Архиве категорија: алкохолизам

Када љубав није довољна – Прича о Луиз Вилсон

 

Филм је заснован на реалним догађајима и говори нам о великој, али проблематичној љубави између Лоис Вилсон и њеног супруга. Проблемaтична, јer је Билл, кога је Лоис волела свим срцем, пио и пропадао њој пред очима. Од овог несрећног пара потиче удружење Анонимних Алкохоличара…

Advertisements

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности. Наставите са читањем

Рехабилитациони центри у Србији

Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Горњачка”, Завод за болести зависности, Горњачка 34.
Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Палмотићева”, Институт за ментално здравље- блок за алкохолизам, Палмотићева 37.

Београд 11000: Kлуб лечених алкохоличара “Паунов врт”, Центар за породичну терапију алкохолизма Института за ментално здравље, Паунова 2.
Београд 11000: Kлуб апстинената и антиалкохоличара “Скела”, Неуропсихијатријска болница “Др. Лаза Лазаревић“, Вишеградска 26.
Београд 11000: Kлуб лечених алкохоличара “ВМА”, Црнотравска 17
Београд 11000: Kлуб успешно лечених алкохоличара “Здрав живот”, Спортски центар “Шумице”, Устаничка 125.
Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Железничар”, Слободана Пенезића- Kрцуна 21. Наставите са читањем

Став цркве према програму „12 корака“ Анонимних Удружења. Митрополит Иларион Алфејев

Митрополит Иларион, јерарх Руске Православне Цркве, Митрополит Волоколамски, викар Патријарха Московског и целе Русије, теолог, патролог, Црквени историчар, композитор и педагог. Наставите са читањем

Здрава породица и породица у невољи – из књиге „Ја га волим…“

2150040

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Попричаћемо о томе како изгледа мање или више здрава породица. Моћи ћете да увидите неке јаче стране ваше породице, али и мане које се могу исправити док још није касно.

Дакле, главна функција породице је да васпита и омогући сваком њеном члану да се оствари у својој целовитости. А ви, наравно, знате да се човек састоји од душе, њеног вишег дела, тј. духа, и тела. Одгајити  човека значи васпитати га целовито, укључујући све његове делове. Најважнији је дух и зато је неопходно да се човек научи духовном животу. Шта то значи?

То значи да ја нисам центар света. Не остварује се све што пожелим. У центру света је Бог, а ја сам са Њим некако повезана и зависим од Њега. То је просто чињеница мог живота, чак и ако ми се то не свиђа или ја то не знам. Оно што је за мене добро Бог ми и даје и Он боље од мене зна шта је добро, а шта није. Слично је и са човеком који лута по шуми и коме се чини да иде у правом смеру зато што се испред њега кроз дрвеће пробија зрак сунца, али се са хеликоптера јасно види да то није крај шуме, него веома опасна мочвара. Али ми имамо среће што имамо телефонску везу са тим хеликоптером и зовемо: „Да ли могу овуда?“. Из хеликоптера одговарају: „Не, не иди туда“. – „А куда да идем?“ – „Надесно, тамо где су јелке и борови“. – „Али тамо нема пута!“ – „Има, и тамо је крај шуме“. Тај „телефон“ је наша савест. Ако је слушамо, изаћи ћемо из „шуме“ и нећемо упасти у мочвару, тј. решићемо све своје животне задатке и нећемо упасти у замку „мочваре“ ка којој нас све време води наше незнањe. Наставите са читањем

Реални циљеви и перспективе породице – из књиге „Ја га волим…“

2150040

Мотивација за сопствено оздрављење.

Да ли желимо да он оздрави?

Кажу да породица детету личи на мајчину утробу. У мајчином стомаку дете је расло од заметка до малог човека који сада већ може да дише сам и да се храни одвојено од мајке, и зато га је могуће донети на овај тежак свет. Тако и у породици дете мора прво да научи како да живи тежак живот одраслог човека и тада је могуће пустити га да оде из ње. А знате ли зашто? Да би створио сопствену породицу. Као што у стомаку мамин организам сам припрема храну и заштиту од болести коју даје детету, тако и породица припрема „храну“ за развој детета, смекшавајући и ублажавајући оштрице живота за које дете није спремно и на такав начин га штити од неприлика. Као што су мама и дете једно, али су и одвојени плацентом једно од другог, тако су деца једно с породицом, она улазе у свет заједно с породицом, док су унутар породице од других чланова одвојена личним границама. Као што од мамине љубави и благостања зависи дететово благостање, тако и од љубави у породици и њеног здравља зависи дететово благостање. Наставите са читањем

Типичне грешке рођака наркомана

 

Наркоманија је велики стрес за породицу, зато се њени чланови понашају ирационално тиме још више погоршавајући ситуацију. Они покушавају да:

Успоставе тоталну контролу

Родитељи прате сваки корак детета, труде се да га максимално изолују од друштва, траже и ако нађу бацају наркотике, одузимају новац и постављају бесконачна питања. Као резултат тинејџер постаје прекомерно подозрив и домишљат, добија нову мотивацију да набави наркотике на било који начин. А пут за поверљиву комуникацију с њим већ је пресечен. Наставите са читањем

Шта се догађа са породицом? – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Наш заједнички проблем – сазависност

Да бисмо схватили шта се догодило са нашим породицама и шта је то сазависност, размотрићемо неке примере. Можда ћете увидети неке сличности са вашим случајем?

Пример 1. Љубин син је тежак наркоман. Дрогира се свим доступним наркотицима, Изгубио је породицу, здравље, способност да учи и ради… Живи одвојено од породице, пошто нису више могли да трпе његове испаде. Сину су купили стан и тамо су га преселили. Љуби је жао сина. Често је био на граници живота и смрти, и сви се чуде како је уопште преживео. Мајка га је више пута враћала у живот после предозирања, „чупала“ га из затвора, криминалним бандама плаћала откуп за њега. Да није било ње, он би сигурно већ био мртав. Зато, иако се син одселио, она не може да води миран живот. Док он ујутру спава, она не може да се смири ако га до ручка не добије на телефон и не чује „Да ли је још увек жив?“ Ако ситуација буде лоша она је ту, увек спремна да помогне. Новац му за дрогу не даје, али зато плаћа дугове, јер ће га иначе ,,претући или убити“. Кредит такође плаћа она, јер би му у супротном банка одузела стан и он би се вратио да живи код њих. Она му, наравно, објашњава да тако „не сме“ да се понаша, али ко ће му помоћи ако неће мајка? „Без мене ће да настрада…“ Наставите са читањем

Увод – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана
Јекатерина Алексејевна Савина рођена јеу Москви 11. децембра 1957. године. Данас живи и ради у Русији. Стекла је више образовање хемичара и била кандидат техничких наука (1990. год.), да би1997. год. завршила и психолошко консултовање, као и Свето-Тихонски богословски универзитет. Своје психолошко образовање је усавршавала у разниморганизацијама у Русији, САД-у и Енглеској. Члан је Удружења православнихпсихолога. Од 1996 г. је директор и руководилац Добротворног Фонда «ЗЕБРА И К» и рехабилитационог центра «ЗЕБРА» где водигрупе и држи индивидуалне консултације са зависницима и њиховим ближњим. У центру и другим градовима широм Русије организује обучавање специјалиста зарад са проблемима зависности. Води семинаре који се баве православним просвећивањем алкохоличара, наркомана и њихових ближњих. Аутор је три књиге које се баве проблемом зависности и рехабилитацијом алкохоличара и наркомана: „Повратак Каја“, „Духовном жеђу морен“, „Ја га волим“, као и низа чланака и радио-предавања. УВОД На свету постоје предивни људи које јако волим, а то су мајке и жене алкохоличара и наркомана. Оне лако изазивају одушевљење, а њихова љубав и подвизи су очигледни. Оздрављењу скоро свих наркомана и алкохоличара у нашем центру претходило је укључивање њихових рођака у програм лечења. Одрасли, најчешће мајке и жене у годинама, враћале су се у„школске клупе“, ишле на предавања, писале домаће задатке и училе како да помогну својим ближњима на путу оздрављења. Скоро увек је основна мотивација њиховог укључивања била помоћ мужу или сину, који болује од алкхолизма или наркоманије. Тек касније се појављује тема њихе сопствене патње која, такође, изискује помоћ у оздрављању. Љубав према ближњима их је приморала да забораве на себе и да чине невероватна, дирљива дела. Биле су спремне да дају све што су имале и давале су, без обзира на неразумевање и осуђивање од стране својих ближњих, па и самих наркомана и алкохоличара – и све то само да би их спасиле. Верујем да, видевши како они „дају живот за ближњег“, Господ оставља у животу њихову децу и мужеве и даје им оздрављење. Ипак, неправедна сам. Наравно, ја не говорим овде само о женама. Иако на састанке рођака алкохоличара и наркомана долазе скоро увек искључиво њихове мајке и жене, за нас је још важније присуство оних мушкараца, очева и мужева који су пронашли у себи довољно љубави и храбрости да, такође, оздрављају од сазависности, помажући тако својим ближњима. Њихов допринос нашим групама је непроцењив, зато што саме жене не могу много тога да учине на овом свету, јер оне чине само једну његову половину. Друга половина их спаја у целину и зато мушкарце нико не може да замени. Рођаци, такође, страдају од зависности ближњег. Сазависност тако помрачује њихов ум, да њихов подвиг постаје налик на трчање у зачараном кругу, а сви огромни напори као да су узалудни. Штавише, путеви се укрштају и заплићу и  у једном тренутку мајке откривају да су њихови напори усмерени против онога кога су тако силно желеле спасити. Њихов подвиг, уместо добра, носи у себи несумњиво зло и, чак и ако су рођаци свесни тога, они не могу ништа да промене, зато што не виде други пут. Мајке и жене су се нашле у невољи, исто као и њихови ближњи зависници! Ето шта чини сазависност и зашто се против ње треба борити. Само се изван тог зачараног круга може увидети превара и помоћи у изласку на прави пут. Сазависност опонаша љубав и обмањује целу породицу. Она живи као паразит уништавајући љубав, да би је на крају и заменила собом. Сви ти људи заслужују да буду спашени од тог малигног тумора. Њима треба помоћи да то превазиђу да би цела породица била спашена. Дакле, ово је књига о љубави. Она представља наставак циклуса књига о оздрављењу од зависности, који је започет књигом „Повратак Каја“. У овој књизи биће речи и о Герди из исте метафоре. Бајка говори, као што знате, управо о Герди. Друга књига из циклуса била је „Духовном жеђу морен“, која има за циљ да помогне леченим наркоманима и алкохоличарима. Видећете да је духовна жеђ сасвим својствена и ближњима алкохоличара и наркомана, зато што и они оздрављају по истом програму „12 корака“.Шта више, потпуно гашење ове жеђи могуће је постићи управо у породици. Циклус се завршава књигом „Који живи у помоћи Вишњега“, која говори о смислу оздрављења са тачке гледишта православног човека. У нашој књизи о породици има много животних прича, којима сам се потрудила да илуструјем текст. Ниједну од њих нисам измислила. То су истинити примери уз помоћ којих сам ја училa, a желим да и ви учите уз њих. Али, све те приче су о људима који су много патили и ја, стога, не желим да неко препозна своју бол у виду коментара ауторских мисли. Сви смо ми рањиви и због тога у књизи нема ниједног примера који се у потпуности односи на живот неког конкретног човека. Сваку сличност, молим вас, сматрајте случајном. Спајајући неколико прича у једну, мењајући имена и чињенице, трудила сам се да не повредим никога од вас, али сви ти догађаји су се заиста десили и можете се ослонити на њих као на сведочанства која доказују истинитост изложених тврдњи.

Јекатерина Савина

Замолили су ме да књига садржи питања за самостални рад како би могла да се користи током рада по Програму „12 корака“. Нисам желела да пишем уџбеник. Ова књига је, пре свега, начин да поделим своја размишљања на дату тему са заинтересованим читаоцима. Ако набавите свеску и током читања будете записивали своје примере, сличне онима које ја наводим, ако будете одговарали на постављена питања из текста на основу свог животног искуства, сигурна сам да ћете имати много користи. На такав начин се може организовати и рад у групама. Дакле, у знак захвалности, ову књигу посвећујем Валентини Александровној, Тамари и Александру, Татјани Сергејевној и многим другим мајкама и очевима, супругама и подвижницама у спасењу својих најближих. Екатерина Савина, директор рехабилитационог центра „Зебра“, добротворне организације с више од 20 година радног искуства у рехабилитацији и лечењу наркомана и алкохоличара, а такође и њихових породица.  Наставак следи Преводилац Ивана Мунђа

Азбука оздрављења (Мамама и женама алкохоличара и наркомана)

Ова танка књижица представља упутство за маме, тате, жене, мужеве и децу, као и за остале сроднике, и искрене пријатеље наркомана или алкохоличара, односно, за све оне који воле своје ближње који су упали у страшну замку зависности. За оне који их воле и због тога их не напуштају, већ се надају да ће им помоћи, што значи да су спремни да предузму одређене кораке.

Као у сваком упутству, овде су врло кратко описана главна правила у складу с којима треба деловати и уобичајене грешке, које се притом чине. Молимо вас да притом имате на уму да ова правила не могу одговарати свима и да упутство неће заменити ни озбиљан рад у групама, ни проучавање литературе, ни молитву. Оно даје само главни правац неопходних радњи које обавезно треба да развијате и прилагођавате својој конкретној ситуацији. Наставите са читањем