
Веома необично лице, зар не? По једној из верзија, та опседнута демонима девојка истовремено је постала светитељка.
На основу истинитих догађаја у вези са девојком Анелизе Михел, (21 септембра 1952 — 1 јула 1976.) снимљен је филм „Егзорцизам Емили Роуз“.
Део обреда изгнања демона је био снимљен на камеру и ти су записи касније били демонстрирани на суду. У отвореном доступу су документоване фотографије.
Уопште, обреди егзорцизма (изгнање демона) се све до сада практикуеје и код католика и православних. Али чак ни код свештеника нема сагласности о тој теми. Неки од њих заступају чисто медицинску тачку гледишта, неки говоре о феномену опседнутости демонима, но већина њих немају јасног мишљења и избегавају да се упетљавају у такве случајеве. Међутим, постоје свештеници који се специјализују по даном питању и, ако себи поставите за циљ, такви свештеници се могу наћи.
Препуручујем да погледате споменути филм, тамо се даје и мишљења оних који сматрају да је то чисто психијатријски, медицински феномен, и тачка гледишта оних што сматрају да случаји опседнутости демонима излазе из оквира компетенције науке. У целини, филм је биографски и одговара историјским фактима који су познати о Аннелизи Михел (у филму је зову Емили Роуз).
При том, како у филму, тако и у реалном животу, без обзира на испитивања разних лекара, Михел није била установљена тачна дијагноза. Како у филму, тако и у реалном животу, она је слушала страшне гласове, није могла да се дотакне распећа нити да пије освећену воду. Говорила је на разним древним језицима, говорила је разним гласовима, јела је паукове.
Две тачке гледишта су скоро равноправно постављене, зато од мене не очекујте коначног одговора. Погледавши филм, сами изведите закључак. У филму се даје верзија, да је Емили, будући искрено верујућа, била удостојена виђења Богоридице, која ју је поставила пред избор: да остане поседнута (демонизована) ради спасења других људи или да оде на небо. Емили је изабрала да остане поседнута, како би људи који одричу реалност духовног света имали шансу…

Позднјаков Василиј психолог
Ви питате, а шта каже психологија по поводу постојања демона?
На пример, свима познати, ко је чуо за реч „психологија“, Карл Густав Јунг, је говорио: „Ја знам да демони постоје“.
Неће се сваки психолог осмелити да каже своје мишљење, али Јунг је себи то могао дозволити. И покажите ми тог психолога ко може да тврди да је Јунг говорио у бунилу (фантазирао) и да он за њега није ауторитет. Зато можемо рећи да психологија нема општеприхваћено мишљење и посебно се не удубљује у ту тему. А они психолози који верују у постојање демона, не поседују такву смелост и ауторитет као Јунг, да би то отворено говорили.
https://www.b17.ru/blog/33873/
Филм можете погледати овде.
О филму на Википедији.
Veoma je nejasno i sporno da li demoni opsedaju ljude i da li je egzorcizam valjan i dozvoljen.
Laički gledano, prihvati li se „opsedanje demonima“, egzorcizam bi MORAO da se izvodi isključivo molitvama i čitanjem svetih spisa, bez ikakve torture opsednute osobe.
U filmovima se egzorcizam prikazuje kao svojevrsna tortura što izaziva suprotno dejstvo – ili nepoverenje u opsednutost uopšte, ili nepoverenje u sam egzorcizam.
Lično, nikako ne mogu da poverujem da tortura „opsednutog“ može išta pomoći.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поздрав. Можете ли појаснити шта подразумевате под „тортуром“. Такви људи су обично агресивни и хоће да повреде или да побегну за време обреда, без обзира што су добровољно пристали да им се изврши обред. Мислим да су свештеници принуђени да их силом умирују.
Ево два линка у вези овог случаја са youtube
https://www.youtube.com/watch?v=_Z-WSqrI2pg
https://www.youtube.com/watch?v=1Qlqh1CZnv8
Успут, како да вам се обраћам?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Prihvatam da opsednuti mogu biti vezani, ali ne i primenu bilo čega što izaziva bol.
Slobodno, kako god Vam (ili ti) je zgodno! 😀
Свиђа ми сеСвиђа ми се