Личне границе у породици (други део)

Сувише уске или сувише круте границе су такође нездраве. На пример, мајка своју потпуну контролу над животом сина оправдава његовом зависношћу. У оквиру тих граница је немогуће лепо живети и мајка мора да се дистанцира да би однос „продисао“. Супротан пример нездравих односа: син не дозвољава никоме да приђе вратима његове собе, или када мајка на све одговара „не“, само да не би улазила у полемику с њим. Овде има много страха са обе стране и потребно им је зближавање да би открили да можда она „противничка“страна није тако непријатељски настројена.

Личне границе у породици (први део) – из књиге „Ја га Волим…“

Наравно, ви знате да се породица састоји од појединаца, да свако има нешто своје што не припада оном другом. На пример, чак и најблискији човек не сме да прочита писмо упућено мени или да прислушкује мој телефонски разговор, јер су моји односи са другим људима моја ствар. У њима има много дубоко личног, тј. интимног што се тиче само мене и њих. Интимно не значи неприлично. Људи „закључавају“ неке ствари у свом животу, не само из разлога што се боје осуђивања људи, већ пре свега зато што су те сфере живота веома нежне, танане, рањиве и притом могу бити несхватљиве другима.

Писмо оцу

Драги тата! Пишем ти ово „писмо у вечност“. Осећам да ћеш га сигурно примит зато што знам да се веза предака и потомака никада не прекида, већ нас танке, невидљиве нити повезују са целом творевином.

ТИ СИ ВЕЛИК, А ЈА МАЛА

Драги тата! Ти си велик, а ја мала. Ја сам твоја мала девојчица, а ти си мој велики тата. Како ми је тешко било да признам да сам мала девојчица, а не супер важна особа, од које нема нико важнији на свету. Сада знам – ти си заувек старији и мудрији од мене. И ти си мене довео на овај свет да би ми показао његову лепоту и снагу, отворио ми духовна богатства, а не обрнуто. Ја сам само твоја мала кћерка. И за тебе ћу заувек остати таква.