Архиве категорија: б17

„Дар“ обесцењивања

download-3Хоћу да на напишем о том „чудесном дару“ којега у разној степени поседује скоро свако до нас, или без тог скоро.
Обесцењивање. Наравно, у првом реду мислим на обесцењивање себе.
Како га препознати?
То је такво стање када почињеш да мислиш и осећаш, да све што радиш, на пример, ништа посебно не вреди. Или радим недовољно добро. Или када мислиш да други човек увек ради/живи боље, а ти некако не баш сјајно. Или када на своје успехе посебно не обраћаш пажњу, зато постојано размишљаш о неуспесима/грешкама/манама итд.
Неки то називају реализмом. Неки просто тако живе да чак и не знају да поседују такав „дар“. Наставите са читањем

Advertisements

Тајна духовна смрт детета

Јутро је. Клијент је дошао на сесију. После дуге паузе, као одговор на моје питање, говори:

“Не знам шта желим, не разумем самог себе“.

Касно вече. Дугачки хол огромног трговачког центра. Млада жена за собом вуче уморног четверогодишњег малишана. Ноге му се саплићу. Жали се: „Мама, уморан сам, ‘оћу кући…“, жали се, но све некако млитаво, вероватно се и не нада да ће га послушати. Мама, ослободивши се маркираних пакета из скупих женских бутика, наглим потезом руке поставља сина насупрот себе и љутито му се уноси у лице:download-2

“Никога не занима, шта ти хоћеш! Мaло ли је тога, шта ти хоћеш!? Престани већ једном да ме смараш!“

Вероватно су и њој у детињству тако викали у лице, да њена осећања и жеље никога не занимају, нити шта вреде. Наставите са читањем

Увређеност – слабост и ризик? Рехабилитација увреде

uvredaУвређеност – је комплексно преживљавња, које укључује и жалост према себи, и љутњу на увредиоца, и шта је такошђе важно, суздржавање те љутње супротном тенденцијом – љубављу или, као минимум, идејом о важности тих односа за нас. Сувише противречивости, зар не? Да. Човекова преживљавања – бивају сложна, не увек једнозначна, и подразумева се да је човкова психа способна да изађе на крај са том амбивалентношћу: да је могуће имати према једном објекту различита осећања. Упрошћена, огрубела осећања – знак су нарушеног психичког развоја, и, насупрот томе, што је човек здравији – то су му финија, сложнији и неједнозначнија преживљавања доступна. Шта би се десило, ако не бисмо сузбијали своју љутњу? Човек, ако не би одмах почео да убија, онда ће у најмању руку да прекида односе при најмањем неслагању реалности са очекиваним. Наставите са читањем

ОДА или родом из детињства…

imagesАутор: психолог Елена Викторовна

Алкохолизам – је болест целог система, породице. Често људи, одрасли у дисфункционалним породицама постају алкохоличари, зависници.

Било ком алкохоличару је познат осећај јаке жудње пити – та неиздржива жеља избавити се од неког неподношљивог унутарњег стања. Макар то било и ценом сопственог живота.

Алкохоличара на пиће тера не само стремљење ка задовољству. Понекад је пијанка – једини знан начин избавити се од унутарњег бола, пустоте и узнемирености. Разабирати се са узроцима таквог стања захтева дубок и дуг рад.

Постоје два пута и оба су потпуно пуномоћна:

Први – допити до дна и убедити се да од те пустоте која нас све више усисава и стремљења «не постојати», алкохол не спасава. Потом одатле испливавати, сад већ, на горком опиту многолетног пијанства, убедивши се да од пустоте на такав начин не можеш побећи.

Други – прихватити са вером то да опивши се, од себе нећеш побећи. Ја лично видим огромни смисал у удружењима ОДА. Наставите са читањем

О растајању с илузијама

психолог Лариса Вертишева

Веома често се у различитим психолошким чланцима сусрећем с призивом на растајање са илузијама. То обећава оздрављење и истински живот, потпуну осмишљеност и радост. То је тачно и није тачно истовремено.

Из сопственог опита сам убеђена да је, избавити се од илузија, могуће само тада, када је код тебе накупљено довољно неопходног ресурса, како би могао прихватити ситуацију онаквом каква јесте, у свој њеној страшној истини. Зато што се истина показује управо као страшна, а понекад и неиздржива, иначе ми не би ни бежали у спасавајућу илузију.

Шта је то илузија по суштини? Сама реч се са латинског преводи као – заблуда, обмана. То је неко искажено прихватање некога или нечега, измишљено објашњење, неки нама створени мислени образ, насупрот реалности. И све је то призвано да служи једном циљу – олакшати битисање. Наставите са читањем

Како критиковати мушкарца?

Психолог Сераја Марија

По мом мишљењу ова тема је веома актуелна, не прође ни дан, а да се на консултацијама не дотичем те теме.

 

Пет основних мисли:

  1. Директност критике, на пример: «неправилно држиш дете», ја чак мислим да то и није критика, него покушај жене да се само-утврди, да продемонстрира своје превасходство (надмоћ) над мушкарцем! Наравно, жена држи дете «исправније», она просто проводи више времена са њим, код ње је боље формирана навика. Немојте се задивити ако мушкарац с временом уопште престане да узима дете на руке. Ако животу детета ништа не угрожава, прећутите! Или замените фразу: Драги, гледај, овако ће ти бити удобније држати.
  2. Не прелазите на личност. Критика треба да је управљена на поступак, а не на личност. Замените фразу «теби је све свеједно» на «у даној ситуацији би хтела да више учествујеш»
  3. Критика – ради критике. Засипајући мушкарца гомилом претензија, знајте да, полсе друге он престаје да их слуша. Овде би требало да одговорите себи на питање: Који је мој циљ? Дали ја просто само желим да избацим напоље своје негативне емоције? Или желим да коригујем понашање вољеног? Боље је да изаберете за разговор једно своје незадовољство и спокојно га опсудите.
  4. Упоређивања. Мушкарца уопште не мотивише то што муж Ваше пријатељице зарађује више. Мушкарац рачуна да, ако је други бољи, значи он Вам је и портебан. Треба да говорите о добрим странама Вашег мужа и на њих да стављате акценат: Ти си најбољи мајстор у својој радионици, хајде да размислимо, шта би могао да урадиш, па да постанеш надзорник?
  5. Насамо. Не би требало да се руши ауторитет мужа, тим пре пред сведоцима, нарочито пред децом. Разматрајте сва питања удвоје. Нека друштво стекне утисак да имате најбољег мужа, па Ви сте га и бирали!

https://www.b17.ru/article/seraya/

Мене нико не разуме

Корепанова Анастасија Александровна

Често људи говоре да никако не наилазе на разумевање. То је посебан тип клијената, који долазе и почињу управао том фразом: «мене нико не разуме». Они се веома боје да ће се и психолог, такође, показати као некомпетентан и неће их моћи «разумети». Када им почињеш задавати питања, Управо се са тим и сусрећеш. Убрзо сазнајеш, да ниси у праву, да ништа ниси схватио, да си као и сви остали, да не схваташ ствари зато што задајеш не та питања, а требао би…

Стоп! Ако не радиш то што ја хоћу, онда ниси у праву. Управо тај принцип руководи сличним људима. Шта се онда добија? Људи који тако много страдају од несхваћености – просто не желе да схвате друге! За њих постоји само један пут развоја догађаја – онај који они хође.

Немојте журити да осудите такве људе. На самом делу они су, најчешће, дубоко истраумирани. Дечије увреде, недостатак љубави и осећање унутарње опустошености постојано требују компензацију. Такви људи погрешно претпостављају да, ако се са њима буду у свему слагали и трпели све њихове испаде (а они ће се постарати да буду сасвим неподношљиви), тада ће то доказати са су они нужни и важни. Значи, није све тако лоше.

Њиховим ближњим уопште није лако, зато што су подвргнути постојаним манипулацијама и провокацијама. Које их с временом измотавају до таквог степена да пропада свака жеља за било какво саосећање, састрадавање, а тим пре за разумевање.

Резултат слика за Меня никто не понимаетЊима самима «несхваћенима» је неопходно схватити и признати себи у чему је ствар на самом делу. Ма колико топлоте, љубави, бриге, подршке Вам давали људи – сва та енергија одлази у никуда и тако ће бити све док не разрешите свеоје унутарње увреде (конфликте). И нико није обавезан да то решава за Вас. Зато не доводите ситуацију до критичне тачке, обратите се за помоћ специјалисту, који ће вам помоћи отпустити и простити прошло, да би се на крају почели наслађивати садашњим. Постаните срећни Овде и Сада.

Знајте да, ако желите да вас разумеју, и вама самима је потребно научити се разумети и уважавати друге.

https://www.b17.ru/article/meny_nikto_ne_ponimaet/

Мисли о зависти и стиду

психолог Олга Михајловна

Не знам, колико често писхолози пишу чланке о емоцијама у првом лицу, но ја сам желела да напишем управо тако. Зато што се то дешава и дешавало се са мном, где год да се од тога уклоним. Да бих схватила то о чему желим да пишем, почела сам на личном примеру, не желећи да обезличим своја преживљавања оним апстрактним «један човек».

И тако, завист и стид.

Резултат слика за Мысли про зависть и стыдЗавист бива «црна» – то је оно када силно желите да уништите објект зависти.

Завист бива «бела» – када желимо да побољшамо своје личне, практичне особине, умећа, да би се изједначили с објектом зависти.

– Завист веома добро показује човеку, шта њему самом недостаје, ка чему стреми. И ако је при «белој» зависти све логично – видим, хоћу, радим, достижем, то при «црној» зависти све некако и није јасно. Ако хоћеш – уради то, због чега уништавати неког? Дуго нисам могла да схватим, заиста због чега? А унутар себе сам ловила такве пориве – како да уништим објект зависти, да га утопим у блато. А потом сам заметила такву ситуацију – идем на неку тамо групу за обучавање, и носим на себи неку тајну круну на глави «ја сам боља од свих». И та круна ми силно смета, зато што, ако сам ја боља од свих, чему се онда могу научити? Ничему, и тако сам најбоља.

Признати да нешто не знам или не разумем, је просто немогуће. А значи, пустити у себе нова знања, поставити питање је такођер немогуће. Круна ми смета. Тачније, стид. Када сам уловила у себи тај стид, не бити кул, не знати, не умети,… пузле у мојој глави су се сложиле. Пузле у вези «црне» и «беле» зависти.Резултат слика за Мысли про зависть и стыд

Када је стид који се појављује при упоређивању себе с објектом зависти сувише велик, тада се појављује жеља, уништити објекат зависти, да не би преживљавали тако велик стид. Зато што се стид – тешко преживљава, он уништава личност, стид говори «какав сам ја то , ја нисам ни за што».

«Бела» завист се код мене појавила када сам научила да проживим свој стид, да се борим и изборим са њим.

Тако некако.

 

 

https://www.b17.ru/article/25643/

Један од разлога за неуспех јесте – гордиња

 

   Дилдаева Светлана – психолог

Данас ће рећ поћи о гордињи.

Постоји такво мишљење, да је човек неуспешан само из два разлога: прво, ако се бави не својим делом, а други разлог је – гордиња.

Гордиња је доста широк појам и у одређеном степену је присутна код сваког од нас, а пројављуеј се на различите начине. У мојој пракси та особина се код људи среће довољно често.

Одна из причин неуспеха - гордыня

ГОРДИЊА – осећање унутарњег превасходства над другим или насупрот принижавање себе самог.

претензије (пема другим и себи), љутња, гнев, злоба, критика (других и себе), мржња (према другим и себи), презрење и одбојност (пема другим и према себи), блуд, прељуба, љубомора, лицемерје, улагивање, лаж, обмана, завист, стомакоугађање, преједање, униније, туга, депресија, жалост, сумња и несигурност, страх, брига, беспокојство, освета, хвалисавост, злословије, зломислије, разочарење, досада, осуђивање (других и себе), раздражење, увређност, незадовољство (другима и собом).

Тренутно радим са девијком од 36 година, умница (паметница), лепотица, трудољубива, рекло би се, има све потребно за срећан и успешан живот на који она претендује. А амбиције! Постати таква да сви захтедну по њој се равнати. Покренути свој бизнис, направити каријеру, наћи мушкарца достојног ње, саздати породицу.
Но на жалост, претензије, критика, незадовољство с руководством, неблагодарност својим блиским који јој дају да ради код њих и зарађује, презрење мушкараца, жеља да све укруг преправи (зато што су сви несавршени и не одговарају њеним идеалима и представама).Те особине јој не дозвољавају да достигне жељено.

Они, које она хоће да поправи и које сматра за горе од себе, ће је увек вући к себи и доказивати јој своје право на постојање, како би она престала осећати своје превасходство, а они који су успешнији од ње ће се свагда користити њеним знањем, опитом, но никад јој неће дозволити да се приближи њима знајући и осећајући њено истинско мишљење о њима.
У њеном случају и веома велики унутарњи рад над собом, над својим личносним особинама (квалитетима), никакви бизнис тренинзи ту не могу помоћи.

Знам људе који се због сличног проблема у животу и нису реализовали у том степену и на такав начин како су били предодређени.
Сада су они љути на живот и сматрају га неправедним, они су љути на себе, на људе, изгледају старији него што су, мрзовољни су и недружељубиви. Није пријатно налазити се поред њих, они просто гуше људе у свом пространству, хоће се побећи што даље од њих.
Постоји проста и веома ефективна техника за рад с гордињом, а то је благодарност.

Ако се научите да у себи развијате то осећање, и то буде ваша свакодневна молитва, пред вама ће се отворити многа врата и многа срца.

Одступиће борба и притећи ће помоћ, одступиће претензије и доћи ће разумевање, исчезнуће осуђивање и појавиће се саосећање и састрадање.
И тада ће вам успех и благостање обезбедити сам живот. То је просто и доступно свима! Примењујте то у свом животу и Будите Срећни!
https://www.b17.ru/article/41854/


Прочитајте слично:

Шта је то срећа? – Мишљење психолога – психолог О.М. Красникова

Благодарност. «Дан за даном из сазависности» Мелоди Битти

Девојчица која није гледала у очи

 

Девочка, которая не смотрела в глаза.

Десило се то давно, пре 15 година, тада сам била терапеут почетник и поступала сам онако, како сада не би поступала. На пример, сада на мојој првој консултацији деце присутство чланова породице је обавезно од почетка до краја. А тада…

Дошли код мене родитељи и буквално «оставили» на консултацију девојчицу од седам година. Првашић у наочарима.

– Она не гледа људе у очи, – рекли су, – и страшно мучи нашу мачку.

– А како учи? – питала сам.

– Учи сасвим нормално, не лошије о других, – одговорили су родитељи.

– А има ли другарица? – било је моје следеће питање.

Родитељи су одговорили нешто неразумљиво и изашли, тврдо зајавивши да с девојчицом нешто треба чинити.

Остали смо насамо. Почела сам разговарати, задавати питања, што се зове, истраживати животну ситуацију.

Показало се да је девојчица сасвим умна, питања разуме, одговара адекватно, подржава разговор. А у очи заиста не гледа. То јест, уопште!

Реч по реч, ја сам помало почела да схватам ту девојчицу. Љубави је њој у том животу страшно фалило.

– Ти веома волиш своју мачку, зато је тако и стишкаш? – осенило ме је одједном.

– Да, – говори девојчица и одједном ми гледа право у очи.

– Ти је тако силно волиш, да би је просто појела?

– Да, – одговара девојчица и продужава да ми гледа право у очи.

– Људе ти такође веома волиш и недостају ти? И љутиш се на њих тако да би их све поубијала зато што они тебе не воле и не обраћају пажњу на тебе ?

– Да, – и као пре гледа на мене.

– А у очи ти не гледаш зато што се бојиш да ће људи прочитати све то у твојим очима? И мржњу, и љубав?!

– Да, – опет понавља девојчица, а очи не склања.

Ушли су родитељи. Не знам колико сам им успела објаснити о девојчици за преосталих 5-10 минута.

Али сам зато очи те деојчице запамтила за цео живот.

А још сам запамтила, како је важно човеку, свеједно да ли је то одрастао човек или дете, да га неко тачно схвата. Да га разуме макар у чему. Та потреба – бити схваћен – код људи је веома снажна. Кад на консултацији успемо неког тачно да схватимо, макар на миг – то делује исцелитељски и терапеутски. У тим моментима човек осећа да га истински виде, виде га таквим какав јесте.

У свакодневном општењу људи не виде једно друго, него виде адску смесу из сопствених пројекција, фантазија, идеализација и демонизација, етикетирања и социјалних стереотипа.

Када је вас неко последњи пут, не просто гледао, него Вас видео?

Када сте последњи пут Ви гледали на неког и видели човека таквим кака је, приближно његову сиштину?

психолог Глушаева Олга Сергеевна

https://www.b17.ru/article/dev_glaza/