Како преживети растанак са вољенoм особом – други део

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

Како преживети растанак са вољенoм особом – први део

1. Ставитe тачку

Ако је до растанка дошло, пре свега је потребно прихватити ту чињеницу као реалност. Ако је особа отишла – пустите је. Неопходно је ставити тачку на те односе који су прошли.

Приче могу бити разне. Дешавају се, нажалост, и растанци у супружничким односима. Зато, када кажем да је неопходно ставити тачку, не мислим: чврсто закључати врата, сахранити човека и избрисати га из свог сећања. Не! Често се мужеви и жене враћају с покајањем и онда их можете прихватити. Али, овде се ради о нечему другом. Помирити се с растанком – значи пустити човека: признати његово право на такву одлуку, чак иако сматрате да  је она погрешна. Престати задржавати га.

Теоретски је могуће да се кроз неко време ви обоје промените, затим поново упознате и као нове особе формирате хармоничније односе.

Али ти људи, какви сте ви сада, не могу бити заједно. Пут којим сте ишли дошао је до ове тачке. И с том тачком се завршава. Ви, као особа каква сте сада, то морате да разумете и прихватите.

Ако у себи имате бар мало љубави према том човеку, разумите његово право да буде слободан. Пустите га и благословите га.

Реците за себе, обраћајући се тој особи: „Пуштам те! Иди с Богом!“

Advertisements

Како преживети растанак са вољенoм особом

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

            У животу скоро сваког човека, пре или касније, дође до растанка. Чак и више пута. Растанак је веома важан догађај и иако само с једне стране представља крај нечега, много је важније то што растанак представља моменат избора и почетак нечег новог. Ако је избор исправан, растанак постаје почетак новог, бољег живота и правилнијег схватања љубави. Огромном броју људи је управо растанак помогао да стасају у зреле и срећне људе који знају да воле.

            На самом почетку разговора о томе како се растајати правилно, испричаћу вам причу Алике – девојке која је успела да преживи растанак и из тог искуства усвојила неке важне поуке.

Не вреди убијати себе због оних који нас не воле

Емоције и трезвеност

Из књиге  Дмитрија Семеника – Управљање негативном емоцијама

Трезвеност је способност човека да се приближи објективном погледу на себе, на људе који га окружују и околности,  те да на основу тога доноси оптималне одлуке.

Емоционалност и трезвеност су два супротна стања. Што је више једног, то је мање другог и ту нема изузетака.

Ако преовлађују емоције, човек није у стању да доноси здраве одлуке, одлуке у своју корист. Неки људи доносе превише одлука под утицајем емоција и онда им све у животу иде наопако. Психолог Михаил Хасмински у свом чланку за наш сајт http://www.perejit.ru прецизно је упоредио емоције са „пијаним капетаном“. Да ли ће брод којим управља „пијани капетан“ заиста доћи до циља?

Али, ако побеђује трезвеност или човек макар улаже напор да би она преовладала, онда емоције одступају и, ако су то биле негативне емоције, његово стање се значајно поправља.

Ми бисмо издвојили три степена трезвености.

Управљање негативним емоцијама – Предговор

Нова књига Дмитрија Семеника

Неко је једном рекао да сви људи стално осећају нешто и понекад размишљају. Другим речима, наш унутрашњи живот се састоји углавном од емоција. И што је више оних негативних, то смо мање срећни.

Веома је распрострањена заблуда да су све емоције природне и да с њима ништа не може учинити. У овој заблуди се крије тајна несреће многих људи.

Срећни људи су управо они људи који су научили да управљају својим емоцијама, а пре свега да превазилазе негативне.

Зашто не прихватамо друге људе?

Из књиге Дмитрија Семеника „Упознавање са собом“

Обраћајући се, пре свега, тим истим фанатицима који, уместо да ратују против демона, ратују против људи, подвући ћемо да наше прихватање других људи не значи истовремено и наше одобравање њихових порока. Свети оци су рекли: „Мрзи грех, воли грешника.“ Дакле, прихватање свих људи, чак оних најгрешнијих и оних који мрзе Православну Цркву, никако не противречи учењу наше Цркве. Везу између нашег прихватања себе и прихватања других људи веома је лако видети у свакодневном животу. Када човек, који је обично незадовољан собом, учини неко добро дело и на неколико минута или сати се себи учини „исправним“, достојним живота, достојним добра, тада се, у тим минутима и часовима, он и према другим људима понаша боље. Мање их осуђује, чешће примећује у њима добро, отворенији је за разговор, чак се и зачуди: ето како ми се посрећило, какве добре људе срећем данас. Заправо, као и увек, ствар је у њему самом, он се малчице приближио здравом, нормалном стању човека.

Страст осуђивања, непријатељство, фанатизам, неприлагођеност

Из књиге Дмитрија Семеника „Упознавање са собом“

Страст осуђивања често примећујемо и код других црквених људи. То су оне чувене баке које сикћу на вернике који се не понашају „по правилима“. То су различити црквени „активисти“ који на блоговима и форумима жестоко критикују друге црквене активисте и угледне црквене делатеље (личности). То су такозвани фанатици који оваплоћавају своје непријатељство према човечанству тиме што налазе себи много непријатеља међу атеистима или представницима других религија. Уопште говорећи, то су тешки људи, склони конфликтима, недружељубиви, провокативни.

Упознавање са собом

Ускоро у штампи наша књига „Упознавање са собом“  аутора Дмитрија Семеника

Од аутора

Да многи људи, ушавши у Цркву, због својих психолошких проблема остају далеко од душевног мира и љубави, први пут сам чуо пре седам година од једног православног психолога.

Те речи су код мене изазвале, благо речено, огромно неповерење. Будући да сам био незасити читалац и велики поборник светих отаца Православне Цркве, нисам могао да замислим, да ма какав душевни проблем не може лако да се реши снагом тог хармоничног и целовитог учења о закону живота људске душе, које је написано Светим Духом кроз оце наше Цркве.