Од дечје исповести до шизофреније – лично искуство

Аутор: Наталија Разувакина.

Саша – моја бол и моја песма, и не дај Боже некоме да прође оно што сам прошла са њим… Или -дај Боже, али додај и снаге.

Саша сада има седамнаест година и о њему се може написати цела књига. Он је просто невероватан. Да ли знате много деце која са своје две године својевољно до краја стоје на дугим манастирским службама? И то с таквим сјајем у очима и пажњом. Која са три године могу да се пробуде усред ноћи и да се моле Бога да не урачуна мами за грех што купује алкохол за тату. Која са шест година уче Псалтир напамет, плачу због туђег бола као због свог, који могу мирно да кажу, као о суседу: „Мама, Бог ми је управо рекао…“.

И то га све не спречава да од старије сестре узме и чита уџбеник физике и математике, да са пет година нашој маци говори о структури атома и проводи вечери са лемилицом у рукама над електронским штампаним плочама.

Али, сада о исповести.

А ви умете да молите за помоћ?…

• Престаните се позивати на права, тамо где можетет замолити за помоћ.

Пример из праксе:

Клијенткиња се жали на мужа, на то како он стално критикује њене методе васпитавања сина. Проводимо један експеримент.

Терапеут: Хајде сада попричај с мужем, као да је он овде!

Клијент: Ти мене уопште не разумеш! Ти си дужан да учествуејш у васпитењу мога, опс!, нашега сина! Дужан си да узмеш на себе део обавеза! Већ сам се уморила од тога да будем ивек ја та лоша и строга! Ти си дужан да са њим будеш строжији! Дужан си ти да га кажњаваш, а не ја! Зато што си ти мушкарац….

(Са сваком новом фразом повисује и тон, израз лица постаје све строжији. То је позиција наредбодавца «учитеља». Дужан-дужан-дужан…… И притом сузе, емоције… Увређена је, жао јој је саме себе, уморна је и опет требовања, дужан си – дужан си – дужан си….. )

„Бојим се да заволим…“ – Историја једне трауме

„… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…

Онда то није само мој проблем, него и многих других…

…Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило…

Стајање на исте грабуље. Тужне мисли о терапији односа

По ко зна који пут – на исте грабље…

Омиљена, мени блиска тема – „односи с партнером“, али у исто време, што је и право, та ме тема наводи на тешка размишљања…

………………..

– Па ви сте говорили! – глас… тај исти глас, глух, промукао, као шум воде коју је тренутак раније грчевито испијала.

Млада жена, тек што је изашла из опасних, токсичних односа, у којима је све било – лаж и непоштовање.

– Ви сте говорили да треба бити искрен, да односе треба градити на поверењу и искрености!

Истина, говорила сам… И очигледно је да се нешто непријатно десило…