То је толико одвратна тврдња, лажљива по својој суштини, јер човек је друштвено биће. Уласком у било коју врсту односа ви постајете дужни. Зато што сте дали наду, обећање, запечатили га печатом или речју. На крају крајева, зато што постоји савест.
Пустили сте особу у своје окружење, дозволили сте јој да уђе у ваш живот и ви сте ушли у њен – на тај начин сте се обавезали. Обавезали сте се према њему и према себи. Од једног тренутка, вас више не може да вас не буде брига шта се дешава са човеком – ви сте повезани. Замислите себе као алпинисту и како вичете свом партнеру с којим се пењете: „Хеј, пријатељу, предомислио сем се, уморио сам се, искључујући те – не дугујем ти ништа. „Дугујеш ми, кретену, јер смо екипа“.
Наставите са читањем