Као раније више неће бити

079f7b4f-a507-40b8-8147-2f7052a4ee90Поделићу с вама оно што одавно знам – како се одвија процес сваке кризне ситуације. Ако вам је тренутно лоше, или сте утучени и преоптерећени променама које се дешавају са вама, могуће је да ће вам ово помоћи да схватите где се налазите на карти кризног циклуса. Моја омиљена Вирџинија Сатир је описала девет етапа те спирале. Сваки здрави систем, био то човек или организација, мењајући се, пролази их све и то чини непрестано.

Прва етапа – СТАБИЛНОСТ

Све је у реду и нико ништа не жели да мења. Све је идеално, све вас радује, и свима је све потаман. Систем је у том тренутку стабилан, удобан, чврст.

Друга етапа – НОВИ ЕЛЕМЕНТ или ПОГОРШАЊЕ

Ни један здрав систем није херметички затворен. Ни један отворени систем не постоји без нових елемената. Такав елемент може бити неки догађај, одлука, није обавезно да то буде нешто лоше – нпр. пар који је дуго времена живео у грађанском браку одлучио је да се венча; у породици се рађа дете; на посао узимају неког новог; уводи се ново правило. Чак и тежња да се брижно чува стабилност, на парадоксалан начин на систем делује као деструктивни елемент, јер у сваком застоју постоји зрно кризe.

И када наступи другa етапa, све као да се погоршава, успорава, квари. Ако сте се раније одмах после свађе мирили, сада се мирите после два сата или после три дана. Ако сте раније на сваки уложени евро имали 40 центи зараде, сада добијате 30 при истим условима. Почетак тe етапа личи као да идете испод брда и на вас се одрањају каменчићи. Крај те етапе понекад, при одређеним условима, личи на лавину.

Основни симптом те етапе јесте гледање уназад с мишљу: „Како је раније све било лепо“. Како све вратити назад? Да ли је могуће вратити назад? Шта треба учинити, да би било као пре?

Трећа етапа – ДЕПРЕСИЈА, УТУЧЕНОСТ

На тој етапи постаје јасно да се више не може вратити на старо. Више никад неће бити као раније. Код тежих кризних ситуација има се осећај да сте изгубили све. Или да сте изгубили веома много: раније односе, раније материјално стање, раније ресурсе.

Главни симптом овог стања јесте ујутро заузимање позе ембриона, када немате снаге да се испружите и растегнете, желите само да се склупчате још више и уопште не желите да устајете, у депресивном сте стању.

Четврта етапа – НАДА

Ако као раније више неће бити, и немам шта да изгубим, можда могу нешто да урадим, да би ми било боље? Таква мисао обично стидљиво долази у главу човеку који будећи се једног јутра схвата да хоће да живи даље. Просто дисати, гледати кроз прозор, живети. Нешто радити. Нешто мењати. Можда још могу да будем срећан – размишља он. На тој етапи се обраћају за стручну помоћ. Нешто слабо покушавају, мада за то немају довољно снаге. Пуштају у свој живот нове људе не надајући се неким посебним променама. Учитавање…

Покушај поново

Откажи

Учитавање…

Учитавање…

Једноставно пристају на то да пробају нешто ново. Ја сам управо на тој етапи пошла у школу танго плеса, с осећањем да свакако немам шта да радим, и свеједно ми је чиме ћу се занимати.

Пета етапа – НОВИ СМИСАО

То је најзанимљивија, најлукавија и веома саблажњива етапа. Овде се код вас већ појављује снага. Појављују се нови људи. А што је најважније – овде се појављују питања, постављена себи самом и свету. Који је тренутно мој главни смисао? Шта ми одговара и од чега ми бива лоше? Какав сам тренутно? Шта је за мене важно? Кога имам око себе и кога желим да видим око себе? Често се на овом месту мења круг људи са којима се дружимо, правила живота, и појављује се или нови хоби, или нови посао, или ново партнерство, или ново виђење себе. Човек жедно упија ново, у главу му долазе одговори на многа питања. То је етапа знакова и симбола који се лако читају и помажу да се помера даље.

Једна моја клијенткиња на тој етапи, долазећи на пријем са питањем да ли да мења нешто код себе или не, одједном је видела билборд на којем је великим словима било написано „Мењај се!“. Тај билборд је тамо био и раније, али га је она прочитала као поруку упућену њој управо у том моменту, када је подсвесно сазрела за нову етапу. Док није имала снаге – није ни видела натпис.

Лукавство те етапе се састоји у томе што, док смо у њој, наш живот нам опет изгледа као осмишљен, испуњен, иако и тежак. Постоји велико искушење и остати тако у њој заувек. Онај ко цео живот тражи све нови и нови смисао, налази себи нове и нове гуруе и нова учења. Онај ко се све време мота у потрази за новим откровењима, и притом у његовом животу осим тих нема нових дешавања, нема нових догађаја у његовој биографији, а односи са људима, однос према свом животу и социјалном статусу остаје исти – могуће да је заглавио на тој етапи, зато што га следећа етапа плаши.

Шеста етапа – ЗОНА ПРАКСЕ

То је заиста најопаснија етапа кризе које се многи плаше. Све што сте схватили, сазнали о себи и животу – треба да се примени у пракси, да се претвори у животни опит. Ако сте сазнали нешто ново о људима о и себи, ви не можете говорити „да“ тамо где желите рећи „не“. Ви не можете да откажете оно што одавно желите да прихватите. Ви јасно слушате себе. Ви више не можете тако лако да обманете себе. И све то не даје гаранције да ћете почети та нова знања да оваплоћавате у живот. То је ипак ризик!

Сваки пети човек не ризикује, тако и остаје на претходним етапама. Пробати ново, реаговати на другачији начин, престати чинити нешто само по навици, већ по новом, чак и ако нам се чини да је осуђено на пропаст – то је задатак шесте етапе.

Овде као копља (у одбрану) устају све ваше психолошке заштите. Оне вас заштићују од бола, али и од развоја, такође. Оне говоре – шта ти је, ниси луд да узимаш на себе одговорност? Нећеш ваљда ти прва да покажеш иницијативу? На тој етапи паника нас хвата и желели бисмо да се негде сакријемо.

Али постоји и та еуфорија, када покушамо нешто ново – и успе нам нешто што је изгледало невероватно! На почетку те етапе, ми од десет пута, девет реагујемо по старом. А на крају – девет од десет реагујемо по новом.

Дозволити себи да стекнемо ново искуство је јединстван начин да се истински мењамо.

Седма етапа – ИСКУСТВО

Опит, ново искуство је оно што нас заиста мења. Никакво схватање било каквих процеса нас не мења тако како нас мења проживљавање тих процеса. Другачији осећај. Другачији односи. Другачије стање.

Доктор Хаус говори – „Људи се не мењају“, и ја се с њим слажем, с малом исправком: ако не дозвољавају себи ново искуство. На тој етапи ми жедно покушавамо да чинимо све на нов, другачији начин.

Етапа осма – ИНТЕГРАЦИЈА

Ми се овде окрећемо уназад и говоримо себи: опа, какав пут сам прошао. Све те грешке, све незгоде, сви успеси – све је то моје. Ја сам то учинио! Браво за мене.

Молим вас само, налазећи се на тој етапи, немојте да дирате људе који се налазе на другим етапама својих криза. Можемо упасти у искушење да кажемо: „То је тако једноставно, устани и иди! Ја сам то урадио!“ Сетите се себе на етапама утучености, депресије, безнађа. Једва да сте се мрдали тада. А ви сте имали другачије ресурсе. Зато, огледајући се уназад на пређени пут, усвојите све ваше искуство, то са чиме сте се изборили и живите даље. То сте ви урадили!

Девета етапа – СТАБИЛНОСТ – 2

Исто што и у првој етапи. Проживљено, заслужено, прорађено.

Наслађујте се тим што имате, јер је то спирала, и све што је живо ће почети да се мења, и вама ће изгледати да је све опет лоше, али то није истина.

download (1)

ЧЕСТО ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА

– Колико времена траје свака етапа? – Неизвесно је. Зависи од тога о каквој се кризи ради, какве су околности присутне, колико имате ресурса итд. Немогуће је предсказати.

– Да ли ће сваки пут бити тако лоше? – Не. Искусни људи се с временом престају бојати да се спуштају у те низине и долине, и дају себи довољно времена да прођу све етапе. А они што су узнапредовали, као сурфери се користе кризном ситуацијом као начином да се у свом животу избаве од сувишног и све преуређују код себе.

– Да ли је могуће мењати се без тих ужасних падова? – Могуће је, ако не будете сматрали вашу зону комфора јединственим могућим својим обитавалиштем и сами се будете кретали у потребном првцу; тако нпр. они што се уче и освајају нова знања у својој професији, обично пролазе без заметних падова. Али нису сви спремни да живе у тој не баш комфорној зони вечног ученика.

– А шта ако ја немам снаге? – Према томе се треба односити са уважењем и дати себи неопходно време на то, да би се снага повратила.

– А шта ако ја не желим ништа да мењам, нити да се куда крећем? – Ништа страшно, немојте се ни мењати, то је исто нормално.

– Могу ли етапе да се наслањају једна на другу, да се враћамо уназад? – Могу да прелазе из једне у другу без јасно изражених граница или да нам додају снаге или одузимају.

– Може ли све одједном да се сруши или као ефект домина, једно за другим? – Може. А то значи да се дуго игнорисала неопходност да се нешто мења. А и ко је од нас тако смео да се мења превентивно?

– Може ли се десити да смо на различитим етапама за разне сегменте живота? – Обично тако и бива. Што се тиче посла, ту смо на другој етапи, а лични живот нам је на петој. Бива  занимљивих комбинација.

– Значи, нема шансе да се наслађујеш спокојем, чим се један циклус заврши, почиње нова спирала, и све је изгубљено? – Веома је важно то да, прелазећи из једне промене у другу, ви не губите све. Ревизија својих ресурса је веома важна. Веома је важно узети са собом све накупљено из старог живота у нови, не обесцењивати то што сте стекли. Користити се плодовима свог труда и развоја је велика ствар.

Желим сада још да подржим све оне који се налазе унутар било које етапе. Знам колико вам је потребно храбрости да бисте ишли напред. Немојте да се предајете. Обраћајте се за помоћ људима око вас. Чувајте себе. Уважавајте себе. У зони комфора нема развоја; без зоне комфора нема ресурса; без ресурса нема корачања напред. Све је узајамно повезано и не може да постоји засебно; нема добрих и лоших корака на путу, на свакој грешци стичемо искуство, чак постајемо и експерти. Квалитет вашег напредовања не зависи од брзине напредовања. Уважавајте све етапе свог живота, сва своја стања, немојте да упоређујете себе и свој темпо напредовања са другима. Користите своје падове да би се оријентисали и направили ревизију.

Ја, као човек који ради са кризним ситуацијама, знам да свако од нас има онолико времена колико му је потребно да би прошао тај пут с максималном користи за себе и свој живот.

Јулија Рубљова

julija rubljova

Јулија Рубљова

https://psychologyjournal.ru/public/tak-kak-ranshe-uzhe-ne-budet/

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.