Не бојте се да раните унутрашње дете. Парадоксално зао чланак доброг психолога.

Овај чланак ће се многима учинити чудан, зато што га је написао психолог.

Као што је познато, психолози нас асоцирају на разговоре о истраумираном унутарашњем детету које живи унутар сваког одраслог човека. Психолози су познати и по томе што помажу клијенту да излечи то дете у себи, да би човек почео да живи нормаланим животом, с радошћу.
Примећујем да је наше време епоха детоцентризма. Измучена, недовољно вољена и неправилно одгајана одрасла деца желе другачије детињство за соспствену децу. Популарни су разговори о „свесном мајчинству“, дојењу скоро до треће године, „јапански систем васпитања“, васпитање без забрана, уместо чега се саветује одвлачење пажње код детета на нешто друго и много других чудних ствари које код мене лично изазивају тужан осмех.