Личне границе у породици (други део)

Сувише уске или сувише круте границе су такође нездраве. На пример, мајка своју потпуну контролу над животом сина оправдава његовом зависношћу. У оквиру тих граница је немогуће лепо живети и мајка мора да се дистанцира да би однос „продисао“. Супротан пример нездравих односа: син не дозвољава никоме да приђе вратима његове собе, или када мајка на све одговара „не“, само да не би улазила у полемику с њим. Овде има много страха са обе стране и потребно им је зближавање да би открили да можда она „противничка“страна није тако непријатељски настројена.

Тема личних граница је веома деликатна. Она много личи на границе држава. Као што је познато, дипломате су веома паметни и образовани људи, па тако и ми треба да се угледамо на њихов ум, тактичност и таленат да се суседне „државе“, рецимо наш рођени син или комшиница, не би ушуњали на нашу „територију“ и да не бисмо ушли са њима у отворени „оружани“ сукоб. Хајде да повучемо неке паралеле у тој метафори.

  1. Јасност. Границе држава су јасно означане, то сви знају. Да ли сви знају какав је ваш став када:

–    син долази у три сата ноћу, а ви сутра морате на посао?

–    вама копају по ташни да би нашли кључеве?

–    ви одлазите на групе?

–    друшво вашег сина испразни цео садржај вашег фрижидера?

Можда се надате да ће се они сами схватити? Али зар се тако поступа са државним границама? Не, држава се сама брине о томе да сви добро знају где су њене границе!

  1. Неутрална зона. Ако други прелазе ваше границе и то вас веома боли, ви плачете и свађате се. Зашто их онда нисте упозорилио приближавању вашим границама? Удаљивши се од прљавог субјекта у метроу, ви својим поступком јавно дајете до знања да не смеју да вас додирују. Значи, требате унапред да обавестите о могућем нарушавању граница ако:

–    се син задржао до 12 у ноћ

–    су вам узели ташну пред вашим очима

–    негодују због тога што имате намеру да одлазите на групе

–     је новац предвиђен за намирнице био потрошен на нешто друго (чак и на нешто веома важно)

  1. Јасна заштитна реакција. Знате ли шта ради држава са преступником? Ако она не научи да штити своје границе (сетите се „свештеног дуга пред отаџбином“ и др.), та држава ће бити уништена! За заштиту граница постоји војска, оружје. А да ли ви можете да:

–   строго кажете „не“ и да се не осећате кривом због тога?

–    се предомислите?

–  се не правдате и не објашњавате своје понашање?

–   кажете: „не знам“, „то ме не занима“, „не слажем се“, „не разумем“?

– будете нелогични, не објашњавајући своје интуитивне мотиве?

–     изражавате свој гнев безопасно по друге и себе?

  1. „Визни режим“. Као што држава отвара своје границе за држављане других земаља, свесно практикујући отвореност да би се они осећали безбедно (непознато и тајанствено плаши), тако и ми можемо да дозволимо људима (што је можда у нашем интересу), да понекад прелазе оквире наших граница. На пример, позивамо госте кући, бивамо отворени, дозвољавамо другима више него иначе, склањамо за сином постељину и дајемо му последњу чоколадицу. Али то никако не значи да сад уопште нема граница! Ми то радимо онда и само онда када сматрамо да је то потребно. Као што виза има јасне границе места и времена након чега престаје да важи (ако то прекршиш, више нећеш добити визу), тако и наше „повлађивање“, компромиси и излажење у сусрет морају да имају јасан оквир и онај коме дозвољавате да пређе границе, мора да има јасну представу о њима! А да ли умете:

–    да дате гостима до знања да треба да иду кући, и да то постигнете тако да се они не увреде?

–  да не склањате до краја живота синовљеву постељину ако сте је једном склонили, него да га само подстакнете тим вашим чином да сређује своју собу?

–   да, ако сте се поверили човеку, не дозволите да он искористи ту вашу отвореност против вас?

–    да га не осуђујете ако сазнате да се све то ипак догодило већ да размислите: да ли сте правом човеку поверили оно што вам је драго?

–   да једноставно не дозволите гостима да остану заувек у вашој кући?

  1. Границе нису вечне. Као што држава може да мења своје границе из ових или оних разлога, тако и ми можемо да „померамо“ наше границе ако сматрамо да је то исправно. На пример, да дозволимо сину да долази када год жели зато што је он одрастао и не можемо више да сносимо одговорност за његову безбедност ноћу.

–  Како су се мењале ваше границе у последње време?

–    Ко их је мењао, ви или неко други уместо вас?

–    Да ли вам се то свиђа?

  1. Границе подразумевају одговорност. Како ће те се понети према суседима који никога не пуштају у свој стан (то је њихова територија), али баш отуда долази најезда стеница и бубашваба према вама? Тако је, позваћете санитарну службу, без обзира на то што ће они да се буне. Како сте се понели према захтеву сина да никад не улазите у његову собу ако сте га једном нашли у закључаној соби на поду, како једва дише, без свести, након што се предозирао? Тачно је, он губи право на ту границу док не почне да оздравља. У реду је куцати на врата, али ако нема одговора… имате право да уђете. Ствар је у томе да смо ми одговорни за ред и благостање унутар наших граница. Ако, на пример, мајка сматра да вереник њене ћерке није добра прилика, то јој ипак не даје за право да чита њене дневнике. Наше границе дефинише још и то да ли можемо да живимо довољно добро у оквиру њих. Као и државе у капитализму или социјализаму, ми пристајемо да толеришемо једни друге. Али, ако постоји опасност за суседе, очекујте рат, промене и насилне промене граница.

–  Да ли се разликују права вашег ближњег од ваших сопствених? Зашто?

–     Да ли сте ви променили границе вашег ближњег без његовог одобрења због његовог алкохолизма или наркоманије? Да ли сматрате да су те промене адекватне?

–    Шта одређује ваше границе данас?

  1. Да, и други људи имају своје границе и иста права као и ми. И исте дужности! Узгред, право на границе, као што се сећате, добили смо самим тим што смо се родили и живимо, а не по заслугама. То је једноствано наше „место под сунцем“. И други људи имају иста права:

–    Шта дефинише границе ваше деце? Да ли су те границе безбедне? Да ли оне дозвољавају деци да расту и да се развијају?

–  Сетите се случајева револта ваших ближњих, када вам кажу : „Ти немаш права!“. Можда ви тада прелазите њихове границе? А да ли ви другима дозвољавате да са вама поступају на такав начин? Да ли ви, на пример: читате писма која нису упућена вама; јављате се на телефон и када вас замоле да позовете сина који седи у суседној соби, говорите: „Он није код куће“; проверавате ко су му пријатељи; терате га да једе супу; одређујете шта он треба да ради итд.

–    Да ли живите свој живот? Или живите на туђој територији? Зашто?

Како пронаћи своје истинске границе? Кроз искуство учења на својим грешкама, али и на основу искуства других људи. То је као плес: размак између двоје људи је пола корака, они се усклађено крећу, али не газе, не псују и не одгурују једни друге. Можете да научите да чувате границе исто као што можете да научите да плешете.

Дакле, да ли сте присталица чврстих и флексибилних граница? Ако нисте, не брините се, „појешће“ вас. Тако вам и треба. Ако заслужујете да живите и то да живите срећно, имате тело, разум, осећања, жеље, прошлост, искуство, дух… нађите за то одговарајуће, достојно место. Имате право на благостање, на осећај личне вредности, самопоштовање, дом, безбедност, здравље, на крају крајева и новац… Ви сте личност. И тада, између осталог, ТЕК тада вас је могуће волети… Зато учините нешто по том питању.

–   Ваша злоба, страх и увређеност су показатељи да су можда ваше границе нарушене. Проверите да ли је то тако.

–   Када схватите да је неко пришао близу ваших граница, означите их: „Стоп! То не смете радити“. Учините то чврсто, јасно и оштро.

–    Можда ће то бити неочекивано за друге. Па шта, ми можемо да мењамо своје понашање!

–  Можда ће се они наљутити или увредити, али то је њихова ствар: тешко је чувати границе и бринути о туђим осећањима. Само проверите да ли има нешто сувишно у вашим поступцима и речима?

–  Ваше границе ће се тестирати на издржљивост, будите опрезни!

–   Будите доследни, не мењајте границе сваки час, људима је потребна јасност.

–  Изненадићете се, али некима ће се чак и допасти ваше границе!

– Поставите само оне границе које можете да сачувате.

–  Будите спремни да ће и вама бити постављене одговарајуће границе! И то је праведно…

–   Дозволите себи „визни режим“: одређено померање граница у складу са вашим жељама.

–   Промените своје границе када застаре.

Текст из књиге „Ја га Волим…“ аутора Ј. Савине

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.