Архиве категорија: Александр Колмановскиј

Како се удати и треба ли жена да усинови свог мужа?

Из књиге „ЊЕГОВАЊЕ САОСЕЋАЊА“ – Александра Колмановског

Иако код нас у Русији имамо десет девојака на девет момака, нико не жели да буде баш та десета девојка. Али шта радити ако вам прилазе „погрешни“? Како знати ко је „онај прави“? И постоји ли тајни рецепт помоћу којег се може лакше удати?

Припремила Жана Семјонова

Основни критеријум

Жана Семјонова: А можда треба бити мало једноставнији? Не реаговати одмах на недостатке, већ натерати себе да видимо оно позитивно код људи?

Александар Колмановски: Ја сам уверен да је немогуће „натерати“ себе да заволимо некога. Али заљубљеност је посебна тема. Мислим да је веома важно успети видети свог потенцијалног партнера у непријатним ситуацијама – како се љути, како разговара са људима које не воли, да ли се лако одваја од новца. Видети његове слабости и схватити свој однос према њима – да ли вас то нервира или изазива саосећање? На пример, дешавало ми се да од мушкарца чујем следеће: „Ја тешко подносим женске хирове и сузе. Осим код Јелене. Кад видим њене сузе, одмах имам потребу да је заштитим.“ То значи – само напред!

Мислим да прави изабраник није онај чије нас врлине одушевљавају, већ онај чији су нам недостаци симпатични. Наставите са читањем

Псовке као последица недостатка самопоуздања

Из књиге „ЊЕГОВАЊЕ САОСЕЋАЊА“ – Александра КолмановскогПочињући разговор о псовкама, прецизираћемо да не говоримо о оним људима којима се једанпут у години деси да опсују „за себе“, већ о онима који свој свакодневни говор употпуњавају псовкама. Такви људи се видно разликују од оних који не псују. Који су то психолошки узроци псовања?

– Те психолошке узроке је лако схватити на основу нашег свакодневног искуства. Шта је псовка као језичка појава? То су табуиране речи у неком језику, тј. речи које је забрањено користити. Изгледа нам чудно: зашто постоје речи којима је забрањено служити се? Ако мало боље размислимо о овој противречности, постаје јасно да су оне потребне да би се показало како ја рушим те културне баријере, ја их не признајем. Погледајте како сам моћан, снажан, како сам независан! Наставите са читањем

Улоге мушкарца и жене у породици – 2 део

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Што више схваташ човека, то га више и прихваташ, више осећаш његове бриге, боље схваташ шта га тачно покреће на поступке, укључујући и оне „лоше“.

Због тога прихватање и јесте женска улога у породици. Безусловно прихватање, мајчинство, женственост.

Сада ове две улоге можемо пренети на сваки пар мушкарца и жене. Мушкарац подразумева одговорност, а жена безусловно прихватање. И када оба партнера максимално поштују ове улоге, њима бива лепо и онима око њих бива лепо.

Узгред речено, то је један од критеријума по којима се види да ли су људи погрешили што су ступили у заједницу. Када се пар спојио на правилној, „квалитетној“ основи, онда и људима око њих бива добро. Побољшавају се њихови односи са околином, они привлаче људе око себе. Наставите са читањем

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Разговор са психологом Александром Колмановским

zhenshchiny_na_peredovuyu_muzhchiny_prikryvaem_tyly_

– Неки људи сматрају да могу по сопственој замисли да поделе улоге у својој породици. Реците нам, може ли се уопште говорити о некој идеалној подели улога или је, пак, онако како се договоре стварно  и најбоље?

– Не говори се о идеалу већ о природној шеми која је уткана у основу људских односа. По тој природној шеми породичне улоге, наравно, нису ствар договора. Оне суштински, по својој природи, нису једнаке код мушкараца и жена. То проистиче из различите физиолошке грађе, различитих социјалних утицаја на психу човека. На пример, мушкарцима више леже оперативне активности.

Шта то значи?

– Оперативна активност? Боље оперира, тј. мушкарци раде боље све што се ради рукама…

– Једноставније речено, пошто су жене и мушкарци различити, у складу с тим су и улоге код њих различите. Наставите са читањем

Бити или не бити; Да ли су детету потребне казне

Untitled-15-3

Психолог Александар Колмановски – о штетности физичког кажњавања и осталих врста кажњавања у васпитању детета

Научници-психолози већ скоро 70 година истражују утицај кажњавања на људску психу. Резултати тих истраживања и закључци који су из њих изведени нису баш утешни: физичко кажњавање као и било који други вид кажњавања не само да нису ефикасни у поправљању дететовог понашања него су чак контрапродуктивни. Упркос томе, многи родитељи настављају да их примењују.

Шта све спада у физичко кажњавање

– Говорећи о физичком кажњавању морамо признати сами себи да су речју „бити (тући)“ обухваћени не само стварно тешки ударци, него и шамари, заушке и сличне „лаке“ мере вршења родитељског притиска. Стручњаци из области васпитања издвајају непосредно физичко кажњавање и такозвано педагошко насиље. Физичко кажњавање је када родитељ, нпр. на силу затвара у купатило разиграно трогодишње дете коме је време за спавање, притом га грди и галами на њега зато што не слуша. У ситуацији педагошког насиља, уопште, дешава се потпуно то исто, само што родитељ притом саосећа са дететом и покушава да га утеши. Наставите са читањем

Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења / 2

1a2c81c1-850a-4bdb-9948-795e376cdce6

Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења

Наставак разговора са психологом Александром Колмановским

А сада да пређемо на то како се у ствари може решити проблем самоприхватања и вољења себе. Причали смо на ту тему са различитим особама и постоје две концепције, два различита приступа. Један приступ је да треба прихватити себе без обзира на све, а други да треба схватити: зашто ми себе не прихватамо и да то у себи изменимо.

– Одговор проистиче из горе реченог. Позитивно самоприхватање јесте принципијелан однос према својим манама као према нечему што ја сам нисам бирао и за шта нисам крив. То је моја несрећа, мој проблем, али не кривица.

Постоје ли такве особине због којих човек себе никада не може да прихвати у потпуности?

– Не.

А сада најважније питање: шта је неопходно да човек уради како би прихватио себе? Шта може да уради сама особа? Наставите са читањем

Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења

1a2c81c1-850a-4bdb-9948-795e376cdce6

Разлози због којих не волимо себе, комплекси

Како заволети себе

– Покушавајући да решимо своје проблеме или проблеме друге особе, веома често се срећемо са чињеницом да особи недостаје оно што се обично назива „љубав према себи“. Тј. постоји неки унутарњи конфликт. Ту појаву, такође, зову недостатком самоприхватања. Можете ли нам појаснити како се то тачно зове или, ако су у питању различити појмови, у чему је разлика? Постоје моралисти којима ова тема и није нарочито блиска, који кажу: зашто волети себе – то је егоизам. Али, ево, разматрајући проблем, ипак схватамо да су егоизам и љубав према себи различите ствари. У чему се, по вама, љубав према себи разликује од егоизма?

– Љубав према себи се још назива самоприхватање (прихватање себе). Што се боље човек односи према себи, то се боље односи према окружењу. Што више човек прихвата самог себе, то лакше прихвата друге људе и лакше му је да се концентрише на њих.

Егоизам и јесте управо то, када је човеку тешко да се концентрише на друге људе. Наставите са читањем

Да бисмо били срећни потребно је да будемо социјално позитивни

Како постати срећан? Шта је суштина среће?

– Многи у духу данашњег плурализма кажу да је срећа разнолика. За неког је срећа у једном, за неког у другом. На несхватљив начин долази, исто тако одлази, као време – уопште, срећа је тако нејасан појам, на неки начин је неухватљива. Да ли је по вашем мишљењу срећа индивидуална ствар, различита за сваког или за све људе срећа представља једно?

– Људи могу подразумевати под срећом два различита стања. Једно је стање наглог повећања радости, среће, у крајњем случају еуфорије. Ту није у питању чак ни интензитет већ неко временско трајање – то је као неки снажан успон кратког трајања. Друго стање је стабилније, дуже траје, као неко опште стање живота.

Мислио сам, наравно, на то дугорочније осећање; не како достићи краткотрајну еуфорију, а онда се брже-боље вратити назад, већ на то како свој живот подићи на квалитативно другачији ниво радости.

– Слажем се са вама да је то далеко занимљивије и важније за квалитет живота, и у том смислу смо сви једнако устројени. Пут ка срећи је за све исти.

Па шта људе чини срећним, радосним? Наставите са читањем

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

originalОтићи да би се вратили

— Недавно нам је стигло писмо од жене. Муж је упорно вређа и то пред дететом, свако мало па говори — губи се из моје куће, али она све трпи: „Трудим се да према њему будем што је могуће боља, а он о мене брише ноге!“, мислећи да тако спашава породицу. Наставите са читањем

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

Често је узрок развода — тежак карактер другог супружника. „Он је тиранин, неподношљив човек“ или „она је стално нешто незадовољна“ — то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али психолог Александар Колмановски је убеђен: неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош већ с тим што је нјему лоше. Схвативши то, и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин или џангризава жена са временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.

„Саслушај ме, мила моја!“

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Наставите са читањем