Последња молба жене пред развод

Кући сам стигао на вечеру, те вечери спремала је моја жена. Хтео сам да попричам с њом, предстојао нам је тежак разговор и кренуо сам са фразом „Требам нешто да ти кажем ..“ Није ништа одговорила, већ је наставила да кува. Поново сам угледао бол у њеним очима. Морао сам некако даље да наставим разговор и избацио сам из себе „морамо да се разведемо“. Она је само упитала: „Зашто?“ Нисам могао да одговори, покушао сам да избегнем то питање. Онда се она разјарила, почела да хистерише, да баца на мене све што јој је допало под руку. „Ти ниси мушкарац“ – викала је. Више нисмо имали о чему да причамо. Пошао сам у кревет, дуго нисам могао да заспим и чуо сам како она плаче. Било ми је тешко да јој објасним шта се десило с нашим браком, нисам знао шта да јој одговорим. Како да јој кажем да је већ одавно не волим, да је од осећања остала само самилост, а да сам своје срце поклонио Џејн?

Сутрадан сам припремио све документе за развод и за поделу имовине. Жени сам остављао кућу, ауто, 30 % акција од мог бизниса. Она се само подругљиво насмејала, поцепала документе и рекла да јој од мене ништа не треба. И опет расплакала. Мени је исто било жао 10 година нашег брака ипак њена реакција је само учврстила у мени жељу да се разведем.

Тог дана сам кући стигао касно, нисам хтео да вечерам и одмах сам отишао да спавам. Она је седела за столом и нешто писала. Пробудио сам се усред ноћи – жена је још увек писала седећи за писаћим столом. Било ми је свеједно шта ради пошто више нисам осећао блискост с њом.

Ујутро ми је рекла да она има своје услове за развод. Инсистирала је да сачувамо добре односе дотле док смо живи. Њен аргуменат је био веома убедљив: за месец дана наш син има испите у школи. Она је сматрала да ће га такве новости узнемирити. Тешко је било да се с њом не сложим. Други њен услов ми је изгледао глуп: желела је да је у току месеца свако јутро износим из спаваће собе на рукама и носим до трема као подсећање на то како сам је после свадбе ја унео у своју кућу. Нисам се расправљао, било ми је свеједно. На послу сам пренео о тој њеној молби Џејн, на шта је она са сарказмом приметила да су то њени јадни покушаји да манипулише са мном, да би ме вратила у породицу.

Када сам први дан узео жену на руке осећао сам се нелагодно. Постали смо туђини. Наш син нас је видео и радосно скакутао око нас: „Тата носи маму на рукама!“ И жена ми је тихо рекла: „Не говори му ништа…“ Покрај улазних врата ставио сам спустио супругу, одакле је она пошла на аутобусну станицу.

Другог дана је све било природније. Чудио сам се сам себи како пре нисам примећивао ни ситне борице на њеном лицу ни неколико седих власи. Она је толико љубави уложила у наш брак, како сам могао да јој се захвалим?

Ускоро се између нас појавила мала искрица. И сваког дана та искрица је јачала. Још сам са чуђењем приметио, жена је постајала све лакша и лакша за мене. Нисам ништа хтео да кажем Џејн.

Када сам се последњи дан спремао да узмем на руке своју жену, нашао сам је поред ормара. Нервирала се што је веома смршала последњих дана. Стварно је смршала, и то веома. Зар се толико нервира због нашег односа? У собу је ушао наш син и упитао када ће тата да понесе маму на рукама? Он је прихватио то као да је традиција. Узео сам је на руке, осеосећао сам се точно као на дан наше свадбе. Било је невероватно: лагано ме је обгрлила око врата. Једино што ме је бринуло – то је њена килажа, зашто је толико ослабила.

Онда сам спустио жену на под, зграбио кључеве од аута и просто долетео на посао. Сревши се са Џејн, рекао сам јој да не желим да се разведем од жене, да су наша осећања охладнела само зато што смо престали да посвећујемо пажњу једно другоме. Џејн ме је ошамарила и у сузама отрчала.

А ја сам схватио да што пре желим да видим своју жену. Искочио сам из канцеларије, у најближој цвећари сам купио најлепши букет и када је продавац упитао какву посвету на цедуљи да напише, рекао сам: „За мене ће бити срећа да те носим на рукама до саме смрти!“

Стигао сам кући олакшане душе и са осмехом, попео сам се уз степениште и утрчао у собу. Жена је лежала на кревету. Била је мртва…

Тек после сам сазнао да се она храбро борила са раком последњих неколико месеци. Али није хтела ништа да ми каже, па и ја нисам ништа видео пошто сам био заузет својим односом са Џејн.

Моја жена је била зачуђујуће мудра жена: да ја не бих постао чудовиште у очима сина, она је и смислила све те услове око развода.

Превела са руског Светлана Веселиновић

1 thought on “Последња молба жене пред развод

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.