Mindfulness – у чему је проблем?

 

Најважнија мана популарне праксе mindfulness-медитација јесте искључивање етичког дела. Када будистички монаси медитирају, они тачно знају зашто се то ради. Они желе да постану део света, тј. да постану милостивнији. Боља концентрација им је потребна да би могли пратити кретање своје душе и да не дозволе себи лоше поступке. И све је то нераздвојиво од њихове религије.

Уклонивши религиозно-етички део из медитације, модерни „учитељи“ нуде једноставно спас од стреса и узнемирености, поправљање општег стања и повећање енергије (радне способности). Све су то, несумњиво, веома симпатични задаци и успеси, али какав је њихов коначан циљ и постоји ли уопште?

И ту при пажљивом упознавању с описима резултата многобројних mindfulness-практика, примећује се да коначног циља она и нема – ако на њу гледамо као на посебан поглед на свет. Да, научићете се да одсецате сувишне мисли. Али природа не подноси празнину и да ли ви тачно знате, чиме ћете попунити простор ослобођен од тренутних, пролазних мисли? Ви ћете умети да се сконцентриеште, али на шта?

На самог себе. Како се показало, будистичка пракса без будизма не води до просветљења, већ до обичног нарцисизма. О томе већ дуже упозоравају опрезни научници, покушавајући да објасне да проматрање властитог пупка без јасне представе о вишем циљу, доводи до сконзентрисованости на себи и својим осећајима.

Сами будисти разликују исправну (samma sati)  и неисправну (micch sati) самосвест[1]. То зависи од тога на шта је сконцентрисана пажња – тј. на крају је ипак све неодвојиво од етике.

Још један суштински минус: стање „самосвести“ претпоставља да човек постаје способнији за рад и престаје да обраћа пажњу на спољашње раздражујуће факторе. И ту постаје јасно зашто установе и корпорације тако активно уводе mindfulness-медитацију у радне средине. Чим се сарадници почну бавити сличном праксом, аутоматски почињу да „схватају“ да њихово расположење и опште стање зависи од њих самих, а не од лоших услова у предузећу. И ако они и даље настављају да осећају нелагодност, значи да су лоше вежбали и то постаје њихов лични проблем.

Треба вежбати још и још, док нам прилике које нас окружују, сала са стотинама пролазећих тамо-вамо колега, не почне изгледати као рај (сличне праксе се проводе у затворима). Веома згодно, зар не? Корпорације су брзо схватиле да су трошкови за mindfulness-тренере ништа у поређењу с неопходношћу да мењају услове за рада.

Будистички монах Бхикху Бодхи је упозоравао: „Због немања оштре социјалне критике, будистичка пракса лако може бити искоришћена за оправдавање и стабилизацију статуса кво, ојачавање потрошачког капитализма“.

Постоји и конкретнија опасност. Како се показало сличне медитације уопште не одговарају свима и могу не само негативно да утичу на здравље и поглед на свет, него буквално могу да униште нечији живот. Нарочито се то тиче људи који су преживели неку душевну трауму. Када они из свести уклањају тренутне мисли (а природа не трпи празнину!) туда се може пробити дубоко сакривена бол, што може да доведе до трагедије, па чак и да оштети разум.

Како прича новинар The Guardian, Dawn Foster – постоје људи који су после одушевљења сличним медитацијама били присиљени да се дуго опорављају, понекад десетљећима, да би успоставили своје душевно и физичко здравље.

А ако се сетимо да је mindfulness-пракса веома привлачна на тржишту и да мноштво на брзину отворних компанија на брзу руку обучавају нове тренере, све постаје још жалосније. Рад с таквим недовољно припремљеним наставницима може нашкодити и здравој особи.

Психолози Miguel Farias и Catherine Wikholm подсећају да циљ медитације у будизму није да човека учини срећнијим већ да  радикално измени његов поглед на свет. Имајући то у виду, није зачуђујуће што, после бављења њом, неки људи осећају узнемиреност и депресију. Ипак, као ни ситним словима написани могући „нежељени ефекти“ на лековима, све се то не узима у обзир од стране оних који такве праксе пропагирају.

Сва ларма око позитивног утицаја mindfulness медитације на здравље, такође, показује се као нетачна и измишљена. Чим научници покушају да те тврдње поткрепе озбиљним експериментима, ништа им не успева. Не снижавају такве праксе ниво стреса и већину испитаника, а камоли све, не могу да спасу од узнемирености и депресије.

И коначно, из разлога је у недоумици доктор филозофије и професор маркетинга на Rice University, Utpal M. Dholakia: ако је mindfulness-бизнис тако развијен, зашто сви настављају да се тако безумно понашају.

[1] свесности

https://adindex.ru/news/adyummy/2019/07/29/274142.phtml?utm_referrer=https%3A%2F%2Fzen.yandex.com

Линкови из текста:

https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2016/jan/23/is-mindfulness-making-us-ill

https://theconversation.com/mindfulness-has-lost-its-buddhist-roots-and-it-may-not-be-doing-you-good-42526

https://www.psychologytoday.com/us/blog/the-science-behind-behavior/201604/if-mindfulness-is-popular-why-is-everyone-so-mindless

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.