Агресивност после абортуса

Осећај кривице рађа други, секундарни осећај – увређеност. Осећај кривице није пријатан осећај. Жена је несрећна због тога што ју је до таквог стања довео он, кривац, отац детета. У многим случајевима код жене се појављује убеђеност да је он крив. Кривица се пребацује на другу особу бар делимично.

Објективно, то је јасно, пошто у томе има и његове кривице, веома често управо он учествује у одлуци о абортусу, у многим случајевима вршећи на жену притисак.

Истина, често се дешава да је жена без знања оца детета урадила абортус, али такав положај ствари такође је ненормалан и указује или на то да или међу родитељима нема сагласности или се на тај начин показује женин страх. Жена се већ унапред боји да саопшти свом партнеру о својој трудноћи и као „ради сигурности“ одлучује се да је прекине. Такво понашање видимо нарочито онда када жена има већ негативно прошло искуство и у прошлости отац детета се изјаснио против детета које је жена родила, он и даље не преузима своју улогу оца; или када је прошлог пута жена прекинула трудноћу попустивши његовим наговорима и другу реакцију од њега не очекује.

Познате су такође реакције на вест о трудноћи жене примитивних и егоистичних мушкараца који директно кажу: „Сама си крива што си трудна.“ Из рада у службе за консултације супружника познато је да су мушкарци склони да пребацују на жене све везано око рођења детета, а када се по њиховом мишљењу дете појави у неодговарајућем моменту, многи мушкарци без икакве дилеме кажу: „То си ти крива.“

Ја сам морао на консултацијама да лечим жене буквално пребијене од својих мужева „зато што су затруднеле.“ У таквој ситуацији се може десити да ће у следећој трудноћи жена изабрати да му ништа не говори и отићи ће сама код доктора са намером да уради абортус.

Драма савремене жене је у томе што за њу њена трудноћа постаје патња, уместо да буде извор праве среће. Уплашена, она доноси одлуку која никако не може да поправи ситуацију. Када жена чини нешто из страха, за абортус се може рећи да је крив мушкара, па се др. Петгеи не боји да тврди да с моралне точке  гледишта, објективно учешће мушкарца  у тој ситуацији је веће, његова кривица је већа него њена зато што је она то радила из очаја и представља једну „несрећну жену која не зна шта да ради.“

Невезано с тим како ће се одвијати психолошка ситуација до доношења одлуке о абортусу, после прекинуте трудноће жена за то увек окривљује мушкарца. Сада се у њој буди туга за дететом. Др. Жан Тула описује случај једне жене која је најпре проклињала мужа зато што ју је он довео до трудноће, намећући јој да постане мајка и натера је да се мучи са пеленама, а када ју је он одвезао у Швајцарску где је платио за операцију прекида трудноће одмах му је тамо направила сцену говорећи да ју је он лишио детета које је она у ствари желела, да он апсолутно ништа не разуме о томе што значи бити мајка зато што је он „само мушкарац“. На тај начин жена је склона да два пута свали кривицу на мушкарца: најпре за то што је трудна, а онда и за то што је она морала да прекине трудноћу.

Конкретни случајеви са консултација омогућавају да се наведе мноштво примера из којих се јасно види да се жена после операције потпуно другачије осећа. Амбивалентна осећања која су била присутна раније сада постају једнозначна; пре тога она није знала жели ли дете или не, а сада „сигурно зна“ да га је желела, али „због њега“ детета више нема. „Туга за дететом, како смо већ описивали, укорењена је веома дубоко и због тога су претензије према оцу детета такође веома дубоке. Туга и осећај увређености прелазе у агресивност. Стотине жена признају то да не могу да воле оног мушкарца због кога су прекинуле трудноћу. Мења се такође однос жене према чину полног акта и према сексуалном партнеру. Као по правилу појављује се осећај непријатности према сексуалном општењу које временом прераста у осећај одвратности што поново постаје узрок сексуалне фригидности. Безусловно, како расте осећај кривице, тако расте и осећај туге и увређености у односу на оца детета, нарочито ако се абортуси  понављају у породици, између осталог разраста се конфликт. Најпре је он мали, али временом може прерасти у такво непријатељство да жена може чак рећи да „га мрзи због тога“. Непријатељство и нарастајућа охлађеност више пута доводе до уништења брачног савеза.

Хамилтон наводи податке према којима је од 100 испитаних њих 70 изјавило да воли свог мужа, а после прекинуте трудноће 15 је признало да осећају одвратност према својим мужевима, а следећих 15 сасвим су се растале од својих мужева.

Доктор Лидц, такође, каже да после абортуса жена према оцу детета осећа одвратност и мржњу.

На темељу анализа случајева трудноће пре брака, регистрованих у нашој служби, та теза је потпуно потврђена. Показало се да све те жене које су затруднеле пре брака и на инсистирање мушкарца прекинуле трудноћу, нису ушле с њима у брак већ су, насупрот, потпуно прекинуле с њима сваки однос.  И ако жена одлучи да сачува трудноћу често се удаје за оца детета пошто трудноћа постаје за мушкарца чињеница која га покреће на улазак у брак, а уништење детета, насупрот, постаје узрок раскида односа.

Доктор Велли обраћа пажњу на то да прекид трудноће пре брака може довести до озбиљних поремећаја у односу према мушкарцу. Може доћи до хладноће за цео даљи живот, а такође се може пореметити еротска оријентације према лицима истог пола. Велли описује случај појаве лејсбијских склоности код девојке која је урадила абортус и после тога никада више ништа заједничко није хтела да има са мушкарцима.

У оштром конфликту који настаје међу младим особама после абортуса, раскид по правилу иницира девојка. Успркос томе што се абортус ради у таквој ситуацији по правилу „ради њеног добра“ и тобоже у име „њихове љубави“, ипак се показује да охлађење односа који наступа после учињеног абортуса прети љубави младих особа. Може се рећи да је прекид трудноће истовремено и убиство љубави мајке према оцу детета. Жена губи поверење према мушкарцу који није умео да преузме одговорност за њену судбину, она се уз њега више не осећа безбедно, крије у себи своју увређеност на њега и не жели више ништа да има с њим. Понекад она прекида своје односе с њим одмах после абортуса, никад више не желећи да га види, понекад веза још може да се настави, ипак, конфликт расте и веза се на крају долази до прекида односа. Дешава се да се и брак распадне из тог разлога. Колико живо дете повезује људе и позива их на одговорност, толико прекид трудноће раздваја његове родитеље.

https://vk.com/wall-82557335_1090

Из Књиге „Утицај прекида трудноће на психу жене“, В. Пултовскаја

https://azbyka.ru/zdorovie/vliyanie-preryvaniya-beremennosti-na-psihiku-zhenshhiny-v-pultavskaya

 

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.