. Но остали чалнови групе их нису одбацивали. – Ирвин Јалом

Људи у групи могу осетити такву слободу изражавања мисли на коју нису навикли чак ни у разговору са самим собом. Код многих, који су обично суздржани, у присутству других се понашање мења, када се налазе у соби с људима које сматрају равним себи или ниже себе. Када човек нешто говори многима, а не само једном човеку, ехо сопствених речу у његовом сазнању постаје гласнији.

Познато је да је многим људима својствено да од других захтевају повишену пажњу, да не би опет преживљавали то осећање беспомоћности, које су осећали у раном детињству, у супарништву са «браћом» и «сестрма». Такви проблеми могу бити решени само у групи.grupa3

И тако, пет предности – пет начина, помоћу којих групна терапија може донети људима ефективнују помоћ, него индувидуална консултација.

Група открива саморазрушавајућe понашање учесника. У групи се пројављују форме понашања које могу да остану ван предмета пажње у процесу индувидуалне терапије. Посебно је пожељно да се пројаве они начини саморазрушавајућег понашања, који су присутни код клијента у реалном животу.

Група помаже својим члановима да схвате, како их виде други. У групној терапији клијент има преимућство, које се састоји у том, да људи на његово понашање реагују отворено, директно, често онако како то не може да уради његов лични аналитик, у крајњој мери док још терапија не почне да даје позитивне разултате.

Група је корисна човеку јер му дозвољава да увиди не просто неку реакцију на његово понашање, него много разних реакција – укључујући спонтане реакције људи, који га не баш увек схватају тако јасно као волећи родитељ илу терапеут. Чак и раздражени испади против њега, између осталог, неадекватно бурне реакције, ако су типичне за људе који окружују клијента у реалном животу, бивају корисне, тим пре што се групни процес налази по дпажљивим оком терапеута.

Групна терапија даје могућност самоопределења. Човек добија шансу да открије како он у ствари изгледа, како се понаша, шта он на самом делу осећа када има посла с људима. То и јесте главна обука.

Група даје шансу да се покушамо понашати на другачији начин – да добијемо нови опит контакта с људима. На крају крајева, групна терапија саздаје «животну ситуацију», у којој клијент може да покуша да на другачији начин устроји своје понашање; група може да предложи нови пут враћања својој индивидуалности.

Учесник се може да искористи групу, испричавши јој о својим односима с спољашњим светом, шта је често тешко и немогуће у процесу индивидуалне тереапије. Прелазак из просторија групе у свет је далеко краћи пут, него такав прелазак у свет из кабинета индивидуалног терапеута.

Основне функиције оног ко води групу:

Формирање и подржавање граница групе (путем одабирања и припреме чланова групе, инвертар простора итд.). Саздавање такве групне културе, за коју је карактеристичан висок степен узајамне толерантности и прихватања чланова групе међусобно; Пружање помоћи члановима групе да боље схвате догађаје и процесе што происходе у групи; Напомињање члановима групе о достигнутим променама; Стимулисање чланова да узимају на себе одговорност за своје поступке;

Вођа групе треба да: предвиди (и, по могућности, да предупреди) нежељене пројаве, као што су виктимизација, несвесно реаговање, некоректна повратна веза и друго; Да подстиче пасивне и ћутљиве учесника на стваралачку делатност и општење; Да оснажењу јединства групе путем истицања сличности међу чалновима; Да код учесника групе ојачава наду на позитивне премене.

У самој групи су заложене јединствене психотерапеутске могућности, које су одсутне или заузимају сасвим незначајно место у индивидуалној психотерапији. То је пре свега међуличносно (социјално) обучавање, које дозвољава да се дубље упознамо са стилом свог општења с другим људима, а такође и да стекнемо ефективније социјалне навике. Група даје могућност да очима других погледамо на себе и своје проблеме, да моделирамо своје сопствено понашање «овде и сада».

Значи – у групи је могуће добити различите реакције других учесника на своје понашање, с њиховом помоћу увидети последице свог понашања не само у групи, него и ван ње. Група не само да учесницима дозвољава да увиде себе, него и да дају подршку при испробавању нових начина понашања.

Група у значајнијој мери боље одговара посведневној реалности индивидуе, него контакт психотерапеут – клијент. У групи се без напора «ствара» посведневни живот сваког учесника – овде (на групи) они бивају такви, какви обично бивају у односима с другим људима. То дозвољава да «опширније» увидимо њихов живот, између осталог и особитости проблема и тешкоћа у односима.

Узајамна повезаност међуличносних процеса у групи и међуличносних односа ван групе увеличава вероватноћу да ће усвојене у групи нове навике понашања, ново измењено схватање себе и својих односа с другима, бити пренесене и у ситуације реалног живота.

Група даје могућност учесницима да размењују животна искуства, начине «саздавања» и решавања проблема, да се уче на опиту других учесника.

Извор: Групповая терапия

 П.С. Вероватно се сећате да смо покушавали да саздамо скајп групу. Већ неко време она функционише, са мало измењеним правилима програма 12 Корака. Ако сами имате неку врсту проблема о којима се писало на овом блогу, можда би вам одговарала наша група. Било би нам драго упознати се са читаоцима блога и поразговарати са вама. Ако имате питања о том како група функционише, питајте у коментарима или пишите на личну адресу. (На групи имамо студента психологије, професора теологије, монаха…)  С поштовањем Мург.

„Прихвати ме таквог, какав сам!“ Можемо ли то захтевати од других?

masa i medved.jpgВероватно сте не једном слушали од својих блиских и познаника: „Прихвати ме таквог какав сам!“ А сасвим је могуће да сте ту фразу и сами произносили у свом срцу. Наравно да  би свако пожелео да се људи трпељиво односе према његовим недостацима, и да цене његове врлине. Ако желите да се према вама људи односе са уважавањем, тада и из вас треба да исходи уважавање других. Спремност мењати се, урачунавајући интересе за вас важних људи – то је у суштини ваша плата за њихову пажњу, за њихову спремност да вам помогну, да живе са вама на једном месту. Исправљујући своје недостатке, стичући нове навике, ви ни у ком случају нећете обезличити себе, нећете постати неко други. Наставите са читањем

Mуж каже да сам га сломила – одговор.

 

oqgkdo3m2xe

Здраво!

Занимљиво је да бива тако: “градила своје, а срушила туђе“. А ко му је крив, што је он своју “тврђаву“ градио  на Вашем “терену“ (који је ионако већ одавно у рушевинама)!?

А где је сада Ваш психотерапеут? Да је он сада поред Вас, можда би Вам споменуо да, радећи на себи, не треба да ломимо другог. Постоји уопштено мишљење, да друге људе не смемо мењати и ломити их такођер (наравно, не рачунајући ратне методе).

Друга је ствар то, што радећи на себи нпр. можемо лишити блиског човека неке своје „играчке“ или „ослонца“, или веома важне разонеде, или чак сузбити његово високо мишљење и увереност у себе. Но, према простој људској логици, тако нешто би деловало само у случају, када би његово мишљење о себи и унутарња равнотежа зависила од начина поступања према Вама. А пошто сте Ви хтели нешто боље, и избавили се од онога шта Вам се није свиђало, испада да се он трудио и самоутврђивао на рачун ствари које се Вама нису свиђале. Тј. Ви сте ту за Вас штетну „разоноду“ узели од њега. Но то није Ваш пробем, него његов. Није било потребе градити свој унутарњу угодност на зановетању и уједању блиског човека. Наставите са читањем

Mуж каже да сам га сломила.

Писмо читатељке.vkvu2ia0im8

Не, ја нисам урадила нешта тако страшно, да би га то толико истраумирало, да се он сломио. Он тврди, да га је мој карактер за време наших односа, учинио мекшим и пасивнијим. Он је мислио да сам ја другачија, а ја ето каква испала. Као прво, за мене то звучи дивље, зато што ја, судећи по себи, не разумем како је некога могуће сломити. А као друго, то отворено мирише на манипулацију. Но ја га веома волим и хићу у свему да се разаберем не изводећи исхитрене закључке.
У браку смо неколико година, знамо се нешто мало дуже, тј. Убрзо смо ступили у брак и почели дубље упознавати једно друго већ будући у браку. Деце немамо, мада сам ја спремна за њих. Он није. Наставите са читањем

Бити увређеним је удобно

Говорим јој: „Можда је време да престанеш са тим?“
А она ме гледа огромним очима, правећи се да ништа не разуме. Огромним увређеним очима. Да, у њима се накупило толико боли да и дух захвата. Ја ту бол видим. Још видим и то како она ту бол пажљиво извлачи из свог срца, да би је показала, а касније исто тако пажљиво је полаже обратно. Носи је годину за годином и не покушава да се од ње избави. Већ јој је скоро четрдесет. Но преда мном је опет та увређена петогодишња девојчица.
„Може бити да је време да престанеш његовати те своје увреде? Можда не би било лоше да их једноставно отпустиш? Или Ти просто не знаш, чиме тада напунити своје срце?“
То се често дешава. И не мислите да се то дешава само другима. То се дешава и са мном, када и ја исто тако ласкаво пребирам своје увреде и пажљиво их полажем на исто то место. Зато што ће затребати. Обавазно ће затребати. Бити увређеним је удобно.  image
Наличје увреде на другог човека Вам буквално разрешује руке. Тада себи можете дозволити да се понашате тако одвратно, колико год Вам дозвољава савест. Можете да игноришете човека, можете из тог да црпите своја права и да зарађујете за себе „бонусе“ у било којим количинама, можете сваке гадости о човеку говорити, можете се светити. Ви толико тога можете када сте увређени! И ако одузмемо ту саму увреду, шта ће онда остати? И како тада градити односе? Умемо ли ми то? Наставите са читањем

За све криви родитељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог – доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, АЛИ – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима:криви родитеељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог– доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, НО – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима: Наставите са читањем

Умеће договорити се у односима

Претходни чланци:

Прозбе, претензије и умеће договорити се у односима

Стидно замолити и страшно ако откажу

Аутор: Сухарева Екатерина Андреевна

Одсуство провере у узајамним односима

Резултат слика за умение договариваться в отношенияхЉуди често по умолчанију на њима својствен начин интерпертирају понашање и речи партнера са којим опште, чак не покушавају проверити и утаначити да ли су правилно разумели то што он на самом делу имао у виду – и на колико се то слаже са оним како се нама учинило.

У односима се ретко узима у обзир то да човек заиста може бити потпуно другачије устројен – да другачије мисли, да има другачије немере, а не оне које се нама чине. Често се не узима у обзир чак ни темперамент (ако сам ја живљег карактера, то не значи да син флегматик све ради споро мени у инат), или разлика у пројављивању пажње – ја те питам како код тебе иду ствари (вербални ниво), а ти предлажеш попити кафу (дејство), но ја то нећу знати да ценим, зато што МЕНИ тренитно није до кафе, и ТВОЈ начин изражавања пажње остаће незамећен. Умеће видети проблем не у партнеру и његовим «злим намерама», равнодушности, него у томе што смо различити – крајње је редка и веома вредна комуникативна навика, мада и није тако очигледна. Наставите са читањем

Мене нико не разуме

Корепанова Анастасија Александровна

Често људи говоре да никако не наилазе на разумевање. То је посебан тип клијената, који долазе и почињу управао том фразом: «мене нико не разуме». Они се веома боје да ће се и психолог, такође, показати као некомпетентан и неће их моћи «разумети». Када им почињеш задавати питања, Управо се са тим и сусрећеш. Убрзо сазнајеш, да ниси у праву, да ништа ниси схватио, да си као и сви остали, да не схваташ ствари зато што задајеш не та питања, а требао би…

Стоп! Ако не радиш то што ја хоћу, онда ниси у праву. Управо тај принцип руководи сличним људима. Шта се онда добија? Људи који тако много страдају од несхваћености – просто не желе да схвате друге! За њих постоји само један пут развоја догађаја – онај који они хође.

Немојте журити да осудите такве људе. На самом делу они су, најчешће, дубоко истраумирани. Дечије увреде, недостатак љубави и осећање унутарње опустошености постојано требују компензацију. Такви људи погрешно претпостављају да, ако се са њима буду у свему слагали и трпели све њихове испаде (а они ће се постарати да буду сасвим неподношљиви), тада ће то доказати са су они нужни и важни. Значи, није све тако лоше.

Њиховим ближњим уопште није лако, зато што су подвргнути постојаним манипулацијама и провокацијама. Које их с временом измотавају до таквог степена да пропада свака жеља за било какво саосећање, састрадавање, а тим пре за разумевање.

Резултат слика за Меня никто не понимаетЊима самима «несхваћенима» је неопходно схватити и признати себи у чему је ствар на самом делу. Ма колико топлоте, љубави, бриге, подршке Вам давали људи – сва та енергија одлази у никуда и тако ће бити све док не разрешите свеоје унутарње увреде (конфликте). И нико није обавезан да то решава за Вас. Зато не доводите ситуацију до критичне тачке, обратите се за помоћ специјалисту, који ће вам помоћи отпустити и простити прошло, да би се на крају почели наслађивати садашњим. Постаните срећни Овде и Сада.

Знајте да, ако желите да вас разумеју, и вама самима је потребно научити се разумети и уважавати друге.

https://www.b17.ru/article/meny_nikto_ne_ponimaet/