Када покушавамо да се узвисимо изнад других критикујући, окривљујући, осуђујући друге људе?
Када покушавамо зарадити више и више и цео живот проћердамо на „зарадити“ и „како потрошити“? Када девојке раздају своја тела обнажујући се, одлазећи у кревет с разним типовима без размишљања.
Када једемо и не можемо да станемо?
Када зеленимо од зависти?
Када покушавамо да се напијемо до бесвести?
Када истресамо своју љутњу на рођаке и блиске. А понекад и на непознате нам људе? Када правимо сцене низашта? Када тугујемо и живот нам се чини бесмислен?
Ми сви желимо једно. Љубави. Љубави безусловне.
Ми желимо топлине, поштовања, да нас загрле, желимо бити потребни и важни. Желимо да смо безбедни. Значајни и цењени.
Управо због љубави и у име ЉУБАВИ ми смо се појавили на овом свету. Да волимо и да будемо вољени. И тражимо љубав споља не знајући да је она у нама.
Била је. Испочетка. А онда агонија усамљености. Туга за љубављу. Чежња за њом.
Гордост, блуд, завист, сујета, стомакоугађање, униније, прождрљивост – то су тих 7 смртних грехова за које се ми бескрајно кајемо, али наш живот из неког разлога не мења. Мoжда је време да на грехе погледамо с друге стране?
Ми се боримо с њима, исповедамо их, али се не замишљамо над тим, шта је првобитни узрок развоја греха. Ми гасимо пламен, а узрок пожара не. И упорно се трудимо око последица.
А постоји првобитни бол који је неопходно залечити. Не забетонирати, како многи покушавају урадити, „победити“ грех, већ схватити да је проблематично понашања – сигнал на који треба обратити пажњу. То је само материјал за дубоки рад на себи.
Али Ви сами нисте грех.
Нађите ту празнину унутар себе и дајте јој своју пажњу и бригу.
„Сваки човек у души има рупу величине Бога и свако је попуњава, како може.“ ( Жан Пол Сартр)
instagram.com/p/B3rOv11onqn/?igshid=5wbyv
Познај себе 