Архиве категорија: деца

Девојчица која није гледала у очи

Девочка, которая не смотрела в глаза.

Десило се то давно, пре 15 година, тада сам била терапеут почетник и поступала сам онако, како сада не би поступала. На пример, сада на мојој првој консултацији деце, присутство чланова породице је обавезно од почетка до краја. А тада…

Дошли код мене родитељи и буквално «оставили» на консултацију девојчицу од седам година. Првашић у наочарима.

– Она не гледа људе у очи, – рекли су, – и страшно мучи нашу мачку.

– А како учи? – питала сам.

– Учи сасвим нормално, ништа лошије о других, – одговорили су родитељи.

– А има ли другарица? – било је моје следеће питање.

Родитељи су одговорили нешто неразумљиво и изашли, тврдо казавши да с девојчицом нешто треба чинити.

Остале смо насамо. Почела сам разговарати, постављати питања, што се зове, истраживати животну ситуацију. Наставите са читањем

Добро срце

Не може сваки хирург бити добар хирург, већ само ако има добро срце. Ради тог доброг срца он ће и поступати добро. Неки говоре – ја се трудим да се не приближавам болеснику, пред операцијом. Зато што, ако умре, биће ми тешко. А ја сматрам да пре него што пођемо на операцију, ми треба да заволимо тог болесника. Како би нам он постао близак и драг. Како би ти, када пођеш на операцију, хтео пошто-пото да га спасеш.

Наставите са читањем

Прави учитељ

Једног дана младић је на улици у пролазнику препознао свог учитеља из основне школе. Пришао је старцу и упита га:

– Сећате ли ме се? Био сам ваш ученик.

– Да, сећам те се као дечака из трећег разреда. Чиме се сада бавиш?

– Предајем у школи. Толико сте утицали на мене да сам и сам пожелео да учим децу.

– Стварно? Баш сам радознао, у чему је био мој утицај?

– Не сећате се? Дозволите да вас подсетим.

Једног дана је мој друг из разреда дошао на час са прелепим сатом на руци који су му поклонили родитељи. Скинуо га је и оставио у фиоку радног стола. Увек сам сањао да имам такав сат. Нисам могао да одолим и одлучио сам да га узмем из његовог стола. Убрзо је тај дечак са сузама у очима пришао вама и пожалио се на крађу. Погледали сте на нас и рекли: „Ко год је узео његов сат, нека га врати“.

Било ме је стид, али нисам хтео да се растајем од сата и нисам признао. Отишли ​​сте до врата, закључали их и рекли да се сви постројимо уз зид, упозоравајући: „Проверићу све ваше џепове, а ви сви за то време треба да затворите очи“. Послушали смо и то је за мене био најсрамнији тренутак у мом кратком животу.

Ишли сте од ученика до ученика, од џепа до џепа. Када сте извадили сат из мог џепа, наставили сте даље да проверавате ученике, до краја. Онда сте рекли: „Децо, у реду је. Можете отворити очи и вратити се на своја места.“ Вратили сте сат власнику и ништа више нисте рекли о овом инциденту.

Тако сте тог дана спасили моју част и моју душу. Нисте ме изружили као лопова, лажова. Нисте чак сматрали је потребно да поразговарате са мном о овом случају. Временом сам схватио зашто. Јер, као прави учитељ, нисте желели да укаљате достојанство младог, још неоформљеног ученика. Зато сам постао учитељ.

Обојица су ућутали под утиском ове приче. Тада је млади учитељ упитао:

– Када сте ме видели данас, зар се нисте сетили овог случаја?

Стари учитељ је одговорио:

– Ствар је у томе што сам и ја жмурећи прегледао ваше џепове.

Три минуте

Испоставило се да постоји тако важно правило – правило „три минуте“. Ради и за супружнике и за децу. Када родитељи у породици почну да испуњавају ово правило, примећују да оно се у односима много тога мења набоље.

Правило „прва три минута“ је да дете увек срећете са таком радошћу, као да се срећете са пријатељем којег нисте видели много, много година. И није битно да ли сте се вратили из продавнице у коју сте истрчали по хлеб или сте се вратили кући са посла. Обично све оно што дете жели да подели са вама, оно „изда“ у првим минутима сусрета, управо је зато важно да не пропустите то време.

Наставите са читањем

Не трудите се да нешта докажете родитељима

Из наше нове књиге „Како побољшати односе са родитељима“

 Психолог Лариса Трутаева

Практично сви људи имају проблеме у односима са родитељима. Ви радите са децом код којих су ти проблеми најизраженији. То су деца која су на ивици одлуке да напусте кућу, често долазе из непотпуних породица. Како на децу утичу проблеми које имају у односу са родитељима? Родитељска љубав је веома важна сваком детету, а нељубав родитеља, рецимо, када су родитељи неверни једно другом или се разводе, одражава се на децу. Дете почиње лоше да се понаша и сл. На који начин било какво сипољавање нељубави утичу на дететову личност и на његову судбину у будућности?

Родитељска нељубав се најпре испољава као – одбацивање. То може да буде физичко одбацивање, насиље, агресија према детету или игнорисање детета. У таквим случајевима, дете ће покушати да привуче пажњу на било који начине, нпр. кроз испољавање креативности, позитивних навика или пак испољавање агресивности, све до кршења закона, бежања од куће или покушаја самоубиства. За дете је најважније да привуче пажњу. Наставите са читањем

Сећање на оца Иосифа Фудеља   

Фудељ, Иосиф Иванович (1864 — 1918)

У разреду су девојчице 12 – 13 година, мало их је, свега 38. Клупе се протежу у два реда. Између редова широки пролаз. Њиме воле да пролазе наши учитељи. (…) Чекамо учитеља, нисмао нарочито тихи. Данас први час после великог одмора имамо Закон Божији и сви су се мало утишали тј. зује шапатом. И ето, полако, као и увек, приближава нам се фигура оца Јосифа и ми, ако још нисмо, вадимо уџбеник и Нови Завет, обавезно на славенском. И ја га вадим из торбе и стављам на горњи угао клупе да би оцу згодно било да га узме када му затреба. Обично он чита с нама Јеванђеље на сваком часу и учи нас да читамо исправно и да тачније изговарамо славенске речи. Седимо веома тихо, само у задњим клупама понекад некаква необична веселост, али треба отац Јосиф само да подигне главу и каже једну реч упитним тоном и све се одмах утишава. Девојчице га воле стиле се утисак као да га чувају. Он долази обично уморан, изгледом слаб, али увек спокојан и љубазан. Упита да ли смо научили задато, понекад неког пита, а понекад и не и обележи наш шта треба научити за следећи час. Затим узевши Нови Завет устаје и полако идући између наших редова почиње с нама да прича. Тако пролази више од пола часа, нама је лепо да га слушамо и одједном он престаје да нам се чини слаб и уморан, а његов тихи разговор с нама нас саме тера да се сконцентришемо и слушамо га са пажњом и интересовањем, најискренијим и најозбиљнијим. Наставите са читањем

Молитва девојчице

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

Боже Свемогући, обећала сам мами да више нећу бити безобразна, обећала сам да ћу је слушати. Обећати је лако, али како одржати реч. Плашим се. Трудићу се – веома ћу се трудити. Али зар увек успева оно што желиш? Толико пута сам давала себи реч: од сутра ће све да буде другачије. Можда ће овог пута тако и да буде. Одржат ћу реч – веома желим да је одржим. А Ти Боже Свемогући помози ми. Ти си створио земљу која се врти око своје оси и око сунца.

Ти си створио паралеле, меридијане, полове, полуострва, копна, заливе, брда, равнице и низине. Мноштво животиња, биљака, граните и кварц. Наставите са читањем

Молитва дечака

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

Знам да молити није лепо. Али ја не молим Тебе, добри мој Боже, Ти ми не мораш ништа дати – то ми је мој стриц обећао поклонити сат ако будем добро учио. Ти ми само помози: подсети стрица на његово обећање, а ја ћу се потрудити да се понашам лепо. Па стрицу је свеједно када да поклони? Сада или после. Ја сам већ другарима рекао да ћу добити сат, али они ми не верују. Почеће да ми се ругају, помислиће да сам слагао или просто да се хвалим. Наставите са читањем

Kристијана Ф. – Ми деца са станице Зоо

 

Kристијана Ф. – Ми деца са станице Зоо (нем Christiane F. – Wir Kinder vom Bahnhof Zoo) је немачки филм из 1981. године, и приказује сцену дроге у западном Берлину 1970-их година, базиран на стварним догађајима из истоимене књиге. Филм веома реалистично одражава развој наркозависности код малолетника. Филм је моментално добио култни статус (који задржава и дан данас), у коме Дејвид Бови, поред тога што игра самог себе, такође и компонује музику за филм, због чега йе филм доживео велики комерцијални успех.

Књигу можете да скинете овде. Наставите са читањем

Диана Анкудинова

Диана Анкудинова рођења 31. маја 2003 г. Талентована млада певачица, вишеструка добитница Гранд при-а на руским и међународним вокалним такмичењима. Учесник емисије „Глас деце”, победница пројекта „Супер си!“

Рођена је на далеком истоку у граду Арсенијев. Мајка јој је била алкохоличарка и имала је дванаест трудноћа. И сваки пут би се ослободила детета. Након што је затруднела с Дијаном, она је, као и раније, планирала да уради побачај, али се десило да је девојчица ипак преживела. Мајка је и даље пила, тукла је и иживљавала се над њом. Из тог периода јој је остало неколико ожиљака на лицу, сломљена кључна кост… Диана је као беба од три године била смештена у сиротиште. Ирина Поник је у то време радила као масерка у сиротишту и била је толико очарана љубављу и љубазношћу девојчице да је одлучила да се стара о њој. Дијана је први пут запевала у пријемној породици, до тада је ћутала, скоро да уопште није разговарала. Није умела. Њен уникалан глас су открили доктори логопеди. Чак и након више година, страх од Дианине мајке није нестао, па је девојчица замолила Ирину да оду што даље од тог места. Наставите са читањем