Архиве категорија: гордост

„Ја сам грешница“

ogledalo

Пре много година дошла је код мене једна млада жена да поразговарамо. Села је у ризници на кауч, спустила је главу и са горким и киселим изразом лица рекла је загробним гласом: «Ја сам грешница». Одговорио сам јој бодро: «То није никаква новост, јасно је, ви сте грешница – сви смо грешници!». «Да, – рекла је она, – али ја сам нарочито одвратна». Одговорио сам: «То је већ гордост! Али шта је то посебно одвратно код вас?» — «Када се погледам у огледало ја видим себе као врло лепу». Одговорио сам: «То је у сваком случају истина; и како ви на то реагујете?» — «Осећам сујету!» Рекао сам јој: «Ако је само у томе проблем, онда ћу вам објаснити како да се носите са тим. Станите испред огледала, погледајте на сваку црту свога лица, и када видите да вам се она свиђа, ви кажите: «Хвала Господе што си створио такву лепоту, као што су моје очи, моје обрве, моје чело, нос, уши» – или било што друго. И сваки пут када нађете нешто лепо на себи – захвалите Господу. И постепено ћете видети да је захвалност победила сујету. Као резултат тога, кад год погледате на себе ви ћете се обраћати Богу са радошћу и захвалношћу. Али додајте још нешто: пажљиво се загледајте у кисели израз вашег лица и реците: «Опрости Господе – мој јединствени допринос овој лепоти коју си ти створио јесте овај кисели израз лица» – то је једина ствар која је на њему заиста ваша.

Митрополит Антоније Сурожски.

Како исправно замолити за опроштај, да би нам било опроштено?

Чланак за оне који осећају кривицу, који моле за опроштај (просе опроштај), но не добијају га. Постоји неколико развојних стања у том поступку. Тачније, неколико саставних делова.

Прво: Треба усмено затражити опроштај. И ту почиње оно најзанимљивије. Молимо за опроштај тако да не само да нам не опраштају, него се још више увреде. Чињеница је да је човек устројен тако да чим осети кривицу одмах жели да умањи њену јачину, да се „растерети“, да подели ту кривицу с неким, у најбољем случају са оним према коме осећа кривицу. И прво, што се обично дешава – посредно оптужујемо оног коме смо скривили: „Опрости… Но ти си сам све то и учинио: Опрости… Но сам си за све крив…“ – то није молба за опроштај, него осуђивање, које вама самима помаже да „себе растеретите кривице“. Наставите са читањем

„Трпи“ „Моли се“ „Смиравај се“ „Опраштај“ – црквени живот и депресија

Повремено срећем људе, на које је лоше утицао црквени живот – код њих се развила депресија, несигурност у себе и друга стања, која им сметају у животу. Неки људи су због тога потпуно напустили Цркву. Ја сам сама преживела сусрет с Богом и Његовом Љубављу. Мој сусрет с хришћанством је био веома радостан, али после преласка у Православље, оно је постало поприлично мрачније. Благодарећи блогу психолога Гелени Савицкој и идејама когнитивне психотерапије, коцкице су се сложиле.
Гелена пише да је основа депресије, а исто тако и неурозе – преживљавање стања као што су – беспомоћност, ништавност (осећање да ниси ни за шта способан), безнадежност. Когнитивна психотерапија између осталог, говори да осећајно стање сваког човека зависи у првом реду од његових мисли, од тога како он вреднује, оцењује ситуацију и себе самог. Когнитивна терапија лечи когнитивне поремећаје – неодговарајућа убеђења која воде ка депресији, нападима  панике и другим растројствима. Сада ћу вам показати како управо та убеђења, која човек стиче у Православној цркви у Русији, потпомажу настанку депресије.

Ништавност

nikchemnostСви уцрковљени православни верници знају да „све добро у нама треба приписивати, не себи, него Богу“. Наставите са читањем

Регрес. Осећање жалости према себи. Шта радити?

 

text78

Стање регреса је свеојствено свим људима. Регрес обично изазива нека стресна ситуација. Нас тада као да нешто одбацује уназад. Регрес се може пројавити на разне начине. На пример, у неком моменту живота човеку се чини да је све било узалуд, да су сви његови покушаји да нешто постигне били бескорисни. Нешто не иде како треба, оно што се са њим догађа ван је његове контроле. Ништа не иде онако како би се хтело – регрес, другачије речено – уназађивање.

Регрес (лат. Regressus ) заштитни механизам, форма психолошког приспособљавања конфликтној ситуацији или узнемирености, када човек несвесно прибегава ранијим, мање зрелим и мање адекватним обрасцима понашања, који му се чине као гарантована заштита и безопасност. Наставите са читањем

„Вежбе“ против нарцизма

Резултат слика за от нарциссизмаИдеја да напишем невелик чланак родила се савршено случајно и неочекивано за мене саму. Пре неколико дана на Facebook сам налетела на пост девојке у којем је било написано отприлике – Препоручите добру књигу с ВЕЖБАМА против НАРЦИЗМА. Озбиљно. Пост ме је баш развеселио, а потом сам схватила да док заспивам размишљам о том – заиста чиме лечити? 🙂 да терапија и групе то је јасно дело. Но! Нарцизам је у питању – потребно је прецизно и јасно – најпре ово, затим то, затим ће се десити то – што значи да втреба да идете на поправни :). И ево ја пишем о свом опиту, како је то изгледало и чиме сам се ја лечила :).

Најпре сам проживљавала и испробавала све те за мене нереалне ствари на довољно безопасној територији, у две групе – терапеутској и другој за обуку. За што велико хвала свим момцима и девојкама из мојих група! Отприлике кроз годину дана сам све активно почела да интегрирам у живот уопште :).

и тако, моје „вежбе од нарцизма“) Наставите са читањем

„Увреда: не могу опростити – шта да радим?“

 

Марина Филоник

Лекција-беседа о томе како и ради чега смо се увредили? Показало се да је, увредђеност – дечија привичка коју је могуће преодолети. 

Ми се сами мучимо од своје увређеноти и не можемо да опростимо, тешко нам је налазити се пореде увредљивих људи. Но ако је увредљивост – својство карактера стечено у детињству, значи да је от могуће исправити и олакшати живот себи и другима.

Како у увређености увидети манипулацију? Како да се родитељи понашају с дететом па да не провоцирају код њега развој уврдедљивости?

Та и друга питања је разабирала у првом делу своје лекције, психолог, психотерапеут, научни сарадник Федералног института развоја образовања Марина Филоник.

Да ли су гнев и жалост увек лоши? Наставите са читањем

Један од разлога за неуспех јесте – гордиња

 

   Дилдаева Светлана – психолог

Данас ће рећ поћи о гордињи.

Постоји такво мишљење, да је човек неуспешан само из два разлога: прво, ако се бави не својим делом, а други разлог је – гордиња.

Гордиња је доста широк појам и у одређеном степену је присутна код сваког од нас, а пројављуеј се на различите начине. У мојој пракси та особина се код људи среће довољно често.

Одна из причин неуспеха - гордыня

ГОРДИЊА – осећање унутарњег превасходства над другим или насупрот принижавање себе самог.

претензије (пема другим и себи), љутња, гнев, злоба, критика (других и себе), мржња (према другим и себи), презрење и одбојност (пема другим и према себи), блуд, прељуба, љубомора, лицемерје, улагивање, лаж, обмана, завист, стомакоугађање, преједање, униније, туга, депресија, жалост, сумња и несигурност, страх, брига, беспокојство, освета, хвалисавост, злословије, зломислије, разочарење, досада, осуђивање (других и себе), раздражење, увређност, незадовољство (другима и собом).

Тренутно радим са девијком од 36 година, умница (паметница), лепотица, трудољубива, рекло би се, има све потребно за срећан и успешан живот на који она претендује. А амбиције! Постати таква да сви захтедну по њој се равнати. Покренути свој бизнис, направити каријеру, наћи мушкарца достојног ње, саздати породицу.
Но на жалост, претензије, критика, незадовољство с руководством, неблагодарност својим блиским који јој дају да ради код њих и зарађује, презрење мушкараца, жеља да све укруг преправи (зато што су сви несавршени и не одговарају њеним идеалима и представама).Те особине јој не дозвољавају да достигне жељено.

Они, које она хоће да поправи и које сматра за горе од себе, ће је увек вући к себи и доказивати јој своје право на постојање, како би она престала осећати своје превасходство, а они који су успешнији од ње ће се свагда користити њеним знањем, опитом, но никад јој неће дозволити да се приближи њима знајући и осећајући њено истинско мишљење о њима.
У њеном случају и веома велики унутарњи рад над собом, над својим личносним особинама (квалитетима), никакви бизнис тренинзи ту не могу помоћи.

Знам људе који се због сличног проблема у животу и нису реализовали у том степену и на такав начин како су били предодређени.
Сада су они љути на живот и сматрају га неправедним, они су љути на себе, на људе, изгледају старији него што су, мрзовољни су и недружељубиви. Није пријатно налазити се поред њих, они просто гуше људе у свом пространству, хоће се побећи што даље од њих.
Постоји проста и веома ефективна техника за рад с гордињом, а то је благодарност.

Ако се научите да у себи развијате то осећање, и то буде ваша свакодневна молитва, пред вама ће се отворити многа врата и многа срца.

Одступиће борба и притећи ће помоћ, одступиће претензије и доћи ће разумевање, исчезнуће осуђивање и појавиће се саосећање и састрадање.
И тада ће вам успех и благостање обезбедити сам живот. То је просто и доступно свима! Примењујте то у свом животу и Будите Срећни!
https://www.b17.ru/article/41854/


Прочитајте слично:

Шта је то срећа? – Мишљење психолога – психолог О.М. Красникова

Благодарност. «Дан за даном из сазависности» Мелоди Битти

„А где је радост у Христу?!“ Православне „неурозе“ и психолошке подвале -1

«Све радим исправно, а радости нема, чак ни за Васкрс», «мене је срамота ићи ка Богу – таквим као ја се не прашта», «отслужили смо 40 молебана, а он је свеједно умро», «сва правила испуњавам, а користи никакве – вероватно мене Бог не слуша, не воли, Њему није до мене».

 

Marina F

Аутор: Филоник Марина Сергеевна

О књизи

Човек прилази Цркви и почиње с благочестивим животом: држи постове, иде на службу, прима Свете тајне. Но бива да се иза свега тога он не сусретне са Живим Богом. Када прође прво одушевљење постаје очигледно да постови и молитве сами по себи не приносе радост. Он је често љут и у унинију, а блискима је с њим још теже него до његовог уласка у Цркву.

О психолошким механизмима који сметају сусрету са Христом и о неким искажењима религиозног опита раћи ће нам Марина Филоник – психолог, психотерапеут, научни сарадник Федералног института за развој образовања. Наставите са читањем

Праштање – Гордињице моја…

skazka3  Сказочни свет Љубови Репиној

Гордињице моја, појави се преда мном, хоћу ја да говорим с тобом. Ох, и велика си ти и стасита, и умна и у свему добра! Царствена особа, која тражи безпоговорног подчињавања, и не прихавта никаквог приговарања. Само ти. Када си ти у мени – само Ја. Свагда у праву, све разумем, већ сав свет познавши и од тога свега се уморивши. Тако мудра, тако умна, да те већ ништа не занима. Арогантна и бојажљива. Ако се нешто не ради по твоме, значи, тебе не воле. И у басни о златној риби, улога старице је твоја. Теби је све мало, теби се не може угодити! Ето то је, гордињица моја, која у мени живи. И то не тако, ни то тако. И злоба на сав свет и на његово несавршенство. И своје несавршенство никако не прихвата. Зато ти можеш да оправдаш све што хоћеш. Себе да оправдаш, а друге да окривиш. Гордиња у мени као струна свира. Наставите са читањем

Логика гордости

Све док ти адски, црвени и одвратни зелени кругови

 не запливају пред очима — помоћ не може да ти приђе.

Logika gordosti 1

Смртна несрећа, погибао, потонулост у грех, слом свих надања и илузија, неиздржива страдања, понижење, потпуна немоћ — неретко постају тле на ком израста чудо звано гордост, та „нема аждаја”, сама из свог очајања почиње да вришти.

Једном давно, испричали су ми малу причу (ко ју је сачинио до сада још нисам сазнао, ако ми неко од читалаца наведе аутора, бићу му захвалан), над којом ја често размишљам… Наставите са читањем