Зла реч рањава јаче него што изгледа

Чути бујицу увреда исто је што и примити гомилу удараца по глави. И то није преувеличавање – наш мозак, како показује компјутерска томографија, не уочава разлику између физичког насиља и словесне агресије речима.

Како се одбранити?

„Многи годинама живе у условима вербалног насиља, али не сумњају да нешто није у реду, зато што су увреде и понижења одавно постали део њиховог живота“ – каже Патрисија Еванс, аутор књига „Како се избавити од вербалне агресије“[1].

Међутим, такви односи наносе озбиљну штету психи човека – наш мозак доживљава вербалну агресију као физичко насиље. „Компјутерски томограм великог мозга, човека који слуша гневне увреде на своју адресу и томограм човека кога само што су ударили по глави, изгледа исто,“ – каже Еванс.

Још две озбиљне последице агресије речима – стална понижења изједају наше осећање личне вредности и слабе пажњу, постајемо расејани, тешко нам се сконцентрисати.

Називајући „глупостима“ ваше речи или поступке, агресор инсистира на томе да је његова реч увек последња.

Вербална гресија – није обавезно грубо псовање, вика и претње. Бескрајне примедбе и „шаљиве“ увреде, молбе у виду наредби једнако повређују. Ево још неколико примера вербалне (словесне) агресије за које морамо да знамо. Одбијање или ћутање. Како размишља агресор: „Код мене је оно шта теби треба и могу да ти то дам или не дам, зато ја контролишем ситуацију.“ Или: „Ако ти не одговарам, тј. одбијам да ти одговорим, тада сам сигуран да ће све остати као пре. Ја не требам да тражим твоје мишљење. Ја не говорим „не“ и не говорим „да“. Ти си на муци, а ја ничим не ризикујем.“

Супротстављање. Поступајући супротно вашим молбама и жељама агресор је сигуран: „Ја могу да мислим и одлучујем за обоје. Ти мислиш погрешно, а ја исправно. Ако те натерам да посумњаш у себе и своје мишљење, лакше ће ми бити да те контролишем.“

Потцењивање. Не придајући важност вашим речима и поступцима, називајући их „глупостима“, „бунцањем“, „нечем небитним“, агресор је упоран да задња реч увек мора бити његова. „Ја могу да потцењујем твоје речи и поступке, а ја сам сам изван критике и никоме не сводим рачуне. Ја одлучујем. Када схватиш колико си ништаван/ништавна, лакше ће ми бити да те контролишем.

Зла реч рањава јаче него што изгледа

Шаљиве“ увреде. Називајући увреде „само“ шалом, агресор има у виду: „Мени такву радост причињеава да видим како те вређају моје речи да не мислим да престанем. Ја сматрам да се моје речи требају прихватати с хумором. Ја могу да говорим шта желим. Ја владам ситуацијом“.

Грубо прекидање. Нагло прекидајући разговор, игноришући ваше речи, агресор истиче: „Ја нисам дужан да уважавам твоје мишљење и да ти одговарам, ти си неадекватна особа, зато ја могу да завршим разговор кад зажелим – ја одлучујем“.

„Сами си крив/крива“. Изјављујући да сте ви сами криви за то што вас он вређа, агресор жели да вас натера да мислите: „Ти си сам крив/крива за то што те то боли и за то што ја тако с тобом разговарам и тако ти се обраћам, и уопште, за све оно што ми не полази за руком си ти крив/крива. И ја не треба да мењам своје понашање.“

Оптужба и примедбе. Оптужујући и критикујући, агресор добија још једну шансу да покори нашу вољу: „Када ти говорим да не мислиш и не поступаш како треба, ја почињем да те контролишем“.

Како се заштитити

  1. Ослушкујте себе. „Ако се поред неке особе стално осећате као на иглама и патите од осећаја ниже вредности („Стално радим како не треба“), подсмевају вам се, највероватније да сте подвргнути вербалној агресији“. – објашњава Еванс. Ослушните на који начин с вама разговарају. Да ли вам говоре вам (одлучују за вас), какав сте ви човек, шта хоћете у животу? Нико осим нас самих не може да зна и да одлучује шта ми желимо, о чему размишљамо, шта осећамо. Верујте најпре својим осећањима, ослањајте се на њих.
  2. Престаните да окривљујете себе. „Потребно је да схватите да агресија није ваша кривица, већ психички проблем онога ко вас вређа – истиче Еванс. Све што је њему потребно јесте тотална контрола над вама“. Ако неко из вашег окружења намеће кривицу за агресорево понашање на вас, не журите да одмах окривите себе. „Једном сам имала консултацију са женом чији је муж имао навику да виче на њу без икаквог повода, а њена мајка је сматрала да је и она деломично одговорна за такво лудо понашање супруга, – прича Еванс. – То је потпуно нетачно мишљење и наноси велику штету психи.“
  3. Супротстављајте се. Нема смисла објашњавати и оправдавати се – уместо тога почните да постављате границе: „Не желим то да слушам“, „стоп, одмах да си престао“.
  4. Нађите групу подршке. Важно је да нађете некога с ким можете да размотрите свој положај, да му кажете шта вам је на срцу. То може бити неко од родбине, другова или психотерапеут који је достојан вашег поверење.
  5. Не покушавајте да промените агресора. Човек може да се промени на боље, ако стварно зажели, али ви не можете да га промените само властитим напорима. Али, зато ви можете да се односите према себи са поштовањем и да се побринете за своја осећања.

[1] Patricia EvansHow to deal with verbal aggression“

Ксенија Татарникова

http://www.psychologies.ru/articles/zloe-slovo-ranit-silnee-chem-kajetsya/

1 thought on “Зла реч рањава јаче него што изгледа

  1. Повратни пинг: ZLA REČ RANJAVA… | TAMOiOVDE

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.