Алати који ће вам помоћи да примените универзалну истину:
Самопоуздање.
ОКП мисли највише нападају када осете да имате ниско самопоуздање.
Важно је схватити да би наше самопоуздања требало да се темељи на напорима које улажемо, а не на достигнутом резултату.
ОКП мисли су узроковане углавном страхом. Често је овај страх – страх од неуспеха. Када успете да приступите задатку са ставом „Даћу све од себе и резултат ће бити онакав какав треба да буде“, то уклања страх од неуспеха. Тада је резултат често пожељнији него да сте се током читавог процеса фокусирали првенствено на резултат. Једном када овладате овом вештином, она ће вам омогућити да радите оно чега сте се раније плашили.
Говорите. Разговарајте о ономе што вас брине. Не постоји гаранција да ћете бити саслушани, да ће вас разумети, да ће се нешто променити, ако отворите уста и изговорите свој бол речима. Али вреди покушати, јер осим покушаја немамо ништа друго. Управо. У супротном, бол ће остати, али ћемо изгубити шансу да нешто променимо. Због страха да се отворимо и страха губитка другог, долази до редовног, методичног губитка себе.
Разговарајте једни с другима о ономе шта желите. Колико год то глупо, смешно, неумесно, неблаговремено, непримерено било. Разговарајте о ономе што волите. Или о томе, да су гнушање и равнодушност дошли на место нежности и радости. Шта се десило? Сећајте се. Извадите отуда то незадовољство и увреде које су као цигле изградиле зид неразумевања.
Пробијајте се једни према другима кроз срамоту и стид. Идући, седећи, лежећи. Да, било како, само искрено разговарајте. Разговарајте у кухињи, разговарајте телефоном, разговарајте писмима или плесом, само немојте да ћутите једни с другима о важним стварима. О ономе што вас брине. О ономе што морате да обуздате и гушите, да бисте сачували своје „лице“ – маску пристојности.
Говорите искрено. О том, да сте уморни. О ономе што желите. И о ономе што нимало не желите. Говорите о својој љубомори. Да се плашите. О томе да вам се сада чини бескорисним и започињати разговор. Управо тада и започните. Време истиче сваког минута. Сваког сата истиче шанса да нађете блискост с другим и задржите свој интегритет, своју целосност, признајући своја осећања и мисли. Допуштајући својим потребама да говоре, ми допуштамо љубав.
ОКП мисли потпуно владају вама помоћу вашег отпора који је управљен на њих и жеље да их натерате да вас оставе. Када престанете да гоните од себе ОКП мисли и почнете да их прихватате као део себе, оне истог момента губе сву своју моћ над вама („прихватање“ не значи да треба да прихватате лажну информацију коју вам ваш ОКП предлаже, то значи прихватање права да њихово постојање у вашој глави).
ОКП користи два оружја да би вас натерао да му се противите и да на тај начин овлада вама, то су – страх и осећај кривице. Док се бојите својих ОКП мисли или осећате кривицу зато што их имате, ви ћете им се супротстављати и ОКП мисли ће имати приступ извору снаге која им је потребна да би вас контролисле. Једноставније речено: ако желите да ваше ОКП мисли нестану, треба да зажелите да остану.
Знам да је такву универзалну истину тешко прихватити када је први пут чујете, и сасвим је природна реакција – жеља да избегнете и супротставите се ономе што не желите. У другим животним ситуацијама то функционише, али не са ОКП мислима.
Познај себе 