Архиве категорија: жртва

Регрес. Осећање жалости према себи. Шта радити?

 

text78

Стање регреса је свеојствено свим људима. Регрес обично изазива нека стресна ситуација. Нас тада као да нешто одбацује уназад. Регрес се може пројавити на разне начине. На пример, у неком моменту живота човеку се чини да је све било узалуд, да су сви његови покушаји да нешто постигне били бескорисни. Нешто не иде како треба, оно што се са њим догађа ван је његове контроле. Ништа не иде онако како би се хтело – регрес, другачије речено – уназађивање.

Регрес (лат. Regressus ) заштитни механизам, форма психолошког приспособљавања конфликтној ситуацији или узнемирености, када човек несвесно прибегава ранијим, мање зрелим и мање адекватним обрасцима понашања, који му се чине као гарантована заштита и безопасност. Наставите са читањем

Advertisements

Насиље и личне границе

download4Открио сам да људи неретко мешају такве појмове као насиље и нарушавање личних граница, или понекад уопште не сматрају овај или онај поступак као насиље према себи или другима (између осталог и од сопствене стране). Хтео би да мало појасним ту тему.

За почетак хоћу да одредим два појма.
Насиље: било која форма дејства једног човака на другог с циљем да га натера да против своје воље чини то шта је потребно првом. Кључни моменти овде су: «било које форма», «циљ» (тј. с предумишљајем) и «против воље». Ја не сматрам да су, као обавезан услов за то да се нешто одреди као насиље, дужне бити присутни знаци као што су: телесна повреда, смрт, психолошка траума или разни облици причињене штете». Наставите са читањем

Ако је мушкарац подигао на жену руку – више га је немогуће исправити

63 минуте – точно толико времена пролази у Русији од појаве једне жртве насиља до друге. Око 14 хиљада жена годишње гину од руке сопствених мужева. Колико се још потенцијалних жртава подвргава насиљу – немогуће је израчунати, за помоћ се обраћају далеко не све.

Если мужчина поднял на жену руку – его уже не исправитьИрина Арскаја, волонтер, помаже жртвама породичног насиља у Уфи. Одмах је предупредила да раскајаних насилника уопште нема или их је занемарљиво мало. „У својој двогодишњој пракси не могу да се сетим случаја где би се абјузер (насилник) исправио, и где би уопште вредело исправљати абјузера“, – признала је Ирина

«Благопријатан исход је могућ ако жена сама зна шта је то психолошко насиље, зна да га примети и пресеца, и на такав начин исправља свог мушкарца. Но, ако се већ десило физичко насиље, нажалост, мушкарца више не можеш исправити. Зато помоћ жени треба да буде двојна: учити је да примећује психолошки абјуз (насиље) и помагати јој да оде од мушкарца који себи дозвољава да туче жену. Наставите са читањем

„Није благословио на развод“

Први део чланка – Ударио ме је зато што je имао проблема на послу.

Резултат слика за Не благослов на разводПозиција неких свештеника такође игра своју улогу у ситуацијама домаћег насиља. Једном ме је назвао свештеник и испричао како једна његова парохијанка хоће да напусти мужа и да дође да живи код нас у центар. Имала је четверо деце, муж туче и њу и децу већ више од десет година. Одговорила сам да она највероватније неће доћи. Тешко је извести из породице човека који је дуге године живео у условима насиља.

Свештеник се задивио: „Како неће доћи? Ја ћу јој рећи и доћи ће“. До тада јој он просто „није давао благослов“ на развод. Нажалост, све се показало не тако једноставно, и жена се нашла на граници самоубиства, увидевши крах свих својих животних орјентира.  До тада је сматрала да је муж – њезин „крст“!

Бива поприличан број случајева домаћег насиља може и у православним породицама с дубоко «верујућим» мужем или чак са мужем свештеничком. Жена често васпитава много деце, нема куда да оде, одавно не ради. Наставите са читањем

Ударио ме је зато што има проблема на послу

У прихватилишту «Китеж» при мушком манастиру живе жене које су преживеле породично насиље. Тукли су их, гасили на њима цигаре, изругивали се над њиховом децом. То нису радили људи са стране, све се то дешавало унутар породице. Алена Елцова, руководитељ прихватилишта, говори нам о том како се упада у замке породичног насиља, како препознати потенцијалног тиранина и како помоћи жртви.

Он меня ударил, потому что у него проблемы на работеСвих 24 сата стижу позиви на мобилни телефон центра. Понекад, разговарајући, схваташ да је ситуација чак и гора него што је изгледало на почетку разговора.

Звони женаи центар и говори: «Односи с мужем су се скроз искварили».

Можете ли рећи конкретно како искварили? Она збркано прича о породичним конфликтима, и ја ту слушам: «Он и ћерка су се закључали у купатило». Како то, закључали у купатило?! Сабеседница се нервира: «Закључали се и закључали се, какве сад то има везе? И ту ја схватам да је реч, највероватније, о сексуалном насиљу над дететом! А она звони с жељом да «поправи односе са мужем», тј. њено сазнање је просто потиснуло чак и могућност саме мисли на нешто такво. Наставите са читањем

6 признака да вас партнер подвргава насиљу

nasiljeДа ли ћете схватити када према вама пројаве насиље? Недгде у дубини душе слабашни гласић ће вам шаптати: «Тако се не сме», а шесто чуло ће вас убеђивати да послушате тај глас. Све је то зато што сте неуверени у себе и у њега несигурни.

И замисливши се рећи ћете: то и јесте насиље?

Насиље улази у ваш живот незаметно, тихо, подкрада се тако да се многе жене чак и не досећају да оно присутствује у њиховом животу, док се не покаже да су потпуно умотане у паукову мрежу.  А кад сте се у њих већ уплели, веома је тешко извући се. Није немогуће, него тешко, сложно. Зато слушајте тај глас у души и будите пажљиви. Иначе ће бити касно… Наставите са читањем

Ја не могу да га напустим – случај из праксе психолога

Резултат слика за рассказывала об унижених и побоях мужаНа консултацију је дошла жена у јасно заметној позицији жртве. Причала је о унижењима и батинама од стране мужа. Колико дуго траје и како је болна била његова предаја. Давао јој је новац и терао је да их одради на најразвратније начине. Спавао је са њеним другарицама и причао јој потом подробности. Она је плакала и плакала. Пружала сам јој подршку и разумевање. Када је престала да плаче прешли смо на главно питање, како проћи кроз развод. Но жена је, мало размисливши, рекла:

– Знате ли, да ја не могу да га напустим?

– Зашто? – питала сам.

– Из осећања благодарности!

– За што?! – невољно се отело из мене.

– Зато што ме није убио! …..

Кулакова Марина Психолог

Извор: https://www.b17.ru/blog/36502/

Ја страдам!!!

(Део одговора на писмо са насловом «Мрзим себе») 

Резултат слика за "Ненавижу себя"Девојка је написала писмо о својим невероватним, надљудским стардањима.

Уопште, када читате о нељудским страдањима здравог човека (не болесног од рака), не због изгубљеног детета, не вратившег се са рата, укратко, обичног човека у обичном животу, или сами себе ловите на том да пишете како умирете и гинете, можете бити уверени да је то од фокуса на сопственом егоцентризму. Да, вама је субјективно веома лоше, но то је фокус на себи. Пребаците мало фокус на проблеме других људи, на њихове беде и нужде и одмах ће вам бити лакше. То је заправо та ситуација када помаже волонтерство и прости физички труд на благо друштва. Степен страдања одмах опада. Проверено вековима.

Не, ви не лажете, ви заиста много страдате. Ја сам чак и реално видела људе умируће од таквих страдања. То јест, објективно проблема нема, а субјективно, у свету човека происходи катастрофа, и он умире. Такав човек суицидом завршава живот не имајући чак ни клиничке депресије. Од снажне навале егоцентризма тело се руши, не може да издржи. То нисам ја измислила, то је позната ствар.

evo-lutio.livejournal.com/293897.html

Зона комфорта – страдање

Постојано се сусрећемо с људима који постојано страдају, преживљавају, баве се самобичевањем, на све што се догађа реагују веома болешљиво. При том велика већина њих подпадају под формулу: субјективно – страдање; објективно – разлога за страдање нема.
Зашто човек постојано страда? Одговор је довољно прост – он хоће (жели) да страда. Нормално да говорим о оним страдањима «на равном месту[1]». Ко тражи, тај ће увек наћи, тим пре што је код таквих људи навика страдања с детињства развијена до аутоматизма. Важно је одговорити на питање, зашто такав човек жели да страда? Наставите са читањем

Како се постаје жртва

 

Први део:  Жена – жртва: Тешка ситуација или угодна позиција?

фото - gettyimages.comКако смо већ рекли, жене се претварају у жртву, играјући нечији «жртвени» сценариј. Он може да буде написан, на пример, неком од најближих жена–рођака: то је обично или мама, или баба, или старија сестра. Она сама најчешће није свесна користи коју од тога има, но – то се подразумева. На пример, девојчица види да мама често не испуњава своја обећања, оправдава то жалбама на неке спољашње независне од ње околности. Девојчица из детињства усваја да се тако може понашати, да би јој повлађивали, ослобађали од тамо неких обавеза које је тешко испуњавати или се баш и не жели. При том девојчица види да маму сви жале. А у руском језику «жалити» значи «волети». («жалеть» значит «любить»).

Најраспрострањенија варијанта формирања жене-жртве јесте – из девојчице, чија је мама била жртва и трпела насиље мужа, или других блиских рођака. Није обавезно да то буде од стране мушкарца, ако је реч о непотпуној породици, насиље може да исходи од властне (ауторитетне) бабе, мамине маме. Мама девојчице не може да организује свој живот, да постане одрасла, самостална, срећна. И тој беспомоћности она невољно «обучава» своју ћерку.

Такву девојчицу често гњаве и вређају деца у школи и вршњаци из њене улице. Деца не праштају слабости и безвоље. А касније се свет раздељује на оне који вређају и оне који жале, понекад то бива један те исти човек.

Други узрок избора улоге «жртве» може бити болешљивост девојчице од раног детињства. Родитељи је жале, опет је не оптерећујући обавезама. И девојчица се привикава да ће за њу обавезно неко нешто урадити, одлучити уместо ње како треба поступити, побринути се за њу.

Може се рећи да ће такво дете израсти размажено и беспомоћно. Но у исто време она је и – жртва. Испочетка она често против своје воље жртвује самосталност и пуноценост свог живота ради психолошког благостања (благополучија) својих родитеља, укућана, који се боје за њу и њено слабо здравље. Зато што је за њих спокојније, једноставније урадити нешто за дете, уместо детета, и радовати се томе што се она не напреже сувише. Потом таква позиција у односу према себи и другом постаје начин живота.

Изаћи из улоге жртве

Да ли је жена-жртва осуђена да сав живот игра ту улогу? Писхолози сматрају да, на самом делу, људи имају могућност да у току живота одиграју мноштво улога – у породици, у професији, у животу. Но насупрот улога жртве није улога спаситеља или прогонитеља (агресора), него улога срећне жене. А срећа – то није обавезно материјално благостање и социјална успешност.

Срећан човек – то је у првом реду човек који је саздатељ и господар свог живота. Ми схватамо да није све у власти човека, постоје ствари које нису потчињене његовој вољи – то су болест и смрт блиских, и неке природне катастрофе, социјалне катаклизме и друга зла. Но то је зло у нашем животу присутно упоредо с могућношћу да будемо срећни.

Беспомоћност жртве ни на какав начин није везана са смирењем. Када говоримо о смирењу, ту се претпоставља да човек чврсто, на ногама прихвата ударе судбине. Понашање жене-жртве није смирење. Жена-жртва не прима спокојно и чврсто то што јој је предназначено Одозго, него плаче, жали се, окривљује друге за своје несреће и не покушава ништа у свом животу да измени ка бољем.

Резултат слика за Женщина – жертва:Жена, која се осећа као жртва изазива колосално осећање кривице код оних који је окружују. А осећање кривице – је једно од снажнијих осећања које човек може да осећа, поред осећања гнева, стида и љубави… Осећање кривице, које код окружења изазива жртва, је веома моћно, и дозвољава жртви да практично управља њима. Могу да се не слажу са мном и да кажу: «Како то, па ради се о човеку којега вређају, а могуће је и – туку». Да но равно онолико колико човек сам дозвољава да са њим тако поступају, ако је реч о одраслом човеку. А ситуацију је могуће преломити, могуће је натерати човека да се другачије понаша према теби. Но ради тога је потребно изменити се изнутра, престати осећати себе као жртву, схватити да је твоја сопствена судбина – у твојим рукама и ти можеш на њу да утичеш. То, заправо, и јесте осећање среће.

Изаћи из улоге жртве, изабрати улогу срећне жене, жене и матере која воли, професионалца у својој професији – то је дуготрајан процес. Но код сваке жене постоји таква могућност. И ако је она схватила, да више не жели да буде у улози жртве и хоће да измени свој живот, но осећа да нема за то довољно снаге, она се може обратити професионалцу, психологу. И то ће бити већ кардинално друга помоћ, него та коју жртва тражи. Жртва тражи помоћ, да се ништа не мења. А овде – видљив покушај да се измени ситуација.

Извор: http://www.pravmir.ru/zhenshhina-zhertva-tyazhelaya-situaciya-ili-vygodnaya-poziciya/