Архиве категорија: деца

Не трудите се да нешта докажете родитељима

Из наше нове књиге „Како побољшати односе са родитељима“

 Психолог Лариса Трутаева

Практично сви људи имају проблеме у односима са родитељима. Ви радите са децом код којих су ти проблеми најизраженији. То су деца која су на ивици одлуке да напусте кућу, често долазе из непотпуних породица. Како на децу утичу проблеми које имају у односу са родитељима? Родитељска љубав је веома важна сваком детету, а нељубав родитеља, рецимо, када су родитељи неверни једно другом или се разводе, одражава се на децу. Дете почиње лоше да се понаша и сл. На који начин било какво сипољавање нељубави утичу на дететову личност и на његову судбину у будућности?

Родитељска нељубав се најпре испољава као – одбацивање. То може да буде физичко одбацивање, насиље, агресија према детету или игнорисање детета. У таквим случајевима, дете ће покушати да привуче пажњу на било који начине, нпр. кроз испољавање креативности, позитивних навика или пак испољавање агресивности, све до кршења закона, бежања од куће или покушаја самоубиства. За дете је најважније да привуче пажњу. Наставите са читањем

Сећање на оца Иосифа Фудеља   

Фудељ, Иосиф Иванович (1864 — 1918)

У разреду су девојчице 12 – 13 година, мало их је, свега 38. Клупе се протежу у два реда. Између редова широки пролаз. Њиме воле да пролазе наши учитељи. (…) Чекамо учитеља, нисмао нарочито тихи. Данас први час после великог одмора имамо Закон Божији и сви су се мало утишали тј. зује шапатом. И ето, полако, као и увек, приближава нам се фигура оца Јосифа и ми, ако још нисмо, вадимо уџбеник и Нови Завет, обавезно на славенском. И ја га вадим из торбе и стављам на горњи угао клупе да би оцу згодно било да га узме када му затреба. Обично он чита с нама Јеванђеље на сваком часу и учи нас да читамо исправно и да тачније изговарамо славенске речи. Седимо веома тихо, само у задњим клупама понекад некаква необична веселост, али треба отац Јосиф само да подигне главу и каже једну реч упитним тоном и све се одмах утишава. Девојчице га воле стиле се утисак као да га чувају. Он долази обично уморан, изгледом слаб, али увек спокојан и љубазан. Упита да ли смо научили задато, понекад неког пита, а понекад и не и обележи наш шта треба научити за следећи час. Затим узевши Нови Завет устаје и полако идући између наших редова почиње с нама да прича. Тако пролази више од пола часа, нама је лепо да га слушамо и одједном он престаје да нам се чини слаб и уморан, а његов тихи разговор с нама нас саме тера да се сконцентришемо и слушамо га са пажњом и интересовањем, најискренијим и најозбиљнијим. Наставите са читањем

Молитва девојчице

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

Боже Свемогући, обећала сам мами да више нећу бити безобразна, обећала сам да ћу је слушати. Обећати је лако, али како одржати реч. Плашим се. Трудићу се – веома ћу се трудити. Али зар увек успева оно што желиш? Толико пута сам давала себи реч: од сутра ће све да буде другачије. Можда ће овог пута тако и да буде. Одржат ћу реч – веома желим да је одржим. А Ти Боже Свемогући помози ми. Ти си створио земљу која се врти око своје оси и око сунца.

Ти си створио паралеле, меридијане, полове, полуострва, копна, заливе, брда, равнице и низине. Мноштво животиња, биљака, граните и кварц. Наставите са читањем

Молитва дечака

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

Знам да молити није лепо. Али ја не молим Тебе, добри мој Боже, Ти ми не мораш ништа дати – то ми је мој стриц обећао поклонити сат ако будем добро учио. Ти ми само помози: подсети стрица на његово обећање, а ја ћу се потрудити да се понашам лепо. Па стрицу је свеједно када да поклони? Сада или после. Ја сам већ другарима рекао да ћу добити сат, али они ми не верују. Почеће да ми се ругају, помислиће да сам слагао или просто да се хвалим. Наставите са читањем

Kристијана Ф. – Ми деца са станице Зоо

 

Kристијана Ф. – Ми деца са станице Зоо (нем Christiane F. – Wir Kinder vom Bahnhof Zoo) је немачки филм из 1981. године, и приказује сцену дроге у западном Берлину 1970-их година, базиран на стварним догађајима из истоимене књиге. Филм веома реалистично одражава развој наркозависности код малолетника. Филм је моментално добио култни статус (који задржава и дан данас), у коме Дејвид Бови, поред тога што игра самог себе, такође и компонује музику за филм, због чега йе филм доживео велики комерцијални успех.

Књигу можете да скинете овде. Наставите са читањем

Диана Анкудинова

Диана Анкудинова рођења 31. маја 2003 г. Талентована млада певачица, вишеструка добитница Гранд при-а на руским и међународним вокалним такмичењима. Учесник емисије „Глас деце”, победница пројекта „Супер си!“

Рођена је на далеком истоку у граду Арсенијев. Мајка јој је била алкохоличарка и имала је дванаест трудноћа. И сваки пут би се ослободила детета. Након што је затруднела с Дијаном, она је, као и раније, планирала да уради побачај, али се десило да је девојчица ипак преживела. Мајка је и даље пила, тукла је и иживљавала се над њом. Из тог периода јој је остало неколико ожиљака на лицу, сломљена кључна кост… Диана је као беба од три године била смештена у сиротиште. Ирина Поник је у то време радила као масерка у сиротишту и била је толико очарана љубављу и љубазношћу девојчице да је одлучила да се стара о њој. Дијана је први пут запевала у пријемној породици, до тада је ћутала, скоро да уопште није разговарала. Није умела. Њен уникалан глас су открили доктори логопеди. Чак и након више година, страх од Дианине мајке није нестао, па је девојчица замолила Ирину да оду што даље од тог места. Наставите са читањем

Од дечје исповести до шизофреније – лично искуство

Аутор: Наталија Разувакина.

Саша – моја бол и моја песма, и не дај Боже некоме да прође оно што сам прошла са њим… Или -дај Боже, али додај и снаге.

Саша сада има седамнаест година и о њему се може написати цела књига. Он је просто невероватан. Да ли знате много деце која са своје две године својевољно до краја стоје на дугим манастирским службама? И то с таквим сјајем у очима и пажњом. Која са три године могу да се пробуде усред ноћи и да се моле Бога да не урачуна мами за грех што купује алкохол за тату. Која са шест година уче Псалтир напамет, плачу због туђег бола као због свог, који могу мирно да кажу, као о суседу: „Мама, Бог ми је управо рекао…“.

И то га све не спречава да од старије сестре узме и чита уџбеник физике и математике, да са пет година нашој маци говори о структури атома и проводи вечери са лемилицом у рукама над електронским штампаним плочама.

Али, сада о исповести.

Наставите са читањем

Писмо оцу

Драги тата! Пишем ти ово „писмо у вечност“. Осећам да ћеш га сигурно примит зато што знам да се веза предака и потомака никада не прекида, већ нас танке, невидљиве нити повезују са целом творевином.

ТИ СИ ВЕЛИК, А ЈА МАЛА

Драги тата! Ти си велик, а ја мала. Ја сам твоја мала девојчица, а ти си мој велики тата. Како ми је тешко било да признам да сам мала девојчица, а не супер важна особа, од које нема нико важнији на свету. Сада знам – ти си заувек старији и мудрији од мене. И ти си мене довео на овај свет да би ми показао његову лепоту и снагу, отворио ми духовна богатства, а не обрнуто. Ја сам само твоја мала кћерка. И за тебе ћу заувек остати таква. Наставите са читањем

Дан без струје

Уз књиге Дејвида Ебехарда „Деца у власти: како васпитавамо мале тиране који управљају нама“

Дан без струје. Дакле, закључили смо да су вести о опасности компјутерских игрица веома преувеличане. То ипак не значи да су компјутер и други модерни мобилни телефони апсолутно безопасни. Реч није о томе да седење испред екрана одузима много времена које се могло употребити за бављење спортом. Чак не и о томе да мноштво информација тера наш неразвијен мозак да ради на граници могућности. Све је далеко страшније – мобилни телефони су буквално хипнотисали нашу децу. Деци никад неће бити досадно ако им је у рукама мобилни или таблет, тада им и не треба нико.

Док су моја старија деца Арвид и Корнелија били мали, увео сам у нашу породицу „дан без струје“. На то ме је усмерио мој најбољи друг, ортодоксни јевреј и рабин. Он строго поштује за јевреје свету заповест суботњег одмора. У суботу по јеврејској традицији је забрањено чак и светло да се пали и од петка увече до у суботу увече у кући је забрањена употреба електричних апарата. Таква пракса доприноси побољшавању атмосфере у кући, пошто се одједном види да осим тебе и твог омиљеног мобилног у кући постоје живи људи. По примеру мог друга и ја сам одлучио да уведем код себе дан без струје (тачније без електронских уређаја) средом и недељом. Деца су најпре туговали и слуњали се по кући не знајући чиме да се забаве, али мало – помало научили су се да нађу  себи неку занимацију. Нажалост, касније смо из неких разлога морали да одустанемо од такве праксе, али за мене је очигледно да је деци она била само користисна. Размишљао сам о томе да би у дужој перспективи дани без струје могли умногом поправити односе између деце и родитеља.