Секуларни средњовековни суд био је много оштрији према оптуженима од црквеног суда.
Било је случајева када је злочинац, осетивши да му прети конопац (или точак за мучење), почињао да се претвара да je опседнут демонима, да би случај био уступљен црквеном суду, најхуманијем у то време. Али, као што знате, оци-инквизитори уопште нису желели да имају посла са таквим момцима и смислили су мудар начин како да идентификују лажне опседнуте.
Значи. Узмемо девет идентичних чаша, ставимо их у три реда. У две чаше сваког реда сипамо свету водицу, а у једну чашу из сваког реда обичну воду. Стављамо све на сто, уводимо човека осумљиченог да је демонизован у собу. Наређујемо му да попије по једну чашу воде из сваког реда. И ако три пута изабере да пије обичну воду, гадећи се притом свете водицу, онда су, највероватније, у питању заиста нечисте силе. А ако мирно пије освештану воду, тада није у питању опседнутост и тмурни истражитељи, неоптерећени ношењем црних риза, могу поново да преузму посао суђења.
О овој пракси се може прочитати и у биографији светог Луке Воино-Јасенецког, великог руског подвижника и не мање великог лекара. Он је само писао да се ова метода користила у болницама царске Русије, како би могли разликовати опседнуте од душевно оболелих.
Познај себе 