Архиве категорија: границе личности

„ПУСТИТИ“ (први део) – из књиге „Ја га волим“

Или o невероватном рађању људске личности, а такође и о мучном одустајању од улоге Бога у животу наркомана и алкохоличара

Почећемо од једне приче. Син Валентине Ивановне је алкохоличар. Валентинаима још деце, али они су пронашли свој пут, осамосталили се, а Валентина Ивановнаи дотични син су остали сами. Муж јој је умро. Она ради као педијатар, одавно јеу пензији, али не може ни да замисли да оде из поликлинике – тамо је воле и цене. Валентина има око шездесет година, а син око тридесет пет, од којих скоро већ двадесет година пије. Опијање га доводи до таквог стања да се дешава да, рецимо, потпун омодар лежи кући на троседу, молећи од мајке новац за пиво. Због свега тога живот постаје мучење за обоје. Кад је син по ко зна који пут довео друштво бескућника и пио са њима целу ноћ, Валентина Ивановна је ујутру, спремајући се за посао након непроспаване ноћи, схватила шта јој је чинити – или да напусти посао и настави да живи као те ноћи или да се разиђе са сином.

Наставите са читањем

Advertisements

Колико нам jе дозвољено бити отвореним?

Од аутора: И ви можете да од лимуна направите лимунаду!

Отвореност….откровење….откривеност….откриј….
Код свих тих речи је исти корен.
А људи их разумеју другачије.
Једни у том виде наивност и простоту…
Други чак лукавство и корист.
Да ли jе лако бити отворен?
Шта отвореност даје ономе ко је поседује?
Сигурно је да отвореност уништава страхове. Зато што, чим се човек открио – више нема шта да изгуби, „осим својих окова“.
Значи – човек стичу неку слободу.
Но поред тога пролази и испит.
Зато што, за све у овом свету треба платити.
А за отвореност тродупло.

Што је боља душа
то је компликованија судбина

Као минимум, човек ће за своју отвореност добити одобрење, или ће га осудити. Као максимум – завист, са свима последицама које из ње проистичу. Наставите са читањем

Границе

granice-2

(Ово је један старији чланак, исправио сем неке грешке и мислим да заслужује пажњу.)

Често чујем људе како реч – «граница» – употребљавају у контексту међуљудских односа, док у суштини имају смутну представу о чему је заправо реч. «Ти нарушаваш моје границе!» Шта би то могло да значи?

И тако, «границе» – шта је то и са чим је повезано? Позивам све коме је тема занимљива да то мало размотримо.

Допустимо да је «граница» – црта која дели нешто или некога од осталог света. Код човека границе могу да буду физичке и психолошке. Њихово «несанкционисано» нарушавање повлачи са собом дискомфорт, напетост, осећај увређености, љутњу, страх, смутњу, осећај истрешености и много сличног. Одговорност за то носе, како нарушитељ, тако и «пострадавши». Нарушитељ, зато што није био довољно пажљив према «минималним» пројавама тих граница и зато што је заборавио да нису сви људи исти. Пострадавши је крив зато што – нија означио своје границе довољно јасно. А зашто их није означио?

Најраспрострањенији разлози:

а) он сам није знао за њих и „нарушитеља“ је открио по сопственом снажном осећању увређености или љутње, када је „непријатељ“ већ био снажно нагазио, као слон у продавници посуђа.

б) знао је, али се стидео да то каже и нејасно је наговештавао, уместо да да јасне инструкције;

в) решио је да потрпи, у нади да ће „човек сам да схвати“ или „могу ја да се не наљутим“;

г) није знао да има право да има границе и да их штити;

д) није могао (није хтео) да се разабере и да схвати колико јавно треба да буду означене границе за конкретног човека (некоме је довољан и наговештај, а неко док не лупи главом – не може да схвати). Ако човек није схватио ваше наговештаје? Имајте храбрости да кажете директно: иначе вам предстоји да се љутите на себе саме.

Закључак. Ако је «спасење утопљеника, дело руку самог утапајућег се» онда је, мислим, корисно знати своје границе и умети показати их; умети орјентисати се у туђим границама, не чекајући да се ваши односи с људима разруше због увреда и узајамног неразумевања. Одмах да приметим – те границе могу да буду широке (другачије говорећи – гипке) и уске (жестоке). Све што је написано ниже, – не мора обавезно да се односи на вас. Могуће је да ће вас неки примери изненадити: «да, и шта има везе што је он тако урадио, мени то не смета». Одлично, значи ваша граница је ту довољно широка и дозваљава другом човеку да се са вама обраћа слободно. Човека, код кога се границе у апсолутно свим доле наваедним тачкама покажу веома уске, жестоке границе, – сматраћемо за човека који је веома тежак за комуникацију, крајње уврадљив и злобан. И њему је сигурно потребан рад са психологом или психијатром, како би учинио те границе ширим и гипкијим. Сви остали – имају пуно право на свој начин комбинације гипкости и жестокости различитих «граница». То јест, имају право на многограност.

download-4

Почећу од физичких граница.

1.Лична територија.

Границе 1. У чекаоницама, у реду за банкоматом на улици и осталим друштваним местима (ако постоји могућност) људи претпостављају да се придржавају такозваних “социјалних граница”. Оне су индивидуалне и могу да буду (приближно) од 1,5 до 3,5 м. То је та зона удаљености на којој би ми радије да држимо непознате људе. Скраћивање дистанце, без посебног разлога, изазива страх, напрезање, љутњу, немир (та осећања се појављују када нарушавају ваше границе). Појављује се природна потреба да се установи статус-кво.

Тамо где је то немогуће, а постоји потреба да се стоји ближе, нпр. у тесном аутобусу или у лифту, ми се старамо да не гледамо једни у друге: не имајући могућности да “изградимо” своју територију ми се старамо да не примећујемо, да се неко налази унутар наших граница (и ми у туђим). То омогућава да и поред високог нивоа напетости, не дође до “атака” или “чишћење територије”.

Границе 2. Друговима – познаницима – сарадницима итд. ми дозвољавамо да се приближе нашем телу на растојање и до пола метра. То је растојање удобно за вођење разговора: не сувише интимног, и без узајамних, социјално неодмерених додира. 

Пример.

Исувише нежно стискање руке, седење сувише близо, покушаји да пију из ваше чаше, ако је вама то непријатно, – то је нарушавање ваших граница.

Немојте журити да се наљутите – за почетак је потребно саопштити човеку о “правилима понашања” са вама по том питању. Ако ви сами ништа не кажете, по завршетку ће се сматрати да је све било исправно и у реду.

Границе 3. К нашем “телу” ми обично пуштамо само блиске и родне људе. У те људе имамо посебно поверење. Шта је занимљиво: у ту интимну зону се не може “убацити” (ми инстиктивно одбијамо нарушитеља) – обавезно је потребно да се затражи дозвола за приближавање. Тако раде и продавци одеће и украса: “Дозволите да вам поправим појас, да вам закопчам дугме, да вам поправим ивице, итд.” Ако је човек образован у таквим стварима, и ви имате новац – нећете отићи не купивши ништа. Ствар је у томе што “пустивши га к телу”, ви почињете да верујете том човеку, и ако он не допусти себи грубе грешаке и буде довољно нежан при својим додирима, тешко ће вам бити да не купити од њега, зато не бисте желели да увредите доброг и пријатног човека. Но, у суштини, то је такође “неовлашћен улазк”, и ви имате пуно право (довољно се насладивши пробањем нове ствари) вратити продавца где му је место – по примеру 1 или 2 :), а тек касније одлучити, да ли ћете ствар купити или не.

Границе 4. На самом телу такођер постоје одређене зоне, доступне посебним људима (у посебним ситуацијама) и само на посебен начин. То су нпр. вољена особа, хирурзи, сопствена деца, кућни љубимци…

Границе према себи самом. Унутарња забрана на „самоповређивање“.   granice

 2. Лична територија. Територија која је ваша или се сматра вашом. Те границе нам помажу да заштитимо нашу државу, но – само од оних који би да је покраду.

На послу. Ваш офис, кабинет, стол или ваш угао на послу. Неко је сео на ваше место без  питања и вама је непријатно – он је нарушио границу. Треба му рећи да вам се то не свиђа.

Дома. То може да буде – стан или соба, где ви живите. Ако немате своју собу, онда ваш кревет. Или бар – ваша полица у ормару, ваше место за столом.

Пример. Општежиће (заједничка соба). Код вашег цимера је дошао гост и сео на ваш кревет, без питања. Ако вам се то се свиђа – границе су нарушене.

3. Личне ствари.

Као прво, то је све што лежи или стоји на вашој територији. Новац, намештај, одећа, торба, калкуклатор итд. Обично није тешко „означити“ да су те ствари ваше. Ако неко покушава да их узима без питања, природно је да директно кажемо, да нам се то не свиђа. Ако су ваше границе ту „широке“ (тј. вас савршено не брине то што узимају ваше ствари, ви сте на то привикли), значи да ви сами требате бити посебно пажљиви према границама других људи: имате велике шансе да не заметите „лако незадовољство“ својих познаника и да вас прогласе за безтактног и непријатног човека. 

Као друго, то су све ствари које ви сматрате својима, а које се налазе на територији коју ви делите са још неким. Пример – у соби ваших родитеља се налази ваш телевизор. Ту је потребна јасност. Ако сте ви купили тај телевиизор и поставили било где, а затим кроз три године решили да одете на стан и да понесете телевизор, ви ризикујете да налетите на негодовање, а могуће су и увреде. Разлог је јасан – „граница“ у даном случају није била јасно проговорена. Имаћете један проблем мање, ако купујући телевизор кажете: „Ево купила сам телевизор – али када будем селила, опростите, понећу га са собом“.

Управо ту је опасно играти игру „досети се сама“.

Супротна страна безтактности јесте – превелика опрезност.

Ако су вам дали приступ к столу – идите као што је речено, и не извињавајте се милион пута. Ако су вам то разрешили пет пута и казали: узми што ти је потребно и више не постављај глупа питања – примите то као факт, да су код човека границе шире него код вас, и не досађујте му поновним запиткивањима. Притом, ви имате пуно право да не радите то заузврат. Ви имате право на уважавање ваших граница независно од тога колико су широке границе вашег колеге. Хоћете ли се ви увредити на то што он требује од вас да уђете право к њему у стол са потребним документима (уместо да кажете: “сачекај, сама ћу донети документе!“)? Немојте се бојати да ћете га увредити у даној ситуацији (ако га послушате) – то је лажна тактичност, која води томе, да ћете почети избегавати односе са тим човеком, само да се неби напрезали. Или ћете избегавати да испуните његову прозбу, да уђете код њега у сто, – и тим самим га само још више раздражити. Запамтите да ви имате право на своју особеност (оригиналност), независно од особености људи који вас окружују. Но, и они имају право да буду такви какви су.granice-3

4. Блиски људи.

То је занимљив и веома танан момент. Наравно, нама нико не припада. Формално. Но, уверена сам да штитећи своје родитеље, своју децу, свеје вољене, а можда и своје подчињене или друге особе које на овај или онај начин зависе од нас – ми такођер штитимо своје гранце. (Ја говорим о директној заштити – од напада, од увреда и осталих „навала“ које могу бити различите тежине).

Тако, људи који нападају на моје ближње дужни су да знају, да ће имати посла са мном. Васпитачица која галами на моје дете, није се само извикала на њега – она је нарушила моје границе. Девојка која саблажњава мог мужа, не само да се „умиљато врцка“ него нарушава моје границе и ја имам право (чак сам и дужна!) да их означим, а при неопходности и да их одбраним: „Драга, држи се подаље. То је мој човек“. Онајај ко је подигао руку на мене – није ударио само мене, он је још нарушио и границе свих оних којима сам ја драга. И они то сигурно неће да трпе.    

5. Ментална сопственост (не знам како другачије да је назовем).

То је нешто што је као моје. А и усто време, као да је и за опште коришћење.

          Име. Ја би хтела да ме зову Вики или Викторија, или у карајњем случају – Викторија Јурјевна или просто по презимену (згодно је за формалне контакте). И више никако. Сви који покушају да ме назову другачије, не имајући посебног разрешења, нарушавају моје границе. На обраћања: „драга“, „сунашце“ и остало – требају имати исто то разрешење.

          На „ти“ или на „Ви“? Лично код мене те су границе доста широке – са мном може одмах на „ти“. Но са многим људима то је потребно размотрити.  

          Разултат стваралаштва. Код мене су то тренинзи, идеје, чланци на ЖЖ (Живи Журнал), умне мисли на форумима. Код сваког је овде – по своме, у зависности од стваралаштва: нпр. он-лајн игрице; стихови или проза итд. Моје границе овде нису сувише жестоке: Ја би хтела, да се позивају на мене када користе те исте „резултате“ мог труда. Но, нећу да их позивам на „судске парнице“ или да правим скандале због нарушавања тих граница. Максимум је, да ћу се наљутићу и објавити „бојкот“)), ако нарушавање буде сасвим грубо, нпр. да користе мој тренинг или чланак – а ни речи о мени .

Ако се размисли, вероватно се тај списак може продужити. Какве су ваше идеје?

Даље – психолошке границе .

1. Жеље.

Моменат запетљан и занимљив.

Окрените се око себе. Око вас је вероветно много разних ствари (услуга, фирми, дешавања итд.) И све су то – нечије материјализоване жеље. Њих је неко желео – и урадио. Док ви очекујете разрешења, благовољења свише и погодан тренутак, док сумњате у правилност своје жеље и не верујете у себе, неко већ позива на плес вама симпатичну девејку, започиње пројекат који је и вама интераесантан, записује стихове или прозу на вама већ одавно занимљиву тему итд. Вама предстоји само да се увређено буните на неправду у свету.

И тако, ви имате право на своје жеље, на њихову реализацију. Ако не будете реализовали своје жеље – ви ћете да реализујете туђе. Таква је реалност. То није ни добро, ни лоше. Једноставно – то је тако. Ви имате право да имате своје жеље, да их браните и да часно конкуришете за могућност да општим силама реализујете управо ваше жеље: на такав начин ви ћете да означите своје границе по том питању.

 2. Потребе.

То није исто што и жеље. Потребе су јаче: сан, храна, љубав итд. Оне могу да буду веома различите – и ви имате право на својеобразност по том питању. Вама може бити потребно мало сна и много хране, могуће је да сваког сата морате да идете у тоалет или да читате молитву. Сви који покушавају да на то утичу – нарушавају ваше границе, и важно је да их о томе обавестимо. Није срамота бити својеобразан (посебан, на свој начин). Ви сами треба да одлучујете – шта, колико, и када вам је потребно.     download-3

3. Маште. Фантазије. Мисли.

Сав ваш унутарњи свет – је само ваш. Ви га делите само по сопственој жељи, у посебним условима и имате право да тражите посебан однос према тим информацијама: конфиденцијалност, пажњу, итд.

Пример нарушавања неозначених вам граница:

Ви: (замишљено) Знаш, ја маштам да сретнем принца (принцезу).

Сабеседник: (иронично) Да да, само тебе и чекају.

Ви: (означавање граница) Извини, молим те, када ти говорим о сличним стварима – односи се према њима с уважавањем. Мени не прија твоја иронија.

Можда ће ваш сабеседник да уважи ваш став и да убудуће буде пажљивији, а можда и неће. У сваком случају, при поновном нарушавању ће знати да може да налети на вашу агресију или увређеност, – и тада се његово понашање може тумачити као „он то ради са неким циљем“ – и ви већ можете да разматрате ваше односе, узимајући у обзир дани контекст. Нпр. да му, до разјашњења ситуације, престанете поверавати своје маште. Но! Та мера неће бити потребна, ако се он са уважењем буде понео према вашој прозби.

4.Емоције, осећања. Њихово проживљавање.

Издвојила сам их посебно, зато што се те границе често нарушавају. Ви имате право да осећате то што осећате. Онај ко покушава да вам то запрети или засмета у томе, без вашег разрешења, или да обесцени ваша осећања – нарушава ваше границе.

Пример.

Немој да плачеш. Све је у реду. Бива и горе!

А вама се хоће да плачете. А вама се чини да горе – не бива. А ви схватате да тренутно – није све у реду.

– То није оно што хоћу да чујем од тебе. Мени је лоше и мени није важно, у кога је горе.

Ви имате право да проживите то што преживљавате и, сходно томе, да браните то право!

5. Вредност (достојанство).

Ви имате ваше вредности, ваша убеђења, чак и принципе. Код других људи њих, можда, уопште нема или их има – али су другачије.

Пример.

Ви: За мене је ту главна ствар – сачувати чист образ.

Сабеседник: Каква глупост, особито, у поређењу са Светском револуцијом!

Могуће је да ћете се ви осмехнути – значи да су ту код вас гипке границе. Али ако осећате да сте на граници да се увредите или наљутите – не чекајте док се то понови. Код вас су потпуно различити погледи на те вредности. И нормалном човеку ви спокојнио можете да кажете, колико је то за вас важно, и он ће то да прихвати са уважењем. Посе тога можете да наставите комуникацију, чак и пријатну.

6. Односи.

То је исто веома занимљиво.

У уметничкој књижевности смо се сусретали с тим, како су се мушкарци борили у дуелима, бранећи не даму, него управо, право на односе (дружење) са њом. Данас то некако… није прихваћено, шта ли? Као да је узгубљено право на жељу да се сачувају односи.

Две девојке:

Прва: Знаш ја сам напустила Петра и сада сам с Васом.

Друга: И шта Петар на то?

Прва: На моје изненађење – просто је прећутао. Да је само рекао: „немој ме напуштати“, не би могла да га напустиом… Вероватно, да му је свеједно.

И тако, ми и овде имамо право на границу. Партнер, одлазећи, нарушава нашу границу. И ако вама ипак није свеједно, добро би било то бар проговорити. Ни иде реч о томе, да желимо по сваку цену да дродужнимо односе и да обавезно настојимо на своме. Једноставно саопштите, да бисте ви желели нешто друго! Иначе ће се десити као у стиху: „Он је одлазио, она је ћутала, она је хтела да викне: „Опрости, хајде да пробамо испочетка!“ Но свеједно, оћутала је. Он је преклињао своју одлуку, и хтео јој је рећи: „Ради Бога, опрости ми, врати ме!“ Није рекао. И није се вратио. Она је ћутала. Он је отишао“.images-8

 6. Односи према било-чему. Реакција на било-што.

Може да вам се не свиђа популарни спектакл, или да вам се свиђа Евгениј Петросјан. Може да вам се свиђа човек који је старији од вас 20 година. То је ваше право. Ваша особеност. И само је на вама хоћете ли нешто да мењате или не.

Уф! Можда сам нешто пропустила. Но класификацију ћу да завршим.

Доле има још неколико, чини ми се, важних завршних разматрања.

Основна грешка у вези с вашим границама – јесте у томе, што их не означавате (вероватно, наивно сматрајући да су оне код свих исте), трпите и „чекате док сам схвати“. Човек вам почиње изгледати некултуран и оптерећује вас. Затим планете на пустом месту (управо тако то изгледа у очима ваше жртве: све је било добро, а ту – одједном бум, и све је постало лоше). Одатле гомила узајамних увреда, притом је савршено нејасно, ко је од кога дужан да тражи опроштај.

Основна грешка у односу на туђе границе – јесте сматрати да су оне исто тако широке или исто тако уске, као и код вас, и не изучавати их. Неопрезно преступивши их, ви ћете се наћи бестактни према том човеку. Сетите се, молим вас, да код других људи могу да буду границе, различите од ваших, и ако не знате – какве су, онда је боље да питати: шта је дозвољено, а шта није, не покушавајући да их прекрајате (ти људи такођер имају право на своју особеност J). То што човек сам не означава границе – као прво, не значи да их нема, а као друго, не ослобађа вас од обавезе да се за њих интересујете.

Означите своје границе. Заштитите их. Тај ко то не ради, прави тешкоће себи и онима који га окружују.

Означити своје границе – значи уважавати право другог човека да буде различит од вас, уважавати његово право да не разуме ваше наговештаје. Други није обавезан да погађа какве су ваше навике: поштујте га, кажите му директно о њима, ако желите узајамно уважавање.

Да би заштитили границе, потребно је да знате шта желите и да говорите о томе. Потребно је знати и бранити своја људска права. Умети рећи „не“ ономе што вам се не свиђа.

 Уважавајте своје границе. Уважавајте и туђе.

Желим вам узајамног разумевања!

Додатак.

психолог Викторија Пекарскаја

психолог Викторија Пекарскаја

Другови, потпуно сам испустила из вида тако важну границу – ваше лично ВРЕМЕ (која се хрионички нарушава)! Ви имате право да са њим располажете онако како ви сматрате да је потребно. А онај ко сматра другачије – нарушава ваше границе…

Што се тиче времена, ми ту границу често чак и не покушавамо да заштитимо. А ако је обележавамо доследно и спокојно, онда то функционише! Нпр. Мислим да сте се већ сви смирили са фактом да ја у радне дане, у вечерње сате, не дижем слушалицу, и мене је тада немогуће било куда позвати да изађем: у то време ја радим. Уопште тема времена је – крајње занимљива. Размишљам да о томе напишем посебан чланак.

http://vika-pekarskaya.livejournal.com/16797.html

За оне који живе са алкохоличарем

alk1

Како да се понашају жене (мужеви, мајке, деца, другови итд.) алкохоличара

Сазависници се налазе у стању повишене напетости. То је једноставно факт. Очигледно да je управо због тога и разговор с таквим људима увек помало специфичан.

Они воле да задавају питања на које сами већ имају одговор и на такав начин просто очекују да доктор каже оно, што они желе да чују.
Задавајући питање, често прелазе на описивање тога како човек пије (дрогира се, коцка…) Пажња се концентрише не на решавање проблема, него на његово описивање. Притом се проблемом сматра стање опијености. Наставите са читањем

Пријатељство: Да ли увек треба да говоримо истину?

razgovor-title.jpgМоју пријатељицу вара муж, њен син – младић кришом пуши траву, она сама се у последње време приметно поправила… Многи од нас се старају да својим блиским говоре сву истину и апсолутно су убеђени да то чине „ради њиховог добра“. Но да ли је та истина увек – добро? И да ли ми заиста поступамо тако благородно, саопштавајући је друговима?

„Једном је на журки почео да ми се набацује дечко моје најбоље пријатељице Каће. Следећи дан сам јој одмах то испричала – јер између нас не би требало да буде тајни, зар не? Особито када је реч о тако важним стварима. Њу је та новост запањила. Заблагодарила ми је за то, што сам јој отворила очи… Следећи дан ме је назвала и рекла ми, да убудуће ни близу не прилазим њеном дечку. За једну ноћ сам за њу успела да се преобразим у лукаву заводницу и постала заклети непријатељ“, говори 28 – годишња Марина. Наставите са читањем

Mуж каже да сам га сломила – одговор.

 

oqgkdo3m2xe

Здраво!

Занимљиво је да бива тако: “градила своје, а срушила туђе“. А ко му је крив, што је он своју “тврђаву“ градио  на Вашем “терену“ (који је ионако већ одавно у рушевинама)!?

А где је сада Ваш психотерапеут? Да је он сада поред Вас, можда би Вам споменуо да, радећи на себи, не треба да ломимо другог. Постоји уопштено мишљење, да друге људе не смемо мењати и ломити их такођер (наравно, не рачунајући ратне методе).

Друга је ствар то, што радећи на себи нпр. можемо лишити блиског човека неке своје „играчке“ или „ослонца“, или веома важне разонеде, или чак сузбити његово високо мишљење и увереност у себе. Но, према простој људској логици, тако нешто би деловало само у случају, када би његово мишљење о себи и унутарња равнотежа зависила од начина поступања према Вама. А пошто сте Ви хтели нешто боље, и избавили се од онога шта Вам се није свиђало, испада да се он трудио и самоутврђивао на рачун ствари које се Вама нису свиђале. Тј. Ви сте ту за Вас штетну „разоноду“ узели од њега. Но то није Ваш пробем, него његов. Није било потребе градити свој унутарњу угодност на зановетању и уједању блиског човека. Наставите са читањем

А ко вас је питао за савет?

Када долазим на родину, једна од ствари која ме буквално изводи ван себе јесте поток савета. Понакад се чини да, ако неко у принципу има шта да каже, он ће то нешто обавезно да каже или посаветује. Ја знам да је то просто такав начин живота, но, исто тако то изгледа као да те људи сматрају изродом, неспосабним за живот.

Уопште, такво понашање ми је свагда сметало. Неки тамо нејасни људи постојано налећу на твоје границе, са својим добрим намерама, и на разне начине треба да се сналазиш како да их одбијеш. Истина, њих то не зауставља. И ако се из трамваја, од непрошеног саветодавца, може побећи, од породичних саветодаваца се тако лако нећеш сакрити. Наставите са читањем

Насиље и личне границе

download4Открио сам да људи неретко мешају такве појмове као насиље и нарушавање личних граница, или понекад уопште не сматрају овај или онај поступак као насиље према себи или другима (између осталог и од сопствене стране). Хтео би да мало појасним ту тему.

За почетак хоћу да одредим два појма.
Насиље: било која форма дејства једног човака на другог с циљем да га натера да против своје воље чини то шта је потребно првом. Кључни моменти овде су: «било које форма», «циљ» (тј. с предумишљајем) и «против воље». Ја не сматрам да су, као обавезан услов за то да се нешто одреди као насиље, дужне бити присутни знаци као што су: телесна повреда, смрт, психолошка траума или разни облици причињене штете». Наставите са читањем

Не учи ме како да живим

Глава из Књиге «Фактор матере» Хенри Клауда, познатог хришћанскох психолога.

Резултат слика за Henry Cloud

Dr. Henry Cloud

Мушкарцу је тешко стројити односе с женским полом ако у детињству није научио да поставља границе. Он или контролише жену, улазећи у њено лично пространство, траумирајући је на такав начин, или се сам подаје контроли и сувише тесној, гушећој блискости.

Кевин је веома волео жену, но код њега није било довољно јасних граница. Ни у чему јој није могао отказати, посебно му је било тешко одстојати право на лично време, које би могао посветити својим хобијима и општењу с другарима. Сваки пут када се спремао разонодити се нечим што воли да ради или да се види с пријатељима, жена га је задржавала кући, а он није умео да огради своју независност. Испочетка је уступао, потом се срдио на њу и осећао је како копни његова љубав према њој. Та се шема понављала опет и опет, док Кевин није достигао такво стање, које га је побудило да напусти жену. Жалио се да га је «постојано контролисала и није му давала да дише». Кевин није схватао да је за то крив он сам – границе установљава сам човек, а не онај ко га «контролише».

Кевин није успео да на време установи границе с матером. То је била жена са веома снажном вољом, и свиђало јој се да конторлише сина, тако да је он фактички није ни «оставио», а не напустивши матер није се могао «прилепити жени својој». Уместо тога он је превратио жену у матер и на крају крајева напустио је матер, а не жену. То је једна од најраспрострањенијих узрока развода. Беда је у том што многи мушкарци не успевају да освесте свој проблем, и понављају један те исти сценарио опет, опет и опет.

Мушкарци не желе да их жене контролишу, сматрају да тако губе свој статус одраслог човека, независност, самосталност, мушкост. Када се границе почињу рушити, мушкарци иду на крајности, само да би сачували своје цености: они су спремни повући се у себе, ступити у бој, завести интругу, развести се, свом главом се погрузити у посао – што угодно, само да би вратили самосталнмости и власт над собом. Њима се чини да је сав проблем у неразумном женском контролисању, а не у лично његовим слабо установљеним границама. Да су они у своје време успели установити нормалне границе с матером, не би се сада бојали да ће их жена или другарица узети под своје. Зашто викати «Не учи ме како да живим!», када је довољно спокојно рећи: «Не, нећу». Жена или другарица се поистовећује са властном (ауторитетном) матером, с том јединственом женом која се том мушкарцу показала не по зубима, (са којом није могао да изађе на крај), – и он све напушта, одлази од љубави.

П.С.Ово је уједно покушај одоговра на коментаре из претпоследњег чланка. А шта ви драги посетиоци (потписчики) мислите о свему тиме?

Самооценка – осећај личне вредности, самопоштовање

Резултат слика за Nina Rubstein Психолог Нина Рубштејн

Ако болно реагујете на мишљења других – то значи да ви сами не знате или нисте сигурни у то шта о себи мислите, ви немате довољно опита на који би сте се могли ослонити.
Други варијант је  да – тај опит није усвојен, није присвојен. Као да сте у животу достигли много тога, решили много разних задатака, самостално се изборили с великим тешкоћама, из њих изашли као часан човек, развили ум, таленте, вас уважавају други људи.

Но потребно је само да неко каже неку оштру реч – и ви испадате из колосека. То значи да нисте присвојили себе, ко сте ви.
Такав човек често пропушта мимо ушију похвале и усхићења, сматрајући их за лажи и није у стању да прими речи љубави и да се наслађује њима, примајући из таквог опита љубави дедатни стваралачки ресурс. Сама сам била таква десет година назад.
Реч «самооценка» означава то да човек оцењује себе.

1230_4До младалачког узраста самооценку детета формира средина у којој живи: како га оцењује окружење (пре свега родитељи и друге значајне одрасле особе, нпр. учитељ, а такођер и његови вршњаци). По том поводу занимљиву метафору медењака је привео покојни Тодд Берли: средина – то је тесто које је остало после тога како сте изрезали човека. То јест, границе код детета се формирају извана. Код одраслог човека границе се формирају изнутра.

После младалачког узраста (10 год) дете почиње само да набира способности да оцењује самог себе – ко сам ја? Какав сам ја? Упоређујући, анализирајући, ослањајући се на разултате својих поступака. И постепено формира сам себе – човека, који формира своје границе изнутра, осазнавајући сам за себе, бивајући свесан, ко је он, и све се мање и мање ослањајући на оцене окружења. Он сам зна шта он ради и како ради. У младалачком (адолесцентском) узрасту се то пројављује као бунт: он већ осећа код себе снагу да сам себе оцењује и протествује против туђих оцена које обарају његово сопствено, тек формирано, мишљење.
Многи људи за(о)стају у том младалачком узрасту, тако што настављају да се ослањају на оцене других. Њих је могуће препознати по бунту – ма гоните се сви, ја знам какав сам ја. Одрасла, зрела самооценка се одликује (разликује) тиме што не изазива оштру емоционалну реакцију, пошто је она постојана, и никаква туђа мишљења је не могу оборити, пошто се она ослања на опит и реалне поступке, а не на речи. Туђа мишљења по том питању, која се не слажу са оним како себе оцењује сам човек, могу да изазову чуђење или смех, но не болну реакцију.
Резултат слика за имбирное печеньеАко сте одрастао човек, но примећујете да вас туђа мишљења рањавају, тада у раду са психологом можете да разаберете где сте снажни, а где је за вас заиста важно развијати се, и то је истина, а такођер и присвојити опит својих достигнућа, своје предности и таленте, напунити се њима и на такав начин формирати себе изнутра.
Извор: http://rubstein.livejournal.com/1063549.html