Како се удати и треба ли жена да усинови свог мужа?

Из књиге „ЊЕГОВАЊЕ САОСЕЋАЊА“ – Александра Колмановског

Иако код нас у Русији имамо десет девојака на девет момака, нико не жели да буде баш та десета девојка. Али шта радити ако вам прилазе „погрешни“? Како знати ко је „онај прави“? И постоји ли тајни рецепт помоћу којег се може лакше удати?

Припремила Жана Семјонова

Основни критеријум

Жана Семјонова: А можда треба бити мало једноставнији? Не реаговати одмах на недостатке, већ натерати себе да видимо оно позитивно код људи?

Александар Колмановски: Ја сам уверен да је немогуће „натерати“ себе да заволимо некога. Али заљубљеност је посебна тема. Мислим да је веома важно успети видети свог потенцијалног партнера у непријатним ситуацијама – како се љути, како разговара са људима које не воли, да ли се лако одваја од новца. Видети његове слабости и схватити свој однос према њима – да ли вас то нервира или изазива саосећање? На пример, дешавало ми се да од мушкарца чујем следеће: „Ја тешко подносим женске хирове и сузе. Осим код Јелене. Кад видим њене сузе, одмах имам потребу да је заштитим.“ То значи – само напред!

Мислим да прави изабраник није онај чије нас врлине одушевљавају, већ онај чији су нам недостаци симпатични.

Права љубав

Ж.С.: Свака девојка машта о томе да буде вољена и пажена. А сад се сетите арије Мистер Икса: „Уморио сам се од грејања крај туђе ватре. Где је то срце које ће мене заволети?“ Свака девојка би се истопила чувши овакве речи од мушкарца.

А.К.: Предлажем да се прво замислимо над значењем тих речи. У суштини Мистер Икс никоме не обећава никакву љубав. Он говори: „Мени треба да будем вољен.“ Мушкарцу пре свега треба да га неко воли!

Традиционално западно васпитање је дубоко извештачено. Оно код девојака не формира представу о оном главном – шта ће сваки мушкарац тражити у њима? Тачније, кога ће тражити? Сваки мушкарац ће у теби тражити своју идеалну мајку. Управо идеалну, онакву какву ниједан дечак никада није имао.

Ж.С.: А има ли у таквим односима уопште места за љубав? Шта значи „волети некога“?

А.К.: Хајде да другачије поставимо питање: Шта по вашем мишљењу значи – волети себе? И ту се све поклапа. Сви желе да се други интересују за њих, да се баве њима, да нису равнодушни према њиховим проблемима. Када хоће да им нешто кажу, да узму у обзир њихово расположење. Да се радују њиховим радостима, без претензија на то да обавезно и учествују у њима. Дакле, то и јесте љубав, безусловно и некористољубиво прихватање другога онаквим какав он јесте.

Безусловно прихватање је када си ти сам по себи важан, а не да мораш да одговараш некаквим постављеним критеријумима. Када други реагује не на твоје поступке и успехе већ на твоје осећаје у вези с тим. Другим речима, то је саосећање и разумевање.

Потреба за безусловним прихватањем никада не бива у потпуности задовољена. И сваки човек одраста са дубоком несигурношћу у себе и недостатком самопоуздања. Без обзира колико година имао. И мушкарац тражи жену која ће га прихватити. Којој ће моћи показати не само ону своју добру страну: „Види како сам успешан, популаран, згодан“. Он тражи жену коју неће одбити његове слабости, већ коју ће те слабости дирнути. Мушкарац ће желети да се увери да та наклоност према њему није због неких његових посебних заслуга, већ да је то она – мајчинска љубав. Многе жене плаши та њихова улога мајке у односу према мужу. И управо ту се крије главни проблем.

Неговање осећања

А.К.: Жеља усиновити неког, прихватити некога онаквим какав он јесте – то и јесте сва суштина женствености (као што је и природна потреба мушкарца – штитити и носити одговорност). Само то не треба замишљати као улогу мамице која свог верног мезимца свуда води за ручицу и брише му нос. Ту је реч о нечему сасвим другом. То је унутрашња, готово неодољива потреба узети другог човека у заштиту, закрилити га, тешити га, подржавати. Као кад би жена видела изгубљено дете и почела му помагати да нађе мајку.

Жени није свеједно како се њен муж понаша у конфликтима и да ли поступа морално. Али при томе она не треба да критикује или поучава већ да саосећа. Она осећа да, ако се он не понаша на најбољи начин – он у суштини није такав, већ је то његова одбрамбена реакција. И њен циљ је да га растерети, да га врати у природно стање. Једном речју, да га реахбилитује.

Ж.С.: Ако пак код жене није развијена та потреба да се о неком брине, да некго окриљује, штити?

А.К.: То се може развити.

Ж.С.: Како?

А.К.: Постоји потврђен и апсолутно ефикасан начин. Треба покушати „усиновити“ сопственог оца. И овде се опет под појмом усиновљење подразумева безусловно прихватање – тј. треба се потрудити да схватимо да није отац тако лош, хистеричан, деспотски настројен, или напротив дистанциран, већ је њему веома лоше. Према таквом оцу се треба понашати као према човеку којем очигледно није добро, коме се то види на лицу. А како се понашамо према човеку којем није добро? Бринемо се, подржавамо, саосећамо. Ти појмови не постоје на виртуалном плану. Они постоје само ако су конкретизовани кроз поступке. То значи да таквом човеку треба показати да, ма како се он понашао, ви разумете да му није добро. И да га без обзира на све волите.

Ж.С.: А шта да раде оне девојке које немају оца?

А.К.: Код њих су нарочито компликовани односи с мушкарцима. У том случају мора се дејствовати на виртуалном нивоу, тј. треба рехабилитовати лик оца – присетити се непријатних тренутака и потрудити се да се разуме и схвати како се он осећао у тој ситуацији. То се, наравно, може „вежбати“ и на другим мушкарцима. Али „вежба“ са оцем је нарочито ефикасна. Стечене вештине ће се аутоматски и прилично брзо почети преносити на остале мушкарце у окружењу.

Свима нама је недостајало и љубави, али за то не треба кривити наше родитеље, јер ни њима у животу није све ишло глатко. Шта год да је у питању, из те ситуације треба сами да се избавимо. И, ако девојке желе дугорочне и чврсте везе, оне треба да разумеју позицију оне друге стране, њихова очекивања. Треба схватити који пут је проходан, а којим ћете запасти у ћорсокак. А проходан је само један пут – пут изградње односа са мушкарцем према којем из неког разлога гајите одговарајућа осећања бриге и старања. Наравно, то не значи да ће такву жену волети сто посто, али тај услов је неопходан. Ако мушкарац не примети такав однос према себи, он се том женом никада неће оженити.

Журнал Нескучный Сад, 11 декабря, 2012

Његовање саосећања упознавање с књигом.pdf

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.