Три минуте

Испоставило се да постоји тако важно правило – правило „три минуте“. Ради и за супружнике и за децу. Када родитељи у породици почну да испуњавају ово правило, примећују да оно се у односима много тога мења набоље.

Правило „прва три минута“ је да дете увек срећете са таком радошћу, као да се срећете са пријатељем којег нисте видели много, много година. И није битно да ли сте се вратили из продавнице у коју сте истрчали по хлеб или сте се вратили кући са посла. Обично све оно што дете жели да подели са вама, оно „изда“ у првим минутима сусрета, управо је зато важно да не пропустите то време.

„Све знам сама“ или зашто ићи на групе за сазависнике?

Зашто су нам потребне групе самопомоћи за сазависне особе? А које су то уопште групе? Ова и многа друга питања сигурно ће поставити себи рођаци зависника када се први пут сусретну са питањима о методама лечења и рехабилитацији.

„Шта ће мени групе? На крају крајева, немам ја проблем, већ он“ – тако сматра већина. Хајде да размислимо мало.

Жртва Богу или стање жртве. Каин и Авељ. Унутрашњи конфликт

Библијска прича о Каину и Авељу говори нам о том, шта су браћа принела жртву Богу. Свако је нешто принео од свог труда. Али Каинова жртва није била прихваћена. Позавидео је свом брату Авељу и убио га. Питамо се, како се ова радња може довести у корелацију са нама? Обратимо се анализи ове библијске приче са становишта психологије.

Прво што треба да разјаснимо јесте шта је то жртва. Шта појам жртва може да значи, конкретно у нашем животу. Како да схватамо шта значи – жртва Богу? Многи од нас имају архаичну представу о жртви. А у 21. веку некако није уобичајено да се о томе говори. Хајде да размислимо.

Почнимо од тога да многа наша психолошка стања, када се осећамо као жртве, нису угодна Богу. То значи да су ова стања бесплодна, да их Бог не прихвата и да се ништа у нашем животу не мења, без обзира колико се ми осећали као жртв, без обзира колико дубоко ми ушли у образ жртве. Таква стања се пре могу описати као болесна, неуротична. Понекад постају хронична. У психологији су описани као негативни и захтевају обраћање специјалисту.

Обесцењивање као заштита од страха напуштања

Страх од напуштања рађа се из очајања због наше немогућости да контролишемо будућност и да утичемо на поступке нашег партнера, а што сматрамо за нежто животно важно.

Да, ми заиста не можемо да контролишемо будућност, али можемо да контролишемо своје емоције и поступке у садашњости. Можемо, на пример, да убедимо себе да се ова особа лоше односи према нама, да нас не цени, не воли, да је генерално насилна и опасна.

На тај начин обесцењена особа већ престаје да представља опасност за нас, престаје да буде значајна за нас и, сходно томе, лакше је прекинути односе с њом. А ако нема односа – нема ни страха да ће вас напустити, издати. И тако, стичемо илузију контроле над ситуацијом.

Међутим, по којој цени нам се даје та илузија контроле? Отсутство задовољавајућих односа, стални осећај усамљености.

МИТОВИ О ОПОРАВКУ И РЕЦИДИВУ

Из књиге Теренц Горски – Остати трезан

До велике већине рецидива уопште није морало да деђе. Први корак у превентиви рецидива јесте да се схвати, шта је то рецидив, а шта – не. Што више човек зна и схвата шта је то рецидив – то је мањи ризик да га доживи и он му мање прети.

Постоје многе заблуде или митови који људе који су склони рецидивима доводе у стање безнађа. Код многих људи су присутне такве заблуде због чега и поступају као да су истините.

Заблуде о рецидивима стварају зачарани круг и појачавају проблеме. Када те заблуде за вас постану „истина“, ви поступате у складу са њима и никако другачије.

 Проблем са заблудама је да оне блокирају ефикасне одлуке, неопходне да би се прекинуо циклус рецидива. Митови о рецидивима стварају зачаран круг и још више повећавају проблеме. Када ти митови постану за вас „истинити“, тада ви почињете да се и понашате као да су истинити. Ови обрасци понашања који нису у складу са оздрављењем заводе вас у циклус рецидива како би митови у које верујете као у истину постали стварност.