Архиве категорија: група

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности. Наставите са читањем

Advertisements

Рехабилитациони центри у Србији

Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Горњачка”, Завод за болести зависности, Горњачка 34.
Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Палмотићева”, Институт за ментално здравље- блок за алкохолизам, Палмотићева 37.

Београд 11000: Kлуб лечених алкохоличара “Паунов врт”, Центар за породичну терапију алкохолизма Института за ментално здравље, Паунова 2.
Београд 11000: Kлуб апстинената и антиалкохоличара “Скела”, Неуропсихијатријска болница “Др. Лаза Лазаревић“, Вишеградска 26.
Београд 11000: Kлуб лечених алкохоличара “ВМА”, Црнотравска 17
Београд 11000: Kлуб успешно лечених алкохоличара “Здрав живот”, Спортски центар “Шумице”, Устаничка 125.
Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Железничар”, Слободана Пенезића- Kрцуна 21. Наставите са читањем

Организација група помоћи наркозависницима

Настављамо тему зависности и сазависности.
Недавно је у коментарима постављено питање – како изгледају групе самопомоћи.
Опит рада православних група подршке у Рибинској епархији (Руска Православна Црква).
Александр Разумов – руководитељ рехабилитационог центра при храму Иверске иконе Божије Матере, град Рибинск

Уважавани оци, драги браћо и сестре, почињемо са нашим вебинаром. Ја се зовем Разумов Александар из града Рибенск (Русија). Наставите са читањем

Резултати недеље – упитник за групе самопомоћи

Вежба „Резултати недеље“ обавља се у циљу профилактике рецидива услед зависности од алкохола или дроге. Рецидив се може одликовати трима карактеристичним својствима:

  1. Процес рецидива на негативном фону – неурастенички рецидив. Карактерише се раздражљивошћу, депресијом, увредљивошћу и другим негативним емоцијама. Општи став је „не могу и нећу да трпим“.
  2. Рецидив на позитивном фону – сањалачки рецидив. Карактерише се лакомисленим, „несташним“ и безбрижним понашањем. Расте унутрашња спремност за конзумацију. Општи став је – „једна ми неће нашкодити“.
  3. Спонтани рецидив. Појављује се као неочекивана и несавладива жеља за конзумацијом изазвана неким спољашњим или унутрашњим фактором. Повезано је с нарушавањем граница (задатак „Границе“ се обавља посебно). Општи став је „немам снаге – желим“.

Наставите са читањем

О користи групне терапије

grupa

Многи клијенти долазе на терапију веома забринути мишљу да се нико не мучи као они, да се само они тако плаше, страдају од проблема и неприхаватљивих мисли, порива и фантазија. У томе су, наравно, делимично у праву, пошто многи имају свој сопствени «списак» стресних фактора који на њих утичу и онога шта је сакривено у њиховој подсвести. Њихов осећај сопствене уникалности је тесно везан са социјалном изолацијом, с тешкоћама, које осећају у међуљудским односима, с немогућношћу да досигну искреност и отворености у интимним односима.

У групној терапији, посебно на њеном почетном етапу, разубеђивање клијента у уникалности његовог проблема јесте моћан фактор, способан да побољша његово старње. Но када човек чује друге чланове групе и открије, да он није усамљен у својим страдањима, он почиње да се открива за људе који га окружују, и почиње процес који можемо назвати «Добро дошао међу људе» или «Сви смо ми у једном броду» или ако би хтели да се изразимо клинички – «Страдање воли друштво».

Ни један поступак, ни једна мисао не могу бити сасвим недоступни опиту других људи. Слушао сам како су чланови група признавали да су крали, расипнички живели, покушавли самоубиства и многе друге још страшније ствари чинили. Но остали чалнови групе их нису одбацивали. – Ирвин Јалом

Људи у групи могу осетити такву слободу изражавања мисли на коју нису навикли чак ни у разговору са самим собом. Код многих, који су обично суздржани, у присутству других се понашање мења, када се налазе у соби с људима које сматрају равним себи или ниже себе. Када човек нешто говори многима, а не само једном човеку, ехо сопствених речу у његовом сазнању постаје гласнији.

Познато је да је многим људима својствено да од других захтевају повишену пажњу, да не би опет преживљавали то осећање беспомоћности, које су осећали у раном детињству, у супарништву са «браћом» и «сестрма». Такви проблеми могу бити решени само у групи.grupa3

И тако, пет предности – пет начина, помоћу којих групна терапија може донети људима ефективнују помоћ, него индувидуална консултација.

Група открива саморазрушавајућe понашање учесника. У групи се пројављују форме понашања које могу да остану ван предмета пажње у процесу индувидуалне терапије. Посебно је пожељно да се пројаве они начини саморазрушавајућег понашања, који су присутни код клијента у реалном животу.

Група помаже својим члановима да схвате, како их виде други. У групној терапији клијент има преимућство, које се састоји у том, да људи на његово понашање реагују отворено, директно, често онако како то не може да уради његов лични аналитик, у крајњој мери док још терапија не почне да даје позитивне разултате.

Група је корисна човеку јер му дозвољава да увиди не просто неку реакцију на његово понашање, него много разних реакција – укључујући спонтане реакције људи, који га не баш увек схватају тако јасно као волећи родитељ илу терапеут. Чак и раздражени испади против њега, између осталог, неадекватно бурне реакције, ако су типичне за људе који окружују клијента у реалном животу, бивају корисне, тим пре што се групни процес налази по дпажљивим оком терапеута.

Групна терапија даје могућност самоопределења. Човек добија шансу да открије како он у ствари изгледа, како се понаша, шта он на самом делу осећа када има посла с људима. То и јесте главна обука.

Група даје шансу да се покушамо понашати на другачији начин – да добијемо нови опит контакта с људима. На крају крајева, групна терапија саздаје «животну ситуацију», у којој клијент може да покуша да на другачији начин устроји своје понашање; група може да предложи нови пут враћања својој индивидуалности.

Учесник се може да искористи групу, испричавши јој о својим односима с спољашњим светом, шта је често тешко и немогуће у процесу индивидуалне тереапије. Прелазак из просторија групе у свет је далеко краћи пут, него такав прелазак у свет из кабинета индивидуалног терапеута.

Основне функиције оног ко води групу:

Формирање и подржавање граница групе (путем одабирања и припреме чланова групе, инвертар простора итд.). Саздавање такве групне културе, за коју је карактеристичан висок степен узајамне толерантности и прихватања чланова групе међусобно; Пружање помоћи члановима групе да боље схвате догађаје и процесе што происходе у групи; Напомињање члановима групе о достигнутим променама; Стимулисање чланова да узимају на себе одговорност за своје поступке;

Вођа групе треба да: предвиди (и, по могућности, да предупреди) нежељене пројаве, као што су виктимизација, несвесно реаговање, некоректна повратна веза и друго; Да подстиче пасивне и ћутљиве учесника на стваралачку делатност и општење; Да оснажењу јединства групе путем истицања сличности међу чалновима; Да код учесника групе ојачава наду на позитивне премене.

У самој групи су заложене јединствене психотерапеутске могућности, које су одсутне или заузимају сасвим незначајно место у индивидуалној психотерапији. То је пре свега међуличносно (социјално) обучавање, које дозвољава да се дубље упознамо са стилом свог општења с другим људима, а такође и да стекнемо ефективније социјалне навике. Група даје могућност да очима других погледамо на себе и своје проблеме, да моделирамо своје сопствено понашање «овде и сада».

Значи – у групи је могуће добити различите реакције других учесника на своје понашање, с њиховом помоћу увидети последице свог понашања не само у групи, него и ван ње. Група не само да учесницима дозвољава да увиде себе, него и да дају подршку при испробавању нових начина понашања.

Група у значајнијој мери боље одговара посведневној реалности индивидуе, него контакт психотерапеут – клијент. У групи се без напора «ствара» посведневни живот сваког учесника – овде (на групи) они бивају такви, какви обично бивају у односима с другим људима. То дозвољава да «опширније» увидимо њихов живот, између осталог и особитости проблема и тешкоћа у односима.

Узајамна повезаност међуличносних процеса у групи и међуличносних односа ван групе увеличава вероватноћу да ће усвојене у групи нове навике понашања, ново измењено схватање себе и својих односа с другима, бити пренесене и у ситуације реалног живота.

Група даје могућност учесницима да размењују животна искуства, начине «саздавања» и решавања проблема, да се уче на опиту других учесника.

Извор: Групповая терапия

 П.С. Вероватно се сећате да смо покушавали да саздамо скајп групу. Већ неко време она функционише, са мало измењеним правилима програма 12 Корака. Ако сами имате неку врсту проблема о којима се писало на овом блогу, можда би вам одговарала наша група. Било би нам драго упознати се са читаоцима блога и поразговарати са вама. Ако имате питања о том како група функционише, питајте у коментарима или пишите на личну адресу. (На групи имамо студента психологије, професора теологије, монаха…)  С поштовањем Мург.