Архиве категорија: дневник

Духовни дневник – Сергеј Булгаков

9/22.III.1924

Цео дан ме опседала тама и узалуд сам из дубине душе призивао Господа. А вече ми је донелo пун сноп светлости. Упокојила се жена свештеника К. Она је била, тачније мислила је да је неверујућа. Господ ју је удостојио, из руку мене грешног, да се причести светим тајнама. Још је на исповеди блебетала о свом неверовању, а њено предивно, чисто, верно срце је већ волело и познавало Господа. А пред смрт молила је да се стави са њом у сандук та марамица (убрус) са којом је она брисала усне после причешћивања. Радости моја, рођена моја, то је Господ сам дошао да вечера са тобом. И ставићу са тобом у сандук не само марамицу него и стаклени сасуд и кашичицу којом сам те причешћивао. Огради се њима , да те се не дотакну демони и иди блистава на последњи суд. И лежи она, рођена – светла, спокојна, као да спава, одлепршала је њена душа као птица и ту је негде, овде међу нама. Осетио сам да се и мог грешног срца дотиче Господ рукама и молитвама новопредстављене Јекатерине и задрхтало је срце моје због радосног зова. Праведан си Ти Господе и праведни су путеви Твоји.

220px-Sbulgakov

отац Сергеј Булгаков

Духовни дневник Сергеја Булгакова

Превела Светлана Веселиновић

Вођење дневника као начин самопознања и структурисања свести о себи

journaling_00Приликом индивидуалне и групне психотерапије често говоримо о томе да је корисно водити дневник, због чега се често поставља и питање: а у чему се конкретно састоји та корист? Како се то ради? Одакле треба почети?

Најпре треба да одредим за себе, какав је мој циљ? Зашто желим да почнем водити дневник?

Од тога ће зависити и форма вођења дневника. Намера да се прихватимо неког посла зависи од тога какве очекујемо резултате. Често особа почиње да прави белешке интуитивно, схватајући чињеницу да, ако своје мисли и осећања уобличимо у речи, боље ћемо их схватити. Наш унутрашњи живот на тај начин се структурише, добија јасније обрисе. Наставите са читањем

Духовни дневник – Сергеј Булгаков

Прага 8/21. III.1924

Синоћ, после многих и тешких утисака од сујете овог века, неуспеха и личне муке, вратио сам се потпуно отрован и сву ноћ – у сну и без сна – туговао сам и мучио се. Осећао сам се као да сам погружен у неку дубоку таму, и, како то често бива, сав живот ми је изгледао као једна велика грешка и неуспех. Осећао сам у себи и на себи дах смрти: излазила је и улазила и овладавала је мноме. Молио сам се, звао Бога, али нисам имао снаге да се пробијем из дубине. Сањао сам: идемо некуда, протерују нас, и са нама је новорођенче, слабуњаво, несрећно дете, и срце ми изнемогава од бола и жалости због тог детета. Такав сам се и пробудио, мртав, жалостан, почео сам да се молим. На почетку је молитва тешко ишла, али после се срце разгорело. Господ се смиловао на мене. Срце се смекшало, сузе радосне љубави према Господу су ме оросиле и у срцу сам осетио велику радост, велику љубав и велику муку: све, све препустити Господу, прихватити од Господа, носити све што Господ пошаље. Христе мој, дај ми само једно: да Те волим, да се растопим у тој љубави. Светлости моја, Најслађи Исусе! Радости моја, Сладости моја! Не остављај ово хладно, мртво срце Ти који мртве васкрсаваш!

Сергеј Булгаков